Ja mislim da smo se razumeli, da stvarno više nema te dileme oko toga da kada jedan od navedenih članova kaže – ne, nema saglasnosti. Da razjasnimo još jednu stvar, da građani znaju, pošto sam video da se potencira na tome, vi možete nekoga da odredite da bi njegov organ mogao da odgovara nekom drugom. Da samo ponovimo proceduru, kada neko da saglasnost, i kada tada uđete u proceduru, kada taj organ se priprema za transplantaciju, tek tada, posle saglasnosti, se radi tipizacija, tog organa i potencijalnog primalaca. Tek tada može da se utvrdi da li odgovara taj organ tom primaocu. Pre toga, niko na svetu, dok se ne uradi tipizacija, ne može da zna da li nekom odgovara organ, niti je dovoljna samo krvna grupa, niti bilo šta. Molim vas, da razjasnimo to. Molim vas da se ne plaše ljudi, da kao našli su nekoga ima istu krvnu grupu, daće mu organ.
Procedura počinje tek posle saglasnosti. Pre toga niko ne može da uzme nekom organ, da uradi tipizaciju, ili bilo šta. Radi se u specifičnim uslovima.
I, da kažemo alternativno rešenje, da neko ne želi da uključuje mozak u sve ovo i da mu se ne sviđa, i da ne želi da pomogne, istog sekunda ako ovaj zakon bude izglasan, istog sekunda, na parčetu papira, neko je pominjao notara, neko je pominjao dodatne troškove, nema nikakve veze, istog sekunda na parčetu papira napiše, ja, taj i taj, ne želim da budem donor, stavite me u te bolnice gde se to radi, ili dođe usmeno u Zavod za biomedicinu, da pismenu izjavu izjavu potpše da neće. I, skratimo sve muke, svakog ko želi, istog dana kada ovo zaživi, ode i reši taj problem, ako ga to muči, ako tu ima bilo kakvu dilemu. Iz poštovanja prema tim ljudima, vređajte me koliko god hoćete, ja vam na ovom zakonu neću odgovarati ništa, ovde se radi o ljudskim životima, oni su mi mnogo bitniji od vaših uvreda. Nastavite slobodno.
