Dame i gospodo narodni poslanici, ostajem kod podnetog amandmana u očekivanju da će biti i usvojen, ali ukazao bih, gospodinu ministru, a ujedno i postavio pitanje – da li Ministarstvo ima informacije o tome poreklo opasnog otpada po život i zdravlje ljudi u Pančevu i u naseljenom mestu Bavaništu?

Ko je taj koji je tamo opasan otpad deponovao, a za čuvanje tog opasnog otpada, 12 policajaca policijske uprave u Pančevu je u toku 24 časa angažovano da obezbeđuje. To će koštati budžet Republike Srbije više miliona dinara.

Postavljam pitanje – do kada će ministarstvo i pokrajinski sekretarijat za zaštitu životne sredine i nadležni inspektor za zaštitu životne sredine grada Pančeva da ovo tolerišu, a da se ne uklanja, jer je to velika opasnost po zdravlje ljudi i ostalih živih bića?

O tome je govorio i narodni poslanik SRS, gospodin Zoran Despotović pre neki dan. Samo pitam – do kada će taj otpad biti u zoni koja je vrlo opasna za život građana?

Vi ste pokrenuli inicijativu i rezultat toga bilo je hapšenje nekih lica u ovoj godini, vezano za opasan otpad, ali to što kaže gospodin Mirčić, nije dovoljno. Ministarstvo mora biti pre svega kao državni organ taj koji će da prati da koordinira i da nalaže mere po cenu smene pola u ministarstvu i pola inspektora za zaštitu životne sredine u Srbiji, čime bi se sačuvale pare poreskih obveznika.

Hvala.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Kao jedan od najvećih problema, odnosno najvećih zagađivača u državi Srbiji su prepoznate divlje deponije. Niko tačno nije utvrdio njihov broj, između pet i po i šest hiljada. I ako država preduzme nešto da ih ukloni, odnosno da ih ukloni, odnosno da ih zabrani, postavljanjem kamera ili straža, one niknu da drugom mestu.

Da nisu divlje deponije jedini problem, ja ću reći i regalne, pod navodnicima, deponije, kako predstavljaju velike smetnje građanima u mestu gde se nalaze. Da je to tako, ilustrovaću vam primerom deponije na magistralnom putu Sopot-Kosmaj u selu Nemenikuće. Svako ko je prolazio ovim putem prema Kosmaju ne može da se čudom načudi da je groblje otpada smešteno baš na tom mestu. To je božji dar prirode, a kazna od ljudi.

Kada u letnjim mesecima idete ovim putem, obavezno morate da podignete stakla na automobilu, da bi taj susret sa tim neprijatnim mirisom bio bezbolniji. Ako pak idete biciklom ili šetate, morate staviti povez preko usta. Što je to tako i ko je to organizovao i legalizovao, ja ne znam.

Gospodine ministre, ja ovde ne bi vrednovao vaš rad ili ministarstava pre vas, ili lokalnih samouprava, ali ovo su stvari i oblasti u kojima mi možemo mnogo više. Znači, možemo da uradimo mnogo više bez podsticaja sa strane. U ovim oblastima, uz naše potencijale, koji nisu skromni, u svakom pogledu treba mnogo više inicijative i akcije.

Pošto mi je isteklo vreme, nastaviću se.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Despotoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, sa saradnicima, znate, kada je neko bolestan on obično traži pomoć, traži kako da se leči. U Srbiji je vrlo teško biti zdrav, a pogotovo i nasmejan, jer uslovi u kojima naši građani žive, to im ne dozvoljavaju. Pre svega, mislim na sve ono što nam je posejao NATO agresor 1999. godine, a zatim i nebriga države prema svojim građanima.

Nije to samo stanje od kada ste vi ministar, već generalno gledano situacija je alarmantna još od 2000. godine, pa do danas. Svi u tom slučaju opravdavaju sebe, a napadaju one prethodne. Ko onda ispašta? Pa, naravno, nedužni građani, koji poveruju u ono što im se u predizbornoj kampanji obeća, a posle izbora to više ne važi.

