Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/259-18

2. dan rada

31.10.2018

Beograd

Sednicu je otvorila: Maja Gojković

Sednica je trajala od 12:50 do 19:15

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kako replika kada je ministarka odgovorila poslanici Rašković Ivić?
(Zoran Živković: Ne, nego meni.)
Nije vama odgovorila sigurno.
(Zoran Živković: Ja vas molim da se probudite i slušate šta se priča.)
Skroz sam budna, a sada će reč dobiti potpredsednik Vlade, ministar Nebojša Stefanović. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nebojša Stefanović

Hvala poštovana predsednice.
Konsultacije sa kolegama iz ministarstva, mogu reći da smo mi, rekao bih, ponosni na činjenicu što je u dosadašnjem toku rasprave, bar u poslednjih sat vremena, zaista ne postoji ni jedna suštinska primedba na zakone koje smo predložili. To zaista dobro govori o tekstu zakona, o svemu onome što je bila intencija kada smo zakone predlagali. Drago mi je zbog toga kao nekome ko je predlagač. Drago mi je zato što je trud i rad velikog broja ljudi koji su u tome učestvovali na neki način dobilo valorizaciju kroz sve ovo.
Teško mi je da odgovorim na sve ono što se izgovori, što uglavnom nema gotovo nikakve veze sa predloženim zakonima, ali ima veze sa stvarima koje se ponavljaju u našem društvu od strane određenih ljudi kao neka vrsta mantre. Valjda ako se ponove dovoljan broj puta, treba da postanu istina. To je, obično to nije praćeno, kada imate neka saznanja o izvršenim krivičnim delima ili sumnjama. Drugo je kada to iznesete lepo u formi krivične prijave ili obavestite državne organe o tome, a drugo je kada to iznosite svaki put paušalno i nikada ništa ne preduzmete po tom pitanju. Potpuno je jasno da to radite iz političkih razloga, to radite da biste stekli neki jeftini poen. E, nešto znate, vi znate, ovo je opšte poznato, ima saznanje, sve to je vrlo neozbiljno.
Dakle, to samo pokazuje da na žalost ovde, gde treba da razgovaramo o predlozima zakona, ti ljudi nemaju o zakonima ništa da kažu, jer znate, ako ne kažete ni reč o tim zakonima, bilo da se osvrnete na njih negativno ili pozitivno, već govorite o nekim opštim mestima u javnom diskursu, onda prosto nisam siguran da ta rasprava, ima naravno svaki narodni poslanik pravo da je vodi kako god želi, ali ta rasprava neće poboljšati zakon svakako.
Što se tiče Sektora za vanredne situacije, hoću da vam kažem da za Sektor za vanredne situacije da bi ljudi znali, bilo je tu i pitanja da li sektori ili direkcije? Sektori ili direkcija, potpuno je isto. Unutrašnje organizaciona struktura sektora jednaka je organizacionoj strukturi direkcije, prava, ovlašćenja, nadležnosti, opisi radnih mesta, potpuno isti. Što se tiče ljudi koji rade u sektoru, da bi ste postali vatrogasac, da biste postali inspektor za preventivu, da biste postali bilo ko iz sektora za vanredne situacije morate da ispunite određene kriterijume. Dakle, po svakom opisu radnih mesta, po bazičnim kompetencijama, po specijalnim uslovima koje morate da ispunite, vi to morate da uradite, bilo da dolazite iz drugih delova ministarstva ili dolazite iz civilstva. Još, ono što morate da ispunite je i konkurs. On može biti interni ili javni. Mogu da kažem da smo mi ponosni da smo raspisali u poslednjih više od godinu dana, više konkursa na kojima će ukupno biti kad se završi ovaj poslednji primljeno oko 275 vatrogasaca, spasilaca i isključivo po konkursu, dakle, po konkursu koji je raspisivan na teritoriji čitave Srbije. Mislim da je to urađeno na takav način da je pokazano i zavidno interesovanje Republike Srbije za rad u vatrogasno spasilačkim jedinicama gde je odnos nekada bio i 10 prema jedan, u odnosu na broj mesta koje smo mi raspisali konkursom.
Dakle, ne može se govoriti o bilo kakvim kaznama, tu dolaze nekakvi, kako je rečeno, isluženi policajci, itd. oni prvo ne bi ispunili uslove konkursa. S druge strane, ispašće da u Sektoru za vanredne situacije tu ne radi nijedan sposoban čovek, da su to neki ljudi koji nisu kadri da se izbore za bilo čim, a stotine i stotine požara mesečno ugase u Srbiji, izbore se sa poplavama, zemljotresom. Moram da vam kažem da se radi o veoma sposobnim ljudima i zahvalan sam svakom čoveku i Sektoru za vanredne situacije na ogromnom radu. Često je to rad i koji nije uvek vidljiv golim okom. Dakle, i na preventivi kada rade zaštitu naše dece u školama i vrtićima, kroz preventivu kad pregledaju u kakvim uslovima naša deca provode tu, kada rade elaborate koji treba da obezbede maksimalne uslove zaštite od požara, da nam se nikad ne desi ono što se događalo u nekim godinama kada su goreli ljudi u diskotekama zato što tu nije bilo dovoljno kvalitetne zaštite od strane tih fizičkih i pravnih lica koja su bila dužna da to urade.
Ovi ljudi iz sektora kojim rukovodi gospodin Marić rade danonoćno, da se takva stvar nigde ne desi. Isto tako policajci i vatrogasci su u školama, preko dve hiljade njih, uče našu decu šta se radi u vanrednim situacijama, kako da se snađu u požarima, poplavama, kako da budu što spremnija da odgovore na sve izazove. Sve smo to uradili u kratkom periodu, toga ranije nije bilo.
Što se tiče opremanja sektora, mogu da vam kažem da smo ove dve godine u 2017. i 2018. godini uložili gotovo četiri milijarde dinara u opremanje sektora. U objekte izgradnje, infrastrukture, dakle, vezano za sektor nabavku opreme, vozila, interventne uniforme, zaštitne uniforme, robu, komplekse sve ono što je bilo potrebno da ljudi iz sektora budu opremljeniji.
Da li je to dovoljno? Naravno da nije, apsolutno nije. Mnogo je bolje nego što je bilo ranije, ali ne želim da govorim ja o tome, voleo bih da o tome govore vatrogasci. Kada budemo nabavili ovaj novi kontigent ove, naredne i 2020. godine, kada budemo završili ovaj segment nabavke vatrogasnih vozila moći ćemo u potpunosti da povučemo ona vozila koja su u sektoru, rekao bih 40 i 45 godina. Dakle, taj posao ćemo isto završiti i ako nije, ako bude taj posao u toku. Dakle, procesi nabavke su u toku, nešto će biti u narednoj godini, sredstva su obezbeđena i ljudi to imaju prilike da vide, mi to periodično pokazujemo.
Dakle, što se tiče vatrogasaca, spasilaca i za njihovu obuku i za izgradnju novog velikog centra u Vranju i za novi centar koji ćemo raditi u Mladenovcu koji će služiti za obuku vatrogasaca, spasilaca, dakle, ta sredstva su obezbeđena i u tome zaista napredujemo.
Što se tiče huligana, država apsolutno nije nemoćna pred huliganima i kriminalcima među navijačima, ali tražimo od suda. Policija svoj posao radi, vi ćete videti na svakoj sportskoj manifestaciji dovoljan broj pripadnika policije i ljudi iz i žandarmerije i iz drugih jedinica policije koji svoj posao rade hrabro, koji svoj posao rade u skladu sa zakonom i koji nemaju problem da se suprotstave bilo kome. Danas u Srbiji u tom smislu, recite mi jednog navijača koga nismo uhapsili? Ime jednog koji nije uhapšen? Evo, ja da vam kažem ne postoji taj i od vođa i kvazi vođa, svi su uhapšeni, za različita dela, tamo gde je bilo dela, oni koji nisu krivi za nešto ja ne mogu da ih uhapsim na silu. Ali, isto tako tražim od sudova da ih oštro kažnjavaju.
Vi kažete, ovaj je odlukom suda mu je odloženo izdržavanje kazne i to nekako povezujete sa policijom. Kakve to veze ima sa policijom? Jel ga policija uhapsila za to delo? Za drogu? Jeste. Jel on osuđen za drogu? Jeste. Šta policija dalje treba da uradi? Šta policija treba da dalje da uradi, šta je posao policije u tom smislu? Treba mi da ga osudimo, treba mi da ga, ne znam, da pravimo privatne policijske zatvore? To nije posao policije. Da li je to kriminalac? Jeste. Kakve to veze ima? Dakle, stalno se te teze, uvek se to, takva vrsta priča podmeću, neko je od tih kriminalaca blizak je sa, ne znam, ljudi se etiketiraju, ljudi koji danonoćno rade u borbi protiv tog kriminala vrlo lako se lepe etikete i onda se tim ljudima imputira nešto što ne može biti dalje od istine. I to je zato što sam dva put pročitao nešto u nekom od ovih tabloida koji su s druge strane, pošto ti tabloidi sa druge strane, oni su u redu. To kada pominje članove porodica, kada pričaju za predsednika da je ubio sopstveno dete, kada pričaju o tome da smo svi, ne znam ovakvi onakvi, to je sve u redu. To je sve u redu zato što su ti sa druge strane te televizije koje tu objavljuju one su dobre, jer su sa druge strane, ti novinari su odlični, ne poput Mare Dragović koju treba prebiti ispred televiziji, dakle, to je apsolutno ona je super za prebijanje, pošto ona nije na toj strani, ali neki drugi su sasvim u redu.
E, onda kad se to tako radi, onda ta vrsta govora mržnje, to jeste govor mržnje kada se ljudima, kada zbog toga što ne misle isto kao vi, etiketiraju najstrašnije stvari i crtaju im se mete na glavama. Tim ljudima se crtaju mete na glavama. LJudi koji rade u policiji, koji se bore protiv kriminala i onda im napravite etiketu da su oni – eto, to su oni bliski sa onim, ovim, rade ovo. Apsolutno im crtate mete na glavama. Umesto da ti ljudi budu upravo oni koji će napraviti nešto dobro za našu zemlju oni su od strane tih nekih, veoma neodgovornih ljudi bukvalno su satanizovani. Hoću da govorim u ime svih tih ljudi zato što su oni bez mogućnosti da se pojave u javnosti, oni ne mogu da odgovore kao što to mogu ja ili neko od narodnih poslanika. To nisu javne ličnosti, to nisu ljudi koji su vični televiziji, hajde da tako kažemo, bez obzira što oni mogu da se pojave, daju neki intervju ili bilo šta slično, ali to prosto nije njihov posao. Na kraju krajeva, njihov posao je da se bore protiv kriminala, nije im posao da se bave intervjuom. To je ono što je, čini mi se, problem kod nas.
Ono što ja hoću da vam kažem, policija će raditi svoj posao. Policija je nešto na koga građani Srbije mogu da se oslone i hoćemo da budemo garanti bezbedne i sigurne Srbije. Da li imamo izazove u našoj zemlji? Imamo, imaju i sve ostale zemlje u našem okruženju. Pogledajte ono što kažu evropski statistički podaci, nemojte da verujete nama, evo nemojte uzimati nas kao parametre da ne bi bilo da smo mi pristrasni. Uzmite podatke Evrope, uzmite šta kaže Evropa za teška krivična dela vezano za Republiku Srbiju i za sve zemlje u našem okruženju, za zemlje EU. Pogledajte kako izgledaju Švedska, Belgija, Holandija, kako izgledaju razvijene zemlje, kako izgleda Srbija. Broj ubistava na sto hiljada stanovnika, broj teških krivičnih dela drugih na sto hiljada stanovnika, da vidimo gde smo mi, a gde su oni.
Dakle, da pogledamo kako mi tu stojimo. Videćete, a ja se nadam da ćete posle toga mnogo bolje govoriti o svojoj zemlji, videćete koliko Srbija mnogo bolje stoji od mnogih od tih zemalja. Ima zemalja koje su bolje od nas, i mi idemo ka tome, radimo na tome i ono što je meni važno da ovde nema zaštićenih, nema niko koga nećemo uhapsiti ako je kriv za nešto, nikoga. Evo, ja čekam ime, meni nije problem da pomene bilo koje ime u Srbiji, i oni koji su sa ove ili one strane, prosto, ako je čovek kriv za nešto on mora za to da odgovara i to je kraj.
Dakle, ministarstvo će se truditi da u nastavku, da kažem, naše borbe protiv kriminala svakoga dana uradimo i za poboljšanje položaja policije, jer želimo da tim ljudima obezbedimo i bolja primanja. Zahvalan sam i Vladi i predsedniku na tome što su već treću godinu za redom obezbeđena sredstva da policija ima veću platu, ti ljudi i treba da imaju veće plate i na tome radimo, bolju opremu, ali istovremeno i bolji zakonski okvir u kome ćemo moći da svoj posao obavljamo još efikasnije.
Žao mi je, nije gospodin Živković tu, video sam da iz sopstvenog iskustva govori o nekim stvarima i vidim da iz tog iskustva on kaže da nešto smrdi odozgo, mislim da, pretpostavljam da je to mislio na period kada je on obavljao te najodgovornije funkcije. Citirao sam ono što je on rekao. A, sa druge strane, vidim da razume i da iz svog iskustva govori o tome šta znači koruptivni pripadnik režima, ali zaista se ne bih mešao u porodični posao gospodina Živkovića.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Neđo Jovanović. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Neđo Jovanović

