Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Nikolić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Poštovani ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako je stav Vlade Republike Srbije da uredi oblast koja se bavi negovanjem tradicije oslobodilačkih ratova Republike Srbije, Predlog zakona koji je na dnevnom redu definiše u članu 3. da će se za rešavanje pitanja o uređenju ratnog memorijala i uklanjanja ratnog memorijala formirati savet. U daljem tekstu Predloga zakona, kada se pogleda sastav saveta, koji uključuje između ostalih jednog člana iz reda profesora, jednog člana iz reda istaknutih ličnosti iz oblasti nauke i umetnosti, evidentno je da je dat značaj da se uvažava nauka, struka i to je način na koji radi ova Vlada.

U donošenju odluka u radu odgovorno rukovodstvo sprovodiće program SNS, vodi računa o svim oblastima od značaja za život građana, kao što je ova: negovanje tradicije, negovanje kulturnog nasleđa i sve je to važno za budućnost našeg naroda.

Sprovodeći ovaj zakon, uključujući sve relevantne institucije, utvrđivanjem nadležnosti, obezbeđivanjem svih elemenata, počev od sredstava za rad, od vođenja evidencije, od neophodne infrastrukture, do odgovorne realizacije budžeta, svakako obezbeđuje se razvoj Republike Srbije.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, Vlada Republike Srbije, svojim radom, svojom efikasnošću pokazuju i kroz ovakve zakone na dnevnom redu poštovanje prema ljudima koji su život dali za oslobođenje naše države i prema onima koji se suočavaju sa posledicama ratova. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Borka Grubor.
Da li neko želi reč?
Koleginice Grubor, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, pozitivan efekat ovog zakona može se meriti i ne materijalnim vrednostima, kao što je briga države i dostojanstveno sećanje na poginule kroz zaštitu ratnih memorijala.

Suština zakona je da se isprave decenije nebrige u kojima nije postojalo nikakvo zakonsko rešenje i kada je svaka lokalna samouprava mogla da postavi bilo kakav spomenik, a da pritom ne vodi računa koja je to poruka koju šalje spomenik budućim generacijama.

Obrazovaće se savet za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije radi sveobuhvatnog sagledavanja potreba davanja mišljenja i inicijativa za unapređenje zaštite ratnih memorijala.

Na teritoriji Podrinja i Mačvanskog okruga nalazi se nažalost veliki broj kosturnica i vojnih grobalja iz Prvog i Drugog svetskog rata, a to su sledeće: spomen kosturnice na Gučevu, na Ceru u selu Tekeriš, na Mačkovom kamenu, u Majuru, Dragincu, Šapcu, na planini Jagodnji, u Prnjavoru, u Jaloviku; zatim spomen crkve u Krupnju, na Brezjaku, u Mojkoviću, u Velikoj Reci, u Dublju. Zaista veliki spisak grobalja i mnogostruko veći broj žrtava koji su dali živote za našu slobodu i zaslužuju da nikada ne budu zaboravljeni. Ti grobovi nisu rake, već kolevke novih snaga, napisao je čuveni naš pesnik Jovan Jovanović Zmaj. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Svetlana Nikolić Pavlović.
Da li neko želi reč?
Koleginice Nikolić Pavlović, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Kraljevini Srbije u toku Prvog svetskog rata pomoć srpskom sanitetu prvi su pružili škotske žene sa tri bolnice i transportnom jedinicom. Došle su i sanitetski misije iz drugih delova Komonvelta, iz Australije, Novog Zelanda, Kanade. Stiglo je ukupno 60 žena, počev od bolničarki i vozača sanitetskih vozila do lekara i hirurga.

Bile su to odlično opremljene transportne jedinice koje su preuzele najznačajniji deo - evakuaciju ranjenika iz Goriševske bitke i sa Kajmakčalana. Dolaskom na Krf rasformirane su skoro sve dotadašnje srpske sanitetske ustanove, a nova organizacija ustanovljena je posle potpisivanja Sporazuma 6. aprila 1916. godine u Parizu. Delovi tog francusko-srpskog Sporazuma koji su se ticali organizacije sanitetske službe bili su za Srbe u mnogome nepovoljni.

