Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/259-18

2. dan rada

31.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 12:50 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Stefanović.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Kao što znate, ja sam uvek tu kada Narodna skupština traži moje prisustvo. Jedan sam od ministara koji dolazi uvek na sve odbore i trudim se zaista da odgovaram na sva pitanja i nastaviću to da radim. Kao neko ko je bio deo ovog doma, izuzetno poštovanje. Mislim da je ta vrsta dijaloga uvek dobra. Volim što i sa vama imam i kada imamo dijalog, što imamo uvek dosta dobrih i konkretnih predloga za koje mislim da stvarno doprinose. I sa drugim kolegama sa kojima razgovaram, nekad se ne slažemo, nekad imamo žučne rasprave, ali to zaista nekada popravi i mnoge zakone smo popravili.
Drago mi je što su mnogi narodni poslanici u ovom domu, čak i kada pripadaju opozicionim političkim strankama, glasali za zakone koje predlažemo, ne zato što su deo većine, već zato što ti zakoni stvarno čine nešto dobro za Republiku Srbiju. Tako da mislim da možemo u tom smislu da nastavimo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović, kao predlagač. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovani ministri, poštovani saradnici u ministarstvima, poštovani predstavnici VSS i Državnog veća tužilaca, gospodine potpredsedniče, govoriću u ime poslaničke grupe JS, ali pre toga, u sklopu tog vremena iskoristiću priliku da kao predsednik Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu kažem da na sednici koja je održana pre nekoliko dana su jednoglasno podržani svi predlozi zakona koji su došli iz Ministarstva pravde, kao i predlozi za izbor sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju i predlozi za izbor zamenika javnih tužilaca, koji se prvi put biraju na ovu funkciju.

Dakle, nije bilo nikakvih primedbi i predloge ovog odbora narodni poslanici Republike Srbije da u danu za glasanje prihvate ove predloge zakona u načelu, kao i da prihvate predloge Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca za izbor sudija, odnosno zamenika javnih tužilaca.

Pošto ovde ima mnogo izmena i dopuna zakona, kao i novih zakona, ja ću svoje izlaganje usmeriti prema nekoliko zakonskih propisa, ali na početku odmah da kažem da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati sve predloge zakona, kao i predloge za izbor sudija koji se prvi put biraju i izbor tužilaca, zamenika osnovnih tužilaca koji se prvi put biraju.

Dva su razloga zbog kojih je i jedno i drugo ministarstvo došlo pred ovu Narodnu skupštinu sa predlozima ovih izmena i dopuna predloženih zakona, kao i sa predlozima novih zakonskih rešenja. Prvi razlog je, kada su u pitanju izmene i dopune zakona koji su danas pred nama, taj što je u primeni ovih zakona, dakle u životu primećeno da ima određenih nedorečenosti, određenih nesporazuma, da je težnja da se poboljšaju neka zakonska rešenja koja su već sada važeća, da bi se jednostavno bolje ljudi snalazili u primeni tih zakona, kako onih koji ih primenjuju, tako i oni na koje se odnose.

Dakle, prvi zakon o kome ću ja reći nekoliko reči jeste Predlog zakon o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Jedinstvena Srbija podržava napore MUP-a da koliko-toliko uvede red na sportskim manifestacijama, naročito onim koje su značajnije, koje imaju mnogo veći broj posetilaca nego što imaju druge i da se jednostavno pokuša, mada mislim da sam MUP, samo po sebi, ne može da reši taj problem, kao što ne mogu da reše ni Ministarstvo pravde kroz određena zakonska rešenja, odnosno sudovi, tužilaštva u primeni tih zakonskih rešenja. Mislim da društvo kao društvo mora više da povede računa i da povede više akcija, da pokušamo da iskorenimo to nedolično ponašanje, da smirimo te navijačke strasti navijačkih grupa, koje prilikom dolaska na stadion sve drugo im je preče nego gledanje ili fudbalske ili košarkaške ili rukomet neke druge utakmice.

