Hvala, ministre Đorđeviću.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda ove sednice.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite, ministre.

Poštovani predsedavajući, poštovani poslanici, poštovane kolege iz Vlade i drugih ministarstava, na dnevnom redu je izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koja je pre godinu dana usvojena ovde u parlamentu i gde su tada stvoreni uslovi za povećanje relevantnosti visokog obrazovanja, a takođe bolja veza privrede i društva u celini, sticanje funkcionalnih znanja studenata i povećanje zapošljivosti i unapređenje kontrole kvaliteta u visokom obrazovanju.
Dosta je bilo razloga da se sada izmene i dopune donesu da bi se neke nove stvari rešile koje su se u međuvremenu pojavile, a i da bi pre svega i studentima koji studiraju po starom programu pre Bolonje omogućili da završe svoje studije, jer govorimo o jednom relativno malom broju koji je došao do pred kraj. Iako smo pre dve godine konstatovali da je već i neprimereno, složilo se i Ministarstvo i Odbor za obrazovanje da je ta jedna godina i pedagoški dobra i poželjna, tako da je to bio jedan od osnova ove priče.
Bitno je bilo takođe povezati i Zakon o visokom obrazovanju sa Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija, koji je usvojen u Skupštini poslednji put kad sam bio ovde sa vama. To je ona vertikalna povezanost i ono što je veza učenja kroz ceo život, od srednje škole pa nadalje i one kompetencije koje đak i kroz dualno obrazovanje stiče na trogodišnjem, obaveznost učenja, odnosno rada dve godine i sticanja tih kompetencija, uz polaganje stručne mature i veza sa univerzitetom.
U članu 2. je, takođe, smatrano da, kao i u Zakonu o prosveti, kada je donošen, je više uvezana priča koja ima za cilj da se sukob interesa izbegne prilikom imenovanja rukovodstava na visokim školama i fakultetima, kao i rektora. Tako da se proširi kodeks akademskog integriteta sa ovim novim delom.
Takođe je članom 3. predviđeno da se mogu raditi vanredni nadzori kada je u pitanju Komisija za akreditaciju, ne samo u onim redovnim ciklusima, jer se pokazalo u praksi da neko u međuvremenu nestane mu materijala, odnosno ostane bez profesorskog kadra, ali ostane bez prostora, tako da se dešava da se taj vanredni nadzor mora uvesti. Takođe, jako je važno da se i veza sa onim što je usvojeno u zakonu oko kraćeg programa studija veže više zajedno sa srednjim obrazovanjem, mogućnost nastavka ovog vida studija. Takođe smo imali problem mobilnosti studenata i prenošenja njihovih poena, tako da je jako bitno da zbog te međunarodne mobilnosti se i ovo pitanje reguliše.
Članom 6. Nacrta ovog zakona dodaje se jedan član koji je, po meni, jako bitan, a to je da se Univerzitet u Beogradu na 210 godina postojanja proglasi visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja. U obrazloženju stoji razlog zašto se to čini. Drugo, već smo tri instituta u Srbiji proglasili od nacionalnog značaja, od čega je jedan u sastavu Beogradskog univerziteta. Time se ne podstiču nikakva nova sredstva niti daje bilo koja privilegija, nego se jednostavno označava ono što je značaj ovog univerziteta i otvara vrata za druge univerzitete, s tim što je nacionalni značaj jako važna kategorija zbog internacionalnih studija u Beogradu. Inače, Beogradski univerzitet je najveći i najznačajniji, po svim međunarodnim listama, sa preko 100.000 studenata, preko 5.420 profesora, preko 3.250 saradnika u nastavi, 37 fakulteta je u sastavu, 11 naučnih instituta. Beogradski univerzitet je osnivač mnogih univerziteta u okruženju, i skopskog i sarajevskog i prištinskog i mnogih drugih.
