Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

1. dan rada

21.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 19:00

  • ZAKONI

  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u oblasti turizma
  • Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana)
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katara
  • Zakon o potvrđivanju Protokola o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o izručenju
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i i Republike Kazahstan o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o transferu osuđenih lica
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja
  • Zakon o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu
  • Zakon o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti odbrane
  • Zakon o potvrđivanju Protokola I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske i Protokola III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak
  • Zakon o potvrđivanju Dodatnog protokola 5 uz Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2015 usvojene 26. novembra 201
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša
  • Zakon o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metodama adm
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o međunarodnom drumskom prevozu
  • Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju
  • Zakon o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje
  • Zakon o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, 2009
  • Odluka o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije
  • Odluka o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 110 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika.
    Obaveštavam vas da su me obavestili da danas neće moći da prisustvuju poslanici Marko Atlagić, Duško Tarbuk i Goran Čabradi.
    Saglasno članu 86. stav 2. i članu 87. stav 2. Poslovnika, obaveštavam vas da je ova sednica sazvana u roku kraćem od roka utvrđenog članom 86. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, izuzetno za petak, dakle, mimo dana utvrđenih u članu 87. stav 1. Poslovnika, zbog potrebe da Narodna skupština razmotri na vreme akte iz dnevnog reda utvrđenog u zahtevu narodnih poslanika i eventualno ih usvoji i omogući primenu.
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uz Saziv ove sednice, koja je sazvana na zahtev 157 narodnih poslanika, dostavljen vam je i zahtev za održavanje vanrednog zasedanja, sa određenim dnevnim redom sadržanim u tom zahtevu.
    Dakle, dnevni red koji je utvrđen za današnju sednicu, a po zahtevu 157 narodnih poslanika je:
    Dnevni red:
    Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju;
    2. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama i dopunama Finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu;
    3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju;
    4. Predlog zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje;
    5. Predlog zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, 2009. godine;
    6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
    7. Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B uz Sporazum o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metodama administrativne saradnje i Odluke Mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije broj 2/2018 o izmeni Aneksa IV Sporazuma o slobodnoj trgovini između država EFTA i Republike Srbije o olakšavanju trgovine;
    8. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša;
    9. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije;
    Predlog zakona o potvrđivanju Dodatnog protokola 5 uz Sporazum o izmeni i pristupanju Sporazumu o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2015 usvojene 26. novembra 2015. o izmeni Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 3/2013, u vezi sa Aneksom 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), Protokol o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom“ i metode administrativne saradnje iz člana 14. st. 1. i 3, usvojene 20. novembra 2013. godine;
    Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak;
    Predlog zakona o potvrđivanju Protokola I Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske i Protokola III o trgovini uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti odbrane;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o međusobnom pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima od 20. aprila 1959. godine;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Italije o olakšanju primene Evropske konvencije o ekstradiciji od 13. decembra 1957. godine;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Turske o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja;
    Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o transferu osuđenih lica;
    Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o pružanju pravne pomoći u krivičnim stvarima;
    Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Republike Srbije i Republike Kazahstan o izručenju;
    Predlog zakona o potvrđivanju Protokola o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katara;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipra o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjenih tajnih podataka;
    Predlog zakona o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji (revidirana);
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji;
    Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u oblasti turizma;
    Predlog zakona o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti;
    Predlog zakona o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o međunarodnom drumskom prevozu;
    Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine;
    33.Predlog odluke o izboru viceguvernera Narodne banke Srbije.
    Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, člana 157. stav 2, člana 170. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi zajednički načelni pretres za navedene tačke od 1. do 33.
    (Vojislav Šešelj: Poslovnik.)
    Samo momenat da završimo.
    Da li poslanik Aleksandar Martinović traži reč u vezi spajanja ovih tačaka? (Ne.)
    Stavljam na glasanje ovaj predlog.
    Zaključujem glasanje: za – 137, protiv …
    (Vojislav Šešelj: Po Poslovniku.)
    Daću vam reč, samo da vidim šta se dešava.
    Na ekranu nemam ništa, samo da je prisutno 169 poslanika, a nema ni gore ništa.
    Molila bih da mi niko ne isključuje mikrofon. Stalno mi isključuju mikrofon.
    Molim službe da mi kažu da li možemo da pristupimo glasanju ili ne možemo, da ne maltretiram ni poslanike, ni sebe.
    (Vojislav Šešelj: Imam pravo po Poslovniku pre glasanja.)
    Pre glasanja? Dobro, evo, sad ću, samo da vidim.
    Isključiće vam mikrofon, kao i meni što isključuju.
    Samo momenat. Nema ni vaše prijave. Zapisala sam ja olovkom. Ne brinite ništa. Kažu da može.
    Molim vas da ponovimo glasanje.
    (Vojislav Šešelj dobacuje.)
    Moram da završim proceduru. Daću vam, uračunaćemo to sve. Ne brinite ništa.
    Zaključujem glasanje: za – 136, protiv – sedam, uzdržan – jedan, nije glasalo 28 poslanika.
    Konstatujem da je usvojen dnevni red.
    Izvolite, poslaniče Šešelj.
    ...
    Srpska radikalna stranka

    Vojislav Šešelj

    Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, prekršen je član 157. Poslovnika o radu Narodne skupštine, koji kaže da Narodna skupština može da odluči da obavi zajednički načelni pretres o više predloga zakona koji su na dnevnom redu iste sednice, a međusobno su uslovljeni ili su rešenja o njima međusobno povezana, s tim što se odlučivanje o svakom predlogu obavlja posebno.

    Mi smo, vi ste zapravo, pošto mi za to nismo glasali, odlučili da se vodi jedinstvena rasprava o 33 tačke dnevnog reda kao da su te tačke međusobno uslovljene ili su rešenja u njima međusobno povezana.

    Ovo nije prvi put da se ovakve stvari dešavaju. Ovim se formalizuje rad Narodne skupštine. Gubi smisao postojanja Narodne skupštine i nemoguće je, ako imam 20 minuta uvodnog izlaganja u ime poslaničke grupe, da govorim o 33 tačke dnevnog reda.

    Vidite, ja sam samo za ministra Mladena Šarčevića oformio dosije. Meni samo za njega treba cela skupštinska rasprava, jer sam celo leto proučavao njegovu biografiju.

    Zato vas pozivam kada je ovako očigledna povreda Poslovnika kojoj niko ne može prigovoriti da opozovete glasanje, odnosno da ponovite glasanje i da vidimo, da poslaničke većina potvrdi da su zaista sve ove tačke dnevnog reda međusobno uslovljene i da su rešenja u njima međusobno povezana.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Možemo da razgovaramo o tome naravno, ali procedura je ispoštovana ovako po Poslovniku kao što moram da radim.
    Znači, vanredno zasedanje, ovlašćeni predlagači su podneli zahtev za ovu sednicu. Po Poslovniku poslanik može da predloži da se spoje tačke dnevnog reda, a ja sam stavila na glasanje i dobijena je većina, a u meritum vašeg izlaganja ja ne mogu da ulazim jer to nije po Poslovniku, nego samo pitanje brilijantno poštovane procedure sa moje strane.
    Tako da ako smatrate da sam ja, pošto samo ja mogu da povredim Poslovnik, povredila Poslovnik, glasaćemo. Možda ću i da vam se pridružim.
    (Vojislav Šešelj: Povredili ste Poslovnik.)
    Hvala vam. Glasaćemo svakako. Glasaćemo o toj povredi Poslovnika.
    Boško Obradović, povreda Poslovnika. Izvolite.
    ...
    Dveri

    Boško Obradović

    Poslanička grupa Dveri
    Hvala predsedavajuća.

    Poštovane kolege narodni poslanici, najpre, pomaže Bog svima, dozvolite da se nadovežem na prethodnog govornika i da u potpunosti podržim njegovo mišljenje da je ovakva vrsta objedinjavanja 33 različite tačke dnevnog reda u jedan jedinstveni pretres zaista sprečavanje narodnih poslanika da ozbiljno govore o svim ovim temama.

    Imamo, gospođo predsedavajuća, jedno rešenje da sada ispravimo ovaj propust, a na to nam daje pravo član 97. stav 3. Poslovnika o radu Narodne skupštine koji kaže da imamo pravo da predložimo duže vreme pretresa za poslaničke grupe od vremena utvrđenog i o tom predlogu Narodna skupština odlučuje većinom glasova narodnih poslanika.

    Molim vas da stavite na izjašnjavanje mogućnost da imamo duplo više vremena za predložene tačke dnevnog reda koje su u jedinstvenom pretresu jer zaista mislim da nije logično, niti ispravno da u okviru jedne tačke dnevnog reda govorimo i o penzijama i o Zakonu o visokom obrazovanju i o dvadeset i više međunarodnih protokola i o izboru viceguvernera NBS. Prosto, to su potpuno različite teme, ničim između sebe povezane i, da kažem, jedna sa drugom u vezi i nije moguće u 20 minuta, koliko imamo kao šefovi poslaničkih grupa, posvetiti podjednako vrednu pažnju ovako važnim, a veoma različitim stvarima.

    Postoji sada jedna poslanička mogućnost da ispravite ovaj propust, da odobrite duplo veće vreme za šefove poslaničkih grupa, odnosno za pretres po ovom jedinstvenom dnevnom redu, pa vas molim da u tom smislu to stavite na glasanje kao predlog, a nadam se da će vladajuća većina pokazati razumevanje, a ne golo nasilje vladajuće većine koje sprečava opoziciju da govori.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Maja Gojković

    Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
    Hvala.
    Ovako, vaše izlaganje ću podeliti u dva dela. Prvi, jeste se složili sa Vojislavom Šešeljem, ali niste naveli koji član je povređen, te o tome ne može ni da glasamo.
    Drugi deo je malo preuranjen, ali ću staviti na glasanje kada dođe na red to. Znači, nismo došli do odlučivanja koliko će trajati rasprava. Zahvaljujem.
    Prelazimo na rad po dnevnom redu.
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine pozvani su da sednici prisustvuju svi članovi Vlade jer je Vlada i odredila sve članove Vlade kao ovlašćene predlagače i naravno guverner NBS i svi zajedno sa njihovim saradnicima.
    Stavljam na glasanje predlog predsednika poslaničke grupe Dveri, Boška Obradovića, da vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi duplo vreme od predviđenog Poslovnikom.
    Stavljam na glasanje. Izvolite.
    Zaključujem glasanje: za – 33, protiv – dvoje, uzdržano – dvoje, ukupno je glasalo 37 poslanika.
    Ovaj predlog nije prihvaćen od strane Narodne skupštine.
    Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika koji žele da učestvuju u raspravi.
    Saglasno članu 157. stav 2, članu 170. stav 1. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres tačaka od 1. do 33. usvojenog dnevnog reda.
    Da li predstavnici predlaganja žele da uzmu reč i obrazlože svoje predloge?
    Zoran Đorđević. Izvolite.

