Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem se.
Reč ima …
(Branka Stamenković: I, ja ću isto tako.)
Naravno, koleginice Stamenković, za vas posebno.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Poslanička grupa Demokratska stranka
Zahvaljujem.

Dva pitanja za ministra kulture i informisanja, Vladana Vukosavljevića. Prvo je – u kojoj fazi je izrada Predloga za finansiranje javnih medijskih servisa RTS i RTV, odnosno u kojoj fazi su izmene i dopune Zakona kojima se definiše finansiranje javnih servisa?

Zašto ovo pitanje? Pre nepune dve godine ministar je uneo Predlog zakona o produženju roka za RTV i RTS, za godinu dana ja sam podnela amandmane i razumno, ministar je prihvatio oba moja amandmana, tako da je 2016. godine, rok za sadašnji način finansiranja produžen na dve godine i taj rok ističe za koji mesec.

Ako nema definitivnog predloga, onda bi bilo dobro da nas ministar o tome obavesti da mi pripremimo amandmane da bi znali ljudi koji rade u javnim medijskim servisima na koji način će biti ove dve kuće, čije finansiranje bi trebalo da bude definisano zakonom, kako biti definisano od 1. januara 2019. godine.

Drugo pitanje isto za ministra Vukosavljevića, tiče se informacije koju zahtevam od njega za postupanje u primeni Zakona o elektronskim medijima, i primeni Zakona o informisanju. Naime, ministar je prijatno iznenadio, pošto je jedan od retkih ministara koji čita zakone za koje je nadležan, i u zakonima za koje je nadležan jasno stoji uloga, karakter i način na koji elektronski mediji moraju da rade i odatle potiče izjava i stav ministra informisanja o vremenskom rasponu u kome u Srbiji mogu biti emitovani rijaliti programi.

Na moje razočaranje i iznenađenje predsednica Vlade ne čita zakone za koje je nadležna, pa je imala opasku da su to privatni mediji, pa se na njih ne odnosi Zakon o elektronskim medijima. Na još veće moje razočaranje je članica REM-a pokazala da ne čita zakone za koje je nadležna kao nezavisno regulatorno telo. Bilo bi jako dobro da i drugi ministri osim ministra kulture i informisanja pročitaju zakone za koje su nadležni i zbog toga zahtevam od ministra informaciju u kojoj fazi i kako postupanje je počeo da sprovodi u Ministarstvu, a na osnovu nadležnosti koje ima po zakonu kojim se definiše rad elektronskih medija kao i informisanja .

Za medijsku sferu u jednoj zemlji neobično je važno da se ne rugamo vladavini prava, a još je važnije da oni koji legalno dobiju pravo da upravljaju javnim poslovima da se ne rugaju tom svom pravu i da razumeju da legitimitet za obavljanje svog posla, bez obzira da li je predsednica Vlade ili ministri koji ne čitaju zakone, ne crpu iz legaliteta, odnosno izbornog rezultata nego iz kvaliteta obavljanja poslova iz svojih nadlženosti.

S nadom da će me ministar obvestiti o završenom predlogu za finansiranje RTV i RTS i sa nadom da je pokrenuo postupke iz svoje nadležnosti, zahtevam da mi se u poslovničkom roku odgovori i na pitanje i na zahtev. Hvala vam.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Branka Stamenković. Izvolite.

Branka Stamenković

Poslanička grupa Dosta je bilo
Hvala.

Nekoliko pitanja za predsednika Srbije, sva su vezana za veoma aktuelnu temu, rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije. Pre svega, ne ulazeći uopšte u analizu i pitanje da li je Briselski sporazum uopšte trebalo potpisivati, sama konstatujem u ime moje poslaničke grupe, da za ovih šest godina sve obaveze koje tim sporazumom je preuzela Republika Srbija, Republika Srbija je i ispunila dok Priština nije ispunila nijednu jedinu. Najvažnija obaveza koju je Priština trebalo da ispuni je formiranje zajednice srpskih opština.

