Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2018.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/259-18

3. dan rada

02.11.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:05 do 19:50

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
: Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 85 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 24. tačke dnevnog reda.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Stevanović. Izvolite.

Aleksandar Stevanović

Poslanička grupa Slobodni poslanici
Hvala lepo.

Poštovani potpredsedniče, uvaženi predstavnici izvršne i zakonodavne vlasti, dame i gospodo imamo set zakona od kojih neki predstavljaju, kako da kažem, regularno prilagođavanje zakona našem evropskom putu, posebno Poglavljima 23, 24, a to su stvari koje su dobre za našu zemlju, jer je posao koji nas tu očekuje prilično velik.

Takođe, imamo i nekoliko zakona koji su, uslovno rečeno, novi ili vrlo sistemski definišu neke oblasti koje su bitne u Republici Srbiji. Nas u Pokretu centra uvek interesuju zakoni koji se tiču klasičnih funkcija države. Ovde uglavnom imamo nešto što se tiče i pravosuđa i što se tiče bezbednosti i slobode građana Republike Srbije.

U svom izlaganju osvrnuću se na sedam zakona koji su, s naše tačke gledišta, ključni. Suštinskih zamerki nemamo, ali imamo neke stvari na koje želimo ukazati i načelno i u pojedinostima, i nekih stvari za koje želimo istaći da predstavljaju, kako bih rekao, jedan solidan napredak.

Prvi zakon koji na koji nemamo, neke kako bih rekao, suštinske primedbe, ali imamo jednu zabrinutost i imamo zabrinutost koju smo dobili od strane jedne institucije koja je starija od Republike Srbije.

Kada je reč o Zakonu koji se odnosi na zaštitu podataka o ličnosti, član 40. je ostavio, i ako smo to čuli, a osećam potrebu da to još jednom ponovim, jedan veliki prazan prostor da se privatnost može limitirati i nečim što nije zakon. podzakonskim aktima ili čak i odlukama lica koja su ovlašćena da te odluke donose. U svetu je prisutan trend straha za bezbednost. Mi nismo jedini. Mi imamo sreću što nismo imali bezbedonosne izazove kakve imaju zemlje u drugim delovima sveta.

Međutim, postoji taj veliki problem kada u velikom strahu za našu bezbednost, za sigurnost svakog pojedinačnog građanina, štrpnemo malo previše slobode, i onda umesto da naši aparati prisile, naši aparati koji državni, koji se brinu o slobodi i imovini lica privatnih i fizičkih u Srbiji, postanu potpuno aparati koji zadiru u naše živote, više nego što je neophodno zbog bezbednosti Republike Srbije i svakog njenog građanina.

Niko u svetu nije našao dobar balans za koji bi rekli da je najbolji, ali ja volim da pođem od činjenice da ako je kuća zamak svakog od nas, u kojoj Republika Srbija bez sudskog naloga koji se zasniva na jednom dobrom razlogu sa svom svojom silom ne može da uđe, pa makar ta kuća bila daščara, nemala prozore, vrata, ili šta god drugo, kuća je zamak. Privatnost je to isto samo na planu duše i zadiranje u privatnost, osim ako niste javna ličnost, a i u tu treba da postoje razumne granice je nešto što nije dobro.

Ovde, bojim se, da nije bilo toliko želje da mi budemo zemlja koja trkeljiše u privatnost ljudi, ali smo možda nehotično ostavili prostor, pogotovo u Srbiji koja jeste jedno malo globalno selo, na srpski način, da podaci cure i da onda svako, ali baš svako, može postati predmet nečega što ne bi želeo da se dogodi njemu samom. To je znači, jedna, kako da kažem, primedba načelne prirode kada bi ubacili reč zakon, bilo bi manje brige, ili taksativno nabrojali šta su to ti slučajevi kada može neko drugi da zadire u privatnost, a mi znamo šta je to pitanje bezbednosti.

Takođe, dobili smo pismo i od NJegove svetosti Patrijarha srpskog i Svetog Arhijerejskog sinoda. Mislim da su njihove, kako da kažem, zabrinutosti, možda i preterane, ali imajmo u vidu da je crkva institucija starija od Republike Srbije, moderne, obnovljene Republike Srbije, da mi tek 20 i nešto godina imamo pravu odvojenost crkve od države i da treba da se tome učimo, i da trebamo da razumemo koliko je to jedna kompleksna tematika na koju neke zemlje nemaju odgovore, ni dan danas posle 200 godina.

U ovoj Skupštini sede ljudi koji su bili svedoci kada je u našoj zemlji postojala ideologija koja je menjala veru i kada, ljudi koji veruju, bili su progonjeni, ili su im bile uskraćivane mogućnosti u životu. S toga bi bilo dobro da se na tu zabrinutost odgovori ne tako što ovaj zakon ne bismo usvojili ili povukli, ali tako što bi tu zabrinutost otklonili.

Jako je bitno kao što je bitno da država ne zadire u crkvu, bitno je i da se ne dešava obratno. Nije u zloj nameri, siguran sam, ali je dug proces učenja na tome.

Drugi zakon koji podržavamo, iako je možda moguće tu oblast i urediti, bez zakona, jeste Zakon o lobiranju. Međutim, GREKO preporuke, a na žalost dobijamo još uvek GREKO preporuke, nismo još taj put završili, a biće dobro da ga završimo. Ja se između ostalog lično trudim, da ga završim koliko mogu. Verujem i svi vi.

GREKO nam je preporučio da uvedemo Zakon o lobiranju, i dobro je iz jednog načelnog i principijelnog razloga, ako su nama puna usta da lobiramo u Briselu, Vašingtonu, Moskvi, Pekingu, i svugde gde možemo raditi nešto dobro za Republiku Srbiju, jako je dobro da imamo zakon koji kaže kako se lobira u Beogradu.

To nije nešto što je sporno. Zakon može smanjiti stepen korupcije. Zakon će dovesti do transparentnosti, ali i dalje ostaje pitanje da li smo mi spremni da ga doslovno poštujemo i tu će biti izazovi.

Kažem da moramo da mislimo sada, na vreme, kako ćemo sprovoditi taj zakon. Nema ništa loše u tome da grupa koje zakon se tiče objasni preko posrednika posledice eventualno tog zakona i šta bi neka druga rešenja mogla da donesu. Tanka je zamka između uvažavanja tih interesa i pravljenja zakona po meri neke interesne grupe, a nekad mi se čini da se to povremeno omakne u Srbiji.

Kada je reč o Zakonu o sprečavanju nasilja na sportskim objektima, u grupi Pokreta centra i Slobodnih poslanika mi smo protiv svakog ekstremizma. Ekstremizam preziremo, ekstremizam osuđujemo i to ćemo uvek raditi.

Ovaj zakon ima odredbe koje se tiču toga da ekstremizmu nema mesta na sportskim objektima ne zbog toga što nas UEFA ili neke druge sportske federacije, evropske i svetske, kažnjavaju, nego zbog toga što je to nešto o čemu ne bi trebalo da bude mesto u Republici Srbiji na bilo kom mestu.

Odredbe koje se odnose na mržnju, koje se odnose na to da se mogu koristiti pirotehnička sredstva, koja se odnose na pokušaje skrivanja identiteta ljudi koji su spremni da rade stvari koje nisu u interesu javnog reda i mira, i uopšte ugleda naše zemlje, bezbednosti i slobode građana, jesu dobre odredbe.

Drago mi je što je izbačena odredba u kojoj se u Zakonu o sprečavanju nereda sprečava preprodaja karata. Sprečavati preprodaju karata u oblasti kada nema bezbednosnog rizika je besmisleno, osim ako preprodaja nije motivisana utajom poreza. Kada se moraju znati ljudi koji jesu na sportskoj priredbi, onda preprodaja nije nešto što je u redu, ali u suštini sama preprodaja, po sebi, nije nešto što bismo trebali smatrati kažnjivom. Ako možete preprodavati bilo koju hartiju od vrednosti, trebalo bi da možete i to da radite. Doduše, neki drugi zakoni i dalje tu limitiraju.

Kada je reč o zakonu koji se odnosi na plate službenika u policiji, volim da istaknem da plate jesu problem. Plate su svugde problem, jer smo mi siromašna zemlja, ali onaj put koji čeka policiju je put da ljudi dobiju, kako bih rekao, realnu potvrdu da njihov rad ima smisla, da veće zalaganje ima mnogo više smisla, da preuzimanje odgovornosti ima smisla, da dan koji provedete sa policijskom dnevnicom upravo na događajima visokog rizika ima smisla.

Ne kažem da se ne radi na tome da ima smisla, ali samo kažem da je put koji nas tu čeka jako dugačak. Isto ću reći da policija nije najgori deo, daleko od toga, našeg sistema. Ja mislim da je jedan od boljih, ali da može biti mnogo bolja, jer zaštita imovine i građana jeste nešto što je ključna funkcija države. S toga, sve što je vezano za podizanje motivacije je nešto što mi pozdravljamo, pogotovo što je vezano za nešto što se odnosi da jednak posao nosi jednaku platu, da ne možete za sličan nivo posla i sličan nivo odgovornosti imati različite plate i to je u redu što se dešava. Šteta je što nismo mogli ranije to da otklonimo.

Konačno, opet primedba, ja sam se nadao da će tokom leta, kada smo imali paket zakona koji se odnosi, između ostalog, na raspetljavanje stečajeva i rad sa NPL-ovima, odnosno zajmovima koji nisu baš izvesni, da će se u potpunosti naplatiti, proći odredba koja se tiče izmene Zakona o parničnom postupku.

Imali smo potpunu ludost da kada prodate, kao poverilac vaše potraživanje, da se oko te prodaje, odnosno korišćenja tog potraživanja od strane kupaca mora saglasiti dužnik. Nema boljeg načina da prodaja potraživanja se obesmisli i da se time smanji likvidnost privrede.

Dobro je što je to urađeno. Šteta je što možda nije bilo letos u paketu, kada smo imali „klous nating“ i još neke stvari, jer bi onda moglo da se vidi da se rade koraci vezani na poboljšanju, odnosno smanjenju brojeva zajmova koji su teško, u potpunosti ili delimično naplativi.

Konačno, poslednja stvar koja se tiče overe potpisa, i to smo možda trebali uraditi u vreme kada je sve to regulisano, ali, kažem, ne možete, kada donosite zakon, predvideti sve stvari. Otuda i jesu bile neke zabrinutosti koje su se ticale nekih drugih stvari, posebno kod zakona o ličnosti, pošto u pitanju je institucija koja ima specifičnu težinu, a zabrinuta je. Nije dobro.

Dakle, u globalu ovo nisu loši i rđavi zakoni. Zakoni su napisani solidno. Uz neke amandmanske izmene koje bi pomogle, tako što bi svi sagledali na jedan državotvoran način šta su dobre ili loše strane, to bi mogli biti dobri, jako dobri zakoni.

Ono što će meni ostati kao jedan gorak ukus, a i svima vama, to je što sam ja zaključio da kada pripremamo te zakone uvek u jednom zakonu jako loše napišemo član 1. i jako loše napišemo naslov.

Deo opozicije smatra da je naslov baš u jednom zakonu užasavajuće loš. Vlast smatra da je uvek jedak član loš i to 1. Jako je bitno, naravno, dobro definisati osnovne pojmove zakona, ali mislim da to nije praksa koja je dobra, a ja ću kao papagaj, s vremena na vreme podsetiti. Ovde se može državotvorno raspravljati i ovde kroz kvalitet rasprave možemo da podignemo kvalitet zakonodavstva u Srbiji.

Hvala vam na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović. Izvolite.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi gosti iz nadležnih ministarstava u Vladi Republike Srbije, poštovani građani Srbije, pomaže Bog svima!

Pre svega, želim da istaknem jednu načelnu primedbu, koja mislim da je obeležila ovih dve i po godine rada ovog aktuelnog skupštinskog saziva, a to je da na dnevni red zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije praktično isključivo dolaze zakoni koji za glavno obrazloženje imaju da su u pitanju naša usklađivanja sa zakonodavstvom EU, da je to naša obaveza na putu Srbije u EU, da je to od izuzetnog značaja za otvaranja ne znam kojih pregovaračkih poglavlja koja traju već 20 godina našeg puta Srbije u EU i tako mi neprestano ovde raspravljamo o nametnutim temama jedne uzaludne, prevaziđene i završene priče evropskih integracija države Srbije.

Dakle, niko više u Srbiji i u Evropi ne veruje u ulazak Srbije u EU. Vodeći evropski zvaničnici su nam rekli da narednih 10 godina nema šta ni da razmišljamo o toj temi, a nakon deset godina niko ne zna kako će izgledati EU, a mi koji ovde sedimo sigurno nećemo biti oni koji ćemo o tome odlučivati.

Dakle, sve ovo što mi radimo, gospodo ministri i uvažene kolege narodni poslanici, deluje kao jedan besmislen posao. Dakle, mi usklađujemo kompletnu državu Srbiju sa jednom tvorevinom koja se u ovom trenutku nalazi u ozbiljnom problemu i koja će uskoro biti ozbiljno redefinisana, a zove se EU.

Niko danas ne zna kako će EU izgledati za nekoliko meseci ili nekoliko godina posle, recimo, izbora koji treba da budu na proleće iduće godine za evropski parlament ili bilo koje druge krize koja ozbiljno drma Evropu, a drmaju je sve krize, od bezbednosne do ekonomske.

Dakle, zašto mi radimo taj uzaludan posao, da čitavu državu Srbiju usklađujemo sa jednom briselskom tvorevinom koja i sama ima ogromnu krizu u ovom trenutku?

S druge strane, za dve i po godine na dnevni red skupštinskog zasedanja ne može da dođe ni jedna tema od našeg nacionalnog i državnog interesa. Primera radi, ni jednom u ovom domu nismo razgovarali o KiM. Da li je to normalno? Evo, 14. novembra će se ponovo raspravljati o KiM u Savetu Bezbednosti UN. Da li je normalno da se o KiM ne raspravlja u Narodnoj skupštini Republike Srbije? Da ne dužim, mislim da ste razumeli šta sam želeo da kažem. Da li će konačno u Narodnu skupštinu Republike Srbije doći neka tema koja nema veze sa EU i ucenama, pritiscima i naredbama iz Brisela? Da li će ovde, recimo, doći tema cene maline ili drugog jagodastog voća ili poljoprivrednih proizvoda uopšte u katastrofi i u kojoj danas žive srpski seljaci? Da li to ne može da ostane ovde tema zato što EU nije to dozvolila ili zato što će nam EU nametati sve teme Narodne skupštine Republike Srbije? Kada će cena goriva biti tema u Narodnoj skupštini Republike Srbije itd?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Pošto pričate o temama, gospodine Obradoviću, ja vas molim da počnete da pričate o temama koje su na dnevnom redu.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Ono što je uvek bila moja konstruktivna ideja opozicionog nastupa, jeste da prvo pomenem ono što je dobro, a onda i one mnoge stvari koje su loše u vašim zakonskim predlozima.
Ono što je dobro, jeste da mi želimo da podržimo da se kandidati koji se prvi put biraju na pravosudne funkcije, biraju iz redova samog pravosuđa, odnosno sudijske i tužilačke prakse, odnosno sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
Dakle, to su kadrovi iz same kuće, iz pravosuđa, koji su stažirali, radili na samom izvoru i oni svojim radom na neki način i do sada održavaju pravosudni sistem koji je inače opterećen ozbiljnim političkim pritiscima i korupcijom.
Dakle, mislim da je na svima nama da konačno promenimo taj ambijent u pravosuđu i da ovi mladi kadrovi koji sada dolaze na pravosudne funkcije, mogu da rade nesmetano po Ustavu i zakonima Republike Srbije, a ne po nalogu vladajuće SNS.
U ostalom da podsetim javnost da se još uvek 600 sudija nije izčlanilo iz SNS, odnosno SNS nije dala ni jedan dokaz da se 600 sudija nije izčlanilo iz SNS kada su vraćeni na funkcije. Dakle, to je ono što svakako mislim da pravosudni podmladak predstavlja jedno osveženje za srpsko pravosuđe i da ove kadrove koje sada biramo iz redova, dakle sudijskih i tužilačkih pomoćnika, na neki način treba pozdraviti, treba podržati, treba im dati šansu, jer su to zaista ljudi koji su i do sada radili ogroman posao u pravosuđu.
Ono što, međutim, mi ne možemo da podržimo i da prihvatimo, jeste ovaj Predlog izmena i dopuna Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, jer mislim da je on još samo jedna kozmetička izmena bez bilo kakve suštine.
Dakle, nasilje je danas u Srbiji jedna sveprisutna pojava. Imate ga od rijaliti šoua, „Parovi“ i „Zadruga“, do navijačkih stadiona. Dakle, ne možete gospodine ministre rešiti problem nasilja, ako ne ukinete nacionalnu frekvenciju televiziji „Pink“, ako ne sprečite nasilje na medijima, ako ne zaustavite promociju pogrešnih obrazaca ponašanja iz kojih direktno stojite vi, koji ste očito spremni i tenkovima da branite televiziju „Pink“ i Željka Mitrovića, kao pravog ministra kulture u Vladi Republike Srbije.
Dakle, vi u „Parovima“ i „Zadruzi“ dajete obrazac ponašanja, između ostalog i na stadionima, a to je vređanje tragično nastradalog deteta Milice Rakić u NATO bombardovanju, to su drugi oblici nasilja i verbalnog i fizičkog, koje gledamo svako veče na televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Kako očekujete da na stadionima imate nešto drugo? Dakle, zabranite Pink, zatvorite nacionalnu frekvenciju i zloupotrebu ovog javnog državnog dobra za vašu partijsku propagandnu mašineriju i nećete imati nikakav problem nasilja u javnosti.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Kolega Obradoviću, molim vas da pričate o temama dnevnog reda.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Hvala predsedavajući, upravo o tome govorim
Dakle, kvarenje javnog morala, gospodine predsedavajući, a mislim da je vladajuća stranka za to posebno odgovorna, utiče i na ponašanje na stadionima.
Vi ovim zakonom izbegavate, zapravo, da progovorite o suštini, a to je da politika upravlja stadionom, da službe bezbednosti upravljaju stadionom, da imamo veliki problem sa upravama klubova u kojima sede vaši visoki funkcioneri, sa šefovima navijačkih grupa koji su zapravo službenici državne bezbednosti ili šefovi mafije ili kombinovano jedno i drugo, naravno, sa menadžerima i drugim sportskim radnicima, iza kojih stoji ozbiljan kriminal.
To je srž problema koga nema u vašem zakonu i koji vi neprestano izbegavate. Rekao bih čak da je SNS na neki način na vrhu te piramide huliganskih organizacija u Srbiji.
Da li se sećate onog prebijanja novinara na predsedničkoj zakletvi, Aleksandra Vučića, ovde ispred Doma Narodne skupštine? Ko su oni momci koji su prebijali novinare i druge građane koji su tada protestvovali? Da li oni imaju neke veze sa navijačkim grupama ili ne?
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Gospodine Obradoviću, ja vas molim da govorite o temama dnevnog reda.
...
Dveri

Boško Obradović

Poslanička grupa Dveri
Ovo je i te kako tema nasilja na sportskim stadionima, ja samo postavljam pitanja…