    Zoran Đorđević

    Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani poslanici, dame i gospodo, pred vama je niz predloga zakona i sporazuma. Krenućemo od prvog, a to je – razmatranje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Penzijski sistem je jedan od najsloženijih sistema u društvu, posredno ili neposredno od značaja za skoro sve stanovnike države. Ovim sistemom pre svega se obezbeđuju primanja našim starijim građanima, sadašnjim, onima koji će to postati u budućnosti.
    Međutim, karakteristika penzionog sistema je svojevrsni dugoročni horizont, što za posledicu ima da svaka izmena u ovom sistemu neposredno utiče kako na sadašnje osiguranike i korisnike, tako i na položaj budućih generacija. Iz navedenih razloga donošenjem mera i upravljanje tim sistemom je posebno izazovno jer se puni efekti donetih odluka ponekad vide nakon nekoliko godina ili čak decenija.
    Posebnost penzionog sistema svakako predstavlja i činjenica da je neposredno zavistan od demografskih i ekonomskih tokova u državi, tj. starosne strukture stanovništva, migracionih kretanja, nivoa i kvaliteta zaposlenosti, visine zarada, bruto rasta BDP, regionalnih ekonomskih neravnoteža i tome slično.
    To znači da svaka kretanja i sve odluke koje se donose sa ciljem izmene stanja u tim oblastima neposredno utiču i na penzioni sistem, pozitivno ili negativno. Iz navedenih razloga, prilikom donošenja mera usmerenih na druge oblasti, treba uvek imati u vidu posledice koje će te mere imati na penzioni sistem, a ovo je posebno važno kada se radi o formulisanju dugoročnih planova.
    U Republici Srbiji penzijski sistem se sastoji od sistema obaveznog PIO i sistema dobrovoljnih penzionih fondova i penzijskih planova. Sistem obaveznog PIO je urađen Zakonom o PIO, tako da je Predlog zakona o kome danas raspravljamo upravo usmeren na izmene u ovoj oblasti.
    To je osnovni deo penzionog sistema, slično kao i u većini evropskih država. Podatak od 2,6 miliona osiguranika i 1,7 miliona penzionera koji se trenutno nalaze u sistemu svedoči o značaju ovog vida penzionog osiguranja za građane Srbije. Reč je o obaveznom državnom sistemu zasnovanom na principu međugeneracijske solidarnosti i tekućeg finansiranja. Obaveznim osiguranjem su pokriveni zaposleni, uključujući i državne službenike, pripadnike Vojske, policije i bezbednosnih službi, lica koja obavljaju samostalnu delatnost, uključujući pripadnike slobodnih profesija, sveštenike i verske službenike, poljoprivrednike i lica koja samostalno se uključe u obavezno osiguranje.
    Svaki penzijski sistem ima dve osnovne funkcije, da obezbedi minimalne prihode starijima i da omogući zamenu prihoda ostvarenih tokom aktivnog perioda života, najčešće na osnovu zarada u određenoj meri. Obaveznim penzijskim i invalidskim osiguranjem u Srbiji se istovremeno vrše obe funkcije.
    Obavezno PIO obezbeđuje zaštitu u slučaju nastanka sledećih rizika, starost, invalidnost, smrt osiguranika i korisnika, povreda na radu i profesionalna bolest, kao i potreba za negom i pomoći drugog lica. Zasnovano je na filozofiji Bizmarkovog sistema, socijalnog osiguranja, a finansira se doprinosima koje plaćaju osiguranici, poslodavci počev od 2003. godine. Obračun visine prava vrši se po bodovnom principu.
    Drugi deo penzijskog sistema, sistem dobrovoljnih penzijskih fondova i penzijskih planova započeo je sa funkcionisanjem 1. aprila 2006. godine i omogućava da oni koji žele da dodatno ulažu sredstva u cilju obezbeđenja većih prihoda u starosti to i učine. Ovaj deo penzijskog sistema zasnovan je na dobrovoljnosti članstva, raspodeli rizika ulaganja i akumulaciji sredstava. Sprovodi se kroz dobrovoljne privatne penzione fondove kojima upravljaju društva za upravljanje. Poslodavac, Udruženje poslodavaca, profesionalno udruženje ili sindikat mogu da zaključe penzijski plan sa društvom za upravljanje u cilju uplate penzionog doprinosa za račun svih zaposlenih, odnosno članova, a s obzirom na relativno kratko trajanje ovog dela penzionog sistema, on se još uvek nalazi u fazi akumulacije sredstava.
    Zašto je neophodna reforma sistema obaveznog PIO? Kako je već rečeno, obavezno PIO čini osnovu penzijskog sistema u Republici Srbiji i zasniva se na tekućem finansiranju penzija, što je slučaj u najvećem broju evropskih država. To znači da sva lica koja obavljaju neki rad i po tom osnovu ostvaruju prihod, po principu obaveznosti izdvajaju kroz doprinose za PIO sredstva za finansiranje penzija sadašnjih korisnika, a time dobijaju mogućnost da ostvare pravo na sopstvenu penziju, nakon ispunjenja odgovarajućih uslova. Dobrom delu našeg građanstva to nije do kraja jasno, jer često možemo čuti – a gde su moje pare, ili – ko je oteo moje pare koje sam izdvojio za penziju?
    Novac od uplaćenih doprinosa je korišćen za isplatu penzija i drugih prava tadašnjih penzionera kao što se sada troše prikupljena sredstva od doprinosa za sadašnje penzije. U savremenom obliku sistema obaveznog PIO, razvijan u periodu 1945. i 1970. godina, kada je starosna struktura stanovništva bila povoljna, stanovništvo bilo mlado, tako da je bio pozitivan odnos broja osiguranika u odnosu na korisnike, zbog čega je u ovaj sistem bilo ugrađeno mnogo povoljnih rešenja, od uslova za penzionisanje, načina obračuna i visine penzije i slično.
    Vremenom, promenom demografske strukture stanovništva, sve lošijom ekonomskom situacijom i opadanjem nivoa zaposlenosti, ovaj sistem je počeo da zapada u krizu, tako da je početkom devedesetih godina prošlog veka se pojavio deficit u finansiranju isplate penzija i niza drugih prava, koje je obezbeđivao ovaj vid osiguranja.
    Danas, izazovi sa kojima se suočava penzioni sistem su karakteristični ne samo za Srbiju, nego za skoro sve evropske zemlje, tako da se sa njima suočavaju čak i razvijene zemlje zapadne Evrope.
    Uzroci pojave deficita i ukupne finansijske neizdrživosti sistema obaveznog socijalnog i penzionog invalidskog osiguranja u našoj zemlji se mogu rezimirati na sledeći način. Nepovoljna opšta situacija u zemlji pre svega uzrokovana krizom nastalom devedesetih godina, finansijska nedisciplina i neplaćanje doprinosa od strane brojnih privrednih subjekata, delom zbog loše situacije u kojoj su se našli, a delom zbog smanjene kontrole naplate i opšte krize u privrednom okruženje, što je opet uslovljeno tranzicijom ka tržišnoj privredi i sankcijama, bombardovanjem i drugim ozbiljnim faktorima, nizak nivo zaposlenosti., nepovoljna demografska situacija u Srbiji je da je Srbija među najstarijim društvom u Evropi, produženje životnog veka stanovništva, rešavanje problema viška radne snage kroz njihovo ubrzano penzionisanje, relativno povoljni kriterijumi za odlazak u penziju, koji se nisu prilagođavali promenama u okruženju, niska starosna granica, široka i blagonaklona definicija invalidnosti uz jednostrano ostvarivanje prava na invalidsku penziju, korišćenje penzionog sistema za kratkoročno rešavanje problema na tržištu rada, pre svega velikog broja nezaposlenih i viška zaposlenih u velikim privrednim subjektima, zloupotrebe pri ostvarivanju prava na invalidsku penziju itd.
    Posledice ovoga su bile prisutne u Srbiji 2000. do 2014. godine. Posledice delovanja napred opisanih faktora izrazito nepovoljno su se odrazile na penzioni sistem Srbije, a poslednje tri decenije ogledale su se u sledećem. Drastično je smanjen odnos osiguranika i korisnika penzije. Broj osiguranika se kontinuirano smanjivao, dok se broj penzionera povećavao zbog ubrzanog starenja stanovništva, povoljnih kriterijuma za penzionisanje, rešavanje problema u funkcionisanju privrede kroz ubrzano penzionisanje viškova radne snage i slično.
    Odnos između broja osiguranika i broja penzionera kontantno opada tokom poslednjih nekoliko decenija, s tim što je u poslednjih dvadesetak godina pad dostigao kritične razmene. Godine 1990. bilo je 2,7 osiguranika na jednog penzionera, 2001. godine 1,8 a 2014. godine je odnos pao na 1,4 osiguranika na jednog penzionera. Situacija je malo popravljena poslednjih godina s obzirom na to da prema podacima RF PIO u junu 2018. godine je bilo ukupno 2.599.788 osiguranika, a 1.712.587 penzionera, što znači da 1,5 osiguranik dolazi na jednog korisnika penzije. Skoro četvrtina građana Srbije su penzioneri, 24,6%.
    Prema vrednosti ovog parametra Srbija je u donjoj polovini evropskih država, za 1,4 % poen ispod proseka država članica EU. Dakle, predstavljeni podaci neposredno pokazuju osnovni uzrok problema u finansiranju penzija, a to je povećanje broja penzionera uz nedovoljna sredstva po osnovu doprinosa, usled još uvek niskog broja osiguranika koji izdvajanjem doprinosa za PIO finansiraju penzije sadašnjih penzionera i problema u naplati doprinosa.
    Ovo je još jedan razlog zašto ova Vlada preduzima niz mera usmerenih ka povećanju zaposlenosti sa jedne strane i niz mera u borbi protiv sive ekonomije sa druge strane. Pozitivni rezultati ovih mera neposredno će se odraziti na sistem obaveznog penzionog i invalidskog osiguranja. Merama ove Vlade ne samo da je zaustavljen pad odnosa broja osiguranika i broja penzionera, nego je čak i poboljšan, što se nadamo je samo početak pozitivnog trenda.
    Druga posledica opšte krize u sistemu ogleda se kroz značajan rast izdatka za finansiranje troškova penzionog sistema, kao i njihovo učešće u BDP Srbije. Učešće rashoda za penzije u BDP u 2012. godini je iznosio 13,2% sa tendencijom povećanja, što praktično znači da preko 13% BDP je trošeno na penzije, što je previsok procenat za zemlju na ovom nivou razvoja. Kako bi zaustavila rast učešća rashoda za penzije u BDP, koji je između ostalog i ukupan nivo javnih rashoda doveo na neodrživ nivo, tokom procesa finansijske konsolidacije, ova Vlada je donela fiskalno pravilo da ovo učešće treba svesti na 11%, a to je u velikoj meri danas i postigla.
    Naime, neto rashodi za penzije u 2017. godini iznosili su 497.85 milijardi dinara, što je bilo 11,15% bruto domaćeg proizvoda. U 14 država EU, kao i u Švajcarskoj koja nije članica EU, učešće penzija u bruto domaćem proizvodu je veće nego u Srbiji, ali nivo razvijenosti tih država to može podneti. Ukoliko se u obzir uzmu i rshodi za isplatu jednokratne pomoći korisnicima penzija, ukupni rashodi za primanja penzionera iznosili su 11,35% bruto domaćeg proizvoda u 2017. godini.
    Da bi učešće rashoda za penzije prema bruto domaćem proizvodu bilo zadržano na održivom nivou, a to je da ne bude na štetu materijalnog položaja penzionera, veliki deo rešenja, svakako, leži u ubrzanom razvoju zemlje, a ova Vlada je na pravom putu da to i realizuje.
    Sledeća posledica krize u penzionom sistemu bila je rast rashoda koji je bio brži od rasta prihoda, usled čega je, kako je već rečeno, tokom devedesetih godina prošlog veka stvoren deficit u finansiranju redovne isplate penzija i drugih prava iz PIO. Deficit se pokrivao direktnim dotacijama iz budžeta, što nije bilo dovoljno u pojedinim trenucima, pa se isplata penzija povremeno odlagala, što je dovodilo u kašnjenju isplate penzija. Nakon toga, rashodi za penzije u periodu 2002 – 2009. godine rasli su po prosečnoj godišnjoj stopi čak od 20,4%. Osnovni razlog za ovako visok rast visine rashoda je znatno veći rast zarada i troškova života. Parametri za usklađivanje visine penzija u odnosu na njihove projektovane vrednosti, što je značilo da su penzije usklađene u većem procentu nego što je prethodno planirano.
    Pored toga, kao što je već rečeno, nepovoljan odnos broja penzionera i broja osiguranika iz godine u godinu je, pored povećanja rashoda, neposredno uticao na nedovoljan rast prihoda iz kojih su finansirane isplate penzija. Primera radi, prihodi od doprinosa i drugi redovni prihodi su u 2014. godini pokrivali oko 63% ukupnih rashoda Republičkog fonda za PIO, tako da su dotacije iz budžeta za pokriće manjka za isplatu svih rashoda činile čak 37% prihoda, 5,7% bruto domaćeg proizvoda u 2014. godini.
    U 2014. godini je trebalo hitno intervenisati, jer je pokrivanje deficita za redovnu isplatu penzija predstavljao veliki pritisak na budžet, uz opasnost da se nastavi trend povećanja deficita, odnosno dotacija iz budžeta.
    Između ostalog, i ovo je razlog za preduzimanje nepopularnih mera fiskalne konsolidacije. Ova Vlada je za četiri godine postigla cilj i zaustavljen je i smanjen deficit u finansiranju penzija. Podaci o učešću dotacija iz budžeta za pokrivanje deficita za penzije u bruto domaćem proizvodu pokazuju da je ovo učešće u 2012. godini iznosilo 6,8%, u 2014. godini 5,7%, da bi u 2017. godini iznosilo 3,6%. Svakako da je na to uticalo značajno poboljšanje naplate doprinosa i rast bruto domaćeg proizvoda, a to znači da su sve preduzete mere dale pozitivne rezultate.
    Ukazujući dalje na stanje penzionog sistema pre preduzimanja mera reformi, jedna od karakteristika je bila i neredovna isplata penzija. Kašnjenje u isplati penzija u tadašnjem fondu zaposlenih povećavalo se devedesetih godina 20. veka. Preduzimane su različite mere kako bi se kašnjenje u isplatama prevazišlo. Na primer, isplata dve penzije u bonovima za struju i slično. U 2001. godini kašnjenje u isplati penzija je iznosilo 1,5 mesečni iznos penzija. U fondu poljoprivrednika situacija je bila još nepovoljnija. Kašnjenje u isplati penzija iznosilo je oko 20,5 penzija. Fond samostalnih delatnosti jedini se nalazi u dobroj finansijskoj situaciji zbog povoljnog odnosa broja osiguranika i broja korisnika penzija, što je bila posledica privrednih kretanja, rasta broja osiguranika usled privatizacije i razvoja preduzetništva i niskog broja penzionera zbog slabe razvijenosti bavljenja samostalnim delatnostima u prošlosti.
    Pored toga, zbog izdašnosti penzionog sistema i neprilagođenosti ekonomskim mogućnostima zemlje, takođe je bilo karakteristično da je učešće broja invalidskih penzionera bilo neopravdano visoko. U Srbiji invalidski penzioneri činili su više od 30% od ukupnog broja penzionera u 2001. godini.
    Kao što se vidi, život i okruženje stalno zahtevaju donošenje mera koje vode unapređenju penzionog sistema, pre svega kroz realnije definisane parametre. Na primer, povećanje starosne granice za odlazak u penziju koja više nije mogla da bude u skladu sa produženjem životnog veka. Privrednim razvojem i međunarodnim trendovima, redefinisanje prava na osnovu invalidnosti i usmeravanje na ponovnu aktivaciju lica sa smanjenom radnom sposobnošću u saradnji sa tržištem rada, uključivanje novih vidova osiguranja, kao što su dobrovoljni penzioni fondovi i stvaranje dugoročne strategije razvoja sistema, što na kraju treba da vodi postizanju dugoročne finansijske održivosti i pouzdanosti penzionog sistema.
    S obzirom na istaknutu potrebu neprestanog prilagođavanja penzionog sistema, promeni u okruženju, napominjemo da predlog izmene i dopuna Zakona o PIO koji danas razmatramo, predstavlja nastavak ranije započete reforme sistema, zbog čega je korisno upoznati narodne poslanike sa prethodno učinjenim u ovoj oblasti.
    Faze reforme penzionog sistema i prilagođavanje penzionog sistema, su se dešavale promenljivim okolnostima u društvu, ekonomiji i zemlji, a sve je bilo u cilju stvaranja uslova za dugoročnu održivost sistema. Sprovedeno je fazno i to izmenama propisa usvojenim u ovom Domu 2001, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine. Godine 2001. reforma obaveznog penzionog i invalidskog osiguranja, tada jedinog dela penzionog sistema, započela je 2001. godine donošenjem izmena i dopuna zakona, koje su stupile na snagu početkom 2002. godine. Preduzete su veoma važne mere koje su se odnosile na izmenu parametra obaveznog osiguranja. Starosna granica je tada za ostvarivanje prava na starosnu penziju jednokratno podignuta sa 60 na 63 godine života za muškarce, a za žene sa 55 na 58 godina života, što je rezultat činjenice da izmene visine ovog parametra nisu činjene decenijama bez obzira na promenjene demografske, društvene i ekonomske okolnosti.
    Izmenjen je način usklađivanja penzija, do tada su se penzije usklađivale prema kretanju prosečne zarade, ukoliko je kretanje zarade u prethodnom periodu bilo veće od 5%. Od januara 2002. godine uvedeno je kvartalno usklađivanje penzija, a dodatno je izmenjena i formula za usklađivanje penzija tako što se od tada procenat usklađivanja određivao na osnovu 50% od kretanja zarada i 50% od kretanja troškova života u prethodnom kvartalu, tzv. švajcarska formula. Dakle, pored zarada prilikom određivanja visine procenta usklađivanja, od tada se koristi i kretanje troškova života.
    Nastavak reforme usledio je donošenjem novog Zakona o PIO, koji je stupio na snagu 10. aprila 2003. godine. Ovim zakonom značajno je izmenjena struktura obaveznog osiguranja. Promenjena je definicija invalidnosti. Propisano je da je uslov za sticanje prava na invalidsku penziju postojanje potpune nesposobnosti za rad. To predstavlja znatno pooštravanje uslova u odnosu na dotadašnje propise, prema kojima je ostvarivanje prava na invalidsku penziju bilo dovoljno utvrđivanje nesposobnosti za obavljanje odgovarajućeg posla kojim se osiguranik bavio.
    Ukinuta su prava po osnovu preostale radne sposobnosti, tj. ukinuto je pravo na ostvarivanje naknade zbog rada sa skraćenim radnim vremenom i naknade zbog manje zarade na drugom odgovarajućem poslu, kao i pravo na raspoređivanje na drugi odgovarajući posao. Pravo na naknade po tom osnovu zadržalo je samo zatečene korisnike. Umesto toga omogućeno je licima, koja su imala ovo pravo, da ukoliko ostanu bez posla ostvare naknadu u visini od 50% invalidske penzije. Pravo na ovu naknadu, u ovoj grupi lica, pripada do ispunjenja uslova za penziju.
    Izmenjen je i način obračuna penzije. Uveden je sistem obračuna na osnovu ličnih bodova, koji se određuju na osnovu dužine staža i visine uplate doprinosa svakog pojedinačnog osiguranika i opšteg boda koji je jednak za sva lica koja u određenom periodu stiču pravo na penziju.
    Produžen je staž koji se uzima u obzir prilikom obračuna penzija. Do donošenja zakona, obračun penzija vršen je na osnovu podataka iz najboljih 10 godina staža osiguranika. Nakon donošenja zakona, penzija se određuje na osnovu celokupnog navršenog staža, počev od 1970. godine.
    Proširen je obuhvat obaveznog osiguranja, uvedena je obaveza plaćanja doprinosa na sve prihode koji se ostvaruju po osnovu obavljanja neke ekonomske aktivnosti, što znači da su uključeni raznovrsni ugovori za čije izvršenje se ostvaruje naknada, ugovori o delu, autorski ugovori i sl. Na taj način pooštrena je osnova za plaćanje doprinosa za PIO, što je imalo pozitivan efekat na povećanje prihoda fondova. Isto tako, smanjene su mogućnosti izbegavanja plaćanja doprinosa, pri čemu plaćanje doprinosa i po ovom osnovu ima pozitivan efekat i na visinu penzije tih lica tako što ostvare prava.
    Umesto postojanja tzv. produženog osiguranja, uvedena je mogućnost dobrovoljnog uključivanja u osiguranje za sva lica koja nisu u osiguranju, a imaju želju da uplaćuju doprinose za PIO. Promene u obuhvatu osiguranika poljoprivrednika su u tom periodu, pre donošenja zakona, imali su obavezu osiguranja svi članovi poljoprivrednog domaćinstva.
    Novim zakonom regulisano je da je samo nosilac poljoprivrednog domaćinstva, odnosno najmanje jedan član domaćinstva obavezno osiguran, dok ostali članovi imaju mogućnost dobrovoljnog uključenja u osiguranje.
    Promenjena je i stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zbirna stopa doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje iznosila je 32% do 1. maja 2003. godine. U cilju smanjenja poreskog opterećenja privrede, stopa je u periodu od 1. maja 2003. do 1. jula 2004. godine smanjena na 20,6%, dok je nakon tog datuma podignuta na 22%. Neophodno je napomenuti da postoji razlika u osnovicama na koje je plaćen doprinos i posle 1. maja 2003. godine. Tako da, nominalno smanjenje stope doprinosa sa 32% na 20,6% ne znači da je realno smanjenje stopa doprinosa iznosilo zaista toliko, odnosno smanjenje je bilo manje nego što se moglo zaključiti na osnovu promene nominalne visine stopa. Osnovni cilj je bio da se pored navedenog smanjenja opterećenja privrede vodi računa i fiskalnoj održivosti sistema PIO.
    Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je stupio na snagu 1. septembra 2004. godine, na jedinstven način je uređeno i finansiranje celokupnog socijalnog osiguranja. Drugim rečima, ovim zakonom su preduzete odredbe kojima je regulisano pitanje obračuna i naplate doprinosa u sva tri sistema.
    Reformski procesi nastavljeni su donošenjem seta zakona u oktobru 2005. godine. Izmenama Zakona o PIO, čija je primena počela 1. januara 2006. godine, izmenjeni su pojedini parametri obaveznog osiguranja, a najvažnije mere tada bile su predviđene postepenim pooštravanjem uslova za sticanje prava na starosnu penziju kroz povećanje starosne granice za pola godine na godinu, u periodu od 2008. do 2011. godine, i to za muškarce sa 63 na 65 godina, a za žene sa 58 na 60 godina života.
    U skladu sa tim, povećana je i starosna granica za sticanje prava na porodičnu penziju. Postepeni prelazak u periodu od 2006. do 2009. godine, za usklađivanje penzija četiri puta godišnje prema švajcarskoj formuli, na usklađivanje dva puta godišnje prema kretanju samo troškova života. Uvođenje vanrednog usklađivanja penzija 1. januara tekuće godine, ukoliko prosečna penzija za prethodnu godinu iznosi manje od 60% od iznosa prosečene zarade, bez poreza i doprinosa u Srbiji. Predviđena primena navedene norme do kraja 2008. godine. Utvrđen je najniži nivo penzije u osiguranju zaposlenih i osiguranju samostalnih delatnosti na nivou 25% prosečne zarade iz 2005. godine, što je primenjeno od 1. januara 2006. godine. Nakon toga bilo je predviđeno usklađivanje najniže penzije, na isti način kao i ostale penzije uz predviđeno vanredno usklađivanje najniže penzije 1. januara tekuće godine, ukoliko je njen iznos manji od 20% prosečene zarade u prethodnoj godini. Ova zaštitna mera primenjivala se do 2010. godine.
    Pored toga, država se opredelila za rešavanje problema neuplaćenih doprinosa licima koja su bila zaposlena i prijavljena na osiguranje od 1991. do 2003. godine, a kojima nije bio uplaćen doprinos za deo ili za ceo taj period. To je uređeno Zakonom o uplati doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, za pojedine kategorije osiguranika, tj. zaposlenih, donetim takođe sredinom 2005. godine, a kojim je omogućena uplata doprinosa navedenoj kategoriji osiguranika, kao i ostvarivanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja. Za sprovođenje ovog zakona nisu bila neophodna dodatna sredstva, iz razloga što je bilo predviđeno da se deo dotacije iz budžeta preusmerava u ovu svrhu.
    U istom paketu doneta su i tri zakona iz nadležnosti Ministarstva finansija kojim se suštinski uticalo na penzijski sistem. Donošenjem dva zakona o javnom dugu Republike Srbije omogućeno je uspostavljanje redovne isplate penzija u osiguranju zaposlenih i osiguranju poljoprivrednika. Javni dug je isplaćen penzionerima u osiguranju zaposlenih u šest rata, a poljoprivrednim penzionerima u četiri rate. Proširena je struktura penzionog sistema uspostavljanjem sistema dobrovoljnih penzionih fondova i penzijskih planova i na taj način omogućeno je izdvajanje dodatnih sredstava za penziju svima koji to žele. Zakon kojim je uređena ova oblast u primeni je od 1. aprila 2006. godine.
    U ovoj fazi reforme penzionog sistema započeta je i reforma penzione administracije u cilju poboljšanja efikasnosti rada, smanjenja administrativnih troškova, a zakonom je utvrđena konsolidacija tri penzijska fonda u jedan. Konsolidacija je sprovedena u dve faze, prvo administrativna, a zatim i finansijska konsolidacija. Konsolidaciju Fonda je pratila nova organizaciona struktura Fonda, tehnološko upravljanje radnih procesa, radnih mesta zaposlenih, obuka kadrova i unapređenje poslovnih procedura.
    Izmenom Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koja je stupila na snagu 1. januara 2011. godine, nastavljeno je prilagođavanje parametara obaveznog osiguranja demografskim promenama u društvu i ekonomskim mogućnostima zemlje, što je prvenstveno sprovedeno kroz pooštravanje uslova za sticanje prava za penziju, i to: postepeno podizanje uslova za odlazak u starosnu penziju na osnovu dužeg perioda provedenog u osiguranju (tada je bilo predviđeno da se uslov koji je iznosio 35 godina staža osiguranja, odnosno 40 godina i najmanje 53 godine života, povećava dok se ne postigne 38 godina staža, odnosno 40 godina i najmanje 58 godina života u periodu od 2011. do 2022. godine), postepeno podizanje starosne granice za porodičnu penziju za tri godine u periodu od 2012. do 2017. godine, pooštravanje uslova za penzionisanje osiguranika kojima je staž osiguranja penzija sa uvećanim trajanjem kroz promene uslova u pogledu potrebnih godina provedenih na radnom mestu, odnosno poslu za snižavanje starosne granice, kao i postepeno povećanje opšte starosne granice sa 53 na 55 godina života, a za osiguranike koji rade na najtežim poslovima zadržana je pogodnost da se starosna granica može snižavati do 50 godina.
    Ostale izmene odnosile su se na promene načina usklađivanja penzija, tako što je bilo propisano da će penzije od 1. aprila i 1. oktobra tekuće godine usklađivati se samo sa kretanjem potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci, s tim što se izuzetno od 1. aprila 2011. i 1. aprila 2012. godine penzija usklađivala u procentu koji predstavlja zbir procenta i rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Republike Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja polovinu realne stope rasta bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini. Dodatno, penzija se, ako bruto domaći proizvod u prethodnoj kalendarskoj godini poraste iznad 4%, treba uskladiti od 1. aprila tekuće godine u procentu koji predstavlja zbir procenta rasta, odnosno pada potrošačkih cena na teritoriji Srbije u prethodnih šest meseci i procenta koji predstavlja razliku između realne stope bruto domaćeg proizvoda u prethodnoj kalendarskoj godini.
    Godine 2014. izvedene su ključne mere reforme koje su preduzete u navedenim godinama i bile usmerene prvenstveno na pooštravanje uslova za ostvarivanje prava na penziju i njihovo prilagođavanje izmenjenim demografskim okolnostima, izmenu načina obračuna penzija, organizacione promene u sprovođenju penzionog i invalidskog osiguranja, kao i pooštravanje strukture penzionog sistema uvođenjem sistema dobrovoljnih penzionih fondova. Međutim, bez obzira na značajne pozitivne efekte izražene kroz usporavanje rasta, zatim i pad deficita u penzionom sistemu, kao i porast prosečne starosti novih korisnika penzija, preduzete mere u prethodnim godinama nisu bile dovoljne za trajno prevazilaženje problema postojanja deficita i održivog funkcionisanja sistema u okviru tadašnjih društveno-ekonomskih okolnosti koje su bile negativne i koje su se odražavale na život i rad i na materijalni položaj svih građana Srbije.
    Naime, broj korisnika penzija do 2014. godine je i dalje rastao posle 2014. i bio je nesrazmerno veliki u odnosu na broj stanovnika, a demografska struktura se pogoršavala. Situaciji je dodatno doprinela i svetska ekonomska kriza koja je od 2008. godine pogodila i našu zemlju. Jednokratno podizanje penzija od 10% u oktobru 2008. godine, u jeku ekonomske krize, u velikoj meri je ugrozilo sve dotadašnje rezultate reforme ovog sistema, uzrokujući znatno povećanje ukupnih rashoda za isplatu penzija, a time i rast deficita, čime su povećani transferi za pokrivanje deficita iz budžeta. Sve navedeno uticalo je na ponovno pogoršanje situacije u obaveznom penzijskom i invalidskom osiguranju, tako da je 2014. godine zatečen veoma visok deficit u budžetu Republike Srbije i gotovo neodrživo redovno finansiranje isplate penzija.
    Iz navedenog razloga su preduzete mere fiskalne konsolidacije, čiji je sastavni deo, zbog velikog učešća u javnim rashodima, bio i penzioni sistem. Naime, bilo je neophodno hitno zaustaviti rast deficita ovog sistema i smanjiti izdvajanje iz budžeta za finansiranje isplate penzija. Iz navedenih razloga, Vlada se suočila sa neminovnošću preduzimanja hitnih mera, što je učinila predlaganjem Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, a koji je usvojen u oktobru 2014. godine, kojim su smanjene penzije u isplati, počev od novembarske penzije.
    U cilju zaštite standarda penzionera, smanjenjem nisu bile obuhvaćene penzije niže od 25.000 dinara. Uštede na mesečnom nivou po osnovu smanjenja penzija iznosile su oko dve milijarde dinara. Smanjenje visine penzija u isplati sprovodilo se na sledeći način. Korisnicima penzija čija je visina penzija određena u skladu sa Zakonom veća od 25.000 dinara, a manja od 40.000 dinara penzije će se isplaćivati u odnosu koji se dobija tako što se od ukupne visine penzija odbija iznos koji se dobija množenjem koeficijenata od 0,22, sa razlikom između ukupne visine penzija i 25.000 dinara.
    Korisnicima penzija, čija je visina penzija određena u skladu sa Zakonom, veća od 40.000 dinara, penzije su se isplaćivale u odnosu koji se dobija tako što od ukupne visine penzija odbija zbir iznosa koji se dobija množenjem koeficijenta od 0,22 sa 15.000 i odnosa koji se dobija množenjem koeficijenta od 0,25 sa razlikom ukupne penzije i 40.000 dinara.
    Dakle, u ovom slučaju, Vlada je pokazala socijalnu odgovornost jer je zaštitila penzionere sa najnižim penzijama, tako da navedenom merom nisu smanjeni rashodi za 61% korisnika penzija. Ova mera je bila teška i rizična, ali je bila i neophodna. Penzioneri su to shvatili na pravi način, čime su pokazali da su jedan od najodgovornijih delova našeg društva. Zbog toga, a imajući u vidu da mere fiskalne konsolidacije su danas postigle zadate ciljeve i ponovo je pokrenut razvoj zemlje. Ova Vlada je posebno zahvalne penzionerima na teretu koji su podneli.
    Imajući u vidu potrebu zaštite materijalnog položaja penzionera, čime su se iskazali prvi pozitivni rezultati u napretku ekonomije naše zemlje i poboljšano stanje u budžetu, Vlada je predložila uvećanje penzija znatno ranije nego što je prvobitno bilo planirano program fiskalne konsolidacije.
    U skladu sa tim opredeljenjem, penzije su povećavane za 1,25% u decembru 2015. godine, za 1,5%, u decembru 2016. godine i za 5% u decembru 2017. godine. Pored toga, dva puta krajem 2016. i krajem 2017. godine, je svim penzionerima isplaćivano po 5.000 dinara. Dakle, iako je usvajanje navedenog zakona bila nužnost, Vlada je i tokom perioda fiskalne konsolidacije preduzimala mere zaštite standarda penzionera.
