Zahvaljujem.
Izvolite, gospodine Šešelj.

Mislim da raspravu ne treba da svodimo na pojedince. Kada zafale argumenti za ovaj zakon, onda je to napad na Vučića, na srpsko zdravstvo itd. Nije. Dakle, ovo je sve o ovom zakonu i poverenju koje država traži od svojih građana, kao što to piše u obrazloženju zakona koji je podnela Vlada, dakle, traži se i cilj je da se poverenje građana u zdravstveni sistem poboljša, to piše u obrazloženju.

Nisam rekao da je Zlatibor Lončar trgovac organima, niti da su lekari u Srbiji loši, niti da je svima cilj samo da se dokopaju organa jeftino kako bi ih prodali na crno itd. Ja sam samo ostavio, tj. čitajući ovaj zakon ostavlja se ta mogućnost da se tako nešto dogodi. Treba da vodite računa o tome, a ne da svaku kritiku ovde povezujete sa iracionalnim napadima na Aleksandra Vučića i ne znam ni ja koga, ne znam ni ja zbog čega.

Voleo bih da vidim šta će da vam kaže Aleksandar Vučić kada kažete da nikad nije izjavio da će Srbija biti član Evropske unije 2025. godine. Izjavio je to više od sto puta i to svi znaju. Sada kada od toga nema ništa, sada će verovatno da se pretvara ili ćete da se pretvarate da to nikad niko od vas nije rekao.

Ne pozivam se na Velimira Ilića zato što je on kredibilan izvor, nego zato što je, jednostavno, kada ste ga pustili niz vodu, a trebali ste to da uradite mnogo ranije, počeo da priča sve ovo što priča, niko ga nije demantovao, a taj čovek je bio zajedno sa vama i gospodinom Lončarom na listi poslaničkoj. Građani koji su birali vas da sedite ovde, birali su i tog Velimira Ilića.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Ja bih voleo da mi date od tih 100 izjava jednu u kojoj Aleksandar Vučić kaže da će Srbija ući u Evropsku uniju 2025. godine? Koliko ja znam, mada sam ja čovek u godinama, ali rekao bih da Velimir Ilić nije bio na izbornoj listi za narodne poslanike za izbore koji su održani 2016. godine, a to je ovaj saziv parlamenta.

Što se tiče mržnje, ja ne znam da li vi lično nekoga mrzite ili govorite zato što vam je rečeno da bi bilo dobro da to kažete, ali kada ministra zdravlja nazovete čovekom koji je doktor smrt, kada kažete da je on trgovac ljudskim organima, danas ste ga nazvali mesarom, ja ne vidim o čemu se tu drugo radi sem o mržnji prema jednom čoveku. Ne znam da li uopšte ima svrhe polemisati sa vama na taj način? Ja pokušavam da objasnim građanima Srbije…

(Milorad Mirčić dobacuje.)

Dobro, hvala vam gospodine Mirčiću što dobacujete.

Ja pokušavam da objasnim građanima Srbije da će ovaj predlog zakona apsolutno imati podršku svih poslanika Srpske napredne stranke. Apsolutno verujem u to da većina građana Srbije ima ogromno poverenje u srpske lekare i u srpski zdravstveni sistem i čvrsto verujem u to da će ovaj predlog zakona omogućiti ljudima kojima je neophodna transplantacija da bi im se spasao život, da će im izaći u susret i da ćemo imati u Srbiji mnogo, mnogo manje bolesnih ljudi, posebno ljudi kojima će trebati nečiji tuđi organi da bi mogli normalno da žive.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, reč ima narodna poslanica Tatjana Macura. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jedno vreme sam se dvoumila da li da se javim za povredu Poslovnika ili po amandmanu i onda sam se odlučila za ovo drugo, iz prostog razloga što ne znam gde bih se pre javila za povredu Poslovnika.

Ja bih želela građane Srbije koji prate ovaj prenos, moram samo da naglasim da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika, da podsetim da mi trenutno raspravljamo o zakonu o ljudskim ćelijama i tkivima i trenutno se raspravlja o amandmanu na naslov ovog zakona. Dakle, ne samo da se sada vodi rasprava slobodnim stilom, ko o čemu hoće i na koji način to želi da radi, čini mi se da, pošto se dominantno razgovara o temi doniranja organa, nismo mogli da više unizimo ovu temu, osim što smo dozvolili ovu raspravu da ovako teče kako teče.

