Privodite kraju.

Prema tome, vas bih posavetovala da ne pokrećete ovu bolnu temu za vašu koaliciju, jer u koaliciji da ovi odu, a da se ovi ne vrate zaista se ne zna ko je, na koji način ušao u parlament, a u koje sada trenutno poslaničkoj grupi. Tako da sam i kao predsednik parlamenta zbunjena, jer ne znam više u koji Odbor koga da stavim i ko pripada kojoj delegaciji. A, inače, ja sam bila u koliko god hoćete partija, mene to ne interesuje šta vi pričate.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, narodni poslanik Marija Obradović. Izvolite koleginice.

Hvala predsedavajući.

Zaista se osećam jako loše kada neko kaže da lažem, da govorim neistine. Nikada za ovom govornicom i u ovoj zgradi nisam izgovorila nešto zašta nemam dokaze i nešto što nije istina, a to nije slučaj sa mojim sagovornicima, odnosno sa prethodnim govornicima koji su me optužili za to. Ali, preći ćemo preko toga.

Suština je da Boško Obradović ovo što govori, govori u oči svojim biračima, ne meni lično. Vi kada o sebi govorite, vi njih ubeđujete da treba da nastave da glasaju za vas ili da počnu da glasaju za vas.

Pre nego što počnu da glasaju za vas, pošto ima malo onih koji već glasaju, u to smo se već uverili na nekoliko prethodnih izbora, a jedva čekam i ove lokalne da se potvrdi koliko ste moćni, reći ću vam da kada je Hilandar u pitanju, najbolje bi bilo da pitate Miloša Stojkovića iz Paraćina, koji je diplomirani teolog, koji je bio poverenik Dveri za Pomoravski okrug i Paraćin, i on tvrdi da su proneverena finansijska sredstva dobijena od manastira Hilandar. Ako taj čovek imenom i prezimenom tako nešto kaže, ima dokaze za to, onda to vi treba unutar vašeg pokreta da rešite, zbog čega neko laže o vama, a čini mi se da to nije u pitanju.

O tome koliko ste proneverili novca iz državnog budžeta, takođe znam u dinar, i mogu da vam pročitam. Imam još nekih dvadesetak sekundi kako ne bi kršila pravila, jer tražim uvek da se strogo poštuju pravila i procedura, a onda moram prva da se ponašam po njima. Dakle, u ovih deseta sekundi, uplaćeno vam je 29.226.389 dinara, a vi ste opravdali samo 9.012.984. Mala razlika dvadeset milina.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, gospodin Stefanović. Izvolite.

Što se tiče NATO mi smo vrlo jasno na poziciji da Srbija ne želi da uđe u NATO, ne pada nam napamet. Mi želimo da imamo dobre odnose sa svima u svetu, ali ne pada nam na pamet da se priključujemo ni NATO ni bilo kojoj drugoj vojnoj alijansi, jer smatramo da je put neutralnosti Srbije nešto najbolje što Srbija može da ima za sebe i svoje građane.
Što se tiče onih koji su se nama priključili i bili deo naše liste koja se zvala – Aleksandar Vučić, koja je nosila ime našeg predsednika, ti ljudi su prihvatili deo naših vrednosti za koje se mi zalažemo. U svakom slučaju mi se borimo za ono što smatramo da je najbolje za Srbiju, ali sa druge strane vi ste pod kapom onih ljudi koji su bili, vi ste sad faktički deo koalicije koju oni predvode. Pa, vama je Đilas šef, niste vi njemu. Zar neko misli u Srbiji da ste vi šef Draganu Đilasu. Stvarno, to ne mogu da zamislim, a da je Đilas šef vama, to je već nešto što ja verujem da je potpuno realno da ljudi misle. Zato oni bedževi „I love Brisel“ će najbolje da idu, samo da ubedimo još i neke druge ljude.
Ono što jeste stvar, ja shvatam da vi pokušavate da budete budući bivši režim. To je kod vas jedna nova konstrukcija da se samo sa devizom samo da se tajkuni vrate. To je povodom onih banaka. Ono što jeste činjenica, ti ljudi koji ulaze u našu zemlju, migranti, bilo je raznih i ovakvih i onakvih i žena i dece i staraca, mnogih nemoćnih ljudi i bolesnih ljudi i svima je Srbija bila dobar domaćin. Najveći broj njih 99,9% je otišao iz naše zemlje, ostalo ih je 3.500. Da li je bilo i muškaraca? Bilo je.
Te priče najsavremenije mobilne telefonije, to jeste bilo, ali 2015. godine, kada su imućniji migranti iz Sirije dolazili u Srbiju i kada su te mobilne telefone koristili, da bi pratili rutu kojom se kreću.
Ti ljudi su imali novca. To su bile obrazovane porodice iz Sirije, čije su plate bile solidne i u Siriji, pobeli od rata. Ti ljudi su bežali, pobegli, prošli kroz Srbiju.
Kada pogledate ove ljude koji su u migrantskim kampovima, pogledajte kako su oni obučeni, pogledajte njihovo imovinsko stanje. Videćete da je to veoma, veoma siromašan sloj ljudi, koji ne bi jeli u kampu tu lošu hranu, jeli bi u restoranu.
Imaju pravo da se kreću, nisu zatočenici ove zemlje. Ušli bi u restoran, poručili nešto i jelu. Ne, jedu u kampu hranu, zato što novca nemaju. Oni žele da dođu do Evrope, ali nije Srbija ta koja može da im omogući da uđu u bilo koju zemlju, niti mislimo da je normalno da neko bira gde će, šta će i kako će.
Ali to da će neko da ih, ne znam, u stotinama hiljada nasedao po Srbiji, potpuno je netačno. I potpuno su netačne one priče, e postoje neka sela gde se otkupljuju imanja za njih.
Dajte ime jednog sela da je neki migrant naseljen u tom selu. Dajte ime jedne opštine, jednog sela. Gde je to? Gde je to država nekog naselila u nekom selu, otkupila kuću i dala migrantu kuću? Gde se to desilo? U kojoj opštini? U kojem selu? U kojoj kući? U kojem selu? Nema tog sela. Ne postoji. Apsolutno ne postoji. Država Srbija da otkupi kuću i da je pokloni migrantu, to ne postoji. To se nije dogodilo. Prosto se nije dogodilo, ali ono što jeste tačno da ćemo mi nastaviti da budemo dobri domaćini onim ljudima koji su se zatekli na našoj teritoriji.
NJih ima negde oko 3.500 u ovom trenutku. Jednog dana ih je nešto manje, jednog dana nešto više, ali to se otprilike kreće između 2.000 i 3.000. To je broj ljudi koji je zaista prisutan na našoj ljudi. Ti ljude se nalaze u kampovima. Te ljude pokušavamo da na svaki način zbrinemo, jer mislimo da treba da pokažemo dobro lice, da treba da budemo dobri domaćini, da treba da se setimo da je i naš narod u istoriji mnogo puta bio izbeglički.
Mnogo puta je bio progonjen i da je u svakoj zemlji preko koje smo prelazili, u dugoj istoriji naše zemlje, našeg naroda, da smo u svakoj zemlji kroz koju smo prolazili, da nas je neko dočekivao ovako kako vi predlažete da sačekamo migrante, nisam siguran da bi nas mnogo ostalo.
Dakle, Srbija mora da bude zemlja koja pokazuje brigu o ljudima. Srbija će se istovremeno boriti, kao što to radi sa svim ozbiljnijim službama u svetu, da se kod nas ne dogodi bilo kakav teroristički napad, kao što se nije ni dogodio i vodićemo računa o tome da bezbednost građana bude apsolutno zaštićena.

