Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

2. dan rada

24.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 10:15 do 20:50

OBRAĆANJA

...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala ministre.
Reč ima narodni poslanik Branislav Mihajlović.
Nije prisutan.
Sledeći je narodni poslanik Borisav Kovačević.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Borisav Kovačević

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani saradnici ministara, uvažene koleginice i kolege poslanici, ja ću težište svoje diskusije staviti, upravo pretpostavljate, pošto sam iz PUPS-a poslanik, dakle na Zakon o PIO.

Ovaj zakon, kao što je uvek bio, jeste i sada i biće, jedan od osnovnih koji reguliše samo realizaciju socijalne politike, koja uz socijalnu pravdu karakteriše i jeste deo definicije ove države. Socijalni program anticipira buduće vreme, razume se, ali on mora da uvažava postojeće stanje. Da bi se planirala budućnost, mora se obavezno sagledavati realna stvarnost. To znači da bez oporavka i stabilnosti ekonomije nema uslova za realizaciju socijalne politike ukupno i položaja, u ovom slučaju nas se tiče, penzionera, položaja penzionera, socijalnog, materijalnog i svakog drugog.

Zato i jesmo, PUPS kao partija i njegova parlamentarna grupa, podržali plan i program premijera i Vlade 2014. godine za fiskalni oporavak zemlje, odnosno smanjenje iznad prosečnih penzija čak za 22 do 25%. I, potpuno svesni šta to znači i koji teret treba podneti, ponosni na taj svoj doprinos, ja mogu slobodno reći izlasku iz krize ove zemlje. Ubeđeni u dalji oporavak i stabilizaciju, tražili smo, a ovim zakonom pred nama se stvarno i vraćaju penzije na nivo iz oktobra 2014. godine, za nas i sve korisnike penzija to jeste jedna od najznačajnijih novih odredbi ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona.

Ovaj zakon vidimo kao prvu polaznu kariku u pristupu reformi penzionog sistema u celini. Potrebna je kompleksna, široka i dubiozna transformacija društva na socijalnom planu u smeru ostvarivanja socijalne pravde.

Mnogi elementi, pravci razvoja i na svetskom planu i kod nas, kada je u pitanju tehničko-tehnološki razvoj, automatizacija, robotizacija itd, upućuju na to da se mora pristupiti vrlo krupnom zadatku, a to je reforma penzionog sistema. Ona se ne može uraditi ni brzo, ona mora trajati duži jedan period. Ona zahteva širok društveni dijalog na koji smo mi kao PUPS pozvali već početkom ove godine.

Ona zahteva ne samo ovaj koji je pred nama, nego još niz zakona i propisa. Ona mora biti projektovana i realizovana etapno. Ovaj zakon u tom strateškom projektu će pretrpeti obavezno i neminovno dalju dogradnju i mi ovaj zakon vidimo kao početnu fazu u tom smislu.

Sistem međugeneracijske solidarnosti koji je decenijama trajao i u svetu je preživeo, ostao je u prošlosti nepovratno. Jedan od ciljeva reforme jeste ujedno i najteži u toj reformi, jer mora dovesti do preraspodele na novim osnovama u svim društvima, pa i u našem. Dakle, PUPS je pokrenuo dijalog, nudimo predlog, a ne konačno rešenje. Očekujemo konstruktivnu široku raspravu i zdravu atmosferu. Učesnici u razgovoru neminovno moraju biti reprezentativni sindikati, udruženja i asocijacije penzionera, među prvima Savez penzionera, nevladin sektor, stručna javnost, predstavnici Vlade i sve relevantne političke partije, naravno, i kao konačnu reč ova Skupština.

Ovaj zakon je početni korak u etapi donošenja održivih zakonskih rešenja koja će regulisati problematiku ozbiljne reforme penzionog sistema. Na kraju, predsednik SNS Aleksandar Vučić je pokazao spremnost da deo odgovornosti prepusti i koalicionim partnerima, iako mu to nije bilo potrebno, s obzirom da imaju veliku većinu, pružena nam je kao koalicionom partneru mogućnost da predlažemo rešenja. Mi smo to činili i ovim što sam rekao takođe pokazujemo da činimo i dalje.

