Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Paunović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Boško Obradović, Dragan Vesović, Marija Janjušević, Srđan Nogo, Zoran Radojičić i Miladin Ševarlić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Vesoviću, izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući

Gospodo ministri, amandman tehničke prirode sa željom da član izgleda logičnije izbacili smo naime jednu reč. Međutim, manje je važno možda to niko nije ni pročitao, ono što je mnogo važnije jeste da zbog našeg rada na ovaj način nećemo imati vremena da govorimo o Zakonu o visokom obrazovanju, Zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i ja zaista koristim priliku da uputim apel i vlasti, a sa svoje strane ću pokušati to da uradim u opoziciji, da jednu lošu praksu sklonimo da bi možda neke zakone, koje i predlozima amandmanskim od strane opozicije možemo da popravimo i učinimo boljim, učinili boljim.

Ministre Đorđeviću, trudili ste se malopre da nam objašnjavate i dosta se pojasnili zaista, ja sam vam na tome zahvalan. Međutim, meni ostaje jedna stvar svih ovih dana ne odgovorena, a ona zaista interesuje i rodbine preminulih penzionera u roku od kada je ovaj zakon privremeno važio i sve one penzionere koji su sada u teškom zdravstvenom stanju, da li se uopšte namerava i da li će Vlada preduzeti na ma koji način, u skladu sa očuvanjem finansijskog sistema zemlje koji je odista bio narušen, neke korake, da ono što je za četiri godine penzionerima oduzeto vrati?

Mi smo pričali o sumama novca, pričali smo koliko je to kome je penzija smanjena bila pet hiljada, puta 48 meseci, onima kojima je 10 hiljada, nažalost, oko 150 hiljada…

Privodite kraju kolega.

Hoću, hvala gospodine predsedavajući, još jednu rečenicu, oko 150 hiljada tih naših sugrađana nije više među nama i njihove rodbine su me molile da postavim ovo pitanje. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Saša Radulović, Branislav Mihajlović, Ana Stevanović, Branka Stamenković, Ratko Jankov, Dušan Pavlović i Jasmina Nikolić
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Goran Pekarski.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Pekarski, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Već sam rekao da je prekretnica u načinu vođenja ekonomske politike Srbije odluka Vlade iz 2014. godine i predsednika, odnosno tadašnjeg premijera Vlade, Aleksandra Vučića. To je bila nepopularna mera, ali državno odgovorna mera i tada je točak ekonomije počeo da se okreće u pozitivnom smeru.

Iz daljih poteza stvoreni su uslovi da se stvori realan prihod i da počnu da se pune budžeti, odnosno da počne da se puni budžet i da se pune fondovi.

Imamo već treću godinu suficit u budžetu i iz tih realnih prihoda uspeli smo da dođemo do situacije da možemo da počnemo polako da sukcesivno podižemo penzije kako država bude jačala i ne samo penzije, nego i plate u javnom sektoru.

Još jedna stvar je bitna da je ova Vlada donela odluku, a to u ovom trenutku kada pojedini opozicioni lideri se spontano okupljaju i nose one transparentne „Majke su zakon“ mi kažemo – slažemo se, majke jesu zakon, ali kažemo isto tako – porodica je svetinja. Baš iz tog suficita, iz tog budžeta i iz tog viša sredstava ova Vlada je donela odluku da pomogne porodicama i to na taj način što će za svako novorođeno dete da odvoji deo sredstava.

Za prvo dete koje bude rođeno posle prvog jula 2018. godine odvojiće ova Vlada 100 hiljada dinara jednokratnu pomoć. Za drugo dete dve godine, odnosno 24 meseca po 10 hiljada dinara. Za treće dete 10 godina po 12 hiljada dinara, a za četvrto dete 10 godina po 18 hiljada dinara. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Veljković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Veljkoviću, izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, sistem državnih penzija zasniva se na principu međugeneracijske solidarnosti, gde aktivni osiguranici izdvajaju doprinos od zarade za isplaćivanje penzija.

Stručnjaci tvrde da za optimalno funkcionisanje penzijskog sistema broj penzionera i zaposlenih treba da bude najmanje jedan prema tri. Odnos zaposlenih i penzionera je odavno poremećen. Idealan je bio sredinom prošlog veka kada je odnos bio jedan prema pet, ali je već početkom sedamdesetih pao na jedan prema tri, da bi početkom devedesetih bio jedan prema dva i po.

Dodatni problem koji se negativno odražava na penzijski sistem donosi informatička ekspanzija i tehnološki napredak, kao i sve veća automatizacija proizvodnih procesa.

Penzijski sistem naročito ozbiljni poremećaj je doživeo za vreme vladavine prethodnog režima, kada je na stotine hiljada radnika ostalo bez posla, pa je udeo penzije u BDP bio ogromnih 13,8, a izdvajanje iz budžeta za penzije više od 48%.

U takvoj negativnoj konstalaciji prilika, Vlada Republike Srbije, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, donela je jednu nepopularnu i tešku, ali neophodnu i hrabru odluku o privremenom umanjenju penzija, odluku koja nije bila proizvod bahatosti i arogancije, već potrebe javnog interesa i potrebe očuvanja stabilnosti ekonomskog sistema države.

Vlada Republike Srbije i Aleksandar Vučić bili su apsolutno svesni činjenice da je za poboljšanje stanja penzijskog sistema neophodno stvoriti realne izvore finansiranja, a to je pre svega stvaranje novih radnih mesta, što sadašnja vlast, na čelu sa predsednikom, uspešno radi otvaranjem na desetine novih fabrika i zapošljavanje više stotina hiljada u kontinuitetu.

U tom smislu, najbolje ilustruje podatak Republičkog zavoda za statistiku, da je krajem 2011. godine bilo zaposleno oko milion i 700 hiljada lica, a u drugom kvartalu 2018. godine dva miliona i 120 hiljada zaposlenih. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević.
Da li neko želi reč?
Kolega Kneževiću, izvolite.

Poštovani predsedavjaući, uvaženi ministre, Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3, ali bih hteo da prokomentarišem nešto, pošto je ovde više bilo komentara na račun predsednika Aleksandra Vučića o nekim izneverenim obećanjima. Podsetio bih sve nas ovde poslanike da je predsednička kampanja Aleksandar Vučića i 2016, 2017. i 2014. godine nije bila zasnovana na obećanjima, nego na molbi da građani razumeju da će morati da budu vučeni teški bolni potezi kako bi se zaustavio bankrot zemlje i kako bi se obezbedila bolja budućnost.

Citiraću njegovu izjavu, kaže: „Morali smo da donosimo teške odluke. Vladati u zemlji ne znači ispunjavati nečije želje. Nismo mogli da vam se dodvoravamo, morali smo da povlačimo neke teške poteze da bismo danas došli u situaciju da otvaramo fabrike“. Danas se otvara fabrika u Nišu.

Šta je još rekao? „Vi ste bili ti koji ste imali poverenja u državu, verovali rukovodstvu, stavili interese države ispred ličnih“. Narod je to znao da ceni na izborima.

I pored ovog zakona donetog 2014. godine o umanjenju penzija i nekih zakona za umanjenje plata i oporezivanja prema visini prihoda, Vučić je dobio izbore i 2016. i 2017. natpolovičnom većinom, jer je narod kome je bilo teško znao da ceni rad i trud i da ima poverenje u ono što se radi i što se i pokazuje maltene svakonedeljnim otvaranjem novih radnih mesta i, da podsetim, on je opravdao svoj trud.

Još jednu stvar moram da kažem, predsedniče, ne pomišljajte da podnosite ostavku predsednika SNS. Morate da ostanete tu još neko vreme da se stabilizuju finansije i ekonomska situacija u ovoj našoj lepoj zemlji.