Dame i gospodo narodni poslanici, prigovor naših opozicionara vajnih je, kojih se, po meni, treba rešiti kao političkog otpada, uglavnom zašto nismo uspešno rešili problema, koje su nam oni tako… mi smo neuspešni, a oni su nam tako uspešne probleme ostavili.
Investicije su kao sadnja voća. Dakle, najbolje vreme za sadnje drveća, gospodine ministre, bilo je pre 20 godina, a drugo najbolje vreme za sadnju drveća je sada. Dakle, ono što oni nisu navikli da sade i seju, oni su navikli samo da beru. Ako hoćete da jedete ukusnu voćku, morate zasaditi drvo i investicije su to drvo koje se trenutno sadi i oni treba da imaju malo strpljenja, da ne lome grane pre punog roda itd, da imaju neko strpljenje, da su prava patriotska opozicija itd.
Da imaju i malo veze sa ekonomijom, oni bi sačekali da se podigne ekonomija i poljoprivreda da ta voćka što bolje rodi, da osvoje vlast i, Bože moj, beru bez obzira što nisu zasadili.
Oni tog strpljenja nemaju. Oni bi to sad odmah da skrše što pre i da tako srpski narod ostave bez investicija, bez izvora, bez snažne industrije, bez snažne poljoprivrede.
Mi snažnu industriju i poljoprivredu ne možemo da gradimo, a da pri tome ne poštujemo životnu sredinu, ali ne možemo ni životnu sredinu da poštujemo toliko da ugrozimo i da prestanemo da investiramo.
Treba uskladiti jedno i drugo, odnosno da snažna poljoprivreda, snažna industrija što manje utiče na životnu sredinu. Ruzvelt je rekao – želja za uspehom je već pola uspeha, a ja verujem da vladajuća većina tu želju ima. Hvala.
