Nemate pravo na repliku, kolega Živkoviću.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da mudrost dolazi sa godinama. Mom kolegi poljoprivredniku izgleda idu samo godine. Kada bi se na zlu pamet, na bezobrazluk naplaćivao porez i akciza, i to išlo u penzijski fond, u PIO, mislim da penzioneri ne bi imali nikakav problem i da bi automatski penzije mogli da im povećamo pet puta. Toliko o njemu.

Podržavam ove zakone, ali moram vam reći da ubuduće, barem po meni, moramo smanjiti raspon između najveće i najmanje penzije. To je problem starog sistema. To je problem koji smo nasledili.

Mi smo se odrekli da, kao ovaj što je govorio, penzije isplaćujemo iz prevare, prodaje kapitala i kredita. Mi nećemo povećavati penzije za 14,3%, a onda pustiti za tri godine inflaciju od 40%, da ono što su dobili na drumu penzioneri na ćupriji izgube tri puta više. Ako bi mi pustili inflaciju od 10%, kao što je to bilo kod njih, penzioneri bi bili u debelom minusu ili bi mi mogli da im povećamo za toliko penziju, možda i nešto više i onda da se igramo sa njima. Oni zaslužuju dostojanstvenu starost.

Najveći problem je sa poljoprivrednim penzijama i mi sistemski to treba da rešimo. Da bi smanjili taj raspon između, jedan na prema 13 će biti sada, predlažem da u promenu sistema sve što je uplaćeno u PIO fond srazmerno uplatama se deli penzionerima, a onaj deo koji se uplaćuje u budžet, a to je gotovo 30%, u njihovo vreme 50%, da se taj deo koji svi građani pune iz budžeta ravnomerno podeli svim penzionerima u tom dodatku. Tako bi se raspon između najveće i najmanje penzije smanjio i približile bi se najmanja i najveća penzija zato što svi naši ljudi zaslužuju dostojanstvenu starost i neki pojedinci imaju daleko više, 13 puta više nego što imaju poljoprivredni penzioneri, i to je loša poruka za mlade na selu.

Moj kolega poljoprivrednik je ćapio u jednoj aktivnosti, jedne godine 550.000 evra, odnosno 2.600 poljoprivrednih penzija i prava je sramota da ovde on, koji će imati kada se penzioniše, kao što je rekao, sedam puta do osam puta veću penziju od tih poljoprivrednika, prava je sramota, ne samo što je taj novac ćapio, oko 2.600 penzija, već što se time ovde ponosi.

O kvalitetu mog kolege poljoprivrednika, Z.Ž. najbolje govori gomila flaša ispred kafana u blizini Narodne skupštine. On takav kakav jeste, ali živi dokaz je da nije baš hm, nije dorastao ni da ga prime u savez lopuža i prevaranata i ljotićevaca koje vodi riđokosi gusar. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.

Reč ima narodni poslanika Miroslav Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo odbornici, evo, danas govorimo o predlozima zakona o 33. tačke dnevnog reda, dakle, nastavlja se trend usvajanja zakona bez rasprave i ne treba da nas čudi što ti zakoni imaju katastrofalne posledice i kao ovaj koji je nedavno stupio na snagu, vezano za pomoć porodiljama, pa se sada svi bunimo zašto je to tako, počev od ministarke.

Što se tiče ključnog zakona koji je na današnjoj sednici na dnevnom redu Zakon o PIO, nažalost, dragi penzioneri ovo je loša vest za vas. Loša je vest zato što ovaj zakon će u budućnosti i te kako stvoriti probleme za redovno izmirivanje penzija i omogućiće političarima da njihove sudbine budu u vašim rukama, a ne kao što je do sada bio slučaj, da to funkcioniše kroz jedan sistem koji je postojao, a to je bio penzioni sistem, kakav takav, ali je postojao. Vi danas ovim zakonom ukidate taj sistem koji je postojao i dajete političarima u ruke da odlučuju od sudbini penzionera, odnosno visini njihovih penzija koje će primati.

Druga stvar, koja je takođe problematična je što ovaj zakon nigde ne predviđa da će im se vratiti ono što je oteto penzionerima u prethodne četiri godine protivustavno i to ćete morati da tražite za sudu i sigurno će neka vlast, nažalost, to morati jednog dana da vraća, a recimo na primeru jednog penzionera koji je primao 35.000,00 dinara penziju, za ove četiri godine uzeto mu je 101.200,00 dinara, ako oduzmemo onih 5.000 koji ste dali za božićno prase, dođe mu na 96.200,00 dinara, ukupno oko 800 miliona evra je dosada oduzeto penzionerima i nema najave da će se to vratiti.