Poslanička grupa Dosta je bilo je na stanovištu da briselske razgovore treba odmah zamrznuti, da Prištini treba odrediti rok od tri meseca da podnese nacrt statuta zajednice srpskih opština koja je izuzetno važna za Srbe koji žive južno od Ibra i kojih ima više nego na severu Kosova, a ukoliko se nakon tri meseca to ne desi, onda Briselski sporazum treba proglasiti pravno ništavnim zbog neispunjenja Prištine, što treba da potvrdi i Narodna skupština Republike Srbije.

Pitanje za predsednika Srbije glasi, šta misli o ovom predlogu? Da li će zamrznuti razgovore sa Briselom i odrediti ovaj rok od tri meseca za donošenje statuta o zajednici srpskih opština, što je preduslov za formiranje te zajednice.

Naime, Srbiji se otvara jedan potpuno novi prostor u poslednje vreme, jer je odnedavno Amerika promenila svoju politiku prema Balkanu. Nama valja mudro, državnički iskoristiti tu priliku, okrenuti se od pogubne do sada vođene politike vezano za Kosovo i Metohiju, koja se naslanjala na nametnuto i po Srbiju štetno nemačko rešenje, samo zbog toga što nam se nekakvom trulom šargarepom EU mahalo ispred nosa. Sada se otvorio prostor za jedno potpuno drugačije kreativno rešenje koje će biti državotvorno, koje će biti odgovorno u istorijskom smislu prema generacijama i pokolenjima koja dolaze.

Poslanička grupa Dosta je bilo je prošle nedelje predstavila javnosti predlog jednog tog novog kreativnog rešenja i uputila ga, između ostalog, i predsedniku Srbije, kao i predsednici Vlade, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama u zemlji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uz poziv da uzmu učešća u javnim raspravama i okruglim stolovima koje ćemo tokom oktobra organizovati.

Rešenje koje predlažemo je Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava tj. Rezolucije 1244, a kao model uzima odnos Danske i Farskih ostrva.

Ukoliko se jedan ovakav zakon usvoji otkloniće se svi razlozi koji se navode za potrebu razgovora sa Prištinom oko finalnog statusa Kosova. Rečju, da Republika Srbija nema kontrolu nad kompletnom teritorijom Kosova i Metohije i da njen Ustav ne važi na toj teritoriji.

Znači, ovim rešenjem podvodi se Kosovo i Metohija pod ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Ovoj južnoj srpskoj Pokrajini se daje jedna veoma široka autonomija, a istovremeno se onemogućava da traži stolicu u UN i podvodi se pod Ustav Republike Srbije.

Da li predsednik Srbije ima nameru da uzme učešća u okruglim stolovima i javnim raspravama na koje smo ga pozvali, a u vezi sa ovim objašnjenim rešenjem? Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Olena Papuga. Izvolite.
...
Liga socijaldemokrata Vojvodine

Olena Papuga

Poslanička grupa Liberalno demokratska partija, Liga socijaldemokrata Vojvodine, Stranka demokratske akcije
Hvala, predsedavajući.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru Šarčeviću, ministru prosvete i Jadranki Joksimović, ministarki za evropske integracije.

Ona je na poslaničkim pitanjima u četvrtak izjavila u svom obraćanju da je Evropska komisija, između ostalog, svega onoga što se tiče Poglavlja 23, posebno je istakla da je ta Evropska komisija pohvalila Srbiju u napredovanju oko udžbenika na jezicima nacionalnih manjina.

Ja bih htela da je pitam i da joj kažem da to nije istina i da u stvari Srbija je možda napredovala u izdavanju udžbenika za nacionalne manjine, ali da to još uvek nije ono što bi trebalo.

Pripadam Rusinskoj nacionalnoj zajednici i mogu da kažem da udžbenici za prvi i peti razred uopšte ne postoje. Znači, to je novi program koji je sada uveden u obrazovanje i učenici prvog i petog razreda do dana današnjeg, a već je oktobar, nemaju iz čega da uče.

Navodno su stigli neki udžbenici koje je izdao Zavod za izdavanje udžbenika, a sve ono što treba da izda privatna firma, odnosno „Klet“, nije do današnjeg izdato, tako da pitam i ministarku Jadranku Joksimović i ministara Šarčevića da li su u to upućeni i da li su opet „Klet“ i drugi privatni izdavači zatajili, da li oni to kontrolišu i pitam kada će izaći udžbenici za prvi i peti razred, a tiču se ne samo Rusinske nacionalne zajednice, nego i drugih pripadnika nacionalnih manjina?