Danas, nažalost, imamo novo zanimanje u Srbije, a to je zanimanje vođe navijača. Ja bih voleo da znam gde se završava ta škola, da upišemo decu da završe školu i da dobiju titulu vođe navijača, jer vidim da mnogi mediji populistički pišu ili izveštavaju o takvim ljudima koji sebe smatraju vođama navijača. Imamo slučaj da MUP mora na nekim sportskim manifestacijama da razdvaja navijačke grupe koje navijaju za isti klub. To samo u Srbiji ima. Ako mi volimo i navijamo za isti klub i pošli smo da bodrimo te aktere tog nekog fudbalskog, košarkaškog ili nekog drugog događaja, i treba SUP da angažuje jedne dodatne snage milicije i policije da razdvaja te navijačke grupe, a došli su da navijaju za isti klub. Izvinite, ja to nigde nisam video da u Evropi to ima, a u Srbiji toga ima. Nažalost, mislim da tu treba malo veća društvena akcija da bude i pozdravljamo, mi iz Jedinstvene Srbije, napore ministarstva kroz ove promene zakona da pooštri, kako kaznene mere, tako i sve drugo da tog nedoličnog ponašanja bude svedeno na najmanju moguću meru, odnosno ako može da se iskoreni. Mada mislim, ne trebamo biti mnogo optimisti, da ćemo u tako kratkom vremenskom periodu u budućnosti iskoreniti.

Nažalost, tom nedoličnom ponašanju u mnogo čemu kumuju i funkcioneri određenih klubova, sportskih organizacija, svojim izjavama u medijima, tako da kažem da tim izjavama raspaljuju ionako raspaljene navijačke strasti među tim navijačkim grupama i zato dolazi do vrlo neželjenih posledica koje se nekada završavaju tragično, gubljenjem mladih života u ili na samom sportskom događaju.

Drugi zakon na koji ću ja ispred poslaničke grupe Jedinstvene Srbije, o kome ću reći nekoliko reči, da pohvalim ministarstvo što je prepoznalo problem koji je nastao kada je stupio na snagu Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, to je oko ovih famoznih, da tako kažem, obaveznih tehničkih pregleda za vozila starijih od 15 godina, jer mi u Srbiji nažalost još uvek imamo dosta na našim putevima vozila koja su stara 15, 20 i više godina. I, opterećivali smo budžete naših građana time što smo, jednostavno ovim zakonskim rešenjem, primorali ih da dva puta godišnje obavljaju tehničke preglede. Dobro je što je to ukinuto, ono što će se ukinuti kada budu izglasane ove izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ono što takođe, ispred poslaničke grupe JS pozdravljam, i kao vozač i kao čovek koji je stalno u saobraćaju, jeste što ste prepoznali problem sa pešacima i pešačkim prelazima, odnosno da će sada malo blaže, da kažem tako, da se pripadnici saobraćajne policije odnose prema vozačima koji, da kažem uslovno, ne propuštaju pešake prilikom prelaska na pešački prelaz. Već je ovde objašnjeno, da ja sada ne objašnjavam, ko hoće da čita zakon može da pročita, kada je vozač obavezan da propusti pešaka, a kada, da kažem tako, pravi prekršaje i dovodi sebe da bude primenjena sankcija prema njemu.

Ovim drugim zakonima iz oblasti MUP-a, govoriće moji saradnici iz JS, iz poslaničke grupe JS, a ja ću govoriti sada nekoliko minuta o zakonima koji su došli iz Ministarstva pravde. Vidim, odnosno naglašavam da i ovde, pored toga što je Ministarstvo pravde prepoznalo probleme koji su nastali u primeni ovih zakona, čija se izmena i dopuna sada traži, jeste… (Isključen mikrofon.)
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolega Petroviću, vi ste dobili reč kao ovlašćeni predstavnik predlagača, a ne kao ovlašćeni ispred poslaničke grupe ili šef poslaničke grupe.

(Petar Petrović: Ja sam kao predlagač dobio reč.)

Jeste kao predlagač, pa niste vi predlagali zakone.