Kao pouzdan i konstruktivan partner i deo vladajuće koalicije, PUPS preuzima odgovornost i zato pokreće reformu penzionog sistema, a poslanička grupa PUPS-a, shodno onome što sam izložio, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, kolega Kovačeviću.
Sledeći govornik je dr Dragan Vesović. Izvolite.
...
Dveri

Dragan Vesović

Poslanička grupa Dveri
Hvala, gospodine predsedavajući.

Gospodo ministri, u ovom vremenu koje imam progovoriću koju o dva zakona. Prvi je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju. Ima tu, gospodine Šarčeviću, stvari koje su meni manje sporne, ima stvari koje su dobre, a ima stvari koje su, po meni, jako problematične.

Nije mi sporna činjenica da ćemo promenom ovog zakona produžiti vreme studiranja onima koji već poduže vremena studiraju, bez obzira što smo i vi i ja u nekoj diskusiji pre godinu dana pričali da će to da bude poslednji put, uz razumevanje svih teškoća koje su mogle u toku studiranja da nastupaju. Ja ću opet na kraju kada budem ovo prokomentarisao da postavim pitanje koje sam i tada postavio, a na koje nisam dobio odgovor ni tada, a ni u promeni zakona koje sada radite.

Nije mi sporna ni razlika što će ovi bolonjski studenti koji su bili u prvim generacijama studiranja po bolonjskom programu da rešavaju svoje pitanje roka studiranja po preporukama koje su bile i onda i mislim da je to iznuđeno, ali opet po njih dobro rešenje, ali mi je sporno što u svemu ovome, opet ponavljam, gospodine ministre, nigde nema dobrih studenata. Oni koji na vreme završavaju sa visokim prosecima i koji nam, nažalost, zbog naših rešenja koja ovakva podnosimo, počesto napuste zemlju Srbiju. To je ono što je, po meni, u ovom zakonu manje sporno. Odlična je priča o lektorima. To apsolutno podržavam, i sva ona nastojanja koja vi imate u smislu očuvanja i srpskog jezika i tradicije, uvek imate apsolutnu podršku i moju ličnu i Srpskog pokreta Dveri.

Ali, sada moram da vam kažem šta je za mene u ovom zakonu jako sporno. Članovi 14. i 18. Ne možemo, gospodine ministre, nikada da se složimo da u slučaju ako student nije završio osnovne studije, a upisuje poslediplomske studije da za tu svu odgovornost mora da snosi ustanova koja ga je upisala, dakle fakultet. Ne mogu da prihvatim da neko ko upisuje poslediplomske studije ne zna da nije završio osnovne studije. Mnogo mi je to naivno, a ozbiljan sam čovek i mislim da tu odgovornost treba da bude i s jedne i s druge strane. Da ne kažem da smo ovakvim Predlogom zakona doveli u pravnu nejednakost one koji to rade legalno sa onima koji to rade nelegalno. Da ne kažem da mogu da izvučem zaključak da Ministarstvo na ovaj način postaje majka „lošim momcima“ koji će na ovaj ili onaj način izvrgnuti to što nisu osnovne studije završili, a postaje maćeha onima koji redovno svoj proces studiranja sprovode i u osnovnim i u poslediplomskim studijama. Godine 1888. znameniti srpski pravnik iz Cavtata gospodin Bogišić je preveo onu latinsku misao i rekao – što je grbo vrijeme ne ispravi. Pravimo ga grbim, gospodine ministre, i mislim da vreme ovo, ako ovako donesemo, neće moći da ispravi.

Član 18. zakona je po mene takođe apsolutno sporan. Fakulteti koji nisu imali akreditaciju, a na kojima je sprovođeno poslediplomsko studiranje će moći da ukoliko se proceni da doktorati nisu plagijati ili na neki drugi način urađeni, da te doktorate kao takve priznamo. Opet smo u potcenjen položaj doveli one koji su svesni bili i znali da pre upisivanja poslediplomskih studija mora da se raspitaju da li taj fakultet ima akreditaciju za ono za šta oni hoće da se stručno usavršavaju. Jer, kada ovako radimo, malopre ste spomenuli pitanje i vaše mogućnosti koje imate da u vezi korupcija koje se javljaju u visokom školstvu delujete. Ja ne sumnjam nikada, gospodine ministre, u vašu dobronamernost i to verujem.