Takođe pitam ministra Šarčevića da li je upućen u to da u gimnazijama na jezicima nacionalnih manjina, eto, tu znam za svoju Rusinsku nacionalnu zajednicu, ne postoje udžbenici prevedeni u gimnazijama?

Udžbenici za hemiju, geografiju, fiziku su izašli još 1997. godine, a na nekima piše još SFRJ ili SRJ. Znači, uči se iz starih udžbenika ili iz udžbenika na srpskom jeziku, što jednostavno nije moguće. Ako se nastavi izvodi na jeziku nacionalnih manjina zašto učiti iz prevaziđenih udžbenika ili iz udžbenika koji nisu na maternjem jeziku?

Te gimnazije postoje više od sto godina, tako da mislim da nije u redu da se poneki udžbenici prevedu, a poneki ne.

Možda će to ministar tumačiti da srednja škola nije obavezna, pa nisu ni obavezni udžbenici ili ne treba da se prevode udžbenici na jezike nacionalnih manjina, ali, eto, hoću da mi odgovori da li misli da svi udžbenici u školama na jezicima nacionalnih manjina treba da budu izdati na vreme 1. septembra i da li treba da budu i prevedeni?

Takođe, drugo svoje pitanje postavljam ministru Branku Ružiću, ministru za lokalnu samoupravu. Pitam da li je upućen u to šta se dešava u predizbornim radnjama za izbore za nacionalne savete, koji treba da se održe 4. novembra?

Naime, to sam ja doživela i na svom ličnom slučaju. Velike opstrukcije postoje od strane vladajuće stranke u svim opštinama. Onemogućene su mesne zajednice, overivači, notari itd. Čak sam ja u svom slučaju bila ispisana iz posebnog biračkog spiska da ne bi lista kojoj ja pripadam prva predala listu. Znači, kada je vodeća stranka predala listu ja sam bila upisana u posebni birački spisak, što nije moguće, ja sam članica Nacionalnog saveta u dva saziva i nemoguće je, jednostavno. Našla sam čak i rešenje da sam upisana u posebni birački spisak.

Drugo, hoću da kažem da, pošto dolazim iz Kule, Crnogorska nacionalna zajednica je ovde prisutna. Udruženja Crnogoraca iz Kule neće da izlaze na ove izbore, jednostavno, na nesreću, a to je dobro udruženje Crnogoraca. Jednostavno će da bojkotuju izbore zato što se masovno upisuju pripadnici vladajuće stranke. Znači, upisuju se u posebni birački spisak. Oni navode u svom obraćanju OEBS-u i drugim međunarodnim institucijama da je čak hiljadu Crnogoraca upisano u posebni birački spisak, npr. od raspisivanja izbora do dana današnjeg i to po mestima u Srbiji gde stvarno nema ni udruženja Crnogoraca, niti postoji neko udruženje koje prati nacionalni identitet, pa pitam ministra Ružića da li je upućen u predizborne radnje koje se dešavaju?
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, koleginice Papuga.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić. Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Postavio bih nekoliko pitanja iz delokruga vezano za bazu za poljoprivredu baš zato što je poljoprivreda nešto što se tiče nas koji živimo na jugoistoku Srbije, velika šansa za razvoj tog dela.

Pitanja su usmerena Ministarstvu poljoprivrede, Upravi za veterinu – da li je u prethodnom periodu, pošto smo svedoci da je blizu naše granice sa Bugarskom, Rumunijom, prisutna afrička svinjska kuga, da li su kod nas pokrenute određene aktivnosti koje bi sprečile dolazak te zarazne bolesti za koju nema vakcina?

Ja sam u toku prethodnih desetak dana bio sa prisutnim direktorom u Veterinarskom institutu u Nišu, dr Milošem Petrović i kolegama veterinarima koji su imali inicijativu da formiraju krizni štab i gde je sada veliki broj veterinarskih stanica, koje su prisutne u tom delu jugoistoka Srbije, spremno i aktivno obilaze teren i prate situaciju vezano za afričku svinjsku kugu.