Izvolite, nastavite.
...
Jedinstvena Srbija

Petar Petrović

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Dakle, Ministarstvo pravde je, pored ovoga što je prepoznalo problem u primeni određenih zakonskih rešenja koja su sada u primeni, došlo je sa izmenom i dopunom određenih zakona da bi se jednostavno poboljšali predloženi važeći tekstovi zakona, izašlo je i sa predlogom novih zakona, što je obaveza iz nacionalne strategije za reformu pravosuđa, kao i akcionog plana za Poglavlje 23 i 24, kao i obaveza prema „GRECO“ grupi, itd.
Dakle, prvo da krenemo od Zakona o parničnom postupku. Tu se menja jedan, odnosno par članova, gde se u stvari omogućava učesnicima u parnici da na drugačiji, na kvalitetniji način reše svoj problem, jer se sada omogućava tužiocima da mogu bez saglasnosti tuženika svoje dobro, odnosno stvar, ustupe nekome, dok je do sada to bila obaveza tuženika.
Kada su pitanju dopune Zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera, dobro je što se uvodi tzv. prvi razgovor. To se odnosi na ona kažnjena lica koja izdržavaju svoje kazne u kućnom pritvoru. Tako da, ima tu i drugih stvari gde je povećana, da kažem, obaveza i disciplina tih ljudi koji izdržavaju kaznu u svojim stanovima ili kućama, da moraju strogo da se pridržavaju propisa, odnosno da poštuju ono što imaju, elektronski uređaj na sebi, da ga ne uništavaju, jer za to ima određenih sankcija.
Ono što je vrlo interesantno, to je potpuno novi zakon o besplatnoj i pravnoj pomoći. Ovde je već bilo nekih komentara o tome, međutim mislim da je ministarstvo na pravi način, posle diskusije koja je trajala nekoliko meseci, došlo sa predlogom zakona koji je danas pred nama i koji će naići, garantujem u ime JS, na široku podršku građana koji nisu u situaciji da sada mogu da izdvoje sredstva, naročito građani koji nemaju dovoljno sredstava, a imaju potrebu i obavezu da svoja prava traže, odnosno da traže zaštitu svojih prava pred nadležnim sudskim ili nekim državnim institucijama.
Dakle, tačno i precizno je naznačeno ko ima pravo na besplatnu pravnu pomoć, zatim, ko može da pruža besplatnu pravnu pomoć, da će ministarstvo vršiti kontrolu onih lica koja vrše besplatnu pravnu pomoć, tako da ova šarenolikost koja je bila do sada će se svesti u jedan zakonski okvir, gde će ljudi kojima je potrebna besplatna pravna pomoć znati kome da se obrate da bi dobili tu besplatnu pravnu pomoć koju će ministarstvo finansirati preko određenih advokata koji, takođe, moraju da budu prijavljeni i registrovani u Ministarstvu pravde da bi mogli da pružaju besplatnu pravnu pomoć, kao i preko lokalnih samouprava, odnosno pravnih službi lokalnih samouprava.
Takođe, dato je pravo i određenim vladinim organizacijama da pod određenim uslovima mogu da pružaju pravnu pomoć. Mi kao poslanička grupa Jedinstvene Srbije ćemo u Danu za glasanje taj zakon podržati.
I, na kraju, par rečenica bih rekao i o zakonu o lobiranju, što je, takođe, nov zakon u našem pravu. Ovde je na jedan zakonski način uređeno da se štiti javni interes, da je određeno ko može da bude lobista, pravno i fizičko lice koje mora da bude registrovano da položi određeni ispit ispred ispitne komisije Pravosudne akademije, da bude uveden u spisak lobista koji mogu to da rade i da ugovori koje zaključuju sa onima kojima pružaju usluge lobiranja budu overeni i budu prosleđeni nadležnim institucijama.
Sve u svemu, na ovaj način mi dobijamo nova zakonska rešenja u ove dve oblasti koja sam siguran da će poboljšati pravni život i pravnu sigurnost građana i pravnih lica u Republici Srbiji, a to znači još jedan korak ka bržem ulasku Srbije u EU sa izjednačavanjem zakonodavstva sa zakonodavstvo zemalja EU. To znači bolji život, kao što sam rekao, za sve građane Republike Srbije.
Iz tog razloga, još jednom, sve pohvale za Ministarstvo pravde i za Ministarstvo unutrašnjih poslova na predloženim zakonskim rešenjima. Još jednom ponavljam, u Danu za glasanje poslanici Jedinstvene Srbije će podržati sve predložene zakone. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Da li izvestioci nadležnih Odbora žele reč? (Ne.)

Reč ima narodni poslanik gospođa Elvira Kovač. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, gospodo ministri sa saradnicima, ja ću kao ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara – partija za demokratsko delovanje najpre govoriti o jednoj temi koja je za vojvođanske Mađare izuzetno značajna i onda ću o određenim predlozima zakona govoriti uglavnom kao deo akcionih planova za pregovaračko Poglavlje 23 24, odnosno iz vida evropskih integracija.

Prvi zakona o kojem sam mislila da govorim je Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Naime, u okviru Vojvođansko – Mađarske zajednice ovo je izuzetno značajna tema. Neka dobrovoljna vatrogasna društva imaju tradiciju od 150 godina, više decenijsku, vrlo dugogodišnju. I, kao što smo to čuli, činjenica je da zapravo ova tema uopšte nije bila regulisana jednim zakonom. Znači, bilo je vrlo razuđeno, nije postojao jedinstveni jasni okvir o statusu dobrovoljnih vatrogasnih društava, iliti udruženja, njihovom položaju, sistemu zaštite i spasavanja, uslovima koje zapravo treba da ispunjavaju radi ovih poslova, a složićemo se da su oni izuzetno značajni i da je ovo vrlo humana aktivnost.

