Hvala predsedavajući.

Pa EPS svake godine ima ogromne gubitke na ime neplaćene struje. Znači, svi građani Srbije posebno penzioneri znaju, pošto su oni najredovnije platiše, da prve stvari koje urade je da izmire sve svoje komunalne račune, pa i račune za struju.

Građani treba da znaju da veliki broj neodgovornih građana, uglavnom boljeg finansijskog imovinskog stanja, kao i veliki broj kompanija, ne plaća svoje račune za struju, nego te račune umesto njih plaćaju građani Srbije.

Znači, negde u poslednje četiri godine, kad pogledate EPS–ove finansijske izveštaje, videćete da godišnje negde oko 150 do 200 miliona evra iznose gubici koji nastaju tako što EPS mora da otpiše potraživanja koja ima prema kupcima kojima je isporučila električnu energiju, a koja nije plaćena. I, zamislite kad uzmete tako poslednje četiri godine, to vam je 600 miliona evra. Znači, nesposoban partijski menadžment unutar EPS-a i svih drugih javnih preduzeća, proizvodi ove ogromne gubitke koje imamo. Zbog toga se i podiže cena struje, zbog toga imamo i velike akcize koje su uvedene na struju zato što se ne uvodi red.

Mi smo pokušali da uvedemo red svojevremeno dok sam bio u ministarstvu. Tražili smo lične karte od preduzeća, od EPS-a i svih drugih da utvrdimo kako se ovi gubici dešavaju. Ima i drugih gubitaka, recimo, gubici na Elektromreži i tome slično, i EPS na tome ništa ne radi. Sad zamislite koliki je taj novac, godišnje su penzionerima uzimali nekih 180 miliona evra, a ovaj gubitak ukupno kad pogledate poslednje četiri godine je 600 miliona evra.

Potreban je, znači, anketni odbor, pošto Vlada neće ovim da se bavi, jer smo uputili dopise, pitali i ministre i Vladu Republike Srbije, zašto se ne bavi ovim i ovakvim problemima. Izgleda da štite te ljudi koji ne plaćaju struju. E, sad, to ne može baš tako, odnosno nije u redu. Nije u redu da ogromna većina građana Srbije koje jedva sastavlja kraj sa krajem, izmiruje svoje račune, a da postoje privilegovani koji su obično vezani sa vrhovima političkih stranaka, koji to ne rade, nego onda očekuju da budžet Republike Srbije, a taj budžet punimo svi mi, tako da praktično od naših poreza i od svega što građani odvajaju, se plaćaju i ovakve stvari.

Vidite, ovako se uvodi red u državi, tako što se sprečavaju ovi i ovakvi nepotrebni troškovi, da se uvodi red da svi moraju da plate račune za struju, a onda kad to uradite ne morate da zavlačite kao država ruku u džepove građana i da im otimate plate i penzije. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Javno preduzeće „Srbijagas“, kao i ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Javnom preduzeću „Srbijagas“ počev od osnivanja preduzeća 2005. godine pa do danas, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

Još jedno javno preduzeće sa partijskim kadrom na čelu. Već dugi niz godina „Srbijagas“ pravi ogromne gubitke, povećava se struja gasa, teret nose svi građani Srbije, a ne uvodi se red.

Kad smo tražili lične karte preduzeća, svojevremeno 2013. godine, dok sam bio u Ministarstvu privrede, „Srbijagas“ je bilo jedno od preduzeća koje je izbegavalo da dostavi bilo kakve podatke. Pa, onda uz veliki pritisak, mene kao ministra, smo na kraju uspeli da krenemo, da dobijamo neke podatke, a oni su tako otezali i praktično način na koji je to bilo rađeno je, kada se negde predsednik Srbije, tada PPV izrazi povoljno o tim ličnim kartama, onda svi trče da dostave podatke. Kad kaže nešto negativno onda sve stane.

