Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću. Interesuje me kakvi su odnosi ministra Stefanovića sa direktorom policije, generalom Vladimirom Rebićem?
Bio sam na službenom putu kada je vršeno ovo prestrojavanje organizacione strukture policije i ja sam pristalica one stare podele na resore, kad je ministar imao mogućnost direktnog nadzora u sve organizacione jedinice policije, direktno. A, sada je došao u situaciju da sve može da radi preko direktora policije. I, od toga kakvi su njihovi odnosi zavisi da li će ministar biti dobro obavešten šta se dešava u njegovom resoru.
Po nastupu ministra policije na ovoj sednici ja bih zaključio da on uopšte nema kontakt sa generalom Rebićem, da uopšte ne razgovaraju. Jer, cela policija, na svim nivoima rukovođenja i komandovanja zna za kriminalne radnje Rasima LJajića. To je došlo do direktora policije, generala Vladimira Rebića, i tu je stalo. Zbog čega? Valjda zbog njegovih loših odnosa sa ministrom Stefanovićem.
Pošto ministar Stefanović o tome nije obavešten, on nije mogao da obavesti premijera Anu Brnabić, premijer Brnabić nije mogla da obavesti predsednika Republike Aleksandra Vučića. Samo tako mogu da objasnim njihovo neznanje nekih stvari koje se već godinama dešavaju, a o kojima je, pre svega, novopazarska javnost i te kako dobro obaveštena. Videli smo sada, iako ja nisam imao nameru i nisam se ni mešao u izbore za Bošnjačko nacionalno veće, jednostavno to me ne interesuje. Kao i svaki građanin ove zemlje možda sam za nekoga malo navijao, a za drugog nisam, a možda sam i bio ravnodušan.
Ali, u svakom slučaju je jedna stvar ovde simptomatična sa političkog aspekta, Rasim LJajić je potpredsednik Vlade i kao potpredsednik Vlade, on je sklopio predizbornu koaliciju sa Sulejmanom Ugljaninom oko formiranja rukovodećih organa Bošnjačkog nacionalnog veća. Ovde Rasim LJajić ima Socijaldemokratsku partiju koja službi za održavanje skupštinske većine i za pomalo mužu iz budžeta, a tamo ima sandžačku demokratsku partiju. Znači, dve političke partije koje su često u raskoraku. Vidimo iz ponašanja ove njegove beogradske partije da oni imaju sasvim drugačiju poziciju u odnosu na Sulejmana Ugljanina, a vidimo iz ponašanja njegove sandžačke demokratske partije da stvari u pogledu Rasima LJajića stoje potpuno drugačije.
I, još jedno pitanje, premijeru Ani Brnabić, kako je moguće da Vlada donese ovakvu skandaloznu uredbu kojom će ozakoniti nezakonito stanje u pogledu korišćenja predsedniče rezidencije od strane bivšeg predsednika Tomislava Nikolića. Znate, to me je podsetilo na slučaj Čedomira Jovanovića kad je uhvaćen kako prelazi na nedozvoljenom mestu preko ulice i kad su ga novinari saletali, on je odmah sutra dan nacrtao zebru i postavio svetlosnu signalizaciju, odnosno semafore. To je sitnica u odnosu na ovo što se desilo sa Tomislavom Nikolićem. Vlada uhvaćena u korupciji, Tomislavu Nikoliću dato, nešto prećutno, nešto na šta nije imao pravo, a onda umesto da se Tomislav Nikolić iseli, očigledno ga nije moguće iseliti osim na silu, oni mu ozakone to stanje. Ali, to nije u pravom smislu reči ozakonjenje. Ovo je jedna uredba koja je u svojoj suštini protivustavna.
Ovde se jednom čoveku na protivustavan način obezbeđuju neverovatne privilegije. On će do kraja života valjda ostati da živi u toj predsedničkoj vili. Kako sam saznao, ja nikada nisam bio u toj vili, ali to je najlepša vila na Dedinju. Morala bi Ana Brnabić po tome pod hitno da se izjasni, a mislim da po ovom pitanju da i nema nikakvih drugih problema oko pojedinih ministarstava, trebalo bi da padne Vlada.