Da li znate, gospodine ministre, da su ovih dana na Pravnom fakultetu za prodekana za nastavu i prodekana za finansije postavljeni ljudi koji su bili visokooptuženi u aferi „indeks“? Da li znate da mito i korupcija 30 godina ne zastarevaju, a da se odluka KAPK-a, koji je 5. septembra 2014. godine dao Izveštaj o spoljnoj proveri kvaliteta rada na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, na ovaj način krši? Ili ćemo da sačekamo možda da se gospodin koji je predsednik upravnog odbora onoga što je nadređeno KAPK-u, gospodin Sima Avramović, koji je bio inače na listi SNS-a, kad se vrati iz Italije da promeni tu odluku KAPK-a, da bi lice koje je radilo tumačenje Ustava tzv. države Kosovo bilo prodekan za nastavu na tom fakultetu? Da li je to ono što mi treba da uradimo?

Zaista vas molim da vaše ingerencije koje imate, ili je ovo nastalo posle smene rektora, po nečijem migu i pod donetim partijskih knjižicama, kao što se priča. Proverite ministre, znam da ćete to uraditi, ali ovakva delovanja bacaju sumnju i nešto što ozbiljno radimo može da nam poremete, da ne kažem o tome da su eminentni pravni stručnjaci, gospodin Marković i Popov, pisali o tom tumačenju Ustava lica koje treba da bude sada prorektor za nastavu ili prorektor za finansije. Pričao sam o tom slučaju ove Skupštine kome je naloženo da na 36 strani po preporuci nekog upiše ocenu studentkinje, imaju o tome i stenografski zapisnici, da bude prorektor za finansije. Nije bilo nikada moguće da koza čuva kupus, odnosno da ti ljudi koji su primali mito, a to ne zastareva budu prodekani za finansije na fakultetu.

Samo još par reči sa gospodinom Đorđevićem, gospodine ministre, pre neki dan citirali smo ono što je gospodin predsednik države Aleksandar Vučić, 10. marta 2014. godine rekao pre nego što su smanjene penzije. Mi smo citirali i mi smo rekli da je to neistina, a vi ste rekli da je lepo što učimo mudre citate. Ja mogu da shvatim vašu političku želju da to tako kažete, ali neistina može da ima samo grublje ime, a ne može biti mudar citat.

I, još nešto, kada ste pričali o platama, ja ću sada vas da citiram, vi ste rekli obratite dobro pažnju ko je imao platu 50.000, imaće platu 53.954 dinara, što je 9% više. Matematika kaže da to nije 9%, te ste i vi rekli neistinu, a ja neću da verujem da je ta neistina mudar citat. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala, doktore Vesoviću.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite.