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem se predsednice.

Uvaženi ministri, uvaženi predstavnici Visokog Saveta sudstva i Državnog veća tužilaca zajedno sa saradnicima, odmah na početku moram da istaknem da će moja poslanička grupa, odnosno poslanička grupa SPS podržati sve predloge zakona, kao i predloge koje su dali kako Visoki Savet sudstva, tako i državno veće tužilaca kada su u pitanju nosioci pravosudnih funkcija.

Ovo ne zato što bi to trebalo da bude odraz servilnosti , već je zasnovano, kada su u pitanju zakoni, prevashodno na stručnom utemeljenju i stručnim stavovima koji su apsolutno podudarni sa onim što u predlozima zakona stoji, a što se tiče predloga za nosioce pravosudnih funkcija, oni su nesumnjivo produkt jednog kvalitetnog odabira, jedne kvalitetne selekcije uz poštovanje svih pravila koja su ustrojena kada su u pitanju ocenjivanje i sve ono što može da predstavlja parametar za izbor najkvalitetnijih kandidata koji će, nadam se, u Danu za glasanje biti podržani i biti izabrani za nosioce pravosudnih funkcija.

Uz izvinjenje ministru Stefanoviću koji je izašao, ja ću se na početku odrediti prema zakonima, odnosno predlozima zakona koje je predložilo Ministarstvo pravde.

I, da vam kažem krajnje iskreno, uvažena ministarko, da je ovo zaista primer kako treba predlagati kvalitetne zakone. Bez namere da minimiziram bilo kog drugog predlagača, bilo koje drugo ministarstvo, ovde se radi o esencijalnim stvarima kada su u pitanju norme, kada je u pitanju sistematizacija nečega što nije dobro sistematizovano do sada i što, u svakom slučaju, u praktičnom smislu reči može dovesti do najpovoljnijih rešenja, odnosno gde će zakon dati svoju punu primenu.

Prvi zakon o kome ću govoriti je zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Ovim zakonom nesumnjivo se doprinosi da, s jedne strane, pravosuđe ostane ono što jeste, a to je nezavisno i slobodno, a s druge strane da se omogući pristup sudovima, a to znači dostupnost pravdi.