Ovde slušamo o zlatnom dobu od ministra finansija, o rastu BDP, samo su zaboravili da kažu jednu jedinu stvar, a to je da nije bio na snazi Zakon o privremenom umanjivanju penzija da bi penzioneri danas imali veće penzije za 9,2%, nego što su imali 2014. godine, zato što bi to bilo usklađivanje sa stopom inflacije, kako je ta formula i propisivala. Tako da te bajke da će imati penzije veće nego ikada danas i da će svi biti bolje od kako ste vi došli na vlast, narod najbolje oseća. Ja vas pozivam da ministri siđete malo među narod, pošto ste se otuđili od njih i vidite kako oni danas žive. Kao što ste uzeli penzionerima, tako uzimate i poljoprivrednicima i svim ostalim kategorijama građana, da biste punili državnu kasu.

Kad je reč o budućoj stabilnosti i isplati penzija, hoću vam reći još jednu stvar. Dakle, kada poklonite PKB, kada poklonite državno poljoprivedno zemljište, kada poklonite RTB Bor, kada svoju ekonomiju zasnivate na pletačima kablova, kao najslabije plaćenoj kategoriji u jednoj privredi, ekonomiji, naravno da će i te kako biti problema da u narednom periodu isplaćujete penzije. Već sledeće godine, ukoliko bi ova formula, koju ovim zakon ukidate, bila na snazi ne biste mogli da uskladite penzije i da povećate onoliko koliko treba, zajedno sa rastom BDP kojim se vi hvalite.

Takođe, još jedna stvar koja će dokazati da sve što radite ovih godina je jedna velika laž, je to da danas u Srbiji odnos penzionera i zaposlenih je jedan na jedva 1,5. Dakle, na 1,5 zaposlenog imate jednog penzionera. To govori o tome da sve vaše priče i bajke o smanjenju stope nezaposlenosti padaju u vodu. Još jednom sami pokazujete da lažete. Valjda ako bi se smanjivala stopa nezaposlenosti, trebalo bi da se povećavaju zaposleni radnici, a i ovaj odnos penzionera i radnika koji svojim doprinosima treba da njima isplaćuju penzije bi bio bolji.

Kada govorite i o budućoj predvidivosti isplaćivanja penzija, reći ću vam da je jedan od velikih uspeha ove vlasti za ovih šest godina i to što ste javni dug podigli za 10 milijardi. Sa 14, na 24 milijarde. Ako smo sa 14 milijardi, kako kažete 2012. godine bili na ivici bankrota, onda smo danas verovatno bankrotirali. Dakle, tu neke stvari se ne uklapaju jedna sa drugom.

Što se tiče rasta BDP, o tome neću ni da govorim, jer je vaš prosečan rast u poslednjih pet godina, vaše vladavine, pet kalendarski završenih godina, jedva preko 1%.

Ono što je suština svega, govorili ste penzionerima da su oni zaslužni za fiskalnu konsolidaciju, da su oni ti koji su spasli Srbiju od bankrota, ja ću im reći da za ovih 800 miliona evra, koje ste im oduzeli protivustavno, nažalost, nisu urađene nikakve reforme, niti bilo kakva fiskalna konsolidacija, jer su te pare otišle na projekte poput „Er Srbija“ 200 miliona evra subvencija, menadžmenta, na čelu sa Kamarašom u „Železari“ 145 miliona evra, Beograd na vodi stotine miliona evra ne zna se tačno koliko para, jarbole, fontane, gondole, a sada čujemo od predsednika države i najavu letećih automobila. Dakle,uzima se od građana da bi se pare uzalud bacale.

Ono čime ću da završim jeste i to šta je SNS obećavala pre nego što je došla na vlast i pisala čak u „beloj knjizi“ gde je rekla da će država garantovati isplatu penzija, one moraju biti realne i usklađene sa platama i rastom cena. Dakle, ništa se od toga nije dogodilo, izuzev laži kojima stalno i svakog dana obmanjujete sve građane Srbije, pa i same penzionere.

Dakle, dragi penzioneri, žao mi je, ali ovaj zakon je jako loša vest i ulazite u jedan veliki period nezvesnosti kao i na kraju cela država Srbija i njeni građani.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo javio se još jedan eksponent Dragana Đilasa, ovog puta to je krilo Vuka Jeremića. Samo da podsetim građane Srbije, pošto se ovde stalno priča o tome kako je SNS nešto nekome otela i zavukla ruku u džep.

