Hvala.
Po amandmanu, gospodin Nemanja Šarović. Izvolite.

Evo, gospodine Marinkoviću, da ne bude da samo kritikujem, ja bih zaista želeo, pre svega, da pohvalim prethodne govornice kako nadahnutno čitaju ove literalne sastave i možda da predložim, zbog efikasnosti Skupštine, da ubuduće umesto da govore, možda samo da prilože diskusije, pa da se to posle objavi u stenografskim beleškama.

Hvala, kolega Šaroviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Darko Laketić.
Izvolite, dr Laketiću.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, uvažene kolege narodni poslanici, koliki značaj naša država daje zaštiti životne sredine vidi se ne samo kroz ovaj predlog zakona, već i kroz jednu činjenicu da i Vlada Republike Srbije, ali i Narodna skupštine Republike Srbije je formirala Komisiju koja se bavi posledicama NATO bombardovanja i po životnu sredinu, ali i po zdravlje stanovništva Srbije.

Kao što sam rekao, danas govorimo o Predlogu zakona o dopunama i izmenama Zakona o zaštiti životne sredine. Moje lično mišljenje je, dakle, moj stav je taj da ulaganje u životnu sredinu nikada ne može biti trošak, niti gubitak po državu. Ulaganje u životnu sredinu mora biti budućnost i predstavlja, u stvari, i budućnost našoj deci i ulaganje u zdravlje stanovništva.

Konkretno, što se tiče ovog zakona i što se tiče ovog amandmana, amandman koji sam podneo tiče se člana koji definiše korišćenje sredstava tzv. Zelenog fonda. Ta sredstva Zelenog fonda služe za unapređenje životne sredine, služe za finansiranje zaštite životne sredine i to je nešto što je veoma značajno i ovaj član zakona upravo to definiše.

Međutim, pored ove definicije, možemo reći da je još značajnija kontrola trošenja tih sredstava, koja je takođe definisana ovim zakonom, tačnije i ovim članom. Naime, adekvatnom kontrolom trošenja ovih sredstava uspostavlja se vrlo značajan nadzor nad trošenjem ovih sredstava i, ono što je još bitnije, analizira se efikasnost upravo korišćenja tih sredstava koja se ulažu u životnu sredinu.

Ono što bih rekao, takođe, i što lično smatram vrlo značajnim jeste da isključivo i samo adekvatnim i odgovornim pristupom Ministarstva za zaštitu životne sredine s jedne strane, ali i odgovornim pristupom svakog pojedinca možemo dobiti zdraviju i čistiju životnu sredinu. Hvala.

Hvala, dr Laketiću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prim. dr Branimir Rančić.
Izvolite, dr Rančiću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospodine Trivan, poštovani gosti iz Ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, na osnovu člana 161. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, koji je podnela Vlada, podnosim amandman.

U članu 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, kojim se vrše izmene u članu 90b Zakona o zaštiti životne sredine, dodaje se stav 2, koji glasi: „Ovim zakonom podstiče se ukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na razvoj ekološkog nasleđa“, čime se dodatno amandmanom definiše član 1. ovog zakona.

U tom smislu ću govoriti o JKP „Naisus“ iz Niša, koje obavljanjem svakodnevne aktivnosti doprinosi poboljšavanju kvaliteta života u Nišu i radi na zaštiti životne sredine. Urbano područje Niša pokriva centralizovani sistem prikupljanja otpadnih voda. Kanalizacioni sistem je primarnog tzv. kombinovanog tipa, gde se komunalne i atmosferske otpadne vode prikupljaju i evakuišu putem jedinstvenog sistema. Sistem je planiran, izgrađen i funkcioniše kao kombinovani sistem, dok je za budući i za proširenje kanalizacionog sistema usvojen koncept separatornog sistema sa zasebnom mrežom za otpadne vode i atmosferske otpadne vode.

Postojeći kanalizacioni sistem grada Niša nalazi se unutar područja obuhvaćenog granicama gradskog urbanističkog plana Niša za 2010. do 2025. godine.

Ekosistemski pristup prilikom rešavanja problema u funkcionisanju grada mora biti usvojen na osnovu savremenih saznanja o tesnoj povezanosti fundamentalnih elemenata ekosistema, vazduha, vode, zemljišta, biljnog i životinjskog sveta i ljudi. Upravljanje jednog od ovih elemenata, kao što je voda, otpadna voda zahteva poznavanje uticaja na ostale segmente ekosistema.

Zato sve aktivnosti na zaštiti kvaliteta voda,zaštiti životne sredine, kvaliteta života u gradu, moraju biti zasnovane na poznavanju interakcije prirodnih i antropogenih faktora.

Nagla urbanizacija, civilizacijski napredak i sve složeniji zahtevi u pogledu kvaliteta života koje postavlja stanovništvo uslovljavaju JKP „Naisus“ Niš da se osavremeni i prilagodi. Primenom savremenih tehničko-tehnoloških dostignuća, opreme i metode JKP „Naisus“ Niš može da odgovori na savremene potrebe društva i da doprinese poboljšanju kvaliteta života i unapređenju zaštite životne sredine, a za to su potrebna značajna materijalna sredstva.