Naravno da je to i ustavna i svaka druga obaveza vašeg ministarstva i vas, kao nekoga ko ministarstvo vodi, a istovremeno i nešto što ste uspeli da u ovom predlogu zakona jako dobro normirate. A to je da se konačno napravi selekcija korisnika besplatne pravne pomoći koji su sada kategorisani u tri grupe.

I, ne mogu da složim sa komentarom i primedbama koje ste danas dobili da postoje kategorije stanovništva koje su navodno izuzete iz kategorije korisnika besplatne pravne pomoći, a navodno su trebali da budu u toj kategoriji.

Ta primedba jednostavno ne stoji zbog toga što je upravo ovim zakonom definisano da je prva populacija građana ona koja polazi upravo iz tog, da ga nazovem, socijalnog miljea, a posle toga dolazimo u situaciju da upravo odgovor onima koji su tu primedbu istakli daje sam zakon, da su to građani Srbije koji su u takvom finansijskom stanju da ukoliko bi ušli u situaciju da moraju snositi troškove odgovarajućih postupaka, onda bi se sigurno sveli na socijalnu kategoriju stanovništva. Zbog toga, upravo ovim zakonom se njima daje jedna vrsta benefita, a s druge strane zaštite, i prevashodno pravne zaštite da i oni budu korisnici besplatne pravne pomoći.

Naravno, i treća kategorija kao ranjiva lica, to su lica koja ostvaruju odgovarajuća prava, uglavnom u sudskom postupku, predstavljaju itekako značajan deo naših građana koji treba da uživaju upravo ono što im ovaj zakon daje, a to je besplatnu pravnu pomoć.

Ono što je, takođe, dobro kad je ovaj zakon u pitanju jeste jasno definisanje procedure na koji način se besplatna pravna pomoć ostvaruje.

Međutim, tu bih, uvažena ministarko, istakao jednu činjenicu koju advokatura sa ponosom ističe. Imajući u vidu da je advokatura bila uključena u izradu ovog Predloga zakona, ja kao pripadnik tog tzv. esnafa, odnosno advokature, moram da istaknem da zaista postoji jedan krajnje korektan odnos partnerstva između advokature i Ministarstva pravde zahvaljujući vama, jer konačno je advokatura sa svojim principijelnim, s jedne strane, stavovima, a s druge strane stavovima koji daju i te kako veliki doprinos donošenju ovakvih zakona, došlo do svog cilja, a to je da zaštiti svoj položaj. Zašto?

Zato što je advokatura stožer ovog zakona kao pružalac besplatne pravne pomoći, jer čak ni udruženja koja su, takođe, definisana kao pružalac pravne podrške to ne mogu da čine bez advokata, jer u konkretnom smislu advokati, kada su u pitanju zastupanja, odbrane, itd. su jedini nosioci besplatne pravne pomoći. Zato zadovoljstvo što advokatura u ovom zakonu jeste prepoznatljiva kao stožer besplatne pravne pomoći.

Ono što mi se čini jako važnim, da ćete u sinergiji sa Ministarstvom za državnu upravu i lokalnu samoupravu pokušati ili, nadam se, istrajavati na tome da se podignu kapaciteti lokalnih samouprava, s obzirom da su lokalne samouprave prvi stepen u proceduri koja je ovde propisana za ostvarenje besplatne pravne pomoći.

Zašto ovo govorim? Kapaciteti lokalnih samouprava su jako mali i vi ste toga svesni. I, postoji veliki broj lokalnih samouprava u Srbiji koje uopšte nemaju ustrojenu besplatnu pravnu pomoć, niti imaju organe koji pružaju tu besplatnu pravnu pomoć. Ja ne želim da pominjem nazive gradova, pa čak i opština koje nisu dovoljno razvijeni, odnosno nisu dovoljno razvili besplatnu pravnu pomoć, a neki bukvalno nemaju. Apsolutno.

Dakle, u tom pravcu se zaista mora učiniti mnogo, kako na edukaciji zaposlenih u lokalnim samoupravama, a naročito u odnosu na član 7, pa ću vas zamoliti, jer ovo je krajnje dobronamerno s moje strane, da kroz edukacije onih koji će biti vezani za donošenje odluka prilikom podnošenja zahteva za besplatnu pravnu pomoć, da o tom zahtevu racionalno i pravično odluče. Ovo govorim zbog tačke 6. u stavu 1. člana 7. koji kaže – U postupku u kome je očigledno da tražilac besplatne pravne pomoći nema izgleda na uspeh, posebno ako njegova očekivanja se ne zasnivaju na činjenicama i dokazima koje je predočio ili su suprotna pozitivnim propisima, biće njegov zahtev odbijen.

Uvažena ministarko, ovde će biti opasno ukoliko onaj ko bude odlučivao uzme ingerenciju ili uđe u jurisdikciju sudova, pa čak donosi odluku umesto sudova, što ni u kom slučaju ne bi smeo, i dolazimo u situaciju da neko u ime sudova odlučuje, što ne bi ni u kom slučaju smeo da radi.

O ovim stvarima može da odlučuje samo sud i ovo je isključivo u sudskoj nadležnosti, a ni u kom slučaju u nadležnosti onoga ko ne može da percipira stvari kako će njegove činjenice koje je predočio, ili dokazi koje je predočio organu lokalne samouprave da organ lokalne samouprave oceni da li će to biti u sudu uvaženo ili neće, da li će on ishodovati pozitivno u sporu ili neće.

Mislim da je ovde situacija takva da onaj ko o ovome odlučuje mora biti jako edukovan i jako, jako stručno osposobljen sa potrebnim iskustvom da uopšte ocenjuje bilo što je ovde napisano.

U članu 34. istog zakona o kome komentarišem zamolio bih vas da ili preko resornog odbora, pošto mi nismo imali razloge za amandmane na kvalitetan Predlog zakona, da razmotrite stav 3. člana 34. gde su rokovi nejasno definisani, gde je rečeno da se žalba Ministarstvu u slučaju odbijanja zahteva za besplatnu pravnu pomoć može podneti u roku od osam dana od dana prijema rešenja. To nije sporno, ali se onda kaže - u roku od osam, odnosno od tri dana od isteka roka posle koga se smatra da je zahtev odbijen.

Bojim se da li će u praktičnom smislu reči ovo biti dobro prepoznato. Znači, rok od osam, odnosno tri dana. Koji se onda primenjuje - ovaj od osam ili ovaj od tri dana? Dakle, ta jedna nejasnoća, koja u praktičnom smislu može izazvati određene dileme, bi valjalo da bude otklonjena, pa bih vas zamolio da na ovu činjenicu, na koju sam ukazao, odnosno predloga zakona, obratite pažnju.

U svemu ostalom ovaj zakon u svakom slučaju, za sada je predlog, ali kao zakon će posle dugo vremena dati svoj puni efekat.Zaista, za pohvalu je da imamo nešto što do sada nismo imali, a to je vrlo jasna procedura prilikom ostvarenja prava na besplatnu pravnu pomoć.

Sledeći zakon koji želim da komentarišem je Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Zaista, uvažena ministarko, ovo je jedan izuzetno, izuzetno kvalitetan Predlog zakona.

Za razliku od dosadašnjeg zakona, u ovom zakonu ste normirarli nešto što do sada niko nije normirao, naročito kada su u pitanju pravna sredstva ili pravni lekovi. Do sada je to bila samo žalba i mogućnost pokretanja upravnog spora upravnom tužbom. Sada imamo širu lepezu pravnih sredstava koja se mogu koristiti i tu zaista imate maksimalnu podršku, počev od pritužbe, pa zatim prigovora, kada se radi o onome ko obrađuje podatke, zatim, jako važno, a zaista jako važno da se može ostvariti i neposredna sudska zaštita, kao i da se može ostvariti pravo na naknadu štete kako materijalne, tako i nematerijalne i od svakog onog ko povredi određene propise ili deliktno čak pričini štetu onom na koga se podaci odnose, odnosno podaci vezuju.