    Pored donetog Zakona o privremenom uređenju i načinu isplate penzija, Vlada je nastavila sa reformskim merama, što je učinjeno novim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izmenom propisa usvojenog u julu 2014. godine, a koje su stupile na snagu 1. januara 2015. godine, osnovni cilj usvojenih mera je bilo smanjivanje priliva novih penzionera u cilju smanjenja deficita u finansiranju sistema i uspostavljanju uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema, a usvojene mere odnosile su se na postepeno izjednačavanje uslova za starosnu penziju žena po pitanju godina života sa muškarcima, na sledeći način da se povećanje uslova za starosnu penziju, za osiguranike žene, najpre sa 60 na 63 godine, u periodu 15, 20, da od 2021. godine postepenim povećanjem za dva meseca na godišnjem nivou na 65 godina uz zadržavanje minimalnog uslova od 15 godina staža osiguranja.
    U pogledu starosne granice, kao uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju, za Srbiju je karakteristično ubrzano podizanje za relativno kratko vreme, u poređenju sa drugim zemljama u Evropi. Naime, u periodu od 10 godina starosna granica je podignuta za pet godina, što čini penzioni sistem u Srbiji jednim od najdinamičnijih u Evropi. Velikim delom je ovaj postupak sproveden kao posledica toga da je početkom reforme uslov za starosnu penziju u Srbiji bio uglavnom niži od uslova za penzionisanje u drugim evropskim zemljama. Može se zaključiti da u pogledu starosne granice penzioni sistem u Srbiji za vrlo kratko vreme dostigao većinu evropskih zemalja, s obzirom na to da je očekivano trajanje života stanovništva u Srbiji značajno niže nego u svim evropskim zemljama.
    Uvođenje prava za privremeno starosnu penziju uz trajno smanjenje iznosa privremene starosne penzije za svaki mesec ranijeg života pre navršavanja opšte starosne granice od 65 godina. Utvrđivanje dodatnog uslova za snižavanje starosne granice za sticanje prava na starosnu penziju za osiguranike koji rade na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, da su se navršili najmanje dve koma tri, dve trećine staža na tim rednim mestima u odnosu na ukupan staž osiguranja.
    Nadalje, novim izmenama Zakona o PIO donetim u decembru 2014. godine, utvrđen je način i dinamika usklađivanja penzija u skladu sa pravilima utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu. Izmenama tog propisa utvrđeno je fiskalno pravilo da se penzije neće usklađivati sve dok učešće penzija u BDP ne padne ispod 11%.
    Kao što je već rečeno, ovaj parametar je tada 2014. godine iznosio 13,1 i kao što sam već naglasio set mera je dao svoje pozitivne rezultate tako da navedeni cilj mimo svih očekivanja i skoro u potpunosti je postignut i ranije nego što se očekivalo, pošto rashodi za penzije u prošloj godini su bili neznatno iznad 11% BDP. Treba naglasiti da je to postignuto bez obzira na tri povećanja penzija i isplata dve jednokratne pomoći penzionerima koje su sprovedene u međuvremenu.
    Polazeći od toga da su teške mere fiskalne konsolidacije dale pozitivne rezultate i da je postignut osnovni cilj, finansijska stabilnost javnih finansija, kao i unapređena situacija u pogledu finansiranja isplate penzija, stvorili su se realni uslovi da se nastavi rad na unapređenju sistema obaveznog penzionog i invalidskog osiguranja.
    Iz navedenog razloga se i pristupilo izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, o kojima je ovde reč. Važno je napomenuti da u ovom slučaju nije reč merama restriktivnog karaktera nego su sve mere, ponavljam sve mere, usmerene ka unapređenju položaja osiguranika korisnika penzija, ali i administrativnih procedura i postupaka što čini jedinstveno ovu izmenu i dopunu Zakona, jer se prvi put pred vama nalazi set izmena i dopuna koje su sve pozitivne.
    Pod jedan, nešto što možda najviše zanima sve penzionere, predložena je odredba člana 53. Predloga zakona kojim je predviđeno da Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija ili popularno rečeno, Zakon o umanjenju penzija prestaje da važi usvajanjem ovog zakona i njegovim stupanjem na snagu. To znači da će oktobarska penzija koja se redovno isplaćuje u novembru biti isplaćena bez umanjenja.
    Dakle, molim vas da obratite pažnju, visina oktobarske penzije bez umanjenja će biti jednaka penziji iz oktobra 2014. godine pre stupanja na snagu tzv. Zakona o umanjenju uvećanom za procente usklađivanja od tog meseca do danas, a oni su iznosili 1,25% i 1,5% i 5%. Primera radi, penzija koja je u oktobru 2014. godine iznosila 50.000 dinara, nakon stavljanja zakona van snage iznosiće 53.954 dinara, što je rast oko 13% u odnosu na tu penziju.
    Pored toga kada je reč o usklađivanju penzija, članom 9. Predloga zakona utvrđuje se da će usklađivanje penzija do dostizanja fiskalne održivosti penzionog sistema uređivati u skladu sa propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, time se praktično produžava primena postojeće norme koja je propisana načinom usklađivanja penzija još od 2014. godine. Iako su troškovi za isplatu neto penzija dostigli ciljanu vrednost od 11% učešća u BDP predostrožnosti radi i dalje će se penzije usklađivati prema propisima koje uređuje budžetski sistem.
    Međutim, kako bude napredovala ekonomija zemlje, tako će vrlo brzo doći vreme da se usklađivanje penzija vrati na način i dinamiku kako su propisani Zakonom o PIO. Iako pojedina udruženja penzionera podnosi inicijativu da se usklađivanje ubuduće vrši prema formuli i dinamici utvrđenom Zakonom o PIO, smatramo da je u ovom momentu odgovornije i bolje da se i dalje oprezno planira sa jedne strane u skladu sa realnim mogućnostima zemlje, a sa druge strane da to povećanje bude znatno veće od same inflacije i samog povećanja cena na malo.
    Mi ćemo se kao Vlada truditi da to povećanje bude u skladu sa ekonomskim mogućnostima zemlje, a u ovom trenutku ekonomske mogućnosti zemlje i ono što su predviđanja jeste da će one biti više od očekivanja i da naše penzionere u narednom periodu očekuju povećanja kao što su bila i u 2017. godini.
    Pored prestanka umanjenja penzija u isplati predviđena je još jedna važna mera usmerena ka unapređenju standarda korisnika penzija. Predlogom zakona utvrđen je pravni osnov kojim se daje mogućnost Vladi da isplatu novčanog iznosa kao uvećanje za penziju u zavisnosti od ekonomskih kretanja i raspoloživog prostora u budžetu Republike Srbije, s tim što je dodatno utvrđeno da sredstva za ove namene ne mogu da budu više od 0,3% BDP na godišnjem nivou. U ovom momentu je to iznos od nešto malo iznad jedne milijarde dinara mesečno.
    Sredstva za ovu namenu obezbediće se u budžetu, a izuzetno novčani iznos će u 2018. godini biti isplaćen iz Republičkog fonda za PIO. Vlada predlaže ovu novinu u cilju zaštite penzionera sa najnižim primanjima iz navedenog razloga jer je ovo socijalno-ekonomska Vlada, odnosno Vlada koja je socijalno odgovorna prema svojim građanima u slučaju posebno povoljnih ekonomskih rezultata, Vlada će imati ovu pravnu mogućnost da posebno zaštite svoje penzionere. Na ovaj način sačuvan je sistem osiguranja, jer će sve penzije se usklađivati na isti procenat, a posebno će se isplatom novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju štiti primanja penzionera sa nižim penzijama. Ovo je između ostalog i dokaz da Vlada vodi računa o socijalnom položaju penzionera i da planiran da na različite načine popravi njihov standard.
    Treća značaja izmena koja je sadržana u Predlogu zakona odnosi se na izmenu i način obračuna visine privremene starosne penzije za osiguranike kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem, takozvani beneficirani staž, koji odlaze u prevremenu starosnu penziju. Smanjenje visine penzije utvrđeno je članom 8. Predloga zakona. Uvodi se novi član 70g. u osnovni tekst zakona.
    Predloženom izmenom predviđeno je da se takozvani penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom, a ne u odnosu na opštu starosnu granicu, kao što će se i dalje računati za sve ostale kategorije osiguranika.
    Na ovaj način se povoljnije, uz to i pravednije, obračunava visina prevremene starosne penzije za ove osiguranike, jer se uzima u obzir snižavanje starosne granice na koje imaju pravo prema odredbi Zakona o PIO. Ovo će važiti i za penzionere koji su već ostvarili ovo pravo na prevremenu starosnu penziju.
    Dakle, navedena izmena se odnosi samo na obračun visine prevremene starosne penzije za ovu kategoriju osiguranika i ne znači ukidanje takozvanih penala, već samo povoljniji i pravedniji obračun. Ovo ističem zbog nekih različitih informacija i nedoumica u javnosti.
    Dalje, jedna od predloženih izmena odnosi se na promene kod takozvanog beneficiranog staža. Naime, odnosi se na zaštitu suštine prava, na sniženje starosne granice, najviše do 50 godina života za osiguranike koji rade na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja 12-18 i sprečavanja mogućih zloupotreba.
    Predlogom zakona se za ove osiguranike predviđa uslov za ostvarivanje navedenog prava na snižavanje starosne granice do 50 godina, da imaju navršene dve trećine staža osiguranja na poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja, kada se 12 meseci rada na ovim poslovima računa kao 18 meseci staža osiguranja u odnosu na ukupan staž osiguranja navršen na radnim mestima na kojima se staž osiguranja računa sa uvećanim trajanjem.
    Jedna od predloženih mera koja treba da unapredi sprovođenje osiguranja od strane Republičkog fonda za PIO je da smanji broj privremenih rešenja kod ostvarivanja prava na penziju i skrati vreme i troškove do dobijanja konačnog rešenja, odnosno na izmenu načina obračuna poslednje godine staža osiguranja.
    Predloženo je članom 6. Predloga zakona da se uvodi novi član 63. u osnovni tekst Zakona o PIO. Naime, u dosadašnjoj praksi poslednju godinu staža osiguranja je bilo moguće obračunati tek po isteku kalendarske godine nakon što je Republički zavod za statistiku objavi prosečnu godišnju zaradu u Republici, zbog čega je Republički fond za PIO morao da donosi privremena rešenja novim korisnicima penzija.
    Problem se prevazilazi novim načinom utvrđivanja godišnjeg ličnog koeficijenta za tu godinu, tako da se ne čeka kraj kalendarske godine. Ovom promenom značajno će se poboljšati efikasnost rada Fonda i smanjiti administrativni troškovi.
    Pored toga, uvodi se i oročavanje trajanje privremenih rešenja tri godine, u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja. Ovom izmenom se, pre svega, obezbeđuje veća pravna sigurnost korisnika penzija.
    Dalje, prema jednoj od odredaba Predloga zakona, prestaje ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje obustavom jedne trećine penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje. Na ovaj način uvodi se red i razgraničenje nadležnosti institucija, jer je za kontrolu i naplatu doprinosa za socijalno osiguranje, prema propisima, nadležna poreska uprava, a Fond se u velikoj meri oslobađa dodatnog tereta obavljanja poslova za koji nije nadležan.
    Po sistemu obaveznog PIO, visina penzije se određuje u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa, pa osiguranik u svakom konkretnom slučaju ostvaruje i koristi prava srazmerno periodima osiguranja za koji su uplaćeni doprinosi.
    U delu matične evidencije pre svega se vrši usklađivanje propisa sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja, kao i definisanje osnova za preuzimanje podataka od drugih organa, što već u praksi u određenoj meri i funkcioniše.
    Naime, na ovaj način se značajno smanjuju obaveze poslodavca u pogledu popunjavanja i dostavljanja različitih prijava.
    Na primer, ukida se obrazac M4 i drugi obrazci, a čini ukupno ukidanje 17 obrazaca Republičkom fondu za PIO, a uvažavaju se rokovi za preduzimanje mera u odnosu na penzijsku administraciju koji su utvrđeni strateškim dokumentima Vlade, a vezani su za reformu javne uprave.
    Predlogom zakona se daje i pravni osnov za uspsotavljanje penzionerske kartice u cilju olakšavanja korišćenja beneficija od strane korisnika, ali i dokazivanja same činjenice da se radi o penzioneru.
    Jednokratna novčana pomoć članom 36. Predloga zakona definiše se da se sredstva fonda mogu izuzetno koristiti i za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija i novčane naknade kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika u iznosi koji utvrdi Vlada, vodeći računa o bilansnim mogućnostima Fonda.
    Naredni period odnosi se na utvrđivanje načina određivanja godišnjeg ličnog koeficijenta za osiguranike koji u matičnoj evidenciji nemaju utvrđene podatke o zaradi. Najčešće se radi o vojnim osiguranicima, raseljenim licima i drugim.
    Predloženom odredbom se propisuje da se za ove osiguranike umesto jedinice ili najniže osnovice za te godine uzima njihov prosečni godišnji lični koeficijent, a to je utvrđeno članom 7. Predloga zakona, a odnosi se na člana 66. važećeg zakona.
    Pored toga, ovo će se odnositi i na ranije korisnike koji s tim u vezi mogu da se obrate Fondu zahtevom za izmenu rešenja u skladu sa ovom odredbom u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona.
    Pored navedenog, ovim Predlogom zakona preciznije se definišu pojedine odredbe, s ciljem prevazilaženja praktičnih problema – isplate preko banaka, nabavka pomagala sa slepa lica, preciziranje osiguranika samostalnih delatnosti, osnivača, načina utvrđivanja staža osiguranika, preciziranje prestanka osiguranja za lica koja se samostalno uključuju u osiguranje i slično.
    Dakle, primetno je da Predlog zakona koji se nalazi na dnevnom redu sadrži veliki broj značajnih izmena koje su usmerene ka unapređenju socijalnog položaja korisnika penzija i pravo osiguranika. Zatim, stvara prostor za unapređenje postupka i procesa vezanih za sprovođenje penzionog i invalidskog osiguranja. Smanjuju se obaveze poslodavca u pogledu komunikacije sa Republičkim fondom za PIO, kao i druge izmene koje treba značajno da poboljšaju stanje u ovoj oblasti.
    Kao što je već rečeno, od 2001. godine do danas realizovano je pet faza reforme 2001, 2003, 2005, 2010. i 2014. godine. Svih pet faza sadržalo je mere restriktivnog karaktera. Međutim, bez obzira na preduzete mere, sistem penzionog i invalidskog osiguranja je i dalje tonuo u krizu i dugoročnu finansijsku neodrživost, jer navedeno reforme nisu pratile reforme celokupnog sistema sve do 2014. godine.
    Nedostatak investicija, pad zaposlenosti i usporen rast privrede brzo bi istopili efekte reforme sistema penzionog i invalidskog osiguranja. Naime, reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja bez adekvatnog razvoja zemlje ne može imati dugoročno održive rezultate.
    S obzirom da je ova Vlada za kratko vreme postigla izuzetno dobre ekonomske rezultate izražene u smanjenju ukupne zaduženosti zemlje, iskazanom u suficitu, u budžetu povećano je zapošljavanje i rešena su pitanja brojnih problematičnih preduzeća, a sve se to iskazuje u višem rastu BDP u odnosu na planirani.
    U ovakvom ambijentu, nakon dugo vremena, imamo Predlog zakona u kome nema nijedne restriktivne mere, već, naprotiv, sve mere su usmerene ka unapređenju položaja osiguranika i korisnika, kao i povećanju efikasnosti sprovođenja osiguranja. To je dobar znak da je ekonomija zemlje, uključujući i sistem penzionog i invalidskog osiguranja, postepeno stavio na zdrave i realne temelje. To je upravo i bio cilj svih mera Vlade, da se stvore zdravi i ekonomski uslovi i stabilne finansije kada je moguće planirati i sprovesti unapređenje standarda stanovništva, a posebno penzionera koji su podneli najveću žrtvu tokom mera fiskalne konsolidacije. Ovaj zakon je upravo prvi signal da smo ušli u tu fazu ubrzanog razvoja zemlje.
    Hvala vam. Želim da u danu za glasanje podržite ovaj Predlog zakona i time doprinesemo boljem standardu penzionera i razvijenosti naše zemlje.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Hvala, ministre Đorđeviću.