Stručni tim „Naisusa“ Niš, kao deo radne grupe, formirana je na nivou grada, aktivno učestvuje na realizaciji projekata sakupljanja i prerade otpadnih voda u gradu Nišu, koji se finansira iz donatorske razvojne pomoći švedske Agencije za međunarodnu saradnju, kroz program Podrška razvoju investicija u oblasti zaštite životne sredine, koju u Srbiji implementira ETIS.

Na kraju jedna radosna vest. Radovi na izgradnji južnog kolektora su završeni i posle 15 godina konačno stavljena tačka na probleme sa kanalizacijom u Nišu. Izgradnja kolektora koštala je 41 milion dinara, a sredstva su obezbeđena iz gradskog budžeta. U gradskom budžetu za narednu godinu biće tri puta više novca za ovu vrstu izgradnje. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Srbislav Filipović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, vrlo često govorim o lokalnoj samoupravi iz koje ja dolazim, pa ću se skoncentrisati na neke informacije iz Niša koje su vezane za temu zaštite životne sredine.

Dakle, grad Niš će biti prvi grad u Srbiji koji će dobiti stratešku mapu buke. Naime, Srbija ima obavezu da izradi strateške karte buke i akcione planove za pet aglomeracija, deo puteva, deo pruga i za Aerodrom Beograd do dana pristupanja EU. Ovaj projekat je pokrenut iz IPA fondova sa rokom izrade do 1. januara 2021. godine. Prvo će se uraditi pilot projekata za Niš da bi se to iskustvo kasnije primenilo i na ostale gradove i opštine u Srbiji. Radi se naravno o sveobuhvatnom dokumentu o izvorima i proceni nivoa buke u gradu. U toku je realizacija ovog projekta i planirana je za period jun 2018. – avgust 2019. godine, a vrednost projekta je 300.000 dinara.

Inače, u periodu od jula 2016. do jula 2018. godine, u sektoru za upravljanje zaštitom životne sredine u Nišu sproveden je upravni postupak u oblasti procene uticaja projekata na životnu sredinu, i to čak 57 projekata.

Takođe, izrađen je katastar javnih zelenih površina u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu. Ovaj katastar će imati veliki značaj u ekonomskom, upravljačkom, planerskom i edukativnom smislu. Cilj izrade katastra je uspostavljanje sveobuhvatnog informacionog sistema o javnim zelenim površinama u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu u gradu Nišu i utvrđivanje stvarnog stanja Fonda zelenih površina grada i njihovog prostornog rasporeda, veličine i funkcionalnosti.

Što se tiče tog katastra, namera je da katastar postane deo poslovnog sistema preduzeća i institucija koje se bave zelenim površinama grada Niša, odnosno da svakodnevni poslovi planiranja, uređenja i održavanja javnih zelenih površina budu u direktnoj sprezi sa ovim sistemom. Projekat će obezbediti integraciju podataka o javnim zelenim površinama, i to u redovnom održavanju i međublokovskom zelenilu grada Niša na jednom mestu i dostupnost svih tih podataka različitim korisnicima.

Dakle, ovo je dokaz da je Niš napredovao u smislu oblasti zaštite životne sredine. Sasvim sam sigurna da ćemo u narednom periodu nastaviti da pratimo preporuke Vlade Republike Srbije koje će svakako u ovoj lokalnoj samoupravi imati sigurnog partnera, kako bi se dalje radilo na poboljšanju ove oblasti. Hvala.

Hvala.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine profesore Marinkoviću, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zaštita i unapređivanje životne sredine je uslov našeg opstanka. Zato će se ovim Zakonom o zaštiti i unapređivanju životne sredine, a i predloženim amandmanom doprineti ukupnoj modernizacije Republike Srbije koju sprovodi naša Vlada Republike Srbije, najveći deo poslanika u ovom visokom domu, najveći broj građana Republike Srbije na čelu sa predsednikom Republike Srbije, gospodinom Aleksandrom Vučićem. To će se posebno odraziti i na razvoj ekološke svesti kao kamena temeljca zaštite i unapređivanja životne sredine, jer znamo da ekološka svest se razvija od predškolskih ustanova i traje čitavog života. Zato su vaspitno-obrazovne ustanove izuzetno važne sa svojim planovima i programima rada u razvijanju i unapređivanju ekološke svesti.

Poštovani narodni poslanici, stranka bivšeg režima nije imala osećaj za razvoj ekološke svesti. Da je dr Oliver Dulić, zvani uzgajivač lavića na Paliću, imao razvijenu ekološku svest ne bi platio bilborde sa parolom „Očistimo Srbiju“ preko pola miliona evra. Taj bivši ministar DS, ministar građevine i prostornog planiranja, a inače ortoped je za oglašavanje u jednom dnevnom listu platio pola miliona evra. Da je dr Oliver Dulić, ministar građevine bivšeg režima, inače ortoped, imao razvijenu ekološku svest ne bi platio izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 26.000 evra. O tome nas je izvestila DRI, a objavio list „Politika“ 22.9. gospodnje 2012. godine.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, zato je ovaj moj predloženi amandman veoma važan, da se ne bi pojavljivali likovi bez razvijene ekološke svesti u vidu ministra Olivera Dulića i drugih pelješanovića, mutikašića, luftiguza i lezijedovića saveza za drugu propast Srbije, a kome predsedava nesretni Janko Veselinović, zvani stanokradica, inače predsednik udruge za obrtaj novca i pomirenje, koji su doveli Republiku Srbiju na ivicu bankrota. Hvala.