Što se tiče Poverenika, ovde je status Poverenika konačno definisan kako treba i jasan, počev od njegovih nadležnosti, pa preko svega onoga što njegov status treba da kroz zakon i zakonsku regulativu bude predviđeno.

Nesumnjivo je da Poverenik mora da sprovodi inspekcijske poslove, da primenjuje zakon, da vodi računa o tome da li će kazne koje budu predložene ili izricane, na šta u svakom slučaju ima pravo, biti adekvatan mehanizam da se određeni problemi reše, ali, ono što je jako važno, jako je važno da sada imamo potpuno jasnu proceduru kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, koja do sada, moramo biti potpuno iskreni, nije bila u dovoljnoj meri precizno utvrđena.

Što se tiče Zakona o lobiranju, zaista su primedbe u odnosu na ovaj Predlog zakona apsolutno neumesne i neargumentovane. Zašto ovo govorim? Ovo je prvi put da donosimo antikorupcijski zakon, odnosno prvi put da se jednim Predlogom zakona, nadam se uskoro i zakonom, kada ga budemo izglasali, čini smanjenje korupcije, odnosno uticaj na javne politike se konačno sistemski rešava. Zašto? Zbog toga što taj potencijalni uticaj na donosioce odluka iz sive zone prelazi u zakon i to ne može niko da dovede u sumnju, naročito imajući u vidu da svako onaj ko će biti lobista, ko će moći da po odredbama ovog zakona sprovodi radnje koje su u ovom zakonu predviđene, mora da podnosi izveštaj. Taj izveštaj je, takođe, transparentan. On daje, s jedne strane, pravnu sigurnost da se zakon neće zloupotrebiti. S druge strane, obavezuje onoga na koga se ovaj zakon odnosi, kada je u pitanju sredstvo lobiranja, a i sam činilac lobiranja, odnosno onaj prema kome se lobiranje usmerava da mora ono što bude uradio prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije. Zašto? Zbog toga i po samom statusu, kao javni funkcioner, ima tu istu obavezu. Tu nema neke razlike između Agencije za borbu protiv korupcije i zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i ovog Predloga zakona, jer imaju isti cilj - da se korupcija suzbije, odnosno da se smanji na najmanju moguću meru.

Dobro je što je predviđeno da u tom izveštaju mora da bude sistematizovano ono što je jako važno, a to je predmet lobiranja, naručilac, javni funkcioner itd,

Da ne bi bilo preterano u stručnom objašnjavanju, kada bi se uprošćeno prokomentarisao ovaj zakon, ovaj zakon omogućava, s jedne strane, da se konačno oni koji su do sada pokušavali na razne načine da dođu do odgovarajućih odluka, naročito odluka koje donose organi javne vlasti, da utiču na javne funkcionere, da utiču na javne politike, a koristili su se različitim sredstvima, to više ne mogu činiti. Mogu, ali pod jednim uslovom - da uđu u ovaj sistem, da ispune uslove koje ovaj zakon predvideo da mogu po zakonu biti lobisti, da ne govorim sada koji su to kriterijumi, da imaju najmanje visoku stručnu spremu, da su državljani Srbije i svi ostali kriterijumi i da na taj način potpuno regularno i potpuno legitimno vrše lobiranje.

Konačno, da se razbije predrasuda, nije lobiranje sredstvo ostvarenja nepoštenih, nemoralnih i nezakonitih ciljeva. Lobiranje je sada sredstvo kojim se ostvaruju zakoniti ciljevi u zakonom sprovedenom postupku i to je zaključak svega onoga što treba da podrazumeva suština ovog zakona.

Što se tiče odredaba Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, vrlo kratko, ovim procesnim rešenjem se otklanja jedna prepreka koja je do sada bila prisutna u sudskoj praksi, a vezuje se za banke kao učesnike postupka, odnosno banke koje imaju neku stranačku legitimaciju. U konkretnom slučaju, radi se o kreditima i to pribavljanju prava, a to je pravo na izmirenje obaveza iz kredita, pa kako smo do sada imali jednu procesnu prepreku da banka nije mogla da stupi na mesto stranke u postupku, naročito kada je u pitanju pribavljanje prava od tužicoa, sada je to pojednostavljeno i mislim da ste uspešno rešili jedan problem, a to je da tužilac daje samo pisanu saglasnost i na osnovu pisane saglasnosti ulazimo u legitimaciju koja do sada nije mogla da bude prisutna. Mislim na stranačku legitimaciju, koja do sada nije mogla da bude prisutna u samom parničnom postupku.

Kada govorimo o Zakonu o izvršenju vanzovodskih sankcija i mera, takođe, vrlo kratko, taj zakon daje određene benefite učinicima krivičnih dela prema kojima su izrečene alternativne krivične sankcije i sada taj benefit koji do sada nije bio precizno i jasno uređen se vezuje za ono što je ovde propisan. Jedan sat boravka van mesta gde se pritvor izdržava, odnosno kazna, a to su kućni uslovi, u toku dana, u vremenskom periodu od 7 do 17 časova, kao i prvi razgovor sa licem prema kome je ta vanzavodska sankcija izrečena, što u svakom slučaju predstavlja jedan kvalitativan pomak u odnosu na dosadašnja zakonska rešenja.

Pošto ne bih više komentarisao o samim predlozima zakona, imajući veoma visok kvalitet predloga ovih zakona, želim da se obratim i ministru Stefanoviću u odnosu na zakon koji se vezuje za sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama.

Ministre Stefanoviću, ovim zakonom ste učinili jedan iskorak u pogledu prevencije, jer ovaj zakon treba posmatrati isključivo sa aspekta preveniranja svakog protivpravnog delovanja, svakog protivpravnog ponašanja koje se ne vezuje samo za stadione, ne vezuje se samo za objekte gde se sportske manifestacije održavaju, već i na lokacije koje su van tih objekata, a gde svakako dolazi do situacije u kojoj su ponašanja, koja su uglavnom protivpravna, jer se ovaj zakon ne bi donosio da nisu, generišu probleme i na stadionima i u sportskim dvoranama i na bilo kom drugom mestu gde se sportske manifestacije odvijaju.

Dobro je da u ovom smislu imamo sistemsko rešenje, koje će s jedne strane relaksirati policiju, a s druge strane uticati na potencijalne učinioce bilo kog vida protivpravnog delovanja, da takvo delovanje više nikada ne primenjuju. Zato smatram da je ovde preveniranje, odnosno preventivan karakter ovog zakona jako izražen.

Na samom kraju mog izlaganja, obraćam se predstavnicima Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca i želim da skrenem pažnju još jednom – kvalitetni predlozi, ne želim da ih komentarišem, zbog toga što nemam pravo da se mešam u to ni kao narodni poslanik ni kao građanin, ali mi je jako drago da i pored svega onoga što je bio pokušaj određenog pritiska, čak i na Odboru za pravosuđe, kroz razno-razna anonimna pisma su prošli kvalitetni kandidati.

Imam pravo da kažem da su to u Užicu dva kandidata za Osnovni sud i jedan kandidat za Osnovni sud u Požegi. Jelena Čupović, Tamara Jovanetić i Nataša Filipović, u svakom slučaju zaslužuju da budu izabrani za nosioce pravosudnih funkcija, odnosno sudove ovih sudova. Hvala vam najlepše.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Jovanoviću.
Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Borisav Kovačević

Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije
Puno hvala, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi ministri, uvaženi saradnici ministara, poštovane kolege i koleginice poslanici, u dnevnom redu ove sednice od 25 tačaka imamo 17 zakona, od kojih su 10 iz oblasti bezbednosti uopšte, a od njih 10, pet su zakoni koji regulišu rad institucija i službi na suprotstavljanju potencijalnim počiniocima i uopšte na sprečavanju urušavanja bezbednosti ove zemlje.