Vuk Jeremić je na svoja službena putovanja u inostranstvo, na avione, na skupocene hotele, na skupocena vina, na razne vrste usluga u inostranstvu potrošio 3,7 miliona evra državnog novca, a za to vreme je uzeo ravno 50.000 dnevnica za službena putovanja u inostranstvo. I onda se javi jedan od Đilasovih eksponenta, eksponenata Vuka Jeremića, eksponenata politike u čije doba je Srbija doživela svoj ekonomski krah i spočitava nam kako smo mi nekome nešto ukrali.

Izbori su bili, želim da podsetim ovaj novi DOS, izbori su bili 2014. godine, izbori su bili 2016. godine, izbori su bili 2017. godine i narod je svoje rekao. Pa na kraju krajeva, rekli su svoje i penzioneri. Oni nisu rekli da im je SNS zavukla ruku u džep, oni su dobro razumeli ono što razumeti i vi, ali nećete da kažete da je to bila neophodna mera, da u ekonomskom i finansijskom smislu ozdravimo našu državu i zahvaljujući između ostalog i toj meri, mi smo danas u situaciji da možemo da ukinemo ovaj zakon o privremenom uređivanju isplate penzija zato što imamo već drugu godinu za redom suficit u budžetu. U vaše vreme imali smo jednu praznu rupu koja nikako nije mogla da se napuni.

Zahvaljujem.

(Miroslav Aleksić: Replika.)

Nemate prava na repliku kolega Aleksiću.

(Miroslav Aleksić: Zašto nemam pravo?)

Nemate pravo. Ne možete vi da razgovarate privatno.

(Miroslav Aleksić: Ne privatno. Imam pravo na repliku.)

Nemate prava na repliku i nemojte da me ometate u radu.

Izvinite, da li vas je nečim uvredio ministar kada je rekao da je iznos…

(Marko Đurišić: Pogrešno ga je interpretirao.)

Gospodine Đuriću, nemojte tako, nemojte da me prekidate, ne dobacujte. Ne dobacujte, ja čitam Poslovnik i znam ga odlično, i vi ga znate samo se pravite da ga ne znate.

Ne razumem šta je za vas kolega Aleksiću uvredljivo, ako ministar kaže da su nedostajuća sredstva za penzioni Fond manja danas 2018. godine, nego što su bila 2009. godine? To je samo podatak. Podatak ne može biti uvredljiv, to je činjenica.

Reč ima ministar, gospodin Siniša Mali.