    Zoran Đorđević

    Nisam još završio.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Vladimir Marinković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
    Nastavite.

    Zoran Đorđević

    Tačka 2. Ima još tačaka - Davanje saglasnosti na izmenu i dopunu Finansijskog plana Republičkog fonda za PIO.
    U cilju obezbeđenja svih uslova, kako normativnih, tako i odgovarajućeg finansijskog prostora za realizaciju predloženog prestanka važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, isplate novčanog iznosa kao i uvećanja uz penziju i drugih izmena sadržanih u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, neophodno je usvojiti rebalans finansijskog plana Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2018. godinu.
    Ukupni prihodi i primanja Fonda, odnosno rashodi i izdaci, ovom Odlukom o izmeni i dopuni finansijskog plana Fonda za 2018. godinu, utvrđeni su u iznosu od 616,29 milijardi dinara, što je za 708,13 miliona dinara više od iznosa predviđenog finansijskim planom Fonda za 2018. godinu.
    Sredstva za sprovođenje izmene i dopune Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju obezbeđena su preraspodelom sredstava u okviru prvobitno planiranog iznosa.
    Ono što je vidljivo na strani prihoda je promenjena struktura finansiranja Fonda. Naime, zbog bolje naplate doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje i ostalih prihoda, smanjen je iznos potrebnih dotacija iz budžeta za finansiranje rashoda.
    Planirani prihodi od doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje viši su za 1,8%, odnosno 7,6 milijardi u odnosu na prvobitno planirani iznos, u skladu sa ostvarenjem u prvih sedam meseci tekuće godine. Planiranim izvornim prihodima od doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje pokriva se 69,57% planiranih rashoda i izdataka u 2018. godini.
    Na pozitivna kretanja ukazuju i planirani transferi iz budžeta koji uključuju i dotacije za nedostajuća sredstva za redovnu isplatu penzija i drugih prava. Oni iznose 178,23 milijarde dinara i smanjeni su u odnosu na prvobitno planirane za 7,31 milijardu dinara.
    Zbog boljeg ostvarivanja prihoda od doprinosa za PIO u odnosu na prvobitno planirane za isplatu prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, potreban je i manji iznos dotacije iz budžeta sa razdela – Ministarstvo finansija.
    Predloženim izmenama učešće transfera iz budžeta u ukupnim prihodima i primanjima smanjuje se sa 30,14% na 28,92%. Već smo govorili o tome ranije u okviru Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO i naveli smo probleme u finansiranju penzija zbog deficita i naveli smo da je u određenom periodu bilo neophodno transferisati finansijska sredstva iz budžeta. Gotovo 50% je bilo potrebno sredstava za pokrivanje rashoda za penzije u jednom periodu. Pad za oko 29% je značajan pomak koji se neposredno odražava i na stabilizaciju stanja u ukupnom budžetu Republike.
    Ovakvi pozitivni rezultati su dali potreban fiskalni prostor Vladi, pre svega da se ukine prethodni zakon i da se planira isplata novčanog iznosa uz penziju za korisnike sa najnižim penzijama. Ovo je jako značajno jer pokazuje da su sve mere koje je Vlada preduzela u borbi protiv sive ekonomije počele da daju i rezultate. Takođe, očekuje se da će u narednom periodu još više se unaprediti funkcija kontrole i naplate doprinosa za socijalno osiguranje, koja je u nadležnosti poreske uprave, tako da će se još više stabilizovati sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, odnosno stabilizovati poslovanje Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje.
    U okviru rashoda, Fond penzijsko-invalidskog osiguranja, prvobitno planirani iznos penzija u visini od 527 milijardi dinara, obezbedilo je redovnu isplatu penzija nakon njihovog uvećanja za 5%, realizovano početkom ove godine, uz prirast broja korisnika do 0,8%. Međutim, zbog pada broja korisnika u periodu januar-jul tekuće godine, procena izvršenja rashoda za neto penzije iznosi 523 milijarde dinara, odnosno 99,2% prvobitnog plana, tako da nam to daje dodatni fiskalni prostor.
    Za isplate penzija nakon prestanka važenja Zakona o privremenom uređenju načina isplate penzija, počev od isplate penzija za oktobar 2018. godine, a isplata, kao što sam rekao, biće u novembru, za dva meseca, za oktobar i novembar, potrebna su dodatna sredstva u ukupnom iznosu od 4,64 milijarde dinara, odnosno 2,32 milijarde dinara mesečno. S tim sredstvima ukupna sredstva za isplatu penzija iznose 527,64 milijarde dinara i viša su od prvobitno planiranih za 640 miliona dinara.
    Ovo povećanje je očekivano jer penzije nadalje neće biti isplaćivane u sniženom iznosu. Svi penzioneri od penzije za oktobar 2018. godine dobiće iznos penzije koji čini pripadajuća penzija za oktobar usklađena prema važećim propisima iz 2014. godine, pa uvećana za plus 1,25%, za plus 1,5% i za 5%.
    Dakle, ključni razlog za potrebu rebalansa finansijskog plana penzijsko-invalidskog fonda za 2018. godinu jeste ukidanje Zakona o privremenom uređenju penzija, jer je potreban viši iznos namenjen za isplatu neto penzija. Ali, napominjem, u okviru realnih prihoda i u okviru realnog budžeta.
    U okviru planiranog iznosa rashoda za ostala prava iz PIO, naknade za tuđu negu i pomoć, telesno oštećenje, invalidske naknade, pogrebne troškove i društveni standard penzionera, rebalansom su dodata sredstva za isplatu novčanog iznosa, kao i uvećanje uz penziju u visini od dve milijarde dinara, jedna milijarda na mesečnom nivou.
    Vama je poznato da većina penzionera, njih gotovo 80%, prima penziju do 34 hiljade dinara. Ova Vlada, koja je socijalno odgovorna, planira da poveća ukupna primanja ovih penzionera za 5% u odnosu na primanja koja su imali u septembru mesecu isplatom odgovarajućeg novčanog iznosa, kao uvećanje uz penziju. Na ovaj način biće sačuvani postojeći odnosi između penzija, koji su rezultat principa osiguranja prema kome visina penzije neposredno zavisi od visine zarada, odnosno izdvojenih doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje, a standard ovih korisnika će se poboljšati.
    Predloženim rebalansom takođe su predložena sredstva u visini od 708,13 milijardi dinara više od iznosa predviđenih finansijskim planom Fonda za 2018. godinu.
    Moram da iskažem svoje zadovoljstvo što predlažem Narodnoj skupštini propise koji će se pozitivno odraziti na unapređenje standarda penzionera. Posebno me raduje što je to rezultat pozitivnih kretanja u ekonomiji zemlje i ja sam siguran da je to tek prva u nizu mera koja će se neposredno odraziti na poboljšanje standarda penzionera a i šire, celokupnog stanovništva naše zemlje.
    Iz navedenog razloga predlažem da podržite sve propise koji to predviđaju, uključujući i ovaj o kome je sada bilo reči.
    Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, prvi i najznačajniji razlog za donošenje Predloga zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova i usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva sa uredbom EU broj 1257/2013 Evropskog parlamenta i Saveta od 20. novembra 2013. godine, o recikliranju brodova i izmeni Uredbe broj 1013/2006 i Direktive 2009/16, ovom uredbom preuzete su odredbe Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednim i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova i propisana je obaveza država članica EU da usklade svoja nacionalna zakonodavstva sa odredbama ove uredbe.
    Problem neadekvatnog recikliranja brodova tokom vremena je postao pretnja za životnu sredinu, zbog čega je inicirana saradnja između Međunarodne pomorske organizacije, Međunarodne organizacije rada i Sekretarijata Bazelske konvencije radi utvrđivanja odgovarajućih rešenja za ovaj problem.
    Nakon višegodišnjeg zajedničkog rada na diplomatskoj konferenciji održanoj u Hong Kongu 2005. godine, usvojena je Hongkonška međunarodna konvencija o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova.
    Hongkonška konvencija je prvi međunarodno-pravni instrument koji na sveobuhvatni način reguliše bezbedno i ekološki prihvatljivo recikliranje brodova u cilju obezbeđenja da brodovi kada se recikliraju nakon kraja svog radnog veka ne predstavljaju nikakav nepotrebni rizik za ljudsko zdravlje, bezbednost i životnu sredinu.
    Prve zabeležene štetne posledice nebezbednog recikliranja brodova objavljene su osamdesetih godina prošlog veka, kada su otkrivena burad raznog industrijskog otrova, odbačenog na tropskim plažama, kao i plovila natovarena toksični otpadom u zemljama u razvoju.
    Ovim problemom prvo je počela da se bavi specijalizovana agencija UN, Međunarodna pomorska organizacija, koja je na 23. zasedanju Skupštine usvojila rezoluciju i smernice o recikliranju brodova. Nakon toga na sledećem zasedanju Skupštine usvojene su i dalje rezolucije, tj. izmene i dopune smernica o recikliranju brodova, novi pravno-obavezujući instrument za recikliranje brodova.
    Rezolucije 962 i 980 su predstavljale dobru osnovu za donošenje Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, a Rezolucijom 981 je zahtevano od Komiteta za zaštitu morske sredine da učini pravno obavezujući instrument za recikliranje brodova.
    Konvencija se primenjuje na pomorske brodove koji imaju pravo da viju zastavu strana ugovornica ove konvencije, brodove koji se nalazi na teritorijalnoj jurisdikcijom strana ugovornica konvencije, kao i na postrojenja za recikliranje brodova koje rade pod jurisdikcijom strana ugovornica konvencije. Strane ugovornice se obavezuju na tehničku pomoć i saradnju koja se odnosi na obuku osoblja, dostupnost tehnologije, opreme i postojanja zajedničkih programa za istraživanje i razvoj i preduzimanje drugih mera u cilju efikasnije primene konvencije.
    Konvencija ostavlja mogućnost državama ugovornicama da u skladu sa međunarodnim pravom propišu najstrožije ili strožije mere u cilju bezbednog i ekološki prihvatljivog recikliranja brodova radi umanjenja posledica po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
    U pogledu inspekcijskog nadzora, on se, pre svega, odnosi na pregled dokumenta koji mora posedovati brod, i to međunarodno svedočanstvo o popisu opasnih materijala ili međunarodno svedočanstvo o spremnosti o recikliranje.
    Konvencija je ostala otvorena za potpisivanje od 1. septembra 2009. godine do 31. avgusta 2010. godine, a nakon toga države su morale pristupiti ili je potvrditi. Konvencija će stupiti na snagu 24 meseca nakon što se potvrdi ili joj pristupi ne manje od 15 država koje predstavljaju kombinovanu trgovačku flotu najmanje 40% ukupne bruto tonaže svetske flote i čiji kombinovani godišnji obim recikliranja predstavlja najmanje 3% bruto tonaže kombinovane trgovačke flote tih država. Na dan 19. januara 2018. godine šest država su postale strane ugovornice sa ukupnom tonažom od 21,23% svetske flote.
    Kako još uvek nisu ispunjeni uslovi za stupanje na snagu Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, ona još nije stupila a snagu. Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi izvršiće se potpuno usaglašavanje domaćeg zakonodavstva sa odredbama Hongkonške konvencije i Uredbe EU br. 1257/2013 o recikliranju brodova.
    Kada je reč o potvrđivanju Protokola o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine, možemo da kažemo sledeće – da u cilju obezbeđenja dugoročnog desetogodišnjeg sigurnog snabdevanja tržišta Republike Srbije prirodnim gasom, sačinjen je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o isporukama prirodnog gasa iz Ruske Federacije u Republiku Srbiju od 13. oktobra 2012. godine.
    Ovim Sporazumom definisano je da će isporuke prirodnog gasa obavljati se u periodu od 2012. do 2021. godine, zaključno u obimu do pet milijardi kubnih metara godišnje. Takođe, ovim Sporazumom je utvrđeno da je prirodni gas koji se isporučuje u Republiku Srbiju na osnovu ovog Sporazuma namenjen za korišćenje na tržištu Republike Srbije. Republika Srbija je kao potpisnica Ugovora o osnivanju Energetske zajednice jugoistočne Evrope preuzela obavezu usaglašavanja svog zakonodavnog okvira sa propisima EU koji se odnose na tržište prirodnog gasa.
    U cilju ispunjenja preuzetih obaveza u decembru 2014. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o energetici usaglašen sa Trećim energetskim paketom.
    Odredba Sporazuma u vezi sa teritorijalnim ograničenjem, kojom je definisano da prirodni gas koji se isporučuje u Republiku Srbiju namenjen je samo za korišćenje na tržištu Republike Srbije je u suprotnosti sa odredbama evropskih propisa sa kojima je Zakon o energetici usaglašen. Sa tim u vezi, na inicijativu srpske strane, pokrenuta je izmena Sporazuma, koju je Ruska strana prihvatila i sačinjen je Protokol o izmeni Sporazuma kojim se ova sporna odredba briše. Protokol je propisan u Moskvi 19. decembra 2017. godine.
    Saglasno odredbama Zakona o zaključivanju i izvršenju međunarodnih ugovra, potrebno je da isti bude i potvrđen. Ambasada Ruske Federacije u Beogradu je 19. januara 2018. godine notom obavestila da je ruska strana završila unutrašnju proceduru neophodnu za stupanje na snagu Protokola o izmeni Sporazuma i da u skladu sa članom 2. ovog Predloga zakona Protokol stupa na snagu od datuma dobijanja uzvratnog saopštenja o završetku unutrašnje procedure u Republici Srbiji.
    Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Države Katar, možemo da kažemo da razlog za potvrđivanje ovog Sporazuma proizilazi iz namere potpisnica Sporazuma da se institucionalizuje i razvija oblast trgovinske i ekonomske saradnje između ove dve zemlje, kao i da se intenzivira i diverzifikuje njihova međusobna trgovina po principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.
    Zaključkom 05 broj 337-10448/2016-1 od 3. novembra 2016. godine, Vlada Republike Srbije utvrdila je osnovu za zaključivanje Sporazuma o ekonomskoj i tehničkoj saradnji izmešu Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar, usvojila tekst Sporazuma i za njegovo potpisivanje ovlastila potpredsednika Vlade i ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Rasima LJajića.
    Sporazum o ekonomskoj, trgovinskoj i tehničkoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Katar potpisan je 7. novembra 2016. godine u Dohi, prilikom zvanične posete tadašnjeg predsednika Republike Srbije Tomislava Nikolića Državi Katar. Za Državu Katar Sporazum je potpisao ministar privrede i trgovine Šeik Ahmad bin Jasim Al Tani. Sporazumom je stvoren pravni osnov za formiranje mešovite komisije za ekonomsku, trgovinsku i tehničku saradnju, odnosno preduzimanje odgovarajućih aktivnosti u vezi sa njihovim unapređenjem, kao i otklanjanje eventualnih prepreka u njegovom odvajanju.
    Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Države Katara donosi se u cilju usklađivanja sa Strategijom i politikom razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine i Godišnjim planom Vlade za 2017. i 2018. godinu. Odredbe ovog Sporazuma ne utiču na proces evropskih integracija Republike Srbije, niti postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost ovog sporazuma.
    Kada je reč o Sporazumu između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji, razlog za potvrđivanje ovog Sporazuma proizilazi iz namere potpisnice sporazuma da se institucionalizuje i razvije oblast trgovinske i ekonomske saradnje između dve zemlje, kao i da se intenzivira i njihova međusobna trgovina po principima jednakosti, zajedničkog interesa i međunarodnog prava.
    Zaključkom Vlade od 12. oktobra 2017. godine, Vlada Republike Srbije utvrdila je osnovu za zaključivanje Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji i usvojila tekst Sporazuma, dok je zaključkom Vlade od 9. novembra 2017. godine za njegovo potpisivanje ovlastila prvog potpredsednika Vlade i ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića. Za Republiku Argentinu Sporazum je potpisao ministar inostranih poslova i vere Horhe Marsel Flori. Sporazum o trgovini i ekonomskoj saradnji između Republike Srbije i Republike Argentine potpisan je 22. novembra 2017. godine u Buenos Airesu. Potpisivanjem i stupanjem na snagu ovog Sporazuma prestaju da važe prethodni sporazumi koji su regulisali oblast trgovinske i ekonomske saradnje između Republike Srbije i Republike Argentine, trgovinski sporazum SFRJ i Argentine, potpisan 1965. godine i Sporazum o ekonomskoj i tehničkoj saradnji izmešu SFRJ i Vlade Republike Argentine potpisan 1977. godine.
    Sporazumom je stvoren pravni osnov za formiranje mešovitog komiteta za ekonomsku saradnju, odnosno preduzimanje odgovarajućih aktivnosti u vezi sa njenim unapređenjem, kao i otklanjanje eventualnih prepreka u njegovom odvijanju.
    Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine donosi se u cilju usklađivanja sa Strategijom i politikom razvoja industrije Republike Srbije od 2011. do 2020. godine i Godišnjim planom Vlade za 2017. godinu. Usvajanje Zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Republike Argentine o trgovini i ekonomskoj saradnji planirano je Godišnjim planom Vlade za 2018. godinu. Odredbe ovog sporazuma ne utiču na proces evropskih integracija Srbije, niti postoje propisi EU sa kojima je potrebno obezbediti usklađenost ovog Sporazuma.
    Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Kipar o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, u pitanju su tri zakonska predloga kojim se potvrđuju sporazumi o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sa Republikom Kipar. Treba napomenuti da su ovim sporazumom dalje intenzivira bilateralna saradnja Republike Srbije u ovoj oblasti uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
    Potvrđivanjem ovih Sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa strana ugovornica u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti, kao i saradnja sa privrednim subjektima sa teritorije druge države čije poslovanje se odnosi, pre svega, na oblasti namenske industrije i proizvodnju i pružanje usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
    Pored toga, potvrđivanjem ovih Sporazuma stvaraju se uslovi zajedničkog delovanja protiv izazova, rizika i pretnji koji se odnose ne samo na Republiku Srbiju, već predstavlja i globalnu pojavu.
    U sva tri Sporazuma utvrđuju se i ekvivalentni stepeni tajnosti između država ugovornica, određuje se centralni organi za razmenu tajnih podataka, pristup tajnim podacima, uređuju se mere za zaštitu tajnih podataka i njihov prenos, korišćenje tajnih podataka i određuje postupak u slučaju gubitka, odnosno druge povrede tajnosti dostavljenih podataka.
    S obzirom na to da u našoj zemlji već postoje kapaciteti u okviru postojećih registara za razmenu tajnih podataka, ista procedura koja je primenjena za potrebe razmene tajnih podataka sa NATO, EU i državama sa kojima su već zaključeni ovakvi sporazumi biće primenjena za realizaciju ovih sporazuma.
    Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Rumunije o uzajamnoj zaštiti razmenjivanja tajnih podataka, takođe su u pitanju tri zakonska predloga kojim se utvrđuju sporazumi o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sa Rumunijom. Treba napomenuti da se i ovim sporazumima i dalje intenzivira bilateralna saradnja Republike Srbije u ovoj oblasti uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih sporazuma.
    Potvrđivanjem ovih sporazuma stvaraju se uslovi za efikasniju saradnju državnih organa ugovornica u oblasti unutrašnjih poslova, pravosuđa, spoljnih poslova, odbrane i službi bezbednosti, kao i saradnju privrednih subjekata na teritoriji druge države čije poslovanje se odnosi pre svega na oblast namenske industrije, proizvodnju i pružanje usluge za potrebe bezbednosnog sektora. Svi ostali elementi su isti ili slični kao i sa Republikom Kipar.
    Kada je reč o potvrđivanju Konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji, potvrđivanjem ove konvencije Saveta Evrope o kinematografskoj koprodukciji, stvoriće se bolji uslovi za razvoj sektora kreativnih industrija u Srbiji. U isto vreme, Srbija će postati deo savremene filmske porodice u evropskom kontekstu i pozicioniraće se kao relevantni i pouzdani partner u drugim zemljama.
    Potvrđivanje ove konvencije oslobađa Republiku Srbiju potrebe da se sklapaju posebni bilateralni ugovori o podsticanju koprodukcije sa zemljama članicama Saveta Evrope. Takođe, daje se mogućnost Republici Srbiji da bude aktivan učesnik u kreiranju odgovarajućih efikasnih mehanizama, saradnje u oblasti kinematografije, odnosno tehnološkom razvoju novih finansijskih mehanizama i u audio-vizuelnoj praksi.
    Potvrđivanjem konvencije oslobodiće se i deo nacionalnog budžeta u audio-vizuelnoj industriji, podizanjem nivoa podsticanja koprodukcija čime se omogućavaju novi modeli. Konvencija precizira i korekciju procenata minimalnog nacionalnog učešća da bi se audio-vizuelno delo nazvalo koprodukcionim. U bilateralnim koprodukcijama taj procenat je snižen sa 20 na 10, dok je u miltilateralnim koprodukcijama spušten sa 10 na 5%, što će osloboditi deo budžeta za podršku audio-vizuelnoj industriji, s obzirom da će minimalno učešće od 5% usmeriti mnoge domaće producente da traže partnere među članicama Eurimaža tj. Filmskog fonda Saveta Evrope. Revidirana konvencija predviđa i povećanja procenta kada je reč o većinskom učešću u multilateralnim koprodukcijama i to sa 50 na 80%, odnosno sa 80 na 90% u bilateralnim koprodukcijama.
    Kada je reč o Zakonu o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o trgovinsko-ekonomskoj saradnji, ona je postignuta u cilju institucionalnog regulisanja bilateralne ekonomske saradnje, prvenstveno, a gruzijska strana dostavila je u junu 2011. godine Predlog teksta sporazuma o trgovinsko-ekonomskoj saradnji koji je naša strana u načelu prihvatila. Sporazum je usaglašen diplomatskim putem. Predloženi tekst sporazuma nije predviđao odredbu kojom bi dve zemlje odobrile jedna drugoj tretman najpovlašćenije nacije u trgovini, što je zapravo suština ove vrste međudržavnih, odnosno ne međuvladinih sporazuma.
    S tim u vezi, naša strana je predlagala da se ova odredba uključi u predloženi tekst sporazuma. Međutim, gruzijska strana nije istu smatrala prihvatljivom uz obrazloženje da, kao članica STO, Gruzija ima jednu od najliberalnijih trgovinskih politika u svetu, te da carina ne bi imala smisla. Naime, Gruzija primenjuje tri vrste uvoznih carinskih stopa – nula, pet i 12, pri čemu je najzastupljenija nulta uvozna stopa carina. Proizvodnja u Gruziji je praktično ograničena na nekoliko proizvoda – rude, vino, voda i voće, što su glavni izvozni proizvodi, gotovo sve ostalo se uvozi.
    Potvrđivanjem ovog sporazuma o trgovinsko-ekonomskoj saradnji institucionalno bi bila regulisana bilateralna ekonomska saradnja i stvorili bi se uslovi za njeno unapređenje na dugoročnim osnovama. Stvorio bi se pravni osnov za formiranje mešovite komisije za praćenje trgovinsko-ekonomske saradnje i preduzimanje odgovarajućih aktivnosti vezanih za njeno dalje unapređenje, kao i otklanjanje eventualnih prepreka u njegovoj odvijanju.
    Kada je reč o Zakonu o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza, na 26. Kongresu Svetskog poštanskog saveza koji je održan u periodu od 20. septembra do 7. oktobra 2016. godine u Istanbulu učestvovala je i delegacija Republike Srbije u čijem sastavu su bili predstavnici Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Ministarstva spoljnih poslova i Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge. Na Kongresu su uzeli učešće predstavnici 192 države članice Svetskog poštanskog saveza sa preko 2.000 delagata, posmatrača i gostiju.
    Svetski poštanski savez predstavlja specijalizovanu agenciju UN sa sedištem u Bernu u Švajcarskoj. Svetski poštanski savez je osnovan 1874. godine sa misijom uspostavljanja i unapređenja saradnje na multilateralnoj osnovi i obezbeđenju uspešnog funkcionisanja poštanskog saobraćaja sa jedne strane i davanja doprinosa u postizanju viših ciljeva međunarodne saradnje u privrednoj, socijalnoj i kulturnoj oblasti. Svetski poštanski savez ima 192 članice i 29 industrijalizovanih i 163 zemlje u razvoju udruženih u cilju jedinstvenog i kvalitetnog obavljanja međunarodnih poštanskih usluga.
    Kneževina Srbija je bila jedna od 22 države potpisnice osnivačkog akta Svetskog poštanskog saveza, donetog 29. oktobra 1874. godine. Pošta Jugoslavije je bila jedna od osnivača savremenom Svetskog poštanskog saveza učestvujući u izradi Ustava Svetskog poštanskog saveza na Kongresu u Briselu 1952. godine. Napominjemo da je tadašnja Jugoslavija bila članica u stalnim organima Svetskog poštanskog saveza, njegovih komisija i saveta.
    Osnovni cilj koji se želi postići donošenjem Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza je ispunjenje međunarodno preuzetih obaveza koje proističu iz članstva Republike Srbije u Svetskom poštanskom savezu.
    Predlog zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza Vlada Republike Srbije usvojila je 16. oktobra 2017. godine.
    Na raspolaganju stalnih organa Svetskog poštanskog saveza i država članica nalazi se i Međunarodni biro koji pod rukovodstvom generalnog direktora pruža logističku podršku u vezi sa ovim značajnim pitanjima za Međunarodni poštanski savez.
    Učešće na Kongresu predstavlja međunarodnu obavezu Republike Srbije kao članice Svetskog poštanskog saveza koji proizilazi iz Ustava i drugih obavezujućih akata Svetskog poštanskog saveza kojem je naša država pristupila. Državna delegacija Republike Srbije na Kongresu je zastupala stavove u skladu sa instrukcijama Ministarstva spoljnih poslova, a prema platformi za učešće delegacije Republike Srbije na 26. Kongresu Svetskog poštanskog zaveza shodno zaključku Vlade od 29. septembra 2016. godine.
    Polazeći od stava da je primena akata usvojenih na Kongresu trebalo da otpočne u što kraćem roku, kao i dosadašnjoj praksi da je rok za stupanje na snagu akata od najviše 15 meseci realan i prihvatljiv, Kongres je odlučio da akta usvojena na Kongresu stupe na snagu 1. januara 2018. godine. Do tog perioda sve države članice bi trebale da sprovedu postupke ratifikacije donetih akata i da ista transportuju u nacionalno zakonodavstvo u skladu sa internim procedurama. Ratifikovanjem akata Svetskog poštanskog saveza donetih na kongresima, održanim u Bukureštu 2004. godine i četiri godine kasnije u Ženevi, a zatim i u Dohi, sprovedeno je donošenje Zakona o potvrđivanju istih. Naime, poslednji doneti zakon je Zakon o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza.
    Ustavno-pravni osnov za donošenje Zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza sadržan je u članu 99. stav 1. tačka 4) Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.
    Imajući u vidu napred izneto, u Ministarstvu je obrazovana Radna grupa sa zadatkom da pripremi nacrt zakona o potvrđivanju akata Svetskog poštanskog saveza sa obrazloženjem da se isti dostavi Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, kao i da međuresorno usaglašava tekst Nacrta zakona sa mišljenjima nadležnih organa i stručnih službi Vlade. Radna grupa sačinjena od predstavnika Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge, javnog poštanskog operatera, odnosno javnog preduzeća „Pošta Srbije“ Beograd, održala je niz sastanaka na kojima je razmatrala usvojena akta i sačinila tekst nacrta zakona o potvrđivanju akata donesenih na navedenom kongresu. Naime, opunomoćeni predstavnici vlada država članica na 26. Kongresu usvojili su ova sledeća akta.
    Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Grčke o saradnji u oblasti turizma, ovaj Sporazum o saradnji u oblasti turizma je prvenstveno predložen sa ciljem jačanja međusobnih odnosa u oblasti turizma kao i doprinosa turizma, unapređenja ukupnih bilateralnih odnosa. Implementacijom ovog sporazuma doprinosi se zaokruživanju institucionalnog okvira za olakšavanje i jačanje saradnje između pojedinih partnera u turizmu u cilju poboljšanja ukupnih bilateralnih ekonomskih odnosa.
    Predviđeno je da stupanjem na snagu ovog sporazuma stavlja se van snage sporazum od 18. juna 1959. godine, između Federativne Narodne Republike Jugoslavije i Kraljevine Grčke, koji se odnosi na osnivanje grčko-jugoslovenske mešovite komisije za razvoj turizma.
    Bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Grčke zasnovani su na čvrstim temeljima istorijskih veza. Dinamična bilateralna saradnja razvija se, između ostalog, na osnovu grčke podrške evropskoj perspektivi Republike Srbije, tj. podršci za prijem naše zemlje u EU.
    U oblasti turizma, Republika Srbija i Republika Grčka imaju razvijenu dugogodišnju saradnju. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku, u periodu januar-jul 2018. godine, registrovano je 33.221 turista iz Republike Grčke koji su ostvarili 64.056 noćenja. Učešće grčkih turista, u dolascima stranih turista u Republici Srbiji, za ovaj period iznosi 3,59% i u noćenjima 3,18%. Ukupan broj dolazaka stranih turista u Republici Srbiji za period januar-jul 2018. iznosi 925.058, što je plus 13,9% u odnosu na isti period 2017. godine i 2.011.904 noćenja, što je plus 14,4% u odnosu na isti period 2017. godine.