Među tih pet zakona su izmene i dopune Zakona o policiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Zašto potenciram ova dva zakona? Zbog toga što oni jesu po Strategiji važećoj o nacionalnoj bezbednosti, jesu činioci nacionalne bezbednosti. Stoga su oni meni, ja sam to uzeo kao parametar za najvažnije od svih predloženih tačaka, a inače svi zakoni u našem ovom dnevnom redu, njih 17, mislim da su izuzetno značajni za stvaranje ambijenta i stvaranje uslova za realizaciju nove Strategije nacionalne bezbednosti koja je upravo u toku donošenja.

Kao što znamo, Strategija nacionalne bezbednosti doneta je oktobra 2009. i dok ovu ne inaugurišemo i stavimo u primenu, proći će skoro 10 godina. U tih 10 godina, ne bih sada da u to ulazim i razlažem šire, ali su se mnoge okolnosti i u okviru međunarodne zajednice i u međunarodnom položaju Srbije i da ne nabrajam dalje promenile u meri da zahtevaju inovaciju ili pravljenje nove strategije nacionalne bezbednosti.

Osim što su ovi zakoni značajni za novu nacionalnu bezbednost, zakoni o policiji i privatnom obezbeđenju su, kažem, značajni i kao nosioci nacionalne bezbednosti, ali su svi ovi zakoni značajni i za obezbeđenje uslova i ispunjenje zahteva koji su pred nama a tiču se vremena za koje ćemo ući u EU.

Ja, od svega ovoga što je pred nama, u dnevnom redu, posebno bih želeo da iskažem lično pohvale Ministarstvu unutrašnjih poslova za svu ozbiljnost i značaj unapređenja i dogradnje, upravo zakona o privatnom obezbeđenju.

Mislim da se tu najviše unapredilo a mi smo, ako se sećate, kad smo donosili prvi put Zakon o privatnom obezbeđenju i rekli da će upravo iskustvo u njegovoj primeni nametati njegovu dogradnju i unapređenje. Mislim da je to učinjeno u maksimalnom stepenu, pogotovu kad se uporedi kratko vreme njegove primene, jer se on faktički primenjuje tek od 01.01.2017. godine, pošto je 2015. godine izmenama i dopunama njegova primena pomerena za taj datum.

Hteo bih neke stvari da naglasim pored mnogih koje su ovim izmenama i dopunama na ovom zakonu učinjene. Mislim da je ovim zakonom koji je pred nama obezbeđena sprega za delovanje sa policijom, ali s druge strane nije se podleglo i ostavljeno nedefinisano polje rada koje bi omogućilo da se privatno obezbeđenje ubacuje, da tako kažem, u delokrug, odnosno, nadležnost policije. Mislim da je to vrlo dobro sa pravom merom učinjeno i urađeno.

Jako je važno da su ovim zakonom definisani veoma bitni po svom doprinosu pojmovi i odredbe i subjekti u ovoj oblasti, kao što je definisanje odgovornog lica, kao što je bezbednosna smetnja posebno značajno, kao što je korisnik usluga, posebno opet pitanje legitimacije, kao što je redar, kao što je unutrašnja služba obezbeđenja, samozaštita itd.

Preciznije uređena organizaciono-tehnička komponenta vršenja delatnosti i obaveze pravnih lica i preduzetnika prema policijskim organima, kao što su kontrolni centri, kao jedna, podvlačim, od najznačajnijih stvari.

Pojačana je direktna veza i promptno obaveštavanje policije i njenih organa o dešavanjima na terenu i saznanjima u toku obavljanja poslova, što doprinosi mnogo jačoj sprezi policijskih organa i privatnog obezbeđenja u delovanju ka ostvarenju istih ciljeva na bezbednosnom planu.

Zatim je u pitanju obuka i obaveze pravnih lica i preduzetnika sa ovlašćenjem za obuku. Tu je sve precizirano do mere da se na taj način mogu obezbediti kvalitetniji i stručniji kadrovi u privatnom obezbeđenju.

Posebno je značajno da je do kraja definisan nadzor od strane Ministarstva unutrašnjih poslova nad poslovima privatnog obezbeđenja, da je razrađen i jasno definisan i može obezbediti dalje usavršavanje i kvalitetnije obavljanje privatnog obezbeđenja.

Predviđenim sankcijama, što je takođe jedno od najznačajnijih stvari, i na drugi način obezbeđeni su uslovi za disciplinovano obavljanje privatnog obezbeđenja, jer je to jako bitno, obzirom da su u opticaju, da tako kažem, u sektoru privatnog obezbeđenja, koje kratke, koje duge cevi, računa se od 60 do 100 hiljada komada.

Ima dosta toga što bi se dalje moglo nabrajati što je unapređeno, ali bih hteo da bacim akcenat na dve stvari koje nisu našle mesta u izmenama i dopunama ovoga zakona, odnosno u ovom novom zakonu, a čini mi se da su jako bitne i mislim da se to verovatno, pretpostavljam, to će ministar reći, imalo u vidu ali da verovatno nema još dovoljno komponenti ni argumenata da se do kraja definišu dve stvari. Prva je pitanje statusa stranaca kao pravnih lica i preduzetnika u oblasti privatnog obezbeđenja.

Ja moram ovde da kažem, što više čovek razmišlja o tome da se sve više dolazi do ubeđenja i mislim da ćemo mi morati to krupno pitanje rešiti, a to je da iz sektora privatnog obezbeđenja isključimo strance kao pravna lica, odnosno preduzetnike. Ne bih da to sada razrađujem, ali je vrlo bezbednosno delikatno pitanje njihovog postojanja u tom sektoru, posebno u neposrednoj ratnoj opasnosti ili u ratnoj opasnosti, obzirom da su im u rukama tolike hiljade i desetine hiljada oružja.

Druga stvar koja nije definisana i koja će verovatno morati biti definisana je pitanje otvaranja mogućnosti i uslova za uključivanje aktivnih policajaca u privatno obezbeđenje u tzv. slobodnom vremenu. Mislim da kad su u pitanju policajci, da oni moraju, bez obzira na specifičnosti posla, imati ista prava kao i, recimo, zdravstveni radnici. Zašto bi zdravstveni radnici mogli da idu u privatne klinike u slobodnom vremenu i da rade, a da policajac ne može u slobodnom vremenu kao dopunu svojoj zaradi obezbediti na taj način da obavlja poslove u privatnom obezbeđenju?

Mislim da će ove dve stvari sigurno uslediti i morati da se istretiraju u narednim izmenama i dopunama ovog zakona.

Kad je u pitanju Zakon o policiji, to je jedan od najznačajnijih činilaca nacionalne bezbednosti. Nova strategija nacionalne bezbednosti mora, videćemo šta, koliko ja znam, ona je sada u fazi nacrta, odnosno pripremanja predloga i videćemo šta u njoj stoji, ali vi verovatno znate šta, kad su u pitanju izmene i dopune, mislim da mora uporedo sa njenim dovršenjem i aktiviranjem, znači, stavljanjem u primenu, da se moraju doneti izmene i dopune da ne kažem mnogih zakona, verovatno i neki novi zakoni u sistemu bezbednosti, odnosno u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, u sistemu odbrane i ići što se bliže vremenski može istovremeno u primenu sa strategijom.

U okviru toga je jako bitno, kad se strategije nove tiče, da je tako nazovem, transformacija Ministarstva unutrašnjih poslova, između ostalog, na planu veće sinergije i sadejstva sa kontraobaveštajnom komponentom u sistemu nacionalne bezbednosti.

Inače, u bezbednosno-obaveštajnom sistemu moralo bi doći do kardinalnih inovacija na organizacionom i operativno-tehničkom planu, a u pravcu centralizovanja odnosno objedinjavanja i u smeru osamostaljivanja, s druge strane i pregrupisavanja i novih oblika delovanja, o čemu ovde ne možemo šire razgovarati, obzirom da je uključena javnost.

