Hvala ministre.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite, kolega Radičeviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona sa željom da dodatno preciziram zakon i da ukažem na potrebu da se zdravstvo unapredi. Mnogo je vremena prošlo da se u zdravstvo nije ulagalo gotovo ništa. Zgrade su oronule, dotrajala oprema, davno prevaziđena.

Na moje veliko zadovoljstvo moram da pohvalim ministra i njegove saradnike, uvideli su problem i krenuli da ga rešavaju i to prilično uspešno. To mogu da objasnim i na primeru iz Aleksinca.

Opšta bolnica u Aleksincu je dobila novo porodilište davne 1976. godine. Trebalo je da prođe 43 godine pa da porodilište ponovo bude u potpunosti funkcionalno. U periodu od 1976. godine do danas gotovo da se nije uopšte ulagalo u zaradu i opremu. Bilo koja ozbiljnija intervencija nije se radila u Aleksincu, već su pacijentkinje transportovane na Niš i to ne zato što u Aleksincu nismo imali stručne kadrove, naprotiv, imamo izvanredne lekare, već zato što nisu imali osnovne uslove za rad.

Sada kada je uloženo oko 55 miliona dinara, mogu da kažem da su stvoreni mnogo komforniji uslovi za porođaj i oporavak, što do sada nije bio slučaj.

Svaka soba ima svoje kupatilo, kupljeni su novi aparati i konačno porodilje u Aleksincu imaju sve uslove za normalan porođaj a i lekari normalne uslove za rad.

Na ovaj način su se uslovi u našim porodilištima približili standardima koje imaju razvijene zemlje. Hvala.

Hvala kolega Radičeviću.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Maja Mačužić Puzić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radoslav Jović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Sonja Vlahović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Izvolite koleginice.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Uvaženi ministre Lončar, zakone koje ste predstavili su od životne važnosti jer njihovom primenom u medicinskoj praksi naši zdravstveni radnici spašavaju živote naših građana.

Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima utvrđuju se uslovi za postizanje kvaliteta i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva za primenu kod ljudi.

Ovim zakonom će se urediti na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom na to da je reč o oblasti medicine koja se intenzivno razvijala i nudi lepše, velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Jasnim definisanjem i preciziranjem uslova u ovoj oblasti u pogledu obavljanja poslova, prostora, opreme i kadra ostala bi za nas dugogodišnja loša praksa. Čuli smo od našeg kolege Bojanića njegovo lično iskustvo koje život znači, ali donošenjem ovog novog zakona neće biti više takvih.

Želela bih da napomenem i istaknem da je Srbija pristupila trećem evropskom zdravstvenom programu 2014. – 2020. godine čime je sa Norveškom, Islandom i državama članicama EU obezbedila pristup fondu od 446 miliona evra. Radi se o besplatnoj pomoći uz učešće aplikanata od 40% u odnosu na vrednost projekata. Srbija je prva zemlja koja nije članica EU i prva zemlja u regionu koja je pristupila ovom programu.

Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, dodelio je ugovore o zaposlenju za nekoliko od ukupno 100 najboljih diplomaca Medicinskog fakulteta u Srbiji i najavio je da će svakih šest meseci država tražiti novih 50 najboljih diplomaca, omogućavajući im i specijalizaciju, doktorske studije, što je najbolji način ulaganja u zdravstvo. Hvala.

Hvala koleginice Vlahović.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Studenka Kovačević.
Izvolite koleginice Kovačević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, kada govorimo o oporavku zdravstvene zaštite neizostavno je govoriti i o uslovima u kojima se zdravstvena zaštita pruža. Zahvaljujući zalaganju Ministarstvu zdravlja i ministru Lončaru, Opšta bolnica u Boru biće uskoro rekonstruisana.

Kao i u većini objekata ove namene u Srbiji, ni u ovu bolnicu se nije ulagalo decenijama unazad, s toga su pacijenti s pravom nekada i negodovali, ali kako se sve u Srbiji polako oporavlja, tako su i u zdravstvenim ustanovama vidljivi rezultati dobre ekonomske politike.

Opština Bor će izraditi projekat rekonstrukcije Opšte bolnice u Boru, a ova rekonstrukcija podrazumeva uređenje 34 hiljade kvadratnih metara ove zdravstvene ustanove. Ovim projektom će se konkurisati kod Kancelarije za javna ulaganja Republike Srbije.

Prvi put će u izradi ovog projekta učestvovati i sanitarna inspekcija kako ne bi došlo do bilo kakvih nedostataka u toku izrade projekta i kako bi se ispunili svi zakonom propisani uslovi.

Sve ovo što sam navela govori u prilog tezi da Vlada Srbije sprovodi odgovornu politiku u svim svojim segmentima, a to se naročito ogleda u zdravstvu koje je bilo najzapuštenije, imajući u vidu koliko je to ranije, odnosno u kolikoj meri je to ranije bilo prepušteno samo sebi.

Sve u svemu, jedna dobra vest za građane Bora i zahvaljujem se ovom prilikom ministru Lončaru.