Do sada je najviše ova tema, odnosno položaj ovih društava regulisan Zakon o udruženjima i dobro je što će posle ovoga zapravo društvo moći da formira, da osnuje najmanje tri osnivača, fizička ili pravna lica, i zapravo se svojstvo pravnog lica stiče upisom u Registar udruženja.

Međutim, ono što je sada novina, pored ovih osnovnih stvari koje su regulisane Zakonom o udruženjima, dobrovoljno vatrogasno društvo će biti dužno da podnese dokaz da je formiralo, opremilo i da održava najmanje jednu dobrovoljnu vatrogasnu jedinicu. Uverenje, zapravo, MUP-a, da ispunjava uslove u pogledu posedovanja vatrogasne jedinice i broja pripadnika. Mi smo se konsultovali sa onima koji su u ovoj temi, kojima je ovo značajno. Oni su, zapravo, pohvalili, da ne bude da sad ovo komplikuje, oni su zapravo pohvalili što se ovim Predlogom zakona stavlja naglasak na dobrovoljno vatrogasnu jedinicu i da je ovo dobro i da je ovo predlagano.

Naravno, iz ovog Predloga zakona mi, zapravo, ne vidimo ove uslove, to ćete vi, znači, po zakonu ministar je taj koji propisuje uslove i za ovo ima zapravo tri meseca, ili ti 90 dana od stupanja na snagu zakona. Samo, apelujemo da kod donošenja ovih podzakonskih akata se vodi računa da sve to bude jasno, transparentno, da svi budu informisani na vreme, da zaista ne bude nekih, ne daj Bože, negativnih uticaja na, kažem, već postojeća udruženja.

Ima nekoliko vrlo pozitivnih stvari koje bih želela da naglasim i, kažem, koje su i sami ljudi sa kojima smo se konsultovali naglasili. Pored davanja značaju ovim vatrogasnim jedinicama, oni su pohvalili i činjenicu kategorizacije. Kažu da su bili u mogućnosti ranije već bi je i predlagali, jer, naime, na osnovu ovog predloga, shodno nameni, opremljenosti, obučenosti članova se utvrđuju zapravo kategorije vatrogasnih jedinica i predaju se uslovi za njihovo formiranje. Dobrovoljne vatrogasne jedinice mogu biti prve, druge ili treće kategorije, u zavisnosti od materijalne, tehničke opremljenosti.

Ovo je još jedna pozitivna stvar, ali dve najveće pozitivne stvari koje bi u ime poslanika Savez vojvođanskih Mađara volela da naglasim su, zapravo, da su jedinice lokalne samouprave bi trebala da donese akt, a rok je šest meseci od stupanja na snagu zakona kojim će utvrditi sistem podsticaja i povlastica koje je dužna da obezbedi za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica da bi ne neki način motivisali što više ljudi iz zajednice, što više pripadnika lokalne zajednice da se aktiviraju.

Smatramo da je ovo izuzetno značajno, a možda najznačajnije ovo što ovaj predlog zakona donosi je da zapravo pripadnik dobrovoljne vatrogasne jedinice prilikom učešća u gašenju požara ili prilikom vršenja obuke bude povređen ili oboli, da on ima pravo iz zdravstvenog-penzijskog i invalidskog osiguranja. To je sada jasno da je bilo regulisano nekim drugim zakonom pod uslovima utvrđenim za pripadnike vatrogasno-spasilačkih jedinica MUP u skladu sa propisima o penzijsko-invalidskom osiguranju.

Ono što bih želela još da pohvalim i da naglasim i od čega, mislim da su svi bili malo uplašeni, je da ovim predlogom zakona zapravo nije oduzeta imovina tim do sada postojećim, dobrovoljnim vatrogasnim društvima i da što se tiče njihovog finansiranja i daju se tu mogućnosti koje stoje u Zakonu o udruženjima, kao što su donacije, članarine, subvencije, pokloni, odnosno obavljanje privredne druge delatnosti kojom se stiče dobit, ali iz budžeta kako iz Republike Srbije, AP, jedinice lokalne samouprava kroz naravno dodelu sredstava kao što je to omogućeno i udruženjima za određene programe ili za nedostajući deo sredstava za finansiranje programa koji realizuju.

Kao što sam to malo pre spomenula, dobro je što je ostavljeno, pa, recimo, dovoljno vremena, godinu i po dana ili ti 18 meseci da već do sada registrovana vatrogasna društva dostave APR-u dokaz o posedovanju dobrovoljne vatrogasne jedinice bez plaćanja naknade, kažem, nadam se da će se svi oni obratiti dovoljno pažnje na ovo i da nećemo doći do toga da moraju da budu brisani. Ono što vi vrlo dobro znate, gospodine ministre, ono na šta se oni žale, najveći problem, jeste zastarela tehnika, nedovoljna sredstva, kažu da su ogromni kvarovi kako na vozilima, tako i na ostaloj tehnici. Kada do toga dođe prvo se svi intenzivno bave time kako da dođu do sredstava kojima će popraviti i da su male nade za kupovinu novih.