U novim izmenama i dopunama ovog Zakona o policiji, mislim da mora uslediti širi zahvat, da tako kažem, ali razumem da ovo što je sada tretirano, i ministar je rekao, kao izmene i dopune, uglavnom se tiče plata, da je to bilo neminovno da se uredi da bismo mogli uraditi te naredne izmene i dopune u sistemu, posebno dopune i izmene koje se tiču položaja i statusa pripadnika policije i MUP. Jer, te nove izmene i dopune će nam diktirati i nova strategija, koja će proizvesti neminovno i transformaciju drugih državnih organa.

Kod dalje dogradnje ovog zakona treba poseban akcenat imati, odnosno pozornost, samo ću nabrojati, na nekoliko pitanja – pitanje bezbednosne provere mehanizma kao mehanizma kontrole i preispitivanja bezbednosne provere, zatim, upotreba sredstava prinude, obaveštavanje o pravima, gde dolazimo u sudar sa ustavnim nekim odredbama itd, čuvanje oružja u stanu, odgovornost policije u postupanju, maloletnik kao počinilac i kao zaštitnik, čini mi se izuzetno bitna i važna tema, obzirom da je maloletnički kriminal uopšte uzev u porastu.

Zatim, formiranje centralne baze podataka o pritužbama građana na rad policije. Zatim, psihološka prevencija i zdravstvena zaštita u policiji. Izuzetan segment koji nameće potrebu jačanja zdravstvenog sektora u policiji. Znamo kolika je brojnost. Zatim, čuvanje oružja van radnog vremena u svetlu nasilja u porodici, racionalizacija kadrova, jer je moguća politizacija u tom procesu, unutrašnja kontrola u policiji i uloga policije u razvoju iste u društvu, ukupno ozdravljenje institucija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala itd, itd.

Na kraju da kažem, ako sam pri kraju, a jesam, da će poslanička grupa PUPS-a u danu kad budemo usvajali ove zakone dati podršku svim predloženim zakonima. Hvala.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem, kolega Kovačeviću.
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica. Izvolite.
...
Pokret socijalista

Bojan Torbica

Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
Poštovani predsedavajući, cenjeni ministri sa saradnicima, kolege narodni poslanici, pred nama se danas nalaze set izuzetno bitnih zakonskih predloga koje će poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka u danu za glasanje podržati.

U skladu sa vremenom za diskusiju koje mi je na raspolaganju, ja ću se uglavnom osvrnuti na predloge zakona iz oblasti bezbednosti, dok će o ostalim predlozima zakona i o izboru sudija i zamenika javnog tužioca govoriti moje kolege iz poslaničke grupe u kasnijoj raspravi.

Polazeći od nužnosti svakog odgovornog društva da kontinuirano radi na unapređenju stepena svoje otpornosti prema pretnjama i opasnostima od katastrofa, kao i činjenice da su pretnje ove vrste u poslednjoj deceniji sve prisutnije na globalnom nivou, kada se može očekivati njihovo povećanje u budućem periodu, neophodno je preispitati potrebe i mogućnosti za unapređenje postojećeg sistema zaštite i spasavanja u Republici Srbiji.

Postojeći sistem je uspostavljen na principima koje je definisao Zakon o vanrednim situacijama, koji je postavio temelje za njegovu izgradnju, kao jedinstvenog sistema identifikovalo subjekte i snage sistema i definisao položaj i ulogu svih subjekata sistema od Vlade preko nadležnih državnih organa i institucija, pa sve do pojedinaca.

Ovaj sistem je suočen sa velikim izazovima i npr. poplava koja se dogodila Republici Srbiji u maju 2014. godine, u razmerama koje nisu zabeležene u poslednjih 120 godina, ugrozila je živote, zdravlje i imovinu više od milion i po ljudi koji čine preko 20% ukupnog stanovništva Srbije. Poplava je ugrozila u velikom obimu i uništila imovinu veće vrednosti, čime je bio onemogućen rad privrednih subjekata, škola i drugih obrazovnih ustanova, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite i drugih subjekata na poplavljenim područjima, a naročito je bio ugrožen nesmetan rad energetskog sistema Republike Srbije.

Veliki broj ljudi, pripadnika vojske i policije, drugih stručnih organizacija, kao veliki broj građana, ne samo onih čija je imovina bila ugrožena, već i drugih građana, dobrovoljaca, bio je angažovan na saniranju posledica. Vlada je radi spašavanja života ljudi i imovine veće vrednosti preduzimala odgovarajuće mere, odnosno mere koje je bilo neophodno preduzeti.

Zbog svega ovoga osnovni ciljevi kome teže rešenja u Predlogu zakona koji je pred nama, tj. o Predlogu zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, jesu prvenstveno u sveobuhvatnom normiranju preventivnih mera i aktivnosti radi smanjenja rizika od katastrofa, efikasnom reagovanju u slučaju nastupanja katastrofa, kao i što efikasnijem otklanjanju njihovih posledica, kako bi se što pre obezbedili oporavak i normalizacija uslova za život i rad na pogođenom području. Predlogom zakona stvoriće se neophodni normativni uslovi za efikasnije sprovođenje zaštite od elementarnih i drugih nepogoda, što će doprineti povećanju stepena bezbednosti svih građana.

Na povećanje stepena bezbednosti građana odnosi se i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, čija će dosledna primena od strane svih specijalizovanih državnih institucija biti brana velikoj društvenoj opasnosti koju sa sobom nosi nasilje na sportskim priredbama. Sprečavanje nasilja i nedoličnog ponašanja nužno iziskuje usvajanje pomenutog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, pošto će usvajanje ovih zakonskih izmena u velikoj meri omogućiti, prvenstveno MUP i pravosudnim organima, da uspešno suzbiju pojave nasilja i nedoličnog ponašanja u vezi sa sportskim priredbama, a pravim navijačima i ljubiteljima sporta omogućiti da se osećaju bezbedno i da uživaju u sportskim priredbama.

Kada smo već kod MUP, želim da pohvalim činjenicu da je ono u prethodnom periodu sprovelo niz aktivnosti u okviru reformskog procesa kojim se uspostavljaju temelji za jedinstven i funkcionalan sistem rada i organizacija.

Prvi od značajnih koraka na ovom putu bilo je usvajanje Zakona o policiji 2016. godine i njegovih izmena marta ove godine. Zakon o policiji je prepoznao i usvojio koncept razdvajanja poslova u Ministarstvu na policijske i unutrašnje poslove i razdvajanja zaposlenih na policijske i državne službenike.

Zakonom o policiji i podzakonskim aktima donetim u skladu sa njim, želela se zaštiti specifičnost poslova policijskih službenika i policijske službe čime je uveden sistem karijernog napredovanja izgradnjom profesionalnog i transparentnog sistema ocenjivanja, školovanja, osposobljavanja, usavršavanja zdravstvene i psihološke pomoći. Tim se ostvaruje strateško opredeljenje da policijska služba bude hijerarhijska organizacija utemeljena na pomenutom sistemu napredovanja čime se omogućava njeno približavanje savremenim policijskim sistemima.

Prateći koncepte uspostavljanja na temeljima Zakona o policiji bilo je potrebno prilagoditi sistem plata, kako bi se na adekvatan način ispratile reformske aktivnosti i zaokružio započet proces u Ministarstvu. Pre svega, u skladu sa gore iskazan problemima, cilj ovih izmena jeste uspostavljanje sistema koji će obezbediti istu platu za isti rad.

Zakon o detektivskoj delatnosti donet je u decembru 2013. godine, čime je uspostavljen pravni okvir u ovoj oblasti u Republici Srbiji. Do tada je sistem u okviru koga se obavljala detektivska delatnost postojao u praksi, ali bez adekvatnog pravnog okvira. Imajući to u vidu, poznata je potreba da se predmet oblasti uredi i stavi pod kontrolu države uz jasno definisanje prava i obaveza subjekata u ovoj delatnosti i adekvatne sankcije za nepoštovanje propisanih obaveza.