Mladen Šarčević

Probaću zbog vremena i što kaže koliko smo ostali da kratim i da budem vrlo jasan.
Afera indeks je u nadležnosti sudstva, to znate. Smena rektora nije promenila sve baš učesnike i ponašanja na Univerzitetu u Kragujevcu. Tako da koliko sam juče obavešten došlo i do smena dekana Medicinskog fakulteta, tako da su neke stvari tamo u toku i nisu posle nego pre smene. Što se tiče beogradskog, ispitaću, nisam stigao, videću i profesora Avramovića i sve što se eventualno dešava.
Što se tiče članova 14. i 18. za 14, je namera da se ovo više ne dešava. Znači, ovo je nasleđeno stanje i sve onako kako sam vam rekao. Ne samo ovaj slučaj Medicinskog u Kragujevcu, nego mnogi privatni da bi došli što pre do studenata, hajde nema veze upiši, pa ćeš naknadno nutkali ih, mislim da su odgovorniji bar za taj nivo, ali ako njima dođe zabrana i oni budu u problemu, pa ne može se dešavati više, reći će onaj službenik na upisu, izvini, nemaš papire, vrati se itd. Ne amnestiramo studente nego nije isti stepen odgovornosti da ih stavljamo u isti koš, prosto pričali smo i profesor Korać i ja u petak o tome. Nije slatko naći pametnije rešenje od ovoga, ali bar je namera da se to više ne dešava.
Videli ste da smo u članu zakona, uz onu redakciju kao i u prosveti ugradili Agenciju za borbu protiv korupcije koja ima sad pravosnažno mišljenje, naravno i oko imenovanja tih ljudi. Znači, nema nepotizma i to se nije dešavalo, jer znate i sami da etički komiteti baš nisu se pretrgli od neke etike i ako govorim o ljudima visoko obrazovnim i tamo bi trebalo da budu primer svemu ostalom.
Kada su u pitanju ova druga kategorija ljudi nisu, opet ću ponoviti možda više puta i u medijima ovde, nisu bili problem neakreditovani fakulteti. Oni su imali dva kruga akreditacije od istog tela KAPK-a. U trećem krugu su se dosetili da kada je prešlo na Bolonju nisu prijavili da nemaju, znači, doktorske studije, tada nisu postojale doktorske studije. Postojao je, znači magistarske studije i išlo se na polaganje doktorske teze. Tako da je tu bio jedan pravni vakum i znači, mi smo ispitali ne tih 20 ustanova što je KAPK nagovestio nego su medije brže bolje od toga napravili aferu veća nego što istina kaže.
Znači, pomenuo sam da je u pitanju možda više 1.500 ljudi koji bi bili strašno oštećeni, što mogu da tuže državu sa velikim razlogom ako vam dva puta neko to kroz akreditaciju potvrdi onda vi imate potpuno pravo nesigurnost da vam retroaktivno neko zakon primenjuje. Onda se postavlja da kažem pitanje, šta je sa možda i deset hiljada studenata kako smo negde u grubo računali. Znači, ovde treba da se stavi tačka, to kaže Nacionalni savet za visoko, svi članovi, apsolutno jednoglasno. Znate, tu je bio čak i gospodin Popović koji je bio član KAPK-a. Gospodin, znači, Kovačević bivši rektor, znači govorim o ozbiljnim ljudima.
Ono što je sigurno najvažnije da vam kažem, mi ćemo biti negde vrlo brzo sa još jednim zakonom ovde i one će rešiti ova pitanja za dobre studente o čemu pričamo, a to je Zakon o učeničkom i studentskom standardu gde nam je namera da uvedemo dvostruki sistem stipendiranja i ono što se zove dualno na visokom, možda bude nekome i to smešno kada budemo o tome govorili, ali ne možete naći nijednog inženjera na četvrtoj godini da bi ga kompanija sad angažovala, dala stipendiju, čak ni na trećoj, na Mašinskom fakultetu, ni na jednom univerzitetu u Srbiji ni na ETF-u. Znači, oni su jako voljne kompanije, a mi pregovaramo da iznos novca bude jako velik. Znači, prema Nemačkim i drugim modelima shodno troškovima života u Srbiji. Pošto je to jako bitna radna snaga, ovde u Nemačkoj im ne treba, ovde mu treba, im on tu uštedu razlike troškova života i to je nešto što gledamo kroz interes. Ako tu jedan deo ljudi mladih zbrinemo, ostaju ovde i to pod dobrim uslovima, onda ostaje da mi finansiramo ono što ćemo kvalitetom utvrditi da kaže država da je perspektivna. Znači, razne tehnologije, niz drugih stvari koje utvrdimo. Ako nam krene dosta stranih studenata, pa i filologija i sve druge i naravno tu radimo na indikatorima kvaliteta.
Treći nivo stipendija jesu za dobre studente šta god studirali, kao i do sada. Tako da je to bitna promena cele paradigme oko toga. Naravno, neka studira svako koliko hoće, tu se slažem sa koleginicom Jerkov i sa svima, ali ako neko završi u roku, pre roka i tako dalje, kao u moje vreme niti je vraćaš kredit, dobio si stipendiju i sve druge benefite i to treba da se vidi i pričaćemo ubrzo o tome. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala ministre Šarčeviću.
Reč ima ministar Zoran Đorđević. Izvolite.