Iz poštovanja prema ljudima koji su se već do sada pisanim putem odlučili na to da doniraju svoje organe nakon smrti, iz poštovanja prema onima koji se dvoume, ova rasprava nikako nije smela da ode u ovom pravcu. Ako mi izražavamo sumnju i bojazan ovde kao narodni poslanici da ovaj zakon na neki način može da se zloupotrebi, onda moramo vrlo da vodimo računa na koji način to komuniciramo. Građani gledaju i mi nosimo jednu dozu velike odgovornosti u tome kako će se podizati svest u javnosti o tome da je neophodno da imamo što veći broj dobrovoljnih davalaca organa.

Ja nisam mogla da zamislim ni u najluđim snovima da će se jedan ovakav zakon zloupotrebiti za prikupljanje ne jeftinih, ovo su najjeftiniji mogući politički poeni. Pojedinci se pozivaju na struku kao lekari, pojedinci se pozivaju na struku kao pravnici i u tom smislu, ne znam ko je bio gori. Čast izuzecima, njih ima, na našu veliku sreću, u Skupštini Srbije, u većem broju koji razumeju o čemu se raspravlja i koji na adekvatan način raspravljaju o ovoj temi, ali je mali broj i užasno su glasni u tome da ovu temu na svaki mogući način degradiraju.

Kada je bila rasprava u načelu, apelovala sam na ministra ako može da utiče na to da se besmisleni amandmani ne podnose. Dakle, ne samo da utičete, ja razumem i slobodu Poslovnika, međutim, kada pogledate na koji način su podneti amandmani, šta se u ovim amandmanima traži i suštinski da postoji jako mali broj amandmana koji su zaista onakvi kakvi treba da budu i koji mogu uticati na ovaj zakon, da on iz ove Skupštine izađe kvalitetniji i bolji, u interesu naših građana, mi smo u stvari dozvolili da danas raspravljamo o tome šta piše u novinama NIN, o tome da li i kako je tekao razgovor sa Emanuelom Makronom, koji, ja sam sigurna, nema apsolutno nikakve veze sa ćelijama i tkivima, zatim, da se razgovara o tome ko je kakav uspeh ostvario na izborima i kakav će tek uspeh da ostvari, a tema je – ljudske ćelije i tkiva.

Čak i da skrenete sa ove teme, na zakon broj dva, koji je na dnevnom redu i koji verovatno neće doći na red u skupštinskoj raspravi u pojedinostima, vi ste čak i tu temu koja neće doći na raspravu uspeli svojim ponašanjem i nastupima da degradirate.

Dakle, ja vas molim narodni poslanici, kolege drage, da vodite računa o tome kako nastupate, narod vas gleda, narod nas gleda i od nas očekuje jednu dozu ozbiljnosti, a cilj nam svima da se podigne svest u javnosti. Svaka izgovorena reč ovde mora da utiče na to, ma kakvu teoriju zastupali, da li smo za to da bude pretpostavljena saglasnost ili pisana saglasnost, cilj je jedna, a to je podizanje svesti u javnosti da se podigne broj donora organa. Hvala.

Koleginice Macura, moram najpre, odnosno pre nego dam reč koleginici koja se javila da vam kažem da zaista ne želim da verujem da imate za cilj da sprečite demokratsku raspravu i sučeljavanje mišljenja u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Sa druge strane molim vas, više puta ste pomenuli reč – besmisleni amandmani, ja vas molim da to ne činite, jer i to predstavlja urušavanje dostojanstva Narodne skupštine i vređanje narodnih poslanika. Legitimno je pravo svakog narodnog poslanika da podnese amandman shodno Poslovniku o radu Narodne skupštine Republike Srbije. Kao što znate proceduru, amandman da li će se naći u raspravi, da li će biti tema aktuelnog skupštinskog zasedanja zavisi pre svega od resornog odbora. Obzirom da su svi amandmani tema današnje rasprave, dakle, sve sugestije koje ste imali mogli ste da uputite na sednici resornog odbora.
Ja kao predsedavajući veoma teško mogu da predvidim o čemu će govoriti narodni poslanici, a trudim se da kroz sugestije i predloge, ne sankcionisanje, ne kažnjavanje, nerado to činim, vi to jako dobro znate, trudim se da omogućim narodnim poslanicima da u nekom trenutku imaju i širi aspekt sagledavanja aktuelne teme. Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Danica Bukvić, po amandmanu. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moram da kažem prvo da mi je malo žao što smo skrenuli sa osnovne teme ovog zasedanja, a to je donošenje ovih zakona koji se tiču rešavanja osnovnog ljudskog prava, a to je pravo na život, jer kao što je već rečeno 2000 ljudi u ovoj zemlji, od toga 800 bubrežnih bolesnika čeka na transplantaciju organa. Osim bubrežnih bolesnika kojima se život može produžiti dijalizom svi ovi drugi bolesnici mogu da nastave da žive samo ukoliko se kod njih uradi transplantacija organa. Zato je svako donošenje zakona i poboljšanje uslova sa povećanjem broja kadaveričnih donora od velikog značaja jer omogućava da ti ljudi žive.