    U 2017. godini registrovano je 67.395 grčkih turista, što je za 9,1% više nego u 2016. godini. Ostvareno je 125.336 noćenja, odnosno 2,7% više nego 2016. godine, a navedeni podaci predstavljaju poseban izazov za turističku industriju obe države u cilju postizanja boljih rezultata, s obzirom na postojeće potencijale.
    U Sporazumu su naznačeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa, promovisanjem saradnje odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija. Predviđeno je da će ugovorne strane sarađivati u oblasti turističkog marketinga i promocije, turističke edukacije, kao i razmene statističkih i drugih podataka u oblasti turizma i organizaciji putovanja za predstavnike turističkih agencija i medija specijalizovanih za turizam.
    Predviđena je i saradnja u oblasti turizma, specijalizovanih usluga i interesa, a naročito u vezi promocija kulturnog, verskog turizma, gastronomije itd. Predviđeno je da svaka ugovorna strana može osnovati na teritoriji druge ugovorne strane kancelariju, tj. predstavništvo koje se neće baviti komercijalnim aktivnostima, kao privatno preduzeće. Ovim sporazumom je predviđeno i osnivanje zajedničke komisije sastavljene od istog broja predstavnika svake ugovorne strane, koja će imati za cilj praćenje realizacije sporazuma. Takođe je i predviđeno podržavanje zajedničkog učešća na sajmovima turizma i drugim događajima u cilju predstavljanja turističke ponude obe države.
    Sporazum je sačinjen na srpskom, grčkom i engleskom jeziku i stupa na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja kojim se potvrđuje da su ugovorne strane sprovele unutrašnje državne procedure neophodne za njihovo stupanje na snagu.
    Zakon o potvrđivanju Protokola iz Nagoje o pristupi genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koja proističu iz njihovog korišćenja uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti.
    Na 10. sastanku država članica Konvencije o biološkoj raznovrsnosti u oktobru 2010. godine u Nagoji u Japanu nakon šest godina pregovora usvojen je Protokol o pristupu genetičkim resursima, pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proizilaze iz njihovog korišćenja.
    Republika Srbija je potpisala Protok iz Nagoje 26. septembra 2011. godine na marginama 66. zasedanja Generalne skupštine UN. Evropska unija ratifikovala je protokol iz Nagoje 2014. godine i započela implementaciju donošenjem Uredbe 511/2014 o merama usklađenosti za korisnike iz Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja u Uniji i implementacione uredbe komisije od 13. oktobra 2015. godine koja propisuje detaljna pravila za sprovođenje uredbe broj 511/2014, koje su se kao obaveze sadržane u pregovaračkom poglavlju 27. životna sredina Republika Srbija je kao takva dužna da implemetnira.
    Na osnovu odredbi Protokola iz Nagoje o pristupu genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja u Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti svaka država ima suvereno pravo na svojim genetičkim resursima i obavezuje se za pristup nacionalnim genetičkim resursima, reguliše postupkom izdavanja dozvole, prethodno argumentovanim postupkom.
    Takođe, korisnici i snabdevači genetičkih resursa moraju postignuti dogovor. Međusobno dogovoreni uslovi moraju biti postignuti u uslovima pristupa i podele koristi poreklom od ovih resursa, dok su države u obavezi da uspostave sistem kontrole i monitoringa navedenih aktivnosti, kao i da propišu odgovarajuće kaznene mere.
    Protokol iz Nagoje o genetičkim resursima i pravednoj i jednakoj raspodeli koristi koje proističu iz njihovog korišćenja u okviru svoje primene definišu i sledeće obaveze strana ugovornica ovog protokola. Pod jedan – obaveza pristupa genetičkim resursima koja propisuje da su strane ugovornice protokola dužne da uspostave zakonodavni okvir za pristup genetičkom materijalu, kao i izdavanje dozvola kojim se omogućava pristup i korišćenje genetičkog materijala uz minimalne administrativne troškove.
    Obaveza pravedne i jednake raspodele koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa kojom strane ugovornice uspostavljaju nacionalne mere koje će regulisati uslove za pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz korišćenja genetičkih resursa.
    Pod tri – obaveza pridruživanja usklađenosti koja obavezuje strane ugovornice ovog protokola da preuzimaju mere koje će omogućiti da genetički resursi prikupljeni u skladu sa prethodno argumentovanim pristankom o pristupu genetičkom resursu i da se uspostavljeni uzajamno ugovoreni uslovi o podeli koristi.
    Potvrđivanje protokola obezbediće povećanje, poboljšaće pristup kvalitetnim uzorcima genetičkih resursa sa visokom pravnom sigurnošću i najnižim mogućim troškovima za istraživačke razvojne projekte na genetičkim resursima. Istovremeno, biće sprečena prekovremena eksploatacija prirode, odnosno biodiverziteta Republike Srbije, dok će deo stečajne koristi one materijalne ili nematerijalne biti vraćene državi porekla genetičkog resursa.
    Kao jedna od direktnih koristi donošenja ovog zakona navode se i direktne strane investicije koje su potrebne za ekonomski razvoj, naročito u zemljama u kojima nedostaje finansijski resursi i tehnologija. Kroz takve investicije se očekuje prenos tehnologija najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.
    Kada je reč o zakonu o potvrđivanju Multilateralnog sporazuma zemalja Jugoistočne Evrope o sprovođenju Konvencije o procesu uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu Republika Srbija je ugovornica konvencije o ovoj proceni koju je ratifikovala 7. novembra 2007. godine. Takođe je Republika Srbija ugovornica Protokola o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu koju je ratifikovala zakonom 5. maja 2010. godine. Takođe, Republika Srbija je ratifikovala Zakon o potvrđivanju amandmana ESPOO konvenciju odlukom u februaru 2016. godine.
    Zemlje ugovornice su u obavezi da pojedinačno ili zajedno preduzimaju sve pravne administrativne ili druge mere koje proističu iz konvencije u odnosu na predložene aktivnosti koje mogu izazvati značajne prekogranične štetne uticaje. Ustanovljavaju postupke za procenu uticaja na životnu sredinu koje omogućavaju učešće u javnosti i pripremu dokumentacije o proceni uticaja na životnu sredinu.
    Obzirom da su ratifikacijom Konvencije i njenog protokola stvorene formalno-pravne pretpostavke za unapređenje saradnje u oblasti procene uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, delegacije Republike Srbije je na četvrtom sastanku strana ugovornica Konvencije potpisala multilateralni sporazum zemalja jugoistočne Evrope o primeni Konvencije o proceni uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu koji je unapredio saradnju po pitanju prekograničnog uticaja zemalja ugovornica Konvencija prilikom izgradnje objekta i obavljanja aktivnosti koje u značajnoj meri mogu dovesti do ugrožavanja životne sredine, uz naznaku da se odredbe Konvencije ne odnose na informacije čije bi objavljivanje bilo štetno po industrijsku, komercijalnu trajnost ili nacionalnu bezbednost.
    Posebno je važno naglasiti da je Republika Srbija upravo i bila inicijator 2003. i 2004. godine izrade predmetnog sporazuma. Prva dva radna sastanka su održana prvo u Beogradu, prvenstveno zbog različitosti procedura okolnih zemalja i primeni procena uticaja na životnu sredinu i neophodnosti da se ustanovi jedinstvena procedura koja će omogućiti našoj državi da sprovodi postupak procene uticaja prema svim zemljama u okruženju na isti način, a u skladu sa domaćim zakonodavstvom i međunarodnom praksom. Ovim sporazumom se utvrđuju obaveze strana potpisnica o preduzimanju svih potrebnih pravnih, upravnih i drugih mera radi sprovođenja odredbi Konvencije, kao i obaveze usvajanja kriterijuma za identifikovanje štetnog prekograničnog uticaja i načina delovanja u postupku primene određenih strateških, planskih i razvojnih dokumenata, čime se omogućava preventivno delovanje u cilju kvalitetnije zaštite životne sredine od negativnog uticaja koji može nastati usled realizacije kompletnih projekata iz susednih zemalja.
    Kada je reč o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o međudrumskom saobraćaju, odnosi naše zemlje sa Republikom Azerbejdžan u oblasti drumskog saobraćaja i prevoza nisu ugovorno bili regulisani. Prevoz tereta se obavljao u režimu dozvola, razmenjenih na godišnjem nivou. Za 2018. godinu razmenjeno je 100 bilateralno-tranzitnih dozvola. Azerbejdžanska strana je inicirala bilateralnog sporazuma o drumskom prevozu, dostavljanjem svoje verzije Nacrta sporazuma.
    Vlada je na sednici održanoj maja 2018. godine potvrdila osnov za zaključivanje sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o međunarodnom drumskom prevozu, usvojila tekst sporazuma i ovlastila prof. dr Zoranu Mihajlović, potpredsednicu Vlade i ministra građevinarstva i saobraćaja i infrastrukture da u ime Vlade potpiše ovaj sporazum. Potpisivanjem ovog sporazuma realizovano je prilikom susreta na najvišem državnom nivou u Bakuu, 21. maja 2018. godine. Sporazum je u ime Vlade potpisala prof. dr Zorana Mihajlović potpredsednik Vlade i ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a za Vladu Republike Azerbejdžan sporazum je potpisao Ramin Guluzade, ministar saobraćaja, komunikacije i visokih tehnologija. Zaključivanje ovog sporazuma daje pravi okvir za unapređenje bilateralne, trgovinske i ekonomske saradnje. Ovaj sporazum sadrži odredbe koje su standardne i uobičajene za ovu vrstu sporazuma i koje su u skladu sa definicijama i rešenjima našeg nacionalnog zakonodavstva, bilateralnim sporazumima koje smo zaključili sa drugim državama i regulativama Međunarodnog transportnog foruma, čija je članica i Republika Azerbejdžan.
    Kada je reč o Zakonu o potvrđivanju sporazuma o socijalnoj sigurnosti između Vlade Republike Srbije i Vlade NRK, u okviru ukupne intenzivne saradnje između Narodne Republike Kine i naše zemlje, koja se ogleda u istorijskom razvoju ukupnih odnosa, a posebno ekonomskih odnosa, pokazala se potreba za uređenjem oblasti socijalne sigurnosti.
    Naime, ova oblast nije regulisana međunarodnim sporazumom između Republike Srbije i NRK. Imajući u vidu trenutnu intenzivnu ekonomsku saradnju i fluktaciju radne snage između dve države, naročito je ocenjeno kao obostrano korisno da se pristupi pregovorima u cilju zaključivanja sporazuma u ovoj oblasti.
    Budući sporazum će obezbediti bolju zaštitu prava i socijalnog osiguranja za osiguranike ove države i dodatno olakšati trgovinu i privrednu saradnju i protok ljudi između dve države. U tom cilju, predstavnici dve države su najpre 2015. godine potpisali Pismo o namerama za otpočinjanje pregovora, a zatim 2016. godine pristupanje pregovorima u cilju zaključivanja sporazuma o socijalnoj sigurnosti. Nakon jedne runde pregovora 2017. godine tekst sporazuma o socijalnoj sigurnosti je usaglašen i parafiran između naše Vlade i Vlade NRK. Sporazum je potpisan 8. juna 2018. godine u Beogradu. U narednom periodu predstoje pregovori za zaključivanje administrativnog dogovora koji treba da obezbedi nesmetanu primenu ovog sporazuma.
    Ovim sporazumom je regulisano i ostvarivanje prava iz PIO, kao i prava za slučaj nezaposlenosti, međutim zbog zakonskih i administrativnih ograničenja u propisima NRK, sporazum za sada ne sadrži odredbe o sabiranju periodu osiguranja navršenih u obe države ugovornice radi ostvarivanja prava na penziju, kao ni odredbe o zdravstvenom osiguranju. Čim se stvore potrebni uslovi pristupiće se dopuni ovog sporazuma. Sporazum je zasnovan na principima i iskustvima naše zemlje u oblasti socijalne sigurnosti, a takođe sporazumom je obezbeđena i primena ovog sporazuma.
    Kada je reč o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka u pitanju su takođe, kao i u prethodna dva tri zakonska predloga u kojima se potvrđuju sporazuma o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka sa Republikom Francuskom. Treba napomenuti da se ovim sporazum i dalje intenzivira bilateralna saradnja naše zemlje sa Francuskoj u ovoj oblasti, uz međusobno definisan način razmene i zaštite tajnih podataka.
    Takođe, kao i kada je reč o Zakonu o potvrđivanju Zakona o tajnosti i razmeni tajnih podataka sa Rumunijom i sa Republikom Kipar, mi ćemo nastaviti da radimo i da unapređenje ove saradnje doprinese pre svega razvoju ne samo saradnje u ovoj oblasti već i bilateralne saradnje u drugim oblastima, što se pre svega odnosi na oblasti namenske industrije, proizvodnje i pružanja usluga za potrebe bezbednosnog sektora.
    Kada je reč o potvrđivanju odluke Mešovitog komiteta između države EFTA i Republike Srbije, broj 1/2018 o izmeni Protokola B, uz sporazum o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije o definiciji pojma, proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje, ovaj sporazum između države EFTA i Republike Srbije je sačinjen u Ženevi 17. decembra 2009. godine, a stupio je na snagu 1. oktobra 2010. godine. Objavljen je u „Službenom glasniku “.
    Osnovni ciljevi sporazuma o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije jesu između ostalog liberalizacije trgovine robom u skladu sa mogućnostima ulaganja između strana potpisnica i stvaranja okruženja koje pogoduje unapređenju trgovine uslugama, olakšavanje međusobne trgovine, doprinos skladnom razvoju i povećanju svetske trgovine.
    Članom 32. sporazuma je predviđeno osnivanje mešovitog komiteta između države EFTA i Republike Srbije, radi nadgledanja i ocenjivanja primene ovog sporazuma, praćenje mogućnosti dodatnog uklanjanja prepreka u trgovini, kontrolisanje daljeg razvoja sporazuma i razmatranje pitanja koja mogu da dodatno utiču na njegovo sprovođenje. Mešoviti komitet razmatra sva važna pitanja koja proističu iz ovog sporazuma i donosi odluke u slučaju predviđenih sporazuma. Ove odluke su obavezujuće za sve strane ugovornice.
    Na Trećem zasedanju Mešovitog komiteta EFTA Srbije koji je održan 19. juna 2018. godine u Ženevi, usvojene su sledeće odluke: Odluka Mešovitog komiteta između države EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B, o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije, o definiciji pojma, proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje. Vlada je zaključkom 05 broj 337-4513/2018 od 17. maja ove godine prihvatila tekst ove odluke koja je usvojena na Trećem zasedanju Mešovitog komiteta između države EFTA i Republike Srbije 19. juna ove godine.
    Odluka je doneta kako bi se primena sporazuma o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije u delu pravila porekla robe uskladila sa obavezama proisteklim iz regionalne konvencije o panevropskom, mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu. Aneksom navedene odluke je između ostalog predviđeno da ukoliko nisu ispunjeni uslovi iz člana 3. stav 5. Priloga 1 Konvencije podrazumeva da dijagonalna komunikacija može biti primenjena između ugovornih strana Konvencije bez obzira da li je Konvencija na njih primenjiva ili ne. Cilj Konvencije je zamena Protokola o poreklu koji je na snazi između zemalja panevropske mediteranske zone jedinstvenim pravnim aktom. Za Republiku Srbiju ovo znači obavezu da izmeni sve sporazume o slobodnoj trgovini koji su povezani sa procesom stabilizacije i pridruživanja radi dovođenja u vezi sa Konvencijom pošto podrazumeva izmene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju CEFTA 2007, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Republikom Turskom i Sporazuma o slobodnoj trgovini sa državama EFTA.
    Odlukom Mešovitog komiteta EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 i njenim potvrđivanjem će u celosti ispuniti obaveze zamene Protokola o poreklu sa svim zemljama potpisnicama PEM konvencije sa kojima je Srbije zaključila sporazuma o slobodnoj trgovini.
    Odlukom mešovitog komiteta država EFTA-e i Republike Srbije broj 2/1018 i izmeni aneksa 4, Sporazuma o slobodnoj trgovini, između države EFTA-e i Republike Srbije o olakšanju trgovine, je Vlada zaključkom od 7. juna ove godine, prihvatila tekst ove odluke, koja je usvojena na trećem zasedanju mešovitog komiteta između država EFTA i Republike Srbije 19. juna.
    Revidiran aneks 4 sadrži nove odredbe kojima su definisani pojmovi aktivnog i pasivnog oplemenjivanja, privremenog uvoza, kaznenih odredbi, kao i zahteva za overu dokumenata. Izmena ovog aneksa je uređena i radi usaglašavanja Sporazumom o olakšanju Trgovinske svetske organizacije, koja je stupila na snagu 2017. godine. Takođe, detaljnije su formulisane odredbe u vezi sa pojednostavljenjima međunarodnih trgovinskih postupaka koji se naročito ističu po pitanju smanjenja i pojednostavljenja uvozne–izvozne tranzitne dokumentacije.
    Korišćenje efikasnih trgovinskih postupaka, a i cilju smanjenja troškova i nepodobnih kašnjenja u trgovini, zasnovanih na međunarodnim standardima, primenjivanje postupka koje obezbeđuju prethodno elektronsko dostavljanje i obradu informacija pre pristizanja robe, u cilju ubrzanja njenog carinjenja, puštanja robe pre ispunjenja svih uslova ukoliko uvoznik obezbedi dovoljne garancije, mogućnost elektronskog plaćanja dažbina, poreza, taksi, koje naplaćuju carine i druge granične vlasti, tretmana kvarljive robe.
    Izvršenjem ove Odluke mešovitog komiteta između države EFTA i Republike Srbije broj 1/2018 o izmeni Protokola B u Sporazumu o slobodnoj trgovini između države EFTA i Republike Srbije, u definiciji pojma proizvodi se sa poreklom i metodama administrativne saradnje, ne stvaraju se nove finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
    Izvršenjem Odluke mešovitog komiteta države EFTA i Republike Srbije broj 2/2018 o izmeni aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini, između države EFTA i Republike Srbije o olakšavanju trgovine, ne stvaraju se nove finansijske obaveze za Republiku Srbiju.
    Kada je reč o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgijske Republike o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša, ovaj Sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgijske Republike o međusobnom ukidanju viza za nosioce običnih pasoša zaključen je u cilju daljeg unapređenja političkih odnosa dve države i unapređenju saradnje u ekonomskom, kulturnom i naučnom i drugim oblastima od međusobnog interesa, značaja i predstavlja nastavak započetog procesa vizne liberalizacije zaključivanjem Sporazuma dve države o ukidanju viza na diplomatski i službene pasoše od 2. decembra 2015. godine.
    Sporazum sa Vladom Kirgijske Republike usklađen je sa odredbama tipskih sporazuma ovih vrsta. Sporazum je recipročnog karaktera i njime se izuzimaju nosioci običnih pasoša Republike Srbije, odnosno običnih pasoša Kirgijske Republike od pribavljanja vize za ulazak, izlazak i prelazak preko teritorije, kao i za boravak na teritoriji države druge ugovorne strane u periodu od 90 dana, u okviru perioda od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.
    Očekivani efekti ovog Sporazuma je da su stupanjem na snagu ovog Sporazuma o ukidanju međusobnih viza na obične pasoše između Kirgijske Republike i Republike Srbije, opravdano se očekuje da će Sporazum o viznoj liberalizaciji za nosioce običnih pasoša doprineti daljem razvoju političke, privredne, kulturne, sportske, bezbednosne i drugih oblika saradnje sa Kirgijskom Republikom.
    Kada je reč Zakonu o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, Sporazum o toj saradnji između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije je predložen prvenstveno sa ciljem jačanja međusobnih bilateralnih odnosa u turizmu. NJime se potvrđuje spremnost dve države da uspostave saradnju u oblasti turizma i unaprede odnose u oblasti ekonomije i kulture.
    U stvaranju uslova za dalji rast, takođe se daje doprinos zaokruživanju institucionalnog okvira za olakšanje i jačanje saradnje između pojedinih partera u turizmu u cilju poboljšanja ukupnih bilateralnih i ekonomskih odnosa. Bilateralni odnosi Republike Srbije i Republike Albanije, u oblasti turizma, nisu dostigli očekivani nivo. Uprkos raspoloživim turističkim mogućnostima i potencijalima, zvaničnom statistikom ne prati i turistički promet. Dolasci i odlasci, noćenja stranih turista po državama iz kojih dolaze, posebno za turiste iz Republike Albanije, već su isti obuhvaćeni kategorijom – ostale evropske države. Iz tog razloga ne raspolaže se podacima za broj dolazaka i noćenja turista iz Republike Albanije, kao ni o njihovom doprinosu deviznom prihodu od turizma.
    Takođe, nedostaje i organizovani pristup, nastup i promocija naših turističkih ponuda za potencijalne turiste iz Albanije. Turistička organizacija Srbije, nadležna za promociju turizma naše zemlje u inostranstvu, ne nastupa na sajmovima turizma u Albaniji. U unapređenju saradnje, u navedenom periodu, doprinelo bi kreiranje posebnih programa prilagođenih potražnji turista iz Republike Albanije. U Sporazumu su naznačeni posebni oblici saradnje od interesa i značaja za unapređenje bilateralnog turističkog prometa, promovisanjem saradnje između odgovarajućih subjekata i organizacija koje posluju u oblasti turizma, kao i u okviru međunarodnih turističkih organizacija.
    Predviđeno je da se podstiče razmena statističkih i drugih podataka u oblasti turizma. Takođe, predviđeno je i podržavanje zajedničkog učešća na sajmovima turizma i drugih događaja u cilju predstavljanja turističke ponude obe države. Sporazumom je predviđena razmena poseta stručnjaka i predstavnika medija specijalizovanih za turizam. U okviru Sporazuma, posebna pažnja je posvećena saradnji i cilju pojednostavljenja graničnih i drugih formalnosti, u cilju sa turističkom razmenom.
    Predviđeno je da stupanjem na snagu ovog sporazuma, stavlja se van snage Sporazum u oblasti saradnje i turizma između Saveta ministara Srbija i Crne Gore i Saveta ministara Republike Albanije koji je na snazi od 28. decembra 2005. godine. Sporazum je sačinjen na srpskom, albanskom i engleskom jeziku i stupa na snagu na dan prijema poslednjeg pisanog obaveštenja kojim se potvrđuje da su strane sprovele unutrašnje državne procedure neophodne za njihovo stupanje na snagu.
    Kada je reč o potvrđivanju Protokola 1 Sporazuma o slobodnoj trgovini, između Republike Srbije i Republike Turske i Protokola 2 o trgovini i uslugama Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske. Osnovni Sporazum o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske je zaključen 1. juna 2009. godine, a počeo je da se primenjuje 1. septembra 2010. godine.
    U skladu sa SST-om od 1. januara 2015. godine, međusobna trgovina industrijskim proizvodima odvija se bez naplate carina. Liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima obuhvatila je samo proizvode biljnog porekla i odvijala se u okviru količinskih kvota sa preferencijalnom stopom carine. Nad trgovinom poljoprivrednim proizvodima, koji nisu obuhvaćeni kvotama, primenjuje se MFN carine.
    Odredbama SST je predviđeno da će Republika Srbija i Republika Turska ispitati mogućnost odobravanja međusobnih koncesija u trgovini poljoprivrednim proizvodima, odnosno da će u svojim naporima da postepeno razvijaju i prošire međunarodnu saradnju, posebno u kontekstu evropskih integracija sarađivati u cilju postizanja progresivne liberalizacije i uzajamnog otvaranja svojih tržišta za trgovinu uslugama, uzimajući u obzir odredbe opšteg Sporazuma o trgovini usluga Svetske trgovinske organizacije.
    Kao rezultat pregovora vođenih 2016. i 2017. godine, sa turskom stranom, je 30. januara 2018. godine zaključen Protokol 1 i Protokol 3 o trgovini uslugama sa listom posebnih obaveza. Cilj izmene postojećeg Protokola 1 Sporazuma je povećanje liberalizacije trgovine poljoprivrednim prehrambenim proizvodima što srpskoj strani omogućava povećanje izvoza na tursko tržište u okviru povećanih preferencijalnih kvota sa daljim snižavanjem, odnosno eliminisanjem carina za određene poljoprivredne proizvode u okviru njih.
    Srpska strana je obezbedila povećanje postojećih kvota. Za uvoz u Republiku Tursku sa nultom preferencijalnom stopom carine za sledeće poljoprivredne proizvode: grašak sa 350 na 700 tona, pasulj i boranija sa 300 na 600 tona, kukuruz šećerac sa 1.000 na 2.000 tona, suve šljive sa 200 na 400 tona, kao i otvaranje novih kvota sa nultom preferencijalnom stopom carine za sledeće proizvode: 5.000 tona junećeg mesa, 25.000 tona suncokretovog sirovog ulja, 10.000 toga suncokretovog rafinisanog ulja, 15. 000 toga semena suncokreta, 5.000 toga soje u zrnu, 500 tona preparata koji se upotrebljavaju za ishranu životinja, 500 tona hrane za pse i mačke i 500 tona mantije.
    Sa druge strane, turska strana će dobiti povećanje postojećih kvota za uvoz u Republiku Srbiju sa preferencijalnom stopom carine za sledeće poljoprivredne proizvode: paradajz sa 1.500 na 3.500 tona, sveže paprike sa 200 na 600 tona, suvo grožđe sa 400 na 1.000 tona, maslinovog ulja sa 750 na 2.000 toga, a proizvodi od šećera bez kakoa sa 1.000 na 3.000 tona. Čokolada i ostali prehrambeni proizvodi koji sadrže kakao sa 750 na 2.500 tona. Hleb, peciva, kolači, biskviti i ostali pekarski proizvodi sa dodatkom kakaoa ili bez dodatka kakaoa sa 1.000 na 3.500 tona, kao i otvaranje novih kvota za uvoz turskog plavog patlidžana na 500 tona, bundeve i tikve 2.000 tona, stonog grožđa 750 tona, jagoda 500 tona, nara 1.500 tona, konzervisanih maslina 750 tona, voćnih sokova, osim jabukovog, 500 tona, kvasa 500 tona, raznih prehrambenih proizvoda 250 tona, duvana tipa „Orijental“ 500 tona.
    Protokolom 3. o liberalizaciji trgovine uslugama postignuta je progresivna liberalizacija, odnosno međusobno otvaranje tržišta usluga i time proširena bilateralna ekonomska saradnja. Liberalizacijom je obuhvaćen veliki broj usluga, a posebno je apostrofiran sektor telekomunikacija, finansija, drumskog saobraćaja, audio-vizuelnih usluga, filmske i TV koprodukcije i elektronske trgovine. Možemo očekivati da će se ovim protokolom stvoriti uslovi da i druge brojne usluge dobiju na značaju i da utiču na balansiranje naše međusobne razmene. Liberalizacija usluga je u tesnoj vezi sa stvaranjem pogodnih uslova za investicije, jer u sebi sadrži liberalizaciju investicija kroz tzv. treći način pružanja usluga. Protokol 3. o liberalizaciji trgovine uslugama koji sadrži jasna pravila igre i listu specifičnih obaveza, po sektorima i podsektorima usluga, omogućava transparentnost, predvidljivost i sigurnost dostignutog nivoa liberalizacije, što je veoma važno za privrednike, a posebno investitore.
    Kada je reč o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Tunisa o saradnji u oblasti odbrane, pred vama je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis o saradnji u oblasti odbrane, koji je potpisan u Tunisu 16. maja 2017. godine. Stupanjem na snagu navedenog sporazuma uspostavlja se pravni osnov za saradnju vlada dve države i njihovih ovlašćenih organa, odnosno ministarstava odbrane u vezi sa pitanjima iz vojne oblasti za koje su ugovorene strane bile zainteresovane. Sporazum sadrži ciljeve, oblasti saradnje, odredbe i opredeljenje organa nadležnih za njihovo sprovođenje, kao i ovlašćenje za zaključivanje ugovora na nivou Ministarstva odbrane, odnosno onih koji u smislu Zakona o zaključivanju međunarodnih ugovora ne smatraju se međunarodnim ugovorima.
    Sporazum sadrži i odredbe o formiranju mešovitog vojnog komiteta i njegove nadležnosti, kao i odredbe o mogućnosti formiranja podkomiteta za različite aspekte saradnje. Finansijski aspekti saradnje u oblasti odbrane zasnovani su na samostalnom pokrivanju troškova u vezi sa aktivnostima koje se realizuju u skladu sa Sporazumom po principu reciprociteta, dozvoljavajući mogućnost da se ugovorene strane za svaku konkretnu aktivnost dogovore drugačije. Sporazum sadrži odredbe o statusu predstavnika jedne države dok borave na teritoriji druge države strane ugovornice, odnosno o uspostavljanju nadležnosti u slučaju izvršenja krivičnih dela, kao i opšte odredbe o naknadi štete. Takođe, dogovoreno je zaključivanje sporazuma na neodređeno vreme o mogućnostima njihove izmene u svako doba i uzajamnu saglasnost. Predviđena je mogućnost otkazivanja Sporazuma, kao i način njegovog stupanja na snagu.
    Naglašavam da je za uspostavljanje saradnje sa Republikom Tunis prvenstveno neophodno uspostavljanje glavnog okvira saradnje, kao i da se formalizuje donošenjem predloženog zakona o potvrđivanju bilateralnog međuvladinog sporazuma.
    Iz navedenih razloga, a u cilju razvoja i daljeg unapređenja bilateralne vojne saradnje sa Republikom Tunis, predlažem da Narodna skupština izglasa zakon koji potvrđuje Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Tunis u saradnji u oblasti odbrane. Zahvaljujem se. Hvala na saradnji.