Zoran Đorđević

Zahvaljujem.
Gospodine Vesoviću, samo par napomena, da budemo precizni u statistici i u matematici. Znači, ko je imao penziju 2014. godine pre smanjenja 50.000, on danas prima 47.606 dinara. Posle ukidanja imaće 53.954 ili 13,33%, to je ono što je predsednik rekao više u odnosu pre nego što bude ukinuto. Znači, imaće više u odnosu na sadašnju penziju, imaće 13,3%. U odnosu na penziju iz 2014. godine imaće 7,91%. Uzmimo jednu drugu penziju koja nije smanjena tada, to je 23.000. Ko je imao 23.000 njemu nije skidana penzija, znači, nije umanjena, on danas prima 24.819 dinara, on će posle ovog ukidanja ovog zakona i povećanjem penzija primati 26.060 dinara, ili 13,3% više. To je matematika. Sada možemo za sve idemo penzije, ali to je ono što je predsednik rekao da se kreće od 8 do 13,3% to je jedino što je prava istina. Hvala vam.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala ministre Đorđeviću.
Pravo na repliku dr Vladimir Orlić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Pa, zbog reči gospodina Vesovića o nekoj teškoj neistini koja može da ima i još težu formulaciju, da li je tako beše bilo. Naravno, aludirao je na ono što je Boško Obradović radio pre dva ili tri dana kada je to bilo i pri tome ukazivao na reči predsednika Republike Aleksandar Vučića iz 2014. godine. Razumemo se o čemu priča, el tako? Što se tiče neistine, zna se ko ih ovde voli, zna se ko ih ovde praktikuje. Godine 2014. pošto je voleo Boško Obradović da priča o periodu kampanje, 2014. godine igrom slučaja, učestvovao sam aktivno u kampanje SNS i na svakom, ali na bukvalno svakom skupu, jasno su se čule reči – teške i bolne reforme.

To je ono što smo najavili građanima Srbije. To je ono za šta smo dobili mandat. To je ono što smo uradili tako da na kraju efekat bude za te građane Srbije najbolji i oni su to odlično razumeli. Ovi koji se prave da nisu razumeli ili da su zaboravili, imaju problem što, eto, postojimo mi koji se tih stvari odlično sećamo.

Može Boško Obradović ovde da priča šta god hoće na temu njegovih tumačenja šta je to trebalo da znači, ali zna se, još jednom, ko neistine voli i ko se njima jedini služi.

Rekao je ovde pre dva ili tri dana – nije tačno da su bile smanjene plate pre penzija. Smanjene su plate. Rekao je nije tačno da su se vršile uštede na nivou Vlade ili Skupštine. Pa, jesu, vršile su se i vrše. Koliko je samo onih službenih automobila, kojima su neki voleli besumučno da se koriste, izbačeno iz upotrebe baš po tom osnovu? Koliko je dnevnica smanjeno i na nivou Vlade i na nivou Skupštine? Koliko je besmislenog trošenja eliminisano pre nego što smo zaključili - moraćemo da pristupimo i onom uređenju penzija? Sve su to građani odlično razumeli. Nemojte za njih da se brinite, brinite se za svoje potrebe da tumačite tuđe reči na nepošten način.

Kad smo kod reči koje biste voleli da se zaborave, evo reči Boška Obradovića baš tu negde s konca 2013. godine. Slušajte ih pažljivo. „Dragan Đilas nije poznato čime se bavio i šta je radio dok nije ušao 2004. godine u DS. Od tada profit njegovih firmi raste stotinama puta. Najveće bogatstvo Đilas je zgrnuo preprodajom reklamnih sekundi na RTS-u, angažovanjem svojih firmi za usluge u gradskim upravama u Beogradu čiji je gradonačelnik, dobijanjem za klijente državnih preduzeća pod kontrolom DS i stranih firmi kojima se pre toga omogućava povlašćeno poslovanje ili pljačkaška privatizacija u Srbiji…