Ovo vam je stanje u državi. Umesto da partijski kadrovi koji su dobili da vode javna preduzeća, polažu račune i ministrima i građanima, oni se praktično kriju iza politike, i šta je rezultat? Ogromni gubici. Radi se o stotinama miliona evra, koji se onda praktično svaljuju na leđa građana Srbije. Evo da vam kažem i kako. „Srbijagas“ uzima, recimo, ogromne kredite, pa onde te kredite praktično koristi i za operativnu delatnost, za ono što treba da isplaćuju i onda im ne ostane novca da mogu da vrate te kredite. Šta onda radi Vlada Republike Srbije? Predloži Skupštinu da sav taj novac, odnosno sve te kredite koje je preduzeće kao „Srbijagas“ uzelo, vrati tako što će direktno iz budžeta jednokratno da se vrate dugovi. Onda, kad pogledate finansijske izveštaje i kad pogledate budžete, u naredne četiri godine vidite da svake godine i svakog meseca država Srbija, odnosno svi mi građani odvajamo novac za plaćanje aktiviranih garancija. Jer, svaki taj kredit, recimo, koji dobije „Srbijagas“ država mora da ga garantuje, jer oni koji daju kredite znaju da „Srbijagas“ to neće moći, pa onda kad, naravno, zaista „Srbijagas“ i ne može, onda građani Srbije to pokrivaju iz budžeta.

Vidite, ti troškovi, te aktivirane garancije godišnje, iznose nekad 350, nekad 300, nekad 250 miliona evra. Ovo su vam, ovi iznosi su mnogo veći nego ono što je oteto prosvetnim radnicima, policiji, vojsci, medicinskim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama ovim smanjenjem plata i mnogo više nego što je oteto penzionerima. Ovo vam je cena partijske države u koju ne postavljate strune ljude na čelo države, nego postavljate nesposobne partijske kadrove sa kupljenim diplomama. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – sedam, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica koje se odnose na nepravilnosti prilikom glasanja i okolnosti koje su dovele do toga i obeležile sprovođenje izbora za predsednika Republike 2017. godine na teritoriji opštine Sjenica, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

O ovome govorimo već otkako su bili predsednički izbori. U opštini Sjenica je zabeležen ogroman broj glasova za SNS i išli smo da gledamo birački materijal, da vidimo ko je glasao. LJudi, lokalni, koji su otišli da gledaju to, videli su na tim spiskovima da su glasali neki njihovi prijatelji, neki ljudi koje poznaju, koji uopšte nisu u zemlji.

Znači, glasali su ljudi koji su u dijaspori ili su negde na službenom putu. Tačno smo zabeležili imena i podneli odgovarajući prigovor. Šta mislite šta se desilo sa tim prigovorom? Desilo se ništa, neko ga je stavio u neku fioku, kao da se ništa nije desilo.

Jedino što nam je ostalo, nakon što smo krenuli zvaničnim putem, obaveštavajući tužilaštvo i zvanične državne organe, jer znate kako, nije tako teško utvrditi, dali smo spisak imena, zna se tačno koji su ti ljudi, može se lako proveriti. Policija i tužilaštvo može lako da proveri da li su ti ljudi bili u zemlji ili nisu. Mogu da ih pitaju, recimo, kao što je policija mogla kod Vulina da razgovara sa njegovom tetkom, da to malo raspravi, tako su mogli i u ovom primeru da razgovaraju sa ljudima za koje piše da su glasali, a nisu glasali.

Danas sam i predložio nekoliko zakona, o njima smo diskutovali ranije, dok je kolega Arsić pokušavao da me zatekne van sale, ne bi li tačka dnevnog reda prošla, govorili smo o tome da ovo može da se spreči, da preko zakonskih predloga koje smo davali, moguće je da nakon izbora svaki građanin može da proveri, kao što može da proveri da li je upisan u birački spisak, da može da proveri da li je glasao na prethodnim izborima ili, što je važnije, da li je neko glasao umesto njega. Dijaspora bi to sigurno jako volela da vidi, ko sve to glasa umesto njih.