Ratni napor srpske vojske i srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, njen sanitet vojni i građanski, podneo je velike žrtve: 122 poginula i umrla lekara, jedan stomatolog, 25 lekara stranaca u srpskoj vojsci, 20 umrlih studenata medicine, četiri starijih doktoranata, 11 zarobljenih lekara na radu u srpskim vojnim bolnicama.

Kako su za vreme Prvog svetskog rata, pored vojnika i civila, stradali domaći i strani zdravstveni radnici, pozivam koleginice i kolege narodne poslanike da u danu za glasanje glasaju za ovaj…

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, uvažene kolege narodni poslanici, svoje izlaganje ću započeti jednom rečenicom koja, rekao bih, je veoma značajna – narod koji ne poštuje svoju sopstvenu istoriju, nema ni budućnost.

Naime, svi skupa, dakle, moramo poštovati sve one pretke, sve one ratnike koji su položili život za našu slobodu. Ja ću se danas posebno osvrnuti na ulogu žena, pogotovo u Prvom svetskom ratu.

Uloga žene u Prvom svetskom ratu je bila naročito teška zbog tradicije, zbog patrijahalnog morala nije bilo dozvoljeno, nije bilo shvaćeno učešće žene u ratu. Međutim, mnoge naše heroine našle su svoj put do prvih borbenih redova. Mnoge žene, pre svega, tako što su se predstavljale kao muškarci uspele su da dođu do najelitnijih pukova srpske tadašnje vojske.

Pomenuću Milunku Savić, srpsku heroinu, koja je rođena u okolini Jošaničke banje, koja se prijavila u srpsku vojsku 1912. godine kao Milun Savić i koja je do 1913. godine ratovala pod tim imenom – Milun Savić i tek su je bolničari, dakle, u bolnici, kada je teško ranjena, tek je tada otkriveno da je reč o osobi ženskog pola.

Pomenuću Milunku Savić zato što je Milunka dobitnik Karađorđeve zvezde sa mačevima, dobitnik ordena francuske Legije časti, ruskog krsta, francuskog ordena Ratni krst sa zlatnom palmom. Ona je jedina žena na svetu koja je dobila to ratno odličje. Pomenuću i Floru Sans, britansku bolničarku, i Sofiju Jovanović.

Zahvaljujem, kolega Laketiću.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Marković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Izvolite, kolega Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre, poštovana gospodo narodni poslanici, kod podnošenja amandmana nailazimo na negativne reakcije od strane jednog dela opozicije tzv, pod znakom navoda, drugog srbijanskog kruga intelektualaca. Time što je otvoreno protiv strateških interesa Srbije, kvazi elita oličena u jednom delu opozicije, po ko zna koji put pokazuje da joj nije stalo do opstanka Srba kao naroda, nego isključivo do uzimanja vlasti. Ti ljudi koji su sa ulice ušli u politiku, ta elita, pod znakom navoda, i dalje nije naučila razliku između rušenja vlasti i rušenja države.

Pre nego što počnem sa obrazlaganjem amandmana, moram reći da sam dobio mejlove u kojima me građani opštine Gadžin Han mole da, kao narodni poslanik, koji je radio kao lekar u toj opštini, pomenem sa skupštinske govornice i uređenje rodne kuće Dragutina Matića iz sela Kaletinca, s obzirom da do sada nisu imali razumevanja od opštinskih vlasti i predsednika opštine Saše Đorđevića. Dragutin Matić ili poznatiji kao „oko sokolovo“ je onaj poznati srpski vojnik izviđač čija se slika nalazi u svim srpskim istorijskim čitankama i udžbenicima.

NJegova rodna kuća je u jadnom, urušenom stanju, pa je ovo momenat da se nešto preduzme u smislu njene obnove i čuvanja od daljeg propadanja.

Veoma mi je žao što poslanik Živković nije danas u sali jer on, s obzirom da potiče sa tih prostora, iz njegovog rodnog sela Čagrovca, iz familije Čubrini…