U članu 7. Zakona utvrđuje se obaveznost formiranja saveta poslodavaca, jer je ostala jedna odredba iz prethodnog zakona kao da nije bitno da se osnuje ili se može osnovati. Sada zaista idemo na to da je ona potrebna, upravo radi veze privrede i visokog obrazovanja.
Takođe je bilo nužno uvesti i tajno glasanje za izbor organa poslovođenja, tu preporuke imamo i od Agencije za borbu protiv korupcije. Forma menadžera je uvedena na univerzitet, ali prilikom formiranja novog načina organizovanja visokih strukovnih škola kroz akademije strukovne kojima želimo i da smanjimo administraciju i uštedimo mnogo troškova, ali da i kada ih uvežemo budu značajnije vezane za univerzitet kada je u pitanju kvalitet nastave i zvanja, a s druge strane da budu vezane za privredu one koje su privredno orijentisane, osim pedagoških i zdravstvenih. Tako da i tu, kada visoke strukovne škole umrežimo u jednu celinu, a ima ih minimum od dve do pet, potrebna je funkcija menadžera koji će isto pomagati u tom finansijskom delu rukovođenja akademijom, kao novom formom.
Članom 9, jako je bilo bitno urediti pitanje lektora. Samo da podsetim, da je ukidanje Republičkog zavoda za međunarodno naučno kulturnu, tehničku i prosvetnu saradnju 2001. godine, ostavio ovo pitanje na otvoreno. Znači, da su lektori skoro izgubljeni u nama nekim bitnim zemljama, jer se nije znalo čija je to nadležnost. Znači, Ministarstvo spoljnih poslova, prosvete, nauke, čak i kultura, o tome se više puta licitiralo, išlo se po inerciji da postoji nekakav sporazum, gde je reciprocitet jedini princip bio do sada.
Došli smo u situaciju da raspadom bivše Jugoslavije, mnoge države koje su iz nje izašle počele da apliciraju za svoj jezik, te se pojavljuju ravnopravno, hrvatski jezik, bosanski i svi drugi. Da bi mi opstali u delu, onih zemalja, univerziteta, gde smo tradicionalno zainteresovani, mislim da je jako bilo bitno da rešimo pitanje lektora. U zadnji minut smo rešili pitanje lektora u Rimu, bez još ovog zakona, tražeći pare iz budžetske rezerve, tražeći mogućnost da se uopšte budžetira nešto što bi i inače bio veliki problem. Mislim da smo stabilizovali pitanje lektora u Grčkoj, lektora u reciprocitetu sa Hrvatima, sa Slovenijom, i sa mnogim drugim zemljama. Ovo je jako, jako važno pitanje, pre svega za temelje naše kulture, a i tradicije, jer negde imamo lektore više decenija. Tako da, mislim da smo ovo pitanje ovim aktom uredili.
Nacrtom Zakona je takođe bilo potrebno regulisati pravo upotrebe stranog jezika u studijskim programima i nastavi i odbrani disertacija. Imali smo takođe, ovaj član koji sam na početku obrazložio, znači, a to je da se produžava godinu dana na osnovnim studijama i doktorskim studijama i da se budžetska sredstva mogu koristiti ne četiri, nego pet godina, jer smanjenjem one kvote na 48 poena koje studenti imaju, nedostaje ta godina, i prosto, uvek je licitirano.
Jako je bilo važno da znate i sami, povežemo ovaj zakon i sa Zakonom o nacionalnom okviru kvalifikacija, jer je u toku formiranje te nezavisne agencije koja će preuzeti ulogu Enik/Narih centra. I, to je nešto što je takođe bilo predviđeno.