Trudiću se da se u preostalom vremenu poslaničke grupe, kao što sam to naglasila, baziram na nekoliko predloga zakona koji su značajni sa polja evropskih integracija Republike Srbije - Zakon o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, o Smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, o besplatnoj pravnoj pomoći, o kritičnoj infrastrukturi i o zaštiti podataka o ličnosti, to su zapravo uglavnom sve naše obaveze iz Poglavlja 23, 24, ili ti, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU.

Ukoliko to predsedavajući dozvoli, želela bih da se bavim zapravo time šta stoji u opštoj poziciji EU iz januara 2014. godine, jer u pregovaračkom okviru stoji da načela na kojima se zasnivaju pregovori, između ostalog, kažu – pregovori će se zasnivati na postignućima Srbije, a dinamika će zavisiti od napretka koji Srbija ostvari u pogledu ispunjavanja uslova za članstvo.

Nadalje, u ovoj pregovaračkoj, opštoj pregovaračkoj poziciji EU, naglašeno je i da zaista mora postojati opšta ravnoteža u napretku, što se tiče svih poglavlja, i s obzirom na povezanosti ovih mnogo spominjanih poglavlja 23, pravosuđe i osnovna prava i 24. sloboda prava i bezbednost, i vrednosti na kojima je zapravo EU zasnovana, imajući u vidu njihov značaj za sprovođenje pravnih tekovina EU u svim oblastima, ukoliko napredak u ovim pomenutim poglavljima bude u značajnom zaostatku u odnosu na celokupan napredak pregovora, nažalost, komisija na sopstvenu inicijativu ili ti, na inicijativu jedne trećine država članica može predložiti da se ne otvore, ili ne zatvore određena pregovaračka poglavlja.

Dok se ova neravnoteža u ostvarenom napretku ne reši, zašto pričam o tome, zato što mislim da se vrlo često skoro svakodnevno može čuti koja su zapravo blokirajuća poglavlja, i mislim da je iz ove pozicije, pregovaračke pozicije EU, ali koja je prihvaćena pregovaračkom pozicijom Vlade Republike Srbije iz januara 2014. godine, jasno da pored pregovaračkog poglavlja 35. – ostala pitanja, zapravo su i ova pregovaračka poglavlja 23, 24. mogu da budu blokirajuća.

Zbog toga je izuzetno značajno, mislim da je bitno naglasiti, poslanici SVM, to svakako pozdravljaju, da ćemo posle rasprave, negde sledeće nedelje, pretpostavljam, i zapravo usvajanjem nekoliko zakona koji se nalaze na dnevnom redu učiniti korak bliže ka EU, tako ćemo ispuniti jedno od merila, npr. donošenje zakona o besplatnoj pravnoj pomoći.

Znači, spomenuti zakoni o kojima sam govorila, kao što sam naglasila su deo procesa usklađivanja sa korpusom evropskog pravnog nasleđa. Moram da priznam da nismo stručni da, kao uvaženi gospodin ministar, govorimo o zakonu o smanjenju rizika od katastrofe i upravljanju vanrednim situacijama, ali ono što je u potpunosti jasno, pored usklađivanja sa direktivama, je koliko je značajno da iskoristimo mogućnosti koje zapravo nudi ovaj jedinstveni mehanizam EU u oblasti civilne zaštite, kako na nivou saradnje eksperata, treninga, obuka, ali ono što je mnogo značajnije sistem ranog upozorenja, neposredna komunikacija, odgovor na vanrednu situaciju, razmena informacija, najbolje prakse, monitoring, koordinisane operacije, sufinansiranje transporta itd.

Nadalje, vratiću se sada malo još na polje evropskih integracija na to kako se Srbija ocenjuje, zapravo dva puta godišnje. Negde početkom proleća, uglavnom je to april, i ove godine je bio to 17. april 2018. godine, dobijamo Izveštaj EU za pregovaračko Poglavlje 23. Između ostalog, izveštaj Evropske komisije ovog aprila je rekao da je pristup pravdi otežan zbog nedostatka efikasnog sistema besplatne pravne pomoći.

Usvajanjem zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, dodatno je odloženo. Dalje se moraju rešiti pitanja kao što su svrha zakona, njegovi korisnici i pružaoci besplatne pravne pomoći.