Hvala, koleginice Kovačević.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Duško Tarbuk.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Duško Tarbuk. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Lončar sa svojim saradnicima, uvaženi građani Srbije. razlog za donošenje novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima ogledaju se u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva kod ljudi zasnuje na najvišim standardima medicine, nauke i prakse. S obzirom da je reč o oblasti medicine koja intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti lečenja, kao i da se u zdravstvenim ustanovama koje obavljaju poslove omoguće bolji uslovi za njeno obavljanje, u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Nakon nekoliko godina primene važećeg Zakona, koji je obuhvatao i oblast ljudskih ćelija i tkiva, utvrđene su jasne potrebe da se poboljšaju i preciziraj uslovi organizacije i poslova u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor na obavljanju poslova u ovoj oblasti na teritoriji Republike Srbije.

Važećim zakonom nisu precizirani uslovi pod kojima su se poslovi u oblasti ljudskih ćelija i tkiva obavljali, gde spadaju poslovi darivanja, dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja, distribucije i primene ljudskih ćelija i tkiva kod živih ili umrlih ljudi. Jedna od mana važećeg zakona je bilo to što nisu bile jasno definisane ustanove koje bi mogle da bude banke ljudskih tkiva, a zbog čega nije ni došlo do njihovih formiranja. Sa donošenjem novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima značajno se menja, tako da se definiše koje zdravstvene ustanove mogu da podnesu zahtev za obavljanje uslova u ovoj oblasti i koji uslovi kod koje banke ljudskih tkiva treba da ispunjava.

Ovaj zakon je, po meni, iskorak u našoj medicini i mislim, kada bude zaživeo u punom kapacitetu, da će pomoći mnogim ljudima koji imaju zdravstvenu potrebu.

Gospodine Lončar vama i vašem timu čestitam, jer ste vi uneli nadu u naše zdravstvo i sve one stvari koje sad ne spominjemo, od sajber noža do Kliničkog centra u Nišu, do studenata koji su najbolje završili svoje fakultete da postanu doktori. Mislim da ste nam dali nadu i na tome vam puno hvala.

Moje kolege pozivam u Danu za glasanje da podrže ovaj zakon. Naravno, ako budete imali snage i vremena i moj amandman. Zahvaljujem.

Hvala kolega Tarbuk.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Višestruki su pozitivni efekti koji će sa sobom nositi rezultati primene zakona koji su pred nama, iako nam je dobro poznata parola da krv život znači, čime mi razvijamo svest kod ljudi da je neophodno davati i dobrovoljno davati krv, mnogi se nerado odazivaju tim pozivima, da li zato što nisu bili sa druge strane da im je potrebna, da li zato što misle da oni nikad neće biti ili smatraju da njihovih 450 mililitara krvi ne znače toliko puno. Međutim, to apsolutno nije tačno i moram vam reći kako se akcije ponavljaju, tako se svet sve više razvija i pohvaljujem one koji stvarno svaki put daju svojih pola litre krvi.

Moram vam reći da je nedavno u gradu Zrenjaninu održana akcija doborovoljnih davanja krvi, gde smo prikupili više desetina litara i zaista se osećam ponosno i hrabro kada vidim da jedni drugima na taj način pomažemo. Osećam se sigurno i ne samo da jačamo osećaj pripadnosti zajednici, već želimo da pomognemo jedni drugim.

Pretpostavljam koje su tek razmere kada davalac da neznancu deo svog organizma, neko tkivo ili ćeliju i koji je to tek podstrek, ne samo za davalaca, već i za darovanog. Nemamo šansu da čuvamo svoje organe i tkiva iz početka i, nažalost, nekom je potreban drugi, stoga je to herojski podvig pomoći drugoj osobi, naravno, i rodbini gde je negde nepisano pravilo da se to podrazumeva.

Onaj ko se ne vodi tim nivoom problema, već samo da li postoji klima uređaj u domu zdravlja, da li imaju novi računar zbog kartoteke neke ili šta je sa porodilištem, šta je sa populacionom politikom, što su naravno sve bitni segmenti, ali, poštovani ministre, vi morate da vodite računa o svim tim delovima, imate ni malo zavidan posao i veoma je težak.

Pošto smo se dotakli populacione politike, samo da napomenem da je grad Zrenjanin dobio 29,6 miliona bespovratnih sredstava, opštine mog srednjeg Banata 7,7 miliona, kako bi sproveli projekte iz populacione politike za 2018. godinu, što dalje znači da će se uskladiti rad sa roditeljstvom, sa pozitivnim razvojem materinstva. Imamo nameru da otvorimo jaslice i vrtić do 23 sata koji će raditi, obzirom da moji građani rade i u smenama, i to vikendom.

Hvala vam, ministre, što vodite računa o svemu ovome. Zaista da nemamo ovakve zakone ne znam kako bismo i na bolji način pomogli jedni drugima. Stoga podnosim amandman koji će, nadam se, dalje potpomoći razvoj zdravstva u Srbiji. Hvala još jednom.