U prethodnom periodu primene zakona uočen je prostor za unapređenje uspostavljenog sistema, kao i određeni nedostaci koje je potrebno otkloniti, a koji se nisu mogli do detalja predvideti prilikom predlaganja osnovnog teksta zakona. Nakon analize stanja u zakonu i praksi i iskustva stečenog prethodnih godina u primeni zakona, predložene su izmene i dopune kako bi se omogućilo da se zakon primenjuje u punom kapacitetu, a istovremeno unapređenje policijskog postupanja u vezi sa nadležnostima saglasno Zakonu o detektivskoj delatnosti.

Predloženim izmenama u znatnoj meri će se poboljšati pravna predvidivost i sigurnost, pa se tako utvrđuje bezbednosna provera i bezbednosna smetnja, a i jasnije i preciznije se uređuju prava i obaveze prilikom vršenja nadzora nad, kako nadziranih subjekata, tako i policijskih službenika koji vrše nadzor.

Takođe, imajući u vidu da zakon datira iz 2013. godine bilo je neophodno izvršiti usaglašavanje dela odredaba sa propisima kojima se pre svega uređuje opšti pravni postupak i zaštita podataka o ličnosti. Definisanje izmene i dopune zakona u znatnoj meri će doprineti jasnom definisanju prava i obaveza i dužnosti subjekata u ovom, odnosno sektoru bezbednosti, kao i unapređenju rada policijskih službenika Ministarstva na sprovođenju zakona, posebno poboljšanje efikasnosti vršenja nadzora.

Zakon o privatnom obezbeđenju donet je 2013. godine, a izmenama ovog zakona 2015. godine njegova primena je odložena do 1. januara 2017. godine.

Na osnovu sveobuhvatne analize rezultata primene Zakona o privatnom obezbeđenju u prethodnom periodu uočeni su određeni nedostaci u okviru rada Sektora privatne bezbednosti, koje je potrebno otkloniti preciziranjem pojedinih odredaba i uz poboljšanje postojećih rešenja u zakonu, radi omogućavanja njihove efikasnije primene.

Naime, problemi u primeni ovog zakona javili su se delom zbog neusaglašenosti sa opštim propisima koji uređuju rad i radne odnose, upravni postupak, obezbeđenje javnih okupljanja, odnosno sportskih manifestacija, nedovoljno jasno definisane uslove za primenu ovlašćenja službenih obezbeđenja, postupanje sa vatrenim oružjem i drugim sredstvima prinude.

Ministarstvu unutrašnjih poslova u praksi probleme stvara i nedovoljno jasno uređen način vršenja nadzora i kontrole privatnog obezbeđenja, kao i neusaglašenost kaznenih odredbi sa dispozicijama u zakonu.

Takođe, u jednom delu zakona postoji terminološka neusaglašenost sa međunarodnim i srpskim standardima iz oblasti privatne bezbednosti. Međutim, i pored uočenih nedostataka kroz primenu Zakona o privatnom obezbeđenju uspostavljen je u dobroj meri efikasan sistem privatne bezbednosti.

Radi unapređenja rada Sektora privatne bezbednosti, usaglašavanja standarda rada u ovoj oblasti, umanjenja dela nepotrebnih obaveza ovog sektora, unapređenja rada MUP u sprovođenju nadzora i stvaranja uslova za obrazovanje stručnih akreditovanih radnih tela koja će obavljati poslove usaglašavanja tehničkih i drugih standarda u radu privatnog obezbeđenja neophodne su predložene izmene i dopune Zakona o privatnom obezbeđenju.

Kada govorimo o dobrovoljnom vatrogastvu, moramo konstatovati da ova oblast nije u celosti regulisana nijednim zakonom Republike Srbije, a da se radi o oblasti koja je od značaja za sprovođenje zaštite od požara, spasavanja ljudi i imovine, sprečavanja suzbijanja tehničko-tehnoloških nesreća i elementarnih nepogoda bilo je neophodno navedeno precizno definisati i urediti, imajući u vidu da se radi o ozbiljnoj materiji.

Ono što je dobro jeste činjenica da u našoj zemlji postoji veoma razvijena tradicija dobrovoljnog vatrogastva, koju je potrebno osnažiti i razviti kako bi činila sastavni deo sistema podrške nadležnom organu u sprečavanju nastanka i ublažavanja posledica, pre svega opasnosti od požara, ali i drugih vidova opasnosti.

Ono što bih na kraju želeo da istaknem jeste činjenica da se predlogom ovog zakona afirmiše dobrovoljno vatrogastvo među mladima, da se predviđa osnivanje omladinskih klubova, kao i obaveza za jedinice lokalne samouprave da svojim aktima utvrde različite podsticajne mere za pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih jedinica, kako bi se građani dodatno motivisali da pristupe ovakvom obliku organizovanja.

Zahvaljujem.
...
Socijalistička partija Srbije

Đorđe Milićević

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Izvolite.
...
Socijaldemokratska stranka

Nenad Konstantinović

Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarka, ministre Stefanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, vladajuća većina sa SNS-om je još jednom uspela da onemogući ozbiljnu raspravu o vrlo značajnim zakonima, zakonima koji se tiču ograničavanja prava građana zakonima koji se tiču smanjenja, koji bi trebalo da dovedu do smanjenja korupcije time što ste 24 tačke dnevnog reda spojili u jednu, od toga 17 zakona vrlo važnih ste spojili u jednu tačku, a od toga 16 tačaka je došlo po hitnom postupku u ovaj parlament pre četiri-pet dana. Zakazali ste sednicu od četvrtka za utorak, tek da nema vremena da se bilo ko pripremi da govori o ovim zakonima.

To vam nije bilo dovoljno i vi ste uspeli da podnesete 360 amandmana na prva četiri člana zakona koji predlaže ministar Stefanović. Srpska napredna stranka predlaže 360 amandmana na četiri člana prvog zakona. Zašto to radite? Ne zato da mi ne bismo mogli da raspravljamo o tim zakonima, već zato da onemogućite građane da vide raspravu u ovom parlamentu i da u direktnom televizijskom prenosu vide šta je to što Vlada sprema građanima kroz predložene zakone. Na koji način ćete onemogućiti borbu protiv korupcije? Na koji način ćete ograničiti prava građana?

Dakle, skrivate od građana ono što predlažete i zato ne dozvoljavate raspravu u Skupštini. Ja zato ovom prilikom neću govoriti o zakonima koje je predložio ministar Stefanović, jer nisam imao vremena da ih pročitam, došli su pre četiri dana, ali ću govoriti o zakonima koje je predložilo Ministarstvo pravde.Cilj ovih zakona bi trebalo da bude smanjenje korupcije. Cilj mera i preporuka treba da bude da se u ovoj zemlji smanji korupcija koja razjeda ovo društvo. Do 2012. godine, do dolaska SNS na vlast, donet je i Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, ustanovljena su nezavisna regulatorna tela, Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

Od tada, do danas, ne da niste unapredili nijednu od ovih institucija, a potrebno je njihovo unapređivanje, jer se u praksi pokazalo za ovih šest-sedam godina da ima stvari koje treba unaprediti, vi ste potpuno suprotno radili na urušavanju tih institucija. Zgazili ste sve ove institucije. Zgazili ste na taj način što ste za rukovodioce doveli ljude koji su bliski političkoj stranci na vlasti i to znate vrlo dobro da ste uradili.

Znate ko je direktor Agencije za borbu protiv korupcije? Čovek koji je finansirao kampanju SNS. Jel stvarno mislite da neko ko je finansirao kampanju SNS može da kontroliše izveštaje o finansiranju političkih stranaka ili da kontroliše izveštaje koje podnose lobisti?