Poslanici SVM svakako pozdravljaju i stava su da je sada konačno posle odlaganja, znamo i za razne probleme, nesuglasice između nevladinog sektora, advokata i zašto je trebalo toliko vremena da konačno ovaj predlog stigne u Skupštinu, da se stavi na dnevni red.

Znači, pozdravljamo to da je on konačno u proceduri i nadam se da ćemo imati vremena, a ja sam to rekla i na sastanku sa poslanicima iz Evropskog parlamenta, da sledeći izveštaj koji se očekuje početkom novembra, da ocena bude da će on biti usvojen od Narodne skupštine, jer već smo stigli do toga da je pohvaljeno što je prošao Vladu i što je u parlamentarnoj proceduri, ali da će nam pomoći da ocena bude bolja koju sada očekujemo u novembru.

Znači, mi smo stanovišta da se socijalno ugroženima mora obezbediti besplatna pravna pomoć, polazeći od preporuka Saveta Evrope i činjenice da upravo EU je pravo na pravnu pomoć, da predstavlja, je jedno zapravo od osnovnih prava, čijim se ostvarivanjem obezbeđuje delotvoran pristup pravdi.

U Povelji EU o osnovnim pravima, zapravo stoji da, koja je doneta 2000. godine, stoji da svakome treba pružiti mogućnost da bude savetovan i zastupan, branjen, a da se onima koji nemaju dovoljno sredstava mora učiniti dostupna pravna pomoć u meri koja je neophodna da bi im se obezbedio efikasan pristup pravdi.

Smatramo da zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, biće tu još kritika i pitanja, ali ministarka će to objasniti, mora da bude uređen način ostvarivanja prava na besplatnu pravnu pomoć, organizacija službi pri opštinama, formiranje i vođenje registara svih onih, pružalaca pravne pomoći, bilo da se radi o advokatima ili službama lokalnih samouprava.

Ono što smatramo da je značajno, ne sme se smetnuti sa uma, činjenica da je zapravo primarna pravna pomoć, ili pravno savetovanje građana izvan i pre formalnih pravnih postupaka, od posebnog značaja, da bi ova primarna pravna pomoć doprinosila pravnoj sigurnosti, umanjio bi se broj nepotrebnih postupaka, rasteretili bi se sudovi i trebalo bi uvažiti i podržati zapravo savetodavnu aktivnost unutar sistema besplatne pravne pomoći i kao što sam malopre rekla, odredbe koje su bile sporne i otežavale, odugovlačile proces donošenja ovog zakona su se odnosile uglavnom na krug pružaoca usluga besplatne pravne pomoći i tu smo čuli advokate koji se bune, kako je o tome na različit način razmišljao nevladin sektor i sam advokatura.

Međutim, ministarka je prisutna sa saradnicima, pa bih želela malo da pozdravim i pohvalim Ministarstvo pravde, uprkos činjenici da zakon nije usvojen ranije, Ministarstvo pravde je obaljalo druge aktivnosti usmerene na jačanje pristupa pravdi i izmenama javno-beležničke tarife, predviđeno je da osobe sa invaliditetom više neće biti u obavezi da plaćaju uvećanu naknadu za posao javnog beležnika, u slučaju kada sastavljaju javno-beležničke isprave, učestvuju pozvani svedoci i drugi javni beležnik, prevodioci, ili tumači.

Svakako, ovo pozdravljamo. Ovo je normalno usklađivanje sa anitdiskriminacionim propisima sa druge strane je prihvatanje ili ispunjenje preporuke Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, koja je ukazala na nejednak tretman slabovidih osoba u postupku sastavljanja isprave pred javnim beležnikom.

Ono što je takođe značajno, da zapravo posle skoro deceniju je Ministarstvo pravde u martu ove godine postavilo 17 stalnih sudskih tumača za znakovni jezik za gluva lica, što je prvo postavljenje posle dugo, dugo godina.

Obaveza Republike Srbije je da stvori uslove za uživanje i zaštitu prava na pravnu pomoć, a izvire iz više univerzalnih međunarodnih dokumenata o ljudskim prvima, koji garantuje pravo na pristup pravdi i pravično suđenje, između ostalog, opšta Deklaracija o pravima čoveka, međunarodni pakt o građanskim i političkim pravima i Zakon o ratifikaciji Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Sledeća dva predloga zakona su deo naših obaveza i oni su predviđeni akcionim planovima za poglavlja 23. i 24. Možda sa nekima kasnimo, sa nekima smo se taman sustigli, ali je činjenica da su akcioni planovi vrlo ambiciozno postavljeni i da se trenutno radi na reviziji akcionih planova i završetak te revizije se očekuje krajem ove godine.