Moram da napomenem, a znam da vam se ovo neće dopasti, da su jedino srpski radikali i dr Vojislav Šešelj, izlazili pred svoje građane i govorili istinu, držeći se programa stranke i svoje ideologije, ne odstupajući ni jedan pedalj.

Poštovani građani Srbije, svi mi zajedno moramo uložiti napor da naša država bude i čistija i zdravija, jer ako se mi menjamo, trudeći se da stanemo na put onome što ugrožava ljudske živote i okolinu, doprinećemo da bar naši potomci žive bolje nego mi danas.

Gde nam je to Srbija najviše zagađena i koji faktori na to utiču? Moramo biti otvoreni i iskreni prema svojim građanima i reći tamo gde su toplane, tamo gde su kotlarnice, tamo gde se loži ugalj, mazut, tamo gde je velika gustina saobraćaja, tamo gde su nam NATO zlikovci gađali i Rafineriju i Petrohemiju. Tu prednjači Valjevo, Pančevo, Užice, Kraljevo, Beograd, Kragujevac, Subotica. Podsećanja radi, maksimalna dozvoljena vrednost zagađujuće materije u vazduhu iznosi 40 mikrograma, dok se u pomenutim gradovima kreće u rasponu od 43 u Subotici, do 59 u Valjevu.

Kada će Srbija rešiti problem goriva koje je najskuplje u regionu i po kvalitetu najlošije? Ovo se ne tiče samo vas, nego kompletne Vlade Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Srpska radikalna stranka insistira na potpunoj jasnoći, da javnost ima uvida u sve ono što radi Vlada. S toga mi insistiramo da se jasno izdefiniše gde to Vlada ima, odnosno Ministarstvo, diskreciono pravo da dodeljuje sredstva bez konkursa?

Vi morate biti svesni, ako se uvede jednom pravilo, onda mora da bude opšte prihvaćeno i mora da važi za sve. Kako ćete postupati kada od sredstava evropskih fondova budemo u obavezi da čistimo i zaštitimo rečne vodotokove i priobalje? To su sredstva iz evropskih fondova, da li će i tada biti neka diskreciona prava ili bez konkursa dodeljivati određena sredstva pojedincima koji se budu bavili sa tim.

Ono što je veoma interesantno, to je da javnost još nije upoznata šta je sa onim sredstvima koje smo dobili od pristupnih i pretpristupnih fondova EU, koje su služile za čišćenje toka Južne Morave. Da vas podsetim, više puta su predstavnici iz Evrope stavljali prigovor za nenamensko trošenje tih sredstava i osporavali otvaranje, odnosno dalji rad po Poglavlju 27, a istine radi, tada je na čelu ovog ministarstva, odnosno Ministarstva energetike, gde je pripadala ekologija, bila Zorana Mihajlović. To je velika afera o kojoj se raspravlja i u Evropskom parlamentu. Do dana današnjeg nemamo ni jedan podatak kako i na koji način su utrošena ta sredstva, a Južna Morava još zagađenija.

Da ne govorimo o vodotoku reke Drine, koja je žila kucavica kada je u pitanju snabdevanje pijaćom vodom, ne samo podrinjskog kraja, nego u buduće i čitave Vojvodine, gde je to veoma kritično, da ne govorim o tome da u sred reke imate fabrike, da je tu vađenje agregata iz vodotokova Drine bukvalno prepušteno na milost i nemilost pojedincima.