Inače, to je zarazna bolest. Kao što sam rekao malopre, nema vakcine. Ukoliko, nedaj Bože dođe, do nas u Srbiju, to je samouništavanje svih svinja. Zato ja pitam Upravu za veterinu da li će imati mogućnosti da se kroz neki budžet obezbede sredstva za veterinarske stanice koje će biti aktivne u praćenju stanja kod nas, vezano za svinjarstvo, a normalno i za ostale vidove stočarstva? Da li će biti neka mogućnost da im se obezbede sredstva da rade na terenu, da obilaze i da aktivno prate stanje?

Inače, mogu i jednu stvar vrlo bitnu da kažem, da Veterinarski institut u Nišu, na čijem čelu je direktor Miloš Petrović, jeste, to svima kažem, najbolji institut u Srbiji, gde se pokazao veoma aktivan, moćan i snažan kada je uspeo da zaustavi zajedno sa svim veterinarima u Srbiji, na jugoistoku Srbije, kada su uspeli da zaustave širenje nodularnog dermatitisa, to je krgavost goveda.

Znači, to je zarazna bolest koja je bila prisutna kod nas 2014, 2015. godine, kada su naši veterinarski radnici, nije bitno da li su veterinari, da li su tehničari, bili svuda na terenu, radili na terenu i uspeli da zaustave širenje te zarazne bolesti, koja je stvarno bila veoma aktivna, ali na konto toga Uprava za veterinu i naši veterinari su dobili i veliku pohvalu iz Brisela zato što su uspeli da se spreči širenje zarazne bolesti u ostalim delovima Evrope i na Balkanu.

Znači, velika podrška veterinarskoj struci, mislim da bi trebalo da bude još više, jer svedoci smo da bez jakog stočarstva nema ni razvoja poljoprivrede, a bez veterine nema nam sigurno ni zdravlja životinja, a gde nema zdravlja životinja nema ni zdravlja ljudi.

Pozvao bih sve nadležne u Ministarstvu poljoprivrede da u narednom periodu stave veći akcenat na ljude, na veterinare, na veterinarske stanice, na veterinarske ambulante, koje rade ovako na suzbijanju zaraznih bolesti, da im se obezbede sredstva za gorivo, prevoz za prevoz, da mogu da odu na teren da vide, da obiđu, a vi svi znate ili veći broj ljudi zna da veliki broj opština na jugoistoku Srbije, kao što je moja opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han i ostale opštine koje su veoma razruđene, gde je staračka populacija ljudi prisutna i gde je veterinarska noga treba da kroči do svakog domaćinstva. Ima jedna kuća i naredna kuća, sledeća kuća je na recimo tri kilometara, pa zbog toga pitam, da li će Uprava za veterinu imati mogućnost da obezbede sredstva za veterinarsku službu, za veterinarske radnike?

Inače, jedna stvar što je urađena veoma loše, a to je privatizacija veterinarske struke, veterinarske službe u Srbiji, koja je urađena 2000. godine. To je nešto najgore što se moglo desiti u Srbiji. Najgora privatizacija koja je urađena.

Zato, ja još jednom pozivam Upravu za veterinu, Ministarstvo poljoprivrede, da se stavi veći akcenat i obezbede više sredstava, a po mogućnosti ovo što govorim možda će nekim kolegama posebno biti smešno, pozvao bih Upravu za veterinu da pokuša da promeni pravilnike. Inače, da neki stočar iz Svrljiga ili iz Bele Palanke želi sutra da proda tele, a kod nas je praksa u našim malim opštinama, malim sredinama, da se tele prodaje na tri-tri i po meseca, najviše četiri meseca, taj čovek koji bi želeo da proda tele, on to ne može da uradi pre tri meseca, već mora da sačeka da se tele vakciniše od plavog jezika, da se uradi revakcinacija i tek posle četiri – četiri i po meseca taj čovek može da proda tele.

U međuvremenu, to tele poraste, izgubi cenu, zbog toga je to velika šteta za te naše poljoprivredne proizvođače. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem kolega Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Čabraja. Izvolite.

Aleksandra Čabraja

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.