Sada, u skladu sa članom 112. Poslovnika određujem pauzu u trajanju od tri minuta.
(Posle pauze.)

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo po redosledu narodnih poslanika prijavljenih za reč.
Reč ima kolega Muamer Zukorlić.
Reč ima narodni poslanik Sonja Pavlović.
Reč ima narodni poslanik Ana Karadžić.
Izvolite, koleginice.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom obraćanju osvrnuću se na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanje vanrednim situacijama.

Smatram da je ovaj zakon veoma važan, obzirom na katastrofalne poplave koje su nas zadesile 2014. godine. U to vreme bila sam u veću gradske opštine Voždovac i moram priznati da nas poplave jesu iznenadile, ali pre svega, da izrazim zadovoljstvo zato što smo radili timski, zato što je i Vojska i policija i građani, svi su bili na terenu i pomagali jedni drugima.

To je bio početak mandata nove gradske vlasti i verujem da nije bilo lako kada su tek ulazili u procedure i na neki način nisu bili pripremljeni prethodno za to. Zbog toga je ovaj zakona veoma važan, jer se, pre svega, osvrće na preventivu.

Kada govorimo preventivi, važna je, nažalost, praksa koju smo do sada imali, a to su te poplave koje su nas zadesile. Ovde je važno što se sve spušta na lokalni nivo.

Lokalna samouprava je ta koja je najviše sa građanima na terenu. Imaćemo procedure, imaćemo finansije i sve ostalo što će biti određeno za svaku lokalnu samoupravu, što je jako važno za sprovođenje tih preventivnih radnji. Pre svega bih naglasila na važnost informacije da će gradske opštine Beograda biti tretirane kao pojedinačne lokalne samouprave, jer, na primer, Gradska opština Voždovac ima broj stanovnika kao manji grad u Srbiji. Zbog toga je i važno da i te procedure i finansije budu opredeljene podjednako.

Kada govorimo o nekoj koordinaciji između institucija, važna je jako koordinacija između policije i vojske. Ja se sećam jedne izjave meštanina sa Zlatibora kada je rekao - ne znamo šta će biti sutra, ali se ne brinemo zato što su i vojska i policija na terenu i na terenu će i ostati.

Takođe bih se osvrnula na zakone iz pravosuđa, pre svega na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Smatram da je taj zakon jako važan, jer približavamo sudstvo građanima, pre svega vraćamo poverenje građanima u sudstvo, koje je narušeno, nažalost, 2009. godine, sečom sudija.

Svi se jako dobro sećamo da je 730 sudija ostalo bez svojih sudijskih funkcija zato što su bili nepodobni tadašnjem režimu. To danas ne sme da se desi. To nije nešto na čemu i kako radi ova Vlada i iz tog razloga pozdravljam sve reforme koje se dešavaju u sudstvu - to što ulažemo u infrastrukturu, obnavljamo Palatu pravde, obnavljamo ostale institucije. Takođe, ulažemo u kadrove.

Važno je što su danas pred nama predloženi ljudi koji su iz struke, koje je predložila struka, koji su bili ranije u sudovima i tužilaštvima i koji jako dobro znaju posao koji treba da rade.

Pravosuđe je od vitalnog značaja za razvoj naše zemlje i verujem da će te nastaviti da radite dobro, kao i do sada. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić. (Nije tu)
Reč ima narodni poslanik Milimir Vujadinović. Izvolite.