Organi upravljanja. Pre svega mislimo na savete, su shvaćeni vrlo fleksibilno donošenjem novog zakona, te su mnogi potrčali da po još starom zakonu prekinu mandate, formiraju drugačije mandate. Ovim smo hteli da uredimo jednobraznost načina na svim visokoškolskim ustanovama.
Imali smo zaista jedan dugačak, maratonski, ne bih rekao spor, nego tumačenja, doktoranata koji su doktorirali još pre Bolonje, ali su im dva puta doktorske disertacije uvažene, i oni su ljudi predavači na mnogim fakultetima. U trećoj reviziji, akreditacionoj od strane bivšeg tela Komisije za akreditaciju, je osporen jedan broj tih ljudi, i to ne mali broj. Tu je postojala velika pretnja za tužbu države, ne govorim o onim doktoratima koji nisu nikada ni uvaženi, ti mogu biti uvaženi. S obzirom da je to nadležnost Ministarstva da to proverava, desilo se da smo mi proverili državne i privatne fakultete i došli do zaključka da princip koji KAP uzeo, a to je do trenutka kada su oni izdavali, nisu aplicirali po Bolonji za doktorske studije, jer se smatralo da ko ima magistarske po automatizmu ima i pravo na doktorske. Tako da, mnogi i državni i privatni fakulteti, to nisu radili, KAP je analizirao samo 20 fakulteta i to privatnih i postavio tu vrstu zabrane, time je osporeno, valjda jednom i stečeno pravo i sve drugo.
S obzirom da smo se time bavili, skoro godinu dana, mislili smo da je to bilo potrebno staviti ovde i ovo je dobilo saglasnost Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Vlade Srbije.
Ovo ostalo su članovi tehničke prirode. Naravno, imamo i drugi zakon, u žargonu ga zovu mali zakon o profesijama od interesa za Republiku Srbiju, tako da zakonska definicija delatnosti ili skup prosvetnih delatnosti kod kojih je pristup i obavljanje, odnosno način obavljanja delatnosti na osnovu zakonskih, podzakonskih i drugih akata, donet na osnovu zakonskih ovlašćenja, neposredno i posredno uslovljen je posedovanje odgovarajućih prosvetnih kvalifikacija, kao i posebna delatnost gde je skup delatnosti kojima se bave članovi stručnih organizacija sa profesionalnim nazivom. Drugim rečima, to je profesija koja uređuje zakonom, ali i drugim propisima, na osnovu ovog zakona. Tu se traži posebno, određeno obrazovanje, stručno i profesionalno, kako za advokate, sudije, izvršitelje, javne beležnike, nastavnike, doktore medicine, doktore dentalne medicine, arhitekte itd.
Potrebno je da se ovaj zakon donese, jer je on u nameri da se to pitanje uredi, profesiji dosta može da pomogne, jer imamo vrlo nejasne situacije u praksi da je definisano, recimo, da je za određenu advokatsku delatnost potreban pravni fakultet, ali ne govori koji nivo studija i koji su to stepeni studija. Zbog toga je potreban pravni osnov da se minimum kompetencija u formalnom obrazovanju propišu, tzv. mali zakon o profesijama, ali i da se ljudi koji su bili diskriminisani, a obavljaju ove funkcije, mogu uvesti u sistem. To su naši građani, koji su uglavnom završili studije u inostranstvu, koji su prošli proceduru, nostrifikacije dokumenata kroz Enik/Narik centar, koji će kasnije raditi Agencija za kvalifikacije, i steći potreban broj tih predmeta, ili potreban broj oblasti koje moraju imati za vršenje neke delatnosti. Evo, toliko.