Sve to EU pomno prati, pogotovo kada su u pitanju vodotokovi, kada je u pitanju pijaća voda, oni su tu rigorozni. Šta ćemo tada, kada dobijemo ta sredstva koja će oni veoma lako da dodele, samo ako budemo imali prave projekte, da li ćemo tada ponovo davati diskreciono pravo da ministarstvo, odnosno Vlada ima pravo da dodeli bez konkursa sufinansirajuća sredstva. Znači, ako smo ovde uveli pravilo, to pravilo mora da važi i u buduće tamo gde god se plasiraju sredstva iz pristupnih, odnosno razvojnih i pretpristupnih fondova Evrope. O tome trebamo razmišljati.

Moramo da budemo svesni kako Evropa jasno traži da se podnese računica oko utroška sredstava za čišćenje Južne Morave, da će i javnost Srbije sve više i više insistirati na uvidu u sva sredstva koja su se dodeljivala po osnovu zašite čovekove okoline, pa i ova kada su u pitanju sredstva koja se dodeljuju iz evropskih fondova.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite kolega Šaroviću.

Dame i gospodo, gospodine Trivan, evo nakon praktično nekoliko meseci duge letnje pauze, Narodna skupština Republike Srbije danas raspravlja o Zakonu o zaštiti životne sredine, o zaštiti retkih ptica, slepih miševa i drugih životinjica.

Neko to da gleda sa strane, neko ne upućen, rekao bi čovek da je, evo, Srbija srećna zemlja, možda bi pomislio da se radi o Norveškoj, pa kaže – sve su druge probleme rešili, još ostalo par finesa da doteramo vezano za ekologiju, sve ostalo je u državi perfektno.

Međutim, građani Srbije koji ovde žive, ja mislim da su više nego svesni da to jednostavno nije tako, da mi imamo mnogo problem. Sa jedne strane, neshvatljivo je da, umesto da raspravljamo o onim gorućim pitanjima, da raspravljamo o tome što je cena benzina skoro, odnosno dizela skoro dostigla 170 dinara, da raspravljamo o penzijama, da raspravljamo o tome što je umesto obećanog povećanja i stimulacije rađanja, dovedeno do toga da neke trudnice i porodilje dobijaju po 800 ili 900 dinara nadoknade mesečno, mi raspravljamo o ekologiji.

Ne želim da umanjim značaj ekologije u bilo kom smislu i to jeste značajno za svako društvo. Međutim, znate, moramo raspravljati o pitanjima koja moraju imati prednost. Narodna skupština Republike Srbije ne raspravlja o Kosovu i Metohiji. Jesu li slepi miševi važniji od građana Srbije na Kosovu i Metohiji od teritorijalnog integriteta, od suvereniteta, od poštovanja Rezolucije 1244 i Ustava Republike Srbije? Mislim da nisu. Više ne održavaju ni sednice Odbora za Kosovo i Metohiju i jednostavno se guraju pod tepih one teme koje u ovom trenutku jesu bitnije i ja mislim, gospodine Trivan, da ste vi žrtva vladajuće većine. Jer, zanimljivo je i to pitanje, ja sam maločas baš gledao, 399 amandmana je podneto samo na ovaj Zakon o zaštiti životne sredine o kome sad raspravljamo. Većinu tih amandmana su podneli predstavnici vladajuće koalicije.

E, sad, kako se vi osećate kao predstavnik vladajuće koalicije kada upravo oni koji bi trebali da vas podrže iskažu toliko nepoverenje i toliko neslaganje sa onim što ste vi mukotrpnim radom uspeli da pripremite i pošaljete ovde pred poslanike? Da li vi imate problem kako se osećate, da li je potrebna zaštita? Mi smo uvek spremni, radikali, da zaštitimo one koji su spremni da rade dobro svoj posao. Možda ste i vi među njima.

Elem, da se vratimo na temu. Ovo jeste, pre svega, dimna zavesa i ja sam se i zbog toga potrudio da malo iskočim iz ovog šablona, iz ove dosadašnje priče, jer ovo nije realno stanje u Srbiji i ovo nije realna slika Srbije. Neko će pomisliti da je Srbija srećna zemlja, ali budite sigurni da nije.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice.