Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. s posebnim osvrtom na smanjenje rizika od posledica epidemije zaraznih bolesti.

Zahvaljujući vakcinama i vakcinaciji brojne zarazne bolesti koje su doslovno harale zemljom su iskorenjene. Mi stariji se vrlo dobro sećamo velikih boginja, zatim, difterije koja zahvaljujući vakcini protiv nje nema je već šest decenija, a slično je i sa dečijom paralizom.

Naravno, nikome ne pada na pamet da se ove vakcine ukinu, zbog realnog straha od mogućih novih epidemija. Činjenica je da je mnogo života sačuvano u poslednjih 30 i više godina, baš zahvaljujući vakcinama protiv zaraznih bolesti. No, ove mlađe populacije ne gledaju tako na vakcinaciju.

Postavlja se pitanje zbog čega roditelji odbijaju vakcinaciju dece? Tako smo često svedoci različitih mišljenja o vakcinaciji, iako je ogromna većina lekara i roditelja za, čini se da je protivnika svakim danom sve više.

U svakom slučaju, ovo je uvek aktuelna tema i aktuelno pitanje, a uzrok zbog kog dolazi do ovakve podele među roditeljima i široj javnosti treba tražiti i u suštini i možemo ih podeliti u dve grupe.

Na prvom mestu je loša edukacija, odnosno nepoznavanje osnovnih principa vakcina i vakcinacije, kao i njihovih korisnih efekata uz potenciranje često izmišljenih nus pojava. Tu su i brojne zablude uključujući i neutemeljenu sigurnost da je većina bolesti već iskorenjena, pa zato decu ne treba vakcinisati.

Možemo reći da je plod oskudne edukacije i vrlo opasna zabluda da dete samo treba da stekne otpornost prema bakterijama i virusima, a vakcine su tu nepoželjne. Ali, vrlo je teško ne prisetiti se i zaboraviti smrt nevakcinisane dece koje su dobile najtežu formu laringitisa, odnosno zapaljenja grla izazvane hemofilusom influense. Od kako je ta vakcina obavezna u Srbiji, više nije bilo takvih užasnih ishoda.

Drugu grupu uzroka se može pokriti uvek aktuelnom teorijom zavere koja su sprovele bogate farmaceutske kuće u cilju sticanja profita a na račun naše dece. Slažem se da je zdrav naučni skepticizam uvek dobrodošao, ali je tada ova priča vrlo blizu paranoje.

Sa druge strane, da bi jedna vakcina stigla na tržište mora proći nekoliko gustih filtera ispitivanja, i to višegodišnjih ispitivanja ogromnog broja ispitanika, a kada se vakcina pusti u promet…(Isključen mikrofon)

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJibuška Lakatoš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Linta.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Majkić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Dragana Kostić.
Izvolite, koleginice Kostić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, narodni poslanici, građani Srbije, u Sektoru za vanredne situacije vodi se baza podataka o gubicima prouzrokovanim katastrofama u Republici Srbiji, koja je realizovana 2013. godine, u saradnji sa Međunarodnom Strategijom UN za smanjenje rizika od katastrofa, a aktivnost je koordinirala Kancelarija programa za razvoj UN u Beogradu.

Svi podaci o štetama su uneti u bazu podataka na osnovu zvaničnih izveštaja jedinica lokalne samouprave i izveštaja dostavljenih komisiji za upravljanje štete od elementarnih nepogoda Vlade Republike Srbije, koje je Sektor za vanredne situacije dobio.

Ukupna procenjena šteta od elementarnih nepogoda u periodu od 2014. godine do kraja 2017. godine je dve milijarde 155 miliona dolara, bez uračunavanja štete od poplava 2014. godine.

Nastale štete od posledice suše samo u 2012. godini je iznosila preko dve milijarde dolara, a šteta nastala od šumskih požara te iste godine bila je preko 50 miliona evra.

Ovaj Predlog zakona, po prvi put, uvid registar rizika u Republici Srbiji, kao interaktivnu, elektronsku, geografsku, informacionu bazu podataka o svim rizicima od elementarnih i drugih opasnosti na prostoru Republike Srbije. Pristup bazi podataka biće omogućen svim subjektima koji izrađuju sopstvene procene rizika ili vrše neke građevinske i druge investicione radove. Baza će imati nivoe pristupnosti jer će se određeni specifični rizici štiti i biti dostupni samo nadležnim organima državne uprave.

U danu za glasanje, podržaću Predlog ovog zakona kao i set zakona koji su na dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Ana Karadžić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dalibor Radičević.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Radičeviću, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 2. Predloga zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama.

Cilj mog amandmana je da ukažem na važnost preventivnog delovanja. Preventivnim delovanjem sprečavaju se velike razmere katastrofa, a i rizik po gubitak ljudskog života se smanjuje na najmanju moguću meru.

Prirodne katastrofe nastaju delovanjem prirodnih sila, a manifestuju se kao na stajanje zemljotresa, požara, poplava, suše, olujno nevreme i odroni. Prirodna katastrofa može da uzrokuje gubitak života, kao i oštećenje imovine. Ostavlja za sobom i znatnu ekonomsku štetu.

Prirodne katastrofe koje čini mi se najviše pogađaju našu zemlju jesu poplave. Na prirodnu katastrofu ne možemo uticati, ali možemo preventivno da delujemo da bi ekonomska šteta bila manja i da bi se zaštitili ljudski životi.

Vlada Republike Srbije i te kako radi na prevenciji poplava, ali je bilo potrebno da državu vodi odgovorna vlast. Za zadnjih par godina mnogo je urađeno, a jedan od primera je i u Aleksincu. Osim bedema na Južnoj Moravi, o čemu sam već pričao, u Aleksincu je preduzeće „Srbijavode“ uložilo znatna sredstva na izgradnji bedema na reci Moravici, ali i na uređenju rečnog korita.

Dešavalo se da u zoni grada reka izađe iz svog korita i da voda dođe i do samog centra. Danas to više nije slučaj i Aleksinčani mogu mirnije da žive. Osim što je zaštićen od poplave, Aleksinac je dobio i lepo šetalište pored reke, a i samo rečno korito je uređeno, pa više ne gledamo uraslo korito u rastinje, na koje su po pravilu zakačene kese koje voda pokupila uzvodno i donela. Hvala.

Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Da)
Koleginice Mijatović, izvolite.

Zahvaljujem.

I u ovom amandmanu na član 2. akcenat sam stavila na preventivu i aktivnosti koje bi dovele do smanjenja rizika od poplava.

Kada su 2014. godine pljuskovi i bujice zahvatili zapadni deo Srbije, pretnja od plavljenja naseljenih područja na levoj i na desnoj obali Dunava, u beogradskoj opštini Palilula, postojala je sve ozbiljnija. Pored angažovanja pripadnika MUP, Vojske Srbije, lokalne samouprave i građanstva, velike površine poljoprivrednog zemljišta i stambenih objekata upravo su ostale pod vodom.

Na osnovu prijava fizičkih i pravnih lica, šteta je utvrđena na ukupno 108 građevinskih objekata u iznosu od 21 milion dinara. Što se tiče poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u privatnoj svojini, šteta od posledica poplave, odnosno bujica utvrđena na 240 hektara u iznosu od 165 miliona dinara, tačnije 50 hektara u Velikom Selu za ukupno 104 poljoprivrednika i 190 hektara u Ovči, Krnjači i Padinskoj Skeli za ukupno 78 poljoprivrednika.

Kada je reč o poljoprivrednom zemljištu koje se nalazi u javnoj svojini, odnosno zemljište PKB korporacije utvrđena je šteta od poplava na 1555 hektara, i to u iznosu od gotovo 300 miliona dinara.

Kada sagledamo koliko je sredstava potrošeno da bi se sanirale posledice katastrofe koja je pogodila Srbiju, nezapamćene katastrofe u poslednjih 120 godina, onda možemo da zaključimo i značaj današnje rasprave i našeg delovanja u smislu preventive, kako bi se posledice i troškovi za saniranje istih sveli na minimum. Zato ću u danu za glasanje, zajedno sa svojim kolegama, podržati set zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubica Mrdaković Todorović.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Hvala, predsedavajući.

Ovom prilikom ću govoriti o Štabu za vanredne situacije grada Niša, koji je po zadacima civilne zaštite obrazovao stručno-operativne timove, i to sledeće – za zaštitu od klizišta, za zaštitu i spasavanje od požara i eksplozija, za radiološko-hemijsko-biološku zaštitu, za zaštitu od rušenja i spasavanje iz ruševina, za sklanjanje, za zaštitu i spasavanje od snežnih nanosa, za evakuaciju, za zbrinjavanje, za zaštitu i spasavanje od poplava i nesreća na vodi i pod vodom.

Štab za vanredne situacije grada Niša donosi plan rada za svaku godinu i zbog vremena pomenuću 2018. godinu. Naime, kada govorimo o aktivnostima koje se odnose na sprovođenje odbrane od poplava na teritoriji grada Niša za vodotoke drugog reda za 2018. godinu predviđeno je redovno održavanje, i to čišćenje korita Jelašničke reke kroz Jelašnicu u dužini od 1635 metara sa osiguranjem obala; zatim reka Studena u Gornjoj Studeni u dužini od 150 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obale i mosta na ulazu u selo; Kovanlučki potok nizvodno od Niške banje do ušća u reku Nišavu u dužini od 600 metara, takođe, čišćenje korita reke sa osiguranjem obala; Humski potok, regulisana deonica u zoni mosta u Timošenkovoj i u zoni auto-puta, koja podrazumeva čišćenje korita reke sa osiguranje obala; takođe Velepoljska reka u Gornjoj Trnavi, deonica na ulazu u selo, u dužini od 50 metara koja, takođe, obuhvata čišćenje korita reke sa osiguranjem obala. Naravno, i nabavka opreme u smislu protiv poplavnog sistema tj. mobilne brane, a to su dvostruke, dvoslojne, fleksibilne cevi.

Na kraju, grad Niš i Štab za vanredne situacije veoma ozbiljno i odgovorno obavljaju poslove i zadatke u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Stanislava Janošević.
Da li neko želi reč?
Koleginice Janošević, izvolite.