Jedan zakon je o kritičnoj infrastrukturi i pohvalili bi da je zapravo obrazovana multisektorska radna grupa koja je radila na izradi ovog zakonodavnog okvira. Drugi je zakon o zaštiti podataka o ličnosti, oko koga će verovatno takođe biti od strane drugih formulisane određene kritike, ali želela bih da naglasim da je zaista donošenje ovog zakona predviđeno u akcionim planovima za poglavlja 23. i 24 i da akcioni plan za Poglavlje 24. predviđa, i o tome smo slušali pre neki dan na Odboru za evropske integracije, Sporazum sa Kancelarijom EU za pravosudnu saradnju ili Eurodžast, kako to zovemo, a da bi se sklopio ovaj sporazuma sa Eurodžastom, bilo je neophodno izmeniti Zakon o zaštiti podataka o ličnosti i ličnih podataka.

Pored toga bih naglasila da je predviđeno i da je potrebno sprovesti obuku tužilaca i sudija na terenu, vezano za ovu temu.

Uvažena gospođa ministarka je spomenula u svom izlaganju da je bila javna rasprava. Sada malo da odbranim kritike i proverila sam, kada govorimo i Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, javna rasprava je zapravo bila od početka decembra prošle godine i trajala je do sredine januara ove godine. Ono što je, takođe, značajno, dobijeno je pozitivno mišljenje kako Evropske komisije, tako i Eurodžasta na ovaj predlog i, kao što sam rekla, ovo je jedan od zakona gde smo se, otprilike, sustigli zato što je njegovo usvajanje predviđeno za treći kvartal 2018. godine.

Da sumiram, poslanici SVM će u Danu za glasanje glasati za sve predloge koji su pred nama. Drago nam je da ćemo učiniti nekoliko koraka ka približavanju EU.

Molim uvaženog ministra unutrašnjih poslova da se do kraja i kod donošenja podzakonskih akata vodi računa o dobrovoljnim vatrogasnim društvima. Zahvaljujem na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik gospodin Živković. Izvolite.
...
Nova stranka

Zoran Živković

Poslanička grupa Klub samostalnih poslanika
Hvala. Zoran Živković, da budemo precizni.

Imamo uobičajenu sliku sednice Narodne skupštine Republike Srbije, a to je da se ona saziva po hitnom postupku i 10 zakona od ovih 18 koji su na dnevnom redu su iz Vlade poslati u parlament, znači usvojeni na Vladi Srbije u roku koji je manji od 10 dana u odnosu na dan kad je nama poslat ovaj materijal, a četiri zakona su usvojena istog dana na Vladi, istog dana kada je nama predsednica Skupštine poslala to kao narodni poslanici.

Mi smo dobili ovaj saziv 26. oktobra, a 26. oktobra Vlada je usvojila Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, Predlog zakona o krivičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu.

To su sve ozbiljni zakoni, ali je potpuno nejasno s kojom pameću, po kojoj proceduri, po kojoj metodologiji, s kojom namerom predsednica Skupštine nama šalje zakon koji je tog istog dana u kasnim poslepodnevnim satima došao taj predlog zakona iz Nemanjine 11?

Ona nije uspela da pročita te zakone koja je prva na izvoru, a kamoli da donese odluku da je to tako hitno da mora da se raspravlja već danas.

Ja ne sumnjam u kvalitet zakona koji su došli iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Tu inače ima dobrih zakona i ranije. Ja imam visoko poverenje u 95% ljudi koji rade u tom ministarstvu. Naravno, i u tom ministarstvu i u svim drugima, uvek, pa i sada, smrdi odozgo, ne valja odozdo, ali nema nikakvog razloga da se dobri zakoni stavljaju u jednu besmislenu poziciju, da budu pod sumnjom, jer kako da nemate sumnju u to da vam neko preko noći iz Nemanjine, verovatno nekim tunelom podzemnim preko predsedništva Srbije do ovde dovozi, a onda nama predsednica Skupštine sama, ili uz nečiji savet, pitao bih je da je ovde, ali nije – zašto nam to daje takvu vrstu? Znači, nijedan od njih nije tog karaktera da nije mogao da sačeka bar nekoliko nedelja, da se upozna javnost, stručna javnost i javnost uopšte i da da pozitivnu ocenu o tim zakonima.

Znači, govorim o ovim zakonima koji su došli iz Ministarstva unutrašnjih poslova i poslanička grupa kojoj ja pripadam i ja lično nemamo nijedan amandman na te zakone, tako da tu bude jasno, osim na prvi zakon koji je na dnevnom redu iz tehničkih razloga, koje ću kasnije da objasnim. To su leksički amandmani.