Pominje se GREKO danas i da je jedna od preporuka GREKA da se donese zakon o lobiranju. To je tačno, GREKO je 2015. godine, pre tri godine, 13 preporuka dao. Do današnjeg dana nije ispunjena nijedna. Tri godine niste ispunili nijednu preporuku. Iz izveštaja njihovog iz 2017. godine piše – nezadovoljavajuća primena preporuka i piše – nazadovanje Srbije u borbi protiv korupcije. Gospodo, mi nazadujemo u borbi protiv korupcije, koja je najveći problem ovog društva.

Zašto niste nijednu preporuku Evropske komisije, nijednu preporuku GREKA, nijednu preporuku OEBS-a usvojili? Zato što vi u stvari ne želite da se Srbija razvija poput razvijenih evropskih zemalja.

Vi se opirete svim silama da se dostignu standardi u ovoj zemlji koji postoje u zemljama EU, koji postoje u zemljama zapadnih demokratija. Deklarativno pričate kako ste za EU, a u suštini hoćete samo da se štiklira neka tačka da je ispunjena na putu ka EU. Za vas akcioni plan, strategija, apsolutno nemaju nikakve veze. Papir trpi sve i baš vas briga šta piše, vi znate da to što piše ne morate da donesete, a i ako donesete neki zakon, vi taj zakon nećete primeniti ako vam ne odgovara.

Juče smo imali ovde razgovor i sa gospodinom Hukanom, pa šta je rekao? Ne primenjuju se zakoni u Srbiji i oni koji su doneti se ne primenjuju. Nećemo ovim tempom doći do 2025. godine do EU. Gospodo, 2011. godine smo ostvarili status kandidata. Vi ste došli 2012. godine na vlast, 14 godina od tada mi nećemo moći da uđemo u EU. Zašto? Zato što ne radite ništa na ovom planu i zato što sve što se donosi, donosi se pod pritiskom EU i Evropske komisije, kada dođete do kraja, onda morate da donesete zakon o lobiranju, a u stvari, vi ne delite te vrednosti. Vi to ne želite i opiraćete se koliko god možete.

Šta je posledica toga? Posledica toga je da građani odlaze iz Srbije. Gde odlaze? Odlaze u zemlje EU i zemlje zapadnih demokratija, 60.000 godišnje ode iz Srbije, 40.000 se manje rodi, 100.000 nas ima manje svake godine. Za 10 godina će biti milion ljudi manje u Srbiji. To želite? E pa ja živim u ovoj zemlji, moja dece žive u Srbiji i mi nemamo nameru da odustanemo od toga da Srbiju napravimo normalnom državom. Mi hoćemo da uvedemo standarde koji postoje u tim zemljama gde građani odlaze, da postoje u Srbiji, da niko više ne bi otišao iz ove zemlje.

Preduslov za borbu protiv korupcije je nezavisno sudstvo, jako tužilaštvo. Koju poruku šalje Ministarstvo pravde kada kaže – mi predlažemo da se amandmanima na Ustav uvede da pet od deset članova Visokog saveta sudstva bira Skupština. To je poruka da će pet političara sedeti u Visokom savetu sudstva, pet koje izabere SNS, kojima je dovoljno da imaju završen pravni fakultet, mogu biti bliski stranci. Oni će dalje da biraju sudije. Gospodo, može mnogo brže, podnesite predlog na glavni odbor SNS. Nemojte da se zamajavamo, ne treba nam Skupština, ne treba vam Visoki savet sudstva. Sada imate jednog člana iz Skupštine i ministra u tom telu. Vi sada uvodite pet političara. Isto to radite i u Državnom veću tužilaca.

Dakle, to je direktna poruka da će pravosuđe biti potpuno politizovano, biće po Ustavu politizovano i nema nezavisnog pravosuđa, biće gore nego što je danas. Unazađujete nas tim predlozima.

Zakon o lobiranju treba da spreči korupciju. Ovaj zakon kako ste ga predložili, neće sprečiti korupciju, jer prvo uopšte ne utiče na to kako se lobiraju pojedinačne odluke i kako se donose odluke o tome kome se dodeljuju poslovi u ovoj zemlji, na koji način se omogućava finansijerima političkih stranaka da ostvaruju svoje privatne interese.

Zašto tim zakonom o lobiranju niste definisali i neformalno lobiranje? Zašto niste definisali da se izveštaji o lobiranju podnose agenciji, a agencija da ga objavi javnosti, da mi znamo šta je to o čemu se lobiralo. Nema podnošenja tih izveštaja javnosti. Izveštaj dolazi kod direktora agencije, a direktor agencije je bio finansijer u kampanji zvanično SNS. Dakle, ovaj zakon ne da nije potpun, nego nećete smanjiti korupciju nikako, jer će neformalno lobiranje koje nije regulisano, biti dominantno u periodu koji dolazi.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti. Ovaj zakon isto kao i ustavni amandmani gori je deset puta od sadašnjeg zakona. Zašto gori? Zato što je neprecizan, zato što je nejasan, zato što je nerazumljiv i na kraju u potpunosti neprimenjiv. Niko, ja ne znam da li vi razumete da se zakoni donose zbog građana. Znači, prosečan građanin kada pročita taj zakon, on mora da razume šta u njemu piše, jer se tiče njegovih prava i tiče se, što je važnije, ograničavanja njegovih prava.

Ja, kao advokat, ne razumem šta u tom zakonu piše. Siguran sam da ministarka, koja zakon predlaže, takođe ne razume šta u tom zakonu piše. Poverenik je rekao da ni njemu nije jasno šta u tom zakonu piše. Ja ću vam citirati član 40. U njemu piše, dragi građani, sledeće – Prava i obaveze iz člana 21, 23, 24, 26, člana 29. do 31, člana 33. do člana 36, do 39. i člana 53, kao i člana 5. ovog zakona, ako se te odredbe odnose na ostvarivanje prava i obaveze iz člana 21, 23, 24, 26, člana 29. do 31, člana 33. i člana 36. do 39. ovog zakona, mogu se ograničiti ako ta ograničenja itd.

Ovo je napisano tako da ovo niko ne može da razume. Ovo niko ne može da razume. Nikada nije bio tekst zakona od 63 strane u Skupštini Srbije, kao da je pisan na nekom drugom jeziku. Mislim da su ovde prepisane mnoge odredbe iz odluka i direktiva evropskog parlamenta, bukvalno prepisane, odnosno niste znali da ih prevedete pa ste koristili gugl translejt i to što je gugl translejt izbacio, to ste stavili u ovaj zakon.

Nije ovo jedini član koji ne može da se razume. Ne može da se razume ni član 6. u kome imate negaciju negacije. Niko ne može da shvati šta ovde piše. Ali, ono što može da se shvati iz stava 2. ili 3. ovog člana, a to je da se ograničenja odnose na građane, ali ne znamo ko ta ograničenja može da donese. Ne piše da ta ograničenja mogu biti precizirana zakonom. Da piše zakonom, onda bi ta ograničenja donosila Skupština Srbije, a to su predstavnici građana.

Vi ste uveli odredbu da direktor BIA, da rukovodilac u privatnoj agenciji za obezbeđenje, privatnoj detektivskoj agenciji, nadležnom organu može da donese odluku da ograniči prava građana u smislu zaštite podataka o ličnosti. Šta to znači? To znači da ste ovu odredbu doneli 15 dana posle toga kada je jedan zvaničnik BIA rekao – ko je pretnja za nacionalnu bezbednost u ovoj zemlji, pa kaže, novinari, odnosno mediji, sindikati, opozicioni političari. To je pretnja za nacionalnu bezbednost. E, sada, svi ti koji su pretnja za nacionalnu bezbednost mogu da očekuju da po zakonu njihovi lični podaci, privatan život tih ljudi osvane na naslovnoj strani „Informera“. To je zakon koji vi predlažete.

Iz ovih razloga SDS ne može da glasa, niti podrži ni jedan zakon i bićemo protiv svih predloženih zakona. Hvala.