Hvala, ministre Šarčeviću.
Reč ima ministar finansija u Vladi Republike Srbije, dr Siniša Mali. Izvolite.

Hvala lepo.
Tačka 10. je Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog Protokola 5 uz Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi i Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini.
Ciljevi zakona su otklanjanje prepreka u trgovini između CEFTA strana. Jačanje ekonomskih odnosa i uzajamno razumevanje CEFTA strana, olakšanje trgovine između zemalja CEFTA, lakše sticanje prefercijalnog tretmana proizvoda što podstiče trgovinu unutar CEFTA sporazuma, difersifikacija trgovine robom i podsticanje ulaganja, podsticanje razvoja prekogranične proizvodnje, uvođenje pune kumulacije porekla robe u okviru CEFTA regiona i ukidanje zabrane povraćaja i oslobođenje od plaćanja carine u cilju pojednostavljenja postojećih procedura, povećanja konkurentnosti i transparentnosti u olakšanju međusobne trgovine u okviru CEFTA regiona.
Ključna rešenja dodatnog Protokola 5 su pojednostavljenje kontrole prilikom carinjenja i smanjenja formalnosti. Smanjenje broja izvršenih kontrola na osnovu upravljanja i analize rizika. Ujednačavanje zahteva u vezi sa carinskom dokumentacijom. Razmena podataka koja će se obavljati elektronskim putem, a u razmenu podataka pored carinskih uključeni su i drugi inspekcijski organi.
Ključna rešenja odluke CEFTA broj 3/15 su: uvođenje pune komulacije porekla robe u okviru CEFTA zemalja, čime će biti omogućena veća fragmatacija proizvodnog procesa nego u slučaju bilateralne i dijagonalne komulacije porekla robe. Predviđena mogućnost proširenja zone pune komulacije i na ostale trgovinske partnere CEFTA strana, odnosno EU, države EFTA i Tursku. U bilatarelnoj trgovini između CEFTA strana neće se primenjivati zabrana povraćaja ili oslobođenje od plaćanja carine za sve proizvode što će pojednostaviti postojeće procedure, doprineti konkurentnosti i olakšati trgovinu u okviru CEFTA regiona, a sve CEFTA strane dogovorile su zajednički datum početka primene ove odluke da bude 1. jul 2019. godine.
Po pitanju tačke 11. Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu na poreze na dohodak, želim da obavestim da je u Beogradu 16. aprila 2018. godine potpisan Ugovor između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike San Marino o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i sprečavanju poreske evazije u odnosu poreza na dohodak.
Zaključenje Ugovora predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne, privredne i finansijske saradnje Republike Srbije i Republike San Marino, jer se njime otklanja problem dvostrukog oporezivanja fizičkih i pravnih lica, rezidenata dve države. Ugovor obezbeđuje zajedničke kriterijume za određivanje prava oporezivanja pojedinih kategorija dohotka, odnosno dobiti. Posebno ističemo da ugovor stimuliše ulaganje kapitala rezidenata Republike Srbije u Republici San Marino i rezidenata Republike San Marino u Republici Srbiji. Ugovorom se obezbeđuje saradnja poreskih administracija Republike Srbije i Republike San Marino, a u cilju efikasnije primene ugovora i sprečavanja poreske evazije od strane njihovih rezidenata.
Imajući u vidu gore navedeno, možemo zaključiti da za zaključenje ugovora obezbeđuje pravni preduslov za efikasnije privređivanje i konkurentnost preduzeća Republike Srbije u Republici San Marino, odnosno preduzeća Republike San Marino u Republici Srbiji, što predstavlja značajan doprinos unapređenju bilateralne i finansijske saradnje. Posebno ukazujemo da ugovor prestavlja preduslov za značajan ulaganja investitora iz San Marina u privredu Republike Srbije, odnosno stvaranje uslova za njihovo učešće u procesu privatizacije, ali i za korišćenje odgovarajućih finansijskih instrumenata za podsticanje viših oblika bilateralne ekonomske saradnje.
Dve strane su se dogovorile o preduzimanju mera neophodnih za što skorije potvrđivanje ugovora, odnosno stupanje na snagu kao i početak primene.
Početak primene ugovora očekuje se od 1. januara 2019. godine, nakon potvrđivanja u parlamentima obe ugovorne strane. Hvala.

Hvala, ministre Mali.
Nastavljamo sa radom.
Reč ima prof. dr Vojislav Šešelj. Izvolite.

Hvala.