Hvala lepo.
Iskoristio bih ovo kratko vreme samo za gospodu poslanike koji se nisu bavili ekonomijom pre, iako su izgleda završili ekonomski fakultet, da ukažem na neke stvari i neko elementarno znanje koje je veoma važno znati kada želite da komentarišete stvari iz ekonomije.
Dakle, stopa rasta srpske ekonomije za prvih osam meseci 4,9% u odnosu na prošlu godinu i nema nikakve veze sa visinom penzija i isplatom penzija. Penzije se isplaćuju iz budžeta. Da se ispravim, ima indirektne veze ukoliko biste imali više penzije, samim tim bi tražnja bila veća i pretpostavka je da bi stopa rasta bila viša, ali direktne nema, s obzirom da se penzije isplaćuju iz budžeta, a i u tom pogledu rezultati rada ove Vlade su sjajni, s obzirom na to da za prvih osam meseci ove godine imamo 41,1 milijardu dinara suficita u budžetu. To se nikada nije desilo i to je treća godina za redom, i upravo zbog toga idemo sa zakonom koji je pred vama gospodo poslanici, a koji podrazumeva i isplatu penzija i sve veće i veće penzije u godinama koje dolaze.
Učešće javnog duga u BDP-u Republike Srbije i ogromno povećanje i zaduženje naše zemlje, prevashodno su posledica neodgovorne i katastrofalne ekonomske politike od 2008. godine pa na ovamo. I to neopravdano povećanje penzija 2008. godine bilo je jedan od uzroka toga da se učešće javnog duga u BDP-u raste sa 28,3 2008. godine na 32,8, pa 41,8, pa na 45,4, pa 2012. godine prelazi onaj deo koji je definisan i zakonom, a to je 50% javnog duga u BDP-u, na 45,4, pa na 56 2012, godine, pa na 59 2013. godine Dakle, to je jedna trajektorija javnog duga koju smo velikim naporima, uz velika odricanja uspeli da zaustavimo 2015. godine.
Jednostavno, građani Srbije mora da znaju, kada krenete u tako negativan trend treba vreme da se taj trend zaustavi i od 2015. godine, odnosno već 2014. godine odgovornom politikom, uz program fiskalne konsolidacije, dolazimo do toga da do kraja ove godine mi ponovo imamo javni dug, odnosno učešće javnog duga u BDP-u na oko 50% našeg BDP-a, a već od 1. januara, sa projekcijom BDP-a za 2019. godinu, idemo i ispod 50%. To su sjajni rezultati koji pokazuju koliko su odgovorne i mudre politike bile koje je sproveo još tadašnji predsednik Vlade Aleksandar Vučić, sada predsednik Republike Srbije, gde imate priliku da imate i visoke stope rasta u ovom trenutku, gde imate i suficit u budžetu, gde imate stopu nezaposlenosti koja je pala ispod 11, odnosno ispod 12%, tačnije 11,9%, gde imate nikada veće strane investicije u našu zemlju 14, odnosno milijardu i 400 miliona evra, 15,6% više nego prošle godine.
Kada pogledate takvu ekonomiju, to je ekonomija koja je na stabilnim osnovama, brod koji čvrsto i sigurno ide u pravom smeru i na osnovu toga upravo i pričamo o povećanju plata u javnom sektoru, pričamo o povećanju penzija u narednom periodu, dakle, na osnovu onoga što smo zaradili, što smo uštedeli, a ne na osnovu kredita, a da ne pričam o tome, od 2008. godine , to ću možda neki drugi put da se javim, koliko su skupi krediti bili da bi se pokrile te neodgovorne odluke prethodne vlasti o povećanju penzija i o svim ostalim stvarima, to su kamate bile i preko 10%.
Mi sada, gospodo poslanici, imamo kamatne stope na kredite kojima se zadužujemo samo za investicije i za kapitalne projekte, 2,5 do 3% na godišnjem nivou. Uporedite to sa 10, 12 i više odsto, koliko su kamate iznosile pre samo desetak ili pre sedam ili osam godina. To je ogromna razlika, s jedne strane poverenje investitora, poverenje bankarskog sektora u Republiku Srbiju, a s druge strane rezultat naših aktivnosti i naših napora da imamo stabilnu finansijsku sliku naše zemlje, da bismo imali i kreditni rejting kakav treba, a naravno i mogućnost za povećanje penzija i povećanje plata.
Zato građani Srbije ne treba da brinu, mi se ne bavimo politikom na takav način da kupujemo glasove kroz zaduženje i zaduživanje naše zemlje. Mi želimo da našoj deci ostavimo sigurnu, stabilnu budućnost, zbog toga se ekonomskom politikom bavimo i na ovaj način. Hvala.

Gospodine Aleksiću, da je vaš nivo znanja o ekonomiji i javnim finansijama znali biste da nemate pravo na repliku. A vaše neznanje, ne dozvoljava mi da vam ipak dam to pravo.

Ništa nije bilo uvredljivo u diskusiji ni jednog ni drugog ministra da biste ostvarili pravo na repliku.

Izvolite kolega Stojmiroviću.

Poštovane koleginice i kolege, evidentno je da danas prisustvujemo jednoj raspravi koja u svom svetlu prikazuje pozitivne rezultate u odnosu na građane Srbije, i kako zakon, koji se dotiče penzionerima, tako i ove izmene u Zakonu o obrazovanju.

Meni je posebno zadovoljstvo da mogu danas da kažem da smo mi na odboru imali skoro jedinstven stav da prihvatimo sve promene koje su sada u ovom zakonu vezano za obrazovanje.

(Aleksandra Jerkov: Pa, baš i nije tako.)

Rekao sam skoro jedinstveno koleginice.

Sad, da li je bilo moguće rešiti to na drugi način? Svako ima neki svoj model i svako će pokušati da nam kaže da je moglo i ovako i onako. Ovo je nasleđeno iz perioda unazad 18 godina, i teško je sada odrediti neki model gde će svi biti zadovoljni. Možda je kolega Šešelj bio u pravu kada je rekao da studentima ne treba ograničavati, da ih treba pustiti da studiraju dokle god hoće. Možda su u pravu i oni koji kažu da ovo treba da bude poslednji put da se produžava studentima rok da bi završili svoje studije. Ali, ja mislim da je obaveza ministarstva i svih nas da izađemo tim ljudima u susret i ministarstvo i veliki deo parlamenta se trudi da izađe tim ljudima u susret, i mislim da će se pronaći rešenje i za bolonjce i za sve grupe studenata koji su jedva čekali da se usvoji ovaj zakon.

U tome, predlažem svim kolegama da podržimo ovaj zakon u danu za glasanje i da toj grupi naših građana omogućimo da završe svoje studije i da nekako reše svoje probleme. Hvala.