Druga tipična situacija za zasedanje Skupštine Srbije je to da u sali nema skoro nikoga. Poslanika vladajuće koalicije ima 42 trenutno. Koliko se sećam, tu se hvalilo većinom dvotrećinskom ili tako nečim. Dvotrećinska većina u ovom parlamentu bi bila skoro 170 poslanika, a ovde ima samo 40.

Ovde se već zna šta se dešava, ali za građane koji gledaju slučajno prenos interesantno je posebno danas što cela jedna poslanička grupa koja je sastavni deo vladajuće koalicije nije tu prisutna. Mislim na SDPS, predsednika njihovog LJajića. Ne znam šta se dešava, ali mislim da ćemo doznati jako brzo i da to ide u dobrom smeru to što se dešava.

Što se tiče policijskih zakona, ja se samo nadam da u Zakonu o policiji, koji je na dnevnom redu danas, su konsultovani sindikati. Tu se radi, praktično, o pravima zaposlenih u ministarstvu, ovlašćena lica ovi drugi i ja se nadam da su sindikati, kojih ima tamo dovoljno, konsultovani u kreiranju ovog zakona. To me interesuje iz više razloga i iz jednog ličnog razloga, koji nema veze sa prihodima, sa platama, nego je jasan počasni član jednog policijskog sindikata već jako dugo, pa i sa te strane imam jedno interesovanje prema ovoj oblasti.

Imamo izmene Zakona o nasilju na sportskim događajima. Naravno da su i postojeći zakonski akti bili dobri. Nadam se da su ovi bolji. Imam poverenje u one koji su realno pisali ove predloge zakona da to ide ka još boljoj zaštiti.

Naravno, može da se na sportskim događajima dešava svašta. Može i da gori pola stadiona, a može i da se slomi pola hale, a mogu da budu i normalni uslovi za odigravanje sportskog događaja i ja preporučujem, a to znaju ljudi koji su duže u Ministarstvu, koji prate šta se tamo dešava, koji su pravi profesionalci, recimo, na iskustvo organizacije finala Kupa Radivoja Korać u košarci. U zadnjih petnaestak godina otprilike sedam, osam puta se to dešavalo u Nišu i jedno pet, šest puta sam ja bio odgovoran za organizaciju tog finala i tamo se nije desilo ništa. Jednom je jedna baklja upaljena i reakcija prisutne žandarmerije je bila takva da to više nikome neće pasti na pamet da ponovi, ali upravo preventiva, razgovori sa navijačkim grupama dovodi do toga da ih dovedete u red. Postojeći zakonski propisi, plus profesionalno angažovanje policije dovodi do toga da sportski događaji mogu da budu normalni.

Naravno, uvek se otvara to pitanje poštovanja zakona. Mene interesuje da li će dobri prijatelji, koji su dobri prijatelji ljudima koji su vrlo bliski profesionalno, prijateljski, rođački, predstavnicima najviše vlasti u Srbiji biti tretirani na sportskim događajima kao i ovi drugi? Da li oni koji idu po svetskim prvenstvima i ne znam kuda sve sa ljudima iz najbližeg okruženja predsednika države, da li će njihov kriminal biti tretiran isto kao i kod onih koji su sami po sebi takvi kakvi jesu?

Kazne u saobraćaju apsolutno treba da budu oštrije i tu nema nikakve sumnje, to je jedna stvar i tu se potpuno slažemo, ja se nadam svi. Raduje me što je neko pametan u ministarstvu uočio da je besmislena bila ona mera o registraciji vozila starijih od 15 godina dva puta godišnje. To da li je 14, 15 ili 16, zavisi od toga kako je auto čuvan, kako je servisiran ranije i nadam se da je jedno ozbiljno i pametno razmišljanje o toj lošoj odredbi dovelo do toga da se ona sada povuče, a da nije to udvaranje nekom potencijalnom biračkom telu gde je neko pomislio da njegovo biračko telo vozi upravo takve automobile, pa da bi sada bilo loše da se opterećuju novim davanjima.

Naravno, da je dobro da se žigosanje oružja i svega onoga što je u dugom nazivu ovog zakona, obavlja kod nas i da za to postoje uslovi i da za to postoje normalni ljudi koji to mogu da rade i ja podržavam taj zakon, bez obzira na natpise u nekim medijima, da je taj posao u stvari to oko oružja i tih stvari, da je to u stvari porodični posao ministra. Ja ne bih da ulazim u te analize, ali bilo je na nekim naslovnim stranama.

(Marija Obradović: Kakvo je ovo izražavanje? Ovo je sramota.)

Toliko o policijskim zakonima i ja bih molio da me zaštitite od napada ratoborne predsednice Odbora za bezbednost.

Znači, neka čuju gledaoci…