Mislio sam neću dočekati nikako.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je veoma tužna situacija u parlamentu. Ona se ponavlja od sednice do sednice. Tužna je zbog toga što vladajuća većina sve manje pokazuje osećaj za slobodu i demokratiju. U vreme komunizma mnogi od nas su se žrtvovali zbog demokratije, slobode. Nije to sloboda od spoljnih neprijatelja, nego unutrašnja sloboda koja je mnogo važnija i mnogo temeljnija.

Ovo što pokazuje vladajuća većina ne vodi ničemu dobrom. U vladajućoj većini ima dosta poslanika koji su stariji od mene. Nijedan nema pedigre u vreme komunističke diktature, da ga je uopšte interesovala demokratija i da se borio za tu demokratiju. Ovo što nam napraviste ovako danas nema nikakvog smisla.

Ministar Đorđević je govorio dva puna sata. Treba odgovoriti na sve ovo što je rekao ministar Đorđević, a ne možemo. Trebalo je da idemo tačku po tačku, pa da temeljito odgovori.

Imam 20 minuta da govorim, a posle toga poslanička grupa 27 minuta. Nije moguće. Moramo, dakle, odabrati nešto što smatramo najvažniji ili što nam se učini najvažnijim, ali ne valja za budućnost Srbije.

Narodna skupština mora biti vrhovno zakonodavno telo, čija se efikasnost meri koliko će zakonskih projekata Vlade da odbije, a ne da usvoji po hitnom postupku, da usvoji bez prave rasprave, prostim dizanjem ruku na zvono, a mnogi koji su glasali ne znaju ni zašto su glasali. To nije demokratija. Za to se ne gine.

Ima nas koji smo bili spremni da poginemo boreći se za demokratiju, a nismo ni sanjali da će ona jednog dana ovako izgledati.

Nemojte više ovo da radite. Rasprava po svakoj tački dnevnog reda mora biti posebna, osim ako se ispune poslovnički uslovi.

Naravno, i onaj minimum na koji svedete našu raspravu nismo u prilici da moramo da iskoristimo.

Govoriću samo delimično o dva zakona, jer nemam mogućnosti više.

Prvo, uopšte se nije smelo svojevremeno donositi Zakon o privremenom uređivanju načina isplata penzija. Nisu se smele smanjivati penzije, ali mi nismo imali pravog Ustavnog suda da to zaustavimo. Ustavni sud nije igrao svoju funkciju čuvara Ustava. I kada smo podneli inicijativu za prvi paket Briselskih sporazuma, Ustavni sud je odgovorio da to nisu sporazumi pravnog karaktera nego političkog i zato nije nadležan. Ispostavilo se da su i te kako pravnog karaktera. Izazvali su ogromne pravne posledice.

Danas smo podneli inicijativu da se preispita član 23. Zakona o presađivanju organa, jer nismo bili u stanju da vas ubedimo da se organi uzimaju iz živih ljudi. Čovek je živ dok mu srce kuca. Kad prestane srce da mu kuca ni jedan organ mu nije upotrebljiv, osim eventualno kože i rožnjače. Da vidimo opet kako će se pokazati Ustavni sud. Doktori da nas zaluđuju da je mozak prestao da funkcioniše? Pa, ljudi moji, ko se ovde može pohvaliti da ima mozak? Takvih ima žive i lepše im je mnogo nego ljudima s mozgom. Ne sekiraju se bar.

Danas imamo Predlog zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Izneću samo dve primedbe koje sam onako površno zapazio, jer sam se bavio naučnim radom. Proučavao sam udžbenike istorije i čitanke koje izdaju tri hrvatska izdavača, odnosno jedan više nemački nego hrvatski. To je „Klet“, „Bigz“ i „Logos“, koji su potpuno hrvatski, i samo oni svake godine iznesu profit iz Srbije oko 30 miliona evra. Hoću knjigu da pišem o ovome, o ovome i o ministru Šarčeviću. Dosta sam već napisao. Vidite, ima ovde materijala da se brošura odmah objavi.