Znate i za onaj vic, kad kaže, čovek ide na glasanje, pa sedi tamo pored glasačke kutije i pitaju ga – šta čekaš? A on kaže – pa, čekam da vidim oca. Oni pitaju – pa, što ga ovde čekaš, što ne ideš kod kuće? On onda kaže – preminuo je pre pet godina, a vidim glasa svaki put, pa da ga sačekam da se malo popričamo.

Znači, ovo su stvari koje se dešavaju u Sjenici. Ovo su stvari koje su se dešavale na teritoriji cele Republike Srbije. Ovo je nešto što je potpuni raspad demokratije. Našim dragim prijateljima iz EU je poruka da ovakve stvari podržavaju kada kažu – Srbija ide u dobrom pravcu. Jer, kad srušite fer i poštene izbore, onda praktično i nemate demokratiju, imate samo privid demokratije.

Hoćemo anketni odbor koji će sve ove činjenice, koje smo izneli, ispitati i onda može lepo da se proveri, možda mi ne govorimo istinu, možda smo ovo sve skupa izmislili, i evo lepe prilike da to proverimo. Zaštita izbornog procesa je kritično važna, inače, zašto glasamo?

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti koje ukazuju na povezanost Aleksandra Vučića i Andreja Vučića sa pravosnažno osuđenim trgovcem narkotika Aleksandrom Stankovićem, zvanim Sale Mutavi, i prinudnog preuzimanja luksuznog restorana „Franš“ u Beogradu, upravljačkih prava nad firmama IT industrije Alti/Vin-Vin, Prointer i Energosoft, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Hvala.

Javnosti je poznato kada je ubijen Aleksandar Stanković, osuđeni trgovac narkoticima, zvani Sale Mutavi, u vreme kada mu je otvoren automobil, u gepeku su pronađeni službeni pištolji MUP-a Republike Srbije, službene legitimacije, službena oprema koja je tamo bila, a onda su se takođe u javnosti pojavile vesti da je u stvari štitio članove porodice predsednika Republike. Ovo su sve stvari koje zaista zahtevaju da se ispitaju. S jedne strane, može da se pokaže da je ovo sve netačno. Ovo je jako dobra prilika i za predsednika Republike da to pokaže pred svim građanima, da u ovim glasinama, kako vole da kažu o njima, nema istine, ali može da se pokaže i ovo drugačije.

Takođe, javnost je dobro upoznata oko reketiranja raznih preduzeća koja na jedan čudan način pronalaze drugog vlasnika i to se povezuje sa bratom predsednika Republike. Ovaj anketni odbor bi bila jedna dobra prilika i da brat predsednika Republike, zajedno sa predsednikom Republike može da otkloni sve sumnje oko ovih stvari o kojima se u javnosti govori. Mi, naravno, imamo direktna saznanja o ovome, podneli smo i krivične prijave i povodom ovoga u vezi sa Saletom Mutavim, a takođe i u vezi sa preuzimanjem ovih restorana. Inače, konstantno viđamo članove porodice predsednika Republike sa ljudima koji dolaze iz kriminalnog miljea, i to naravno nekako ne bi smelo da se dešava.

Prema tome, ovaj anketni odbor je jedna jako dobra prilika da sve ove stvari ispitamo i da proverimo da li se to zaista desilo ili ne. Tako da, umesto vladajuće većine koja pominje neke svoje anketne odbore da ispitaju mene ili koga već, i tako šest godina pričaju jedno te isto, a ništa na tome ne rade, a imaju priliku, imaju svu vlast u rukama, hajde da odradimo jednom ovakvo, jer mi podržavamo sve vaše anketne odbore u kojima hoćete da ispitujete, recimo, kako sam ja radio kao stečajni upravnik u preduzećima u kojima sam bio, šta sam tačno radio tamo, da li sam štitio interese poverilaca i borio se protiv lupeža ili sam radio nešto drugo.