S druge strane mi nismo prva ni jedina zemlja koja donosi zakon gde se u zakonu navodi pretpostavljena saglasnost, 11 zemalja Evrope je donelo sličan zakon, odnosno u 11 zemalja Evrope postoji pretpostavljena saglasnost.

Očekujemo da će na ovaj način biti povećan broj kadaveričnih donora, odnosno da ćemo se na taj način približiti broju 10, a što će biti uslov da naša zemlja postane članica ili Evrotransplanta ili neke druge organizacije za transplantaciju tkiva, a čime će opet biti omogućena brža dostupnost potrebnih organa ljudima kojima je život moguć jedino ako im se organ presadi.

Sigurna sam da ljudi koji žive dan za dan, čekajući presađivanje organa željno očekuju da mi ovu raspravu završimo i zakon donesemo.

U zakonu je jasno napisano da je darivanje ljudskih organa dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, da primena ovog načina lečenja, odnosno presađivanje ljudskih organa se vrši samo kada je to medicinski opravdano, odnosno kada je to najpovoljniji način lečenja, da zakon nalaže poštovanje načela jednake dostupnosti ljudskih organa svakom licu kod koga je postavljena indikacija za presađivanje bez diskriminacije.

Naravno, da će naša poslanička grupa u Danu za glasanje podržati ove predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Na naslov Predloga zakona amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Milorad Mirčić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman SRS je na naslov glasi da se kada je su u pitanju ljudske ćelije i tkiva, da se koriste za lečenje ljudi.

To je samo dodatno preciziranje ovog naslova. Ministarstvo to ne prihvata, tvrdeći da u tekstu zakona je jasno sve izdefinisano. Suština i ovog i drugog zakona je, to je na kraju krajeva i predlagač naveo, vraćanje poverenja.

Znate, ima jedna istinita anegdota o de Golu, predsedniku Francuske, kada je teško oboleo bila je potrebna hirurška intervencija. Francuski lekari su predlagali da to uradi sa velikom sigurnošću tako što će to uraditi američki hirurzi. On je rekao - Ako je za umiranje, ako je suđeno da umrem, umreću od francuske ruke. Pri tome, jasno dajući doznanja da on kao prvi čovek Francuske ima poverenje u lekare njegove države.

Mi smo ovde u situaciji da i kada raspravljamo o ovome zakonu i uopšte o poverenju koje se odnosi na medicinsko osoblje, ubeđujemo ljude da sada ova garnitura koja je u Vladi, oni se razlikuju od prethodnih i tako redom iz saziva u saziv.

Mi smo imali jedan primer gde je i kolega iz SRS, Šešelj, naveo da je prethodni ministar tražio intervenciju lekarsku u inostranstvu. Pa, zamislite kakav je to paradoks, da ministar zdravlja ide da traži usluge u inostranstvu, a on je taj koji je prvi među svim lekarima.

Sada se spočitava nama srpskim radikalima, da imamo određenu rezervu. Naravno da imamo određenu rezervu. Mi imamo rezervu na Predlog ovog zakona zato što u kolonijalnim državama pravilo je da se pravo čoveka, ljudsko pravo, stavlja u drugi plan, a da se zdravstvena zaštita i zaštita života koriste, kao pokriće za sve ono što eventualno mogu da budu loše namere i nema zamerke poslanicima koji izražavaju svoju sumnju.