Prvo da kažem nekoliko reči o ovom novom Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Sporna je izmena o utvrđivanju godišnjeg ličnog koeficijenta za odlazak u penziju. Za sve osiguranike se računa prosečna mesečna zarada u Republici od početka kalendarske godine, zaključno sa mesecom koji dva meseca prethodi mesecu u kome osiguranik odlazi u penziju, pa se taj prosek množi sa 12, pa se određuje osnovica. Izuzetak su penzioneri koji to pravo ostvare u januaru ili u februaru, e njima se ne računa prethodna godina, nego im se samo računa januarska zarada, a mi znamo da je januarska zarada mnogo niža nego u ostalim mesecima. Ove godine je bila niža za oko 10.000 dinara u proseku u odnosu na ostale meseca. To je nešto što ne sme ostati u zakonu.

Drugo, ovo usklađivanje penzija, kako ste ovde uveli, ne može da opstane. Ne postoji zakonom regulisana obaveza za usklađivanje penzija u određenom terminu i po određenoj formuli. Ovde vam je otprilike formula – ako Vlada ima para, povećaće, ako nema para, neće povećati.

Neka formula mora postojati. Ja sam uvek bio poznat po tome što sam se zalagao za prilično ujednačavanje penzija. Na primer, ja bih maksimalizovao penzije, odredio koja je to najveća penzija. Nemamo mi mnogo penzionera sa ogromnim penzijama, ali ih imamo. Zašto ih imamo? Nema potrebe da ih imamo. Ako su oni celog života toliko mnogo zarađivali, njima i ne treba penzija. Penzija je radna i socijalna kategorija. Minimalna penzija je sada oko 14.000 dinara. Da li je tako, Nataša? Za poljoprivrednike je još manja – 11.000. Maksimalna penzija je preko 120.000 dinara. Da li je tako, ministre Đorđeviću? Da li sam u pravu, 136.000? To je katastrofalno. Čime je taj zaradio 136.000 dinara penziju? Obično to nisu ljudi iz proizvodnje, nego iz nekih drugih delatnosti.

Drugo, imamo kategoriju izuetnih penzija. Ja bih izuzetne penzije davao do nivoa maksimalne penzije, a ne da može da se desi da ima maksimalnu penziju, pa još izuzetnu, jer ona je još 50.000 ili je povećavana.

Dakle, imamo mi tu prilično haosa u sferi penzijskog osiguranja i treba nam potpuno novi zakon. Smatram da nema nikakvog razloga da najveća penzija bude četiri puta veća od najmanje. Spadam u one koji su za brže dizanje nižih penzija, a da se malo prikoči s tim najvišim penzijama.

Ne mogu zamisliti da neko ima penziju veću od plate ministra? Plata ministra je oko 120 hiljada?

(Mladen Šarčević: Devedeset hiljada.)

Kako? Imate manje od poslanika? To je nemoguće.

(Mladen Šarčević: Manju od pomoćnika.)

Pomoćnik ima više? Evo, ali sami ste krivi za to. Nije kriva za to opozicija. Pomoćnici imaju više i od poslanika i od mnogih drugih.

Zamislite sad, postoji plata od pet hiljada evra, plata guvernera, ili plata direktora kontrole letenja koja je bila još više, mnogo više sedam-osam hiljada, devet hiljada. Koliko? Jedanaest? Nije bitno, to je nemoguće i sada on još treba da dobija penziju spram te plate. Ne može to.

Zašto guverner ima pet hiljada evra penziju? NJegova funkcija, otprilike je u rangu potpredsednika Vlade. Narodna banka mora biti samostalna, mora biti nezavisna od izvršne vlasti u obavljanju svog osnovnog posla, ali ne nezavisna i samostalna u određivanju plata zaposlenih u svojoj strukturi, pa se danas biraju zamenici guvernera, pa će oni imati ogromne plate, pa će se to zidati u nedogled.