Znači, ovo je dobra prilika da sve ove stvari proverimo, da konačno izađemo iz ove neverovatne priče gde se stalno javlja jedan te isti čovek, Marijan Rističević, koji blati sve oko sebe, bez ikakve odgovornosti, i onda ne glasaju za sopstvene predloge. Evo, mi smo danas glasali za njegov predlog da se ispita moje sve što sam radio u karijeri, jer sam ponosan na to, pa evo prilike, recimo, da uradimo istu stvar što se tiče predsednika Republike i njegovog brata. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – jedan, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja razloga ogromnih gubitaka koje ostvaruje Železara Smederevo od 2014. godine do danas, ukupnog iznosa državne pomoći koja je dodeljena Železari Smederevo u istom periodu i štetnosti svih ugovora koje je Vlada Republike Srbije zaključila u vezi sa poslovanjem Železare u navedenom periodu, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.

Hvala.

Železara Smederevo je godinama pravila ogromne gubitke, posebno nakon vremena kada je SNS došao na vlast i praktično postavio tamo svoje kadrove koji su bukvalno urnisali Železaru.

Ono što građani ne znaju je da Železara nije privatizovana, odnosno nije prodata firma Železara Smederevo, nego je na aukciji prodata imovina Železare koju je kupio kineski investitor. Tako da, praktično svi dugovi koje Železara pravila su pali na teret građana Srbije. Radi se o dugovima, odnosno o gubicima koji se mere u stotinama miliona evra. Da su samo zaposlenima isplaćivali plate, gubitak bi bio tri puta manji. Tako da je očigledno da je novac izlazio na neke interesantne načine van zemlje, preko nekih vrlo čudnih ugovora, gde je nekako za Železaru sve to vreme trošak sirovina, trošak svega u vezi sa poslovanjem bio jako veliki, a prihodi jako mali. Pa je onda, podsetiću vas sve, predsednik Republike rekao kako je doveo čudotvorni menadžment koji je povezan sa ranijim Ju-Es Stilom, da će taj menadžment da uvede neviđen red, da će konačno da procvetaju ruže Železari.

Nakon toga smo dobili menadžment koji je mesečno za plate od države Srbije uzimao nekih 340.000 evra, 340.000 evra kao mesečna zarada menadžmenta. Nakon što su napravili dalje ogromne gubitke, a taj glavni menadžer koji je dobio, preuzeo, odnosno dao mu je SNS da vodi Železaru je onda preko svojih firmi koje su postale, zamislite, glavni kupac i glavni dobavljač Železare. Znači, direktor firme koji ima svoje privatne firme preko kojih nabavlja sirovine i preko kojih plasira železo na tržište, preko njega je sve išlo i nakon što je napravio ogromne dugove samo se izvukao iz kompanije. E, tu bi bio kraj da nakon toga nije još dodatno tužio Republiku Srbiju, pa izgleda sada arbitraža negde nekih 11 miliona dolara još moramo da platimo za sve to.

Znači, ovo je jedan ogroman javašluk koji nas ponovo košta stotine miliona evra. Građani treba da znaju da onaj težak život koji imaju, to što ne mogu da dobiju besplatne udžbenike, to što im se otimaju plate i penzije, u direktnoj je vezi sa tim da u državi ne postoji red, da nas vode najgori, da nas vode ljudi sa kupljenim diplomama i onda vam je trošak takvog sistema toliki da jednostavno ovako loše…

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – šest, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Saša Radulović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora rada utvrđivanja činjenica da li je tokom izbora za narodne poslanike, održanih 24. aprila 2016. godine, došlo do izborne krađe, odnosno da li su glasovi koje su na lokalnim izborima, održanim istog dana, osvojili opozicioni građanski pokreti, stranke manjina i opozicione stranke, ukradeni i upisani kao glasovi izbornim listama Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje, Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma i dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. novembra 2017. godine.
Izvolite, kolega Raduloviću.