Zbog toga su potrebni platni razredi. Vi niste imali hrabrosti da uvedete te platne razrede i ako ste se za to zalagali i ako ste zalaganje za te platne razrede preuzeli uglavnom od SRS. E to nije dobro.

Dakle, usklađivanje penzija, mora zavisiti od nekog realnog stanja u društvu. Možda je i najbolje od društvenog bruto proizvoda i onda da se usklađuje, da li dva puta godišnje, jednom godišnje, ali to se može pratiti i možemo vas kontrolisati, a ako ćete vi na osnovu nekih vaših podataka, koji su za nas neproverljivi, da određujete visinu penzija, onda ni to ne valja.

Evo, pre nego što pređem na ministra Šarčevića, da ne ispadne da vas samo kritikujem, evo ja ću nešto i pohvaliti. Pohvaliću vam, ali nema Zorane Mihajlović, ovo bi bilo prvi put da i nju za nešto pohvalim, baš mi je žao. Pohvale sve odnese Đorđević. Moram pohvaliti Predlog zakona o potvrđivanju Hongkonške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova iz 2009. godine.

Ovo je vrlo pametno. Zna Zorana Mihajlović da će uskoro Srbija opet da bude pomorska zemlja i na vreme usvaja ovu međunarodnu konvenciju. Pazite, stvari se menjaju, menja se i američka politika. Predsednik Vilson je 1918. godine u obraćanju američkom Kongresu rekao - Srbija mora imati slobodan izlaz na more i došlo je vreme da se to obezbedi. Idealno bi bilo od Karlobaga do Drača, bilo bi relativno povoljno od reke Cetine, od ušća Cetine do ušća Drima, ali za prvo vreme minimalno bi smo se zadovoljili i sa obalom od Prevlake do Neuma.

Od Prevlake do Neuma, Rističeviću, uzmi geografsku kartu, pa pogledaj.

Dakle, zbog toga mislim da je vrlo dobro što se usvaja, vidite koliko ste, niste ni papir uštedeli, čak ste nam ovo dali i na engleskom jeziku. Da sam znao da će ministar Đorđević imati ovako inspirativno, dugo i temeljito uvodno izlaganje, ne bih gubio vreme da sve ovo pročitam, slušao bih njega. Ovako, pošto sam sve pročitao, nije mi baš bio mnogo interesantan dok je govorio.

Ovde nam je i ministar Šarčević. Znate, ja mislim da nam je celo školstvo i dalje u haosu i da ovo Ministarstvo prosvete nije bilo u stanju da sredi stanje. Uvodi neke nove funkcije, funkciju menadžera u sferu visokog školstva, pravi razliku između akademskih i strukovnih studija, što mislim da je neverovatna glupost, sledi Bolonjsku povelju. Mada, Univerzitet u Bolonji nikad nije hteo da prihvati bolonjske principe i ni jedan normalan univerzitet u Evropi kojim rukovode pametni ljudi. Ostalo je da to mi prihvatamo.

Ovde se produžava opet za godinu dana, odnosno za neke kategorije dve godine rok za završetak studija po programima koji su stariji od septembra 20015. godine.

Pazite, glupost je bila postavljanje bilo kakvog roka. Čovek kad upiše fakultet, načelno bi morao da ima pravo da studira do kraja života ako to želi. Šta se vas tiče hoće li on ikada diplomirati? To je njegovo pravo. Kad ode u penziju diplomiraće ili će doktorirati. Zašto? Eto sebi da učini neki ćeif.

Vi mislite da je efikasnost studiranja prolaznost na ispitima? Nije tačno. Tek se efikasnost studiranja pokazuje kad vidimo kakve imamo stručnjake posle. Mnogi koji su imali prosek deset, pokažu se da su nikakvi pravnici, nikakvi ekonomisti. Nažalost, i kod lekara se pojavljuju takve situacije. To je sada jedan problem druge vrste. Smatram da treba ostaviti mogućnost neograničenog studiranja, pa ako neko hoće za godinu dana da završi neka.

Prvi put kada sam bio na studijskom boravku, bilo je to na Univerzitetu u Manhajmu u Nemačkoj, kao student sam bio 15 dana i onda preko vikenda su nas vodili u Univerzitet u Hajdelbergu. Naš vodič, prvoklasni intelektualac, završio je već bio četiri fakulteta društvenih nauka i studirao peti. Mi smo razrogačili oči. Kaže – Ja ne studiram da bih posle to radio u praksi, da bih primao platu, moji roditelji su bogati, imaju to i to. Evo, i ovo što sam se zaposlio kao univerzitetski vodič, to je više da bih bio u kontaktu sa raznim ljudima širom sveta, nego što imam nekog finansijskog interesa. Niko me ne tera da studiram. Studiram iz svog zadovoljstva i studiraću dok mogu, dok toliko onemoćam da dalje više to nema nikakvog smisla.

To je ono što nam treba. Dakle, svako može upisati fakultet ako je završio prethodne škole, a da li će ga završiti, to zavisi od njega, a ne da ga teramo pa onda veštački da se diže prolaznost na ispitima, pa onda da se suočavamo sa situacijom da nam neko završi fakultet, a nema pojma ni šta je studirao.

To je ono što bi bila osnovna zamerka na ovaj zakon. Ja sam prošli put kada je ministar Šarčević bio pred Narodnom skupštinom govorio o urgentnom problemu sa kojim se suočavamo. Ministar je obećao da će njegovo ministarstvo raditi da se taj problem reši, ali ništa nisu uradili. Kao, krenuli su od petog razreda osnovne škole i od prvog razreda srednje škole pa će nešto učiniti. Ali, ni ove godine baš za ta dva razreda niste štampali nove udžbenike i nije vraćen monopol Zavodu za izdavanje udžbenika.

Evo, ja sam potrošio skoro celu platu, ali rekao je ministar da će mi ovo otkupiti na pauzi, ja ga držim za reč, da ne govorim koja je cena, ministre, jer će se ljudi čuditi otkuda ti pare tolike, ali dobro.

Vidite, politički problem što nam Nemci hrvatske orijentacije iz ove „Kleti“, a i Hrvati direktno štampaju sve udžbenike, a ja sam odabrao ovde samo čitanke, odnosno udžbenike književnosti i udžbenike istorije. Svašta se tu susreće. Na primer u udžbeniku koji izdaje „Klet“ za osmi razred osnovne škole stoji ovako – Ustaški pokret sa poglavnikom Antom Pavelićem na čelu postao je oruđe nemačke politike genocida nad srpskim narodom.

LJudi, ovo je neverovatno. Hitler je sprovodio genocid nad Jevrejima, Romima ili Ciganima, mislim da nije uvredljivo kad se i taj izraz upotrebi, da bi bilo jasnije, nad Rusima i nad Poljacima. Jeste u Srbiji okrutan bio taj režim, ali, ne može se reći da sprovodio genocid. Hrvati su sprovodili genocid nad Srbima. I to nema veze sa Hitlerom. Iza tog genocida stoji Rimokatolička crkva, Vatikan i višedecenijska hrvatska nacionalna ideologija.

Hvala.

Jel sam već završio?

Izvolite, završite rečenicu.

Dakle, ovakve se stvari pojavljuju u svim ovim udžbenicima, negde više negde manje, a to niko u Ministarstvu nije kontrolisao. Ništa niste uradili da to sprečite.

Insistiram – hitno donesite odluku da se monopol vraća od sledeće školske godine Zavodu za udžbenike, a Zavod odmah, kolko sutra, da raspiše konkurs za sve udžbenike.