Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, poštovani ministre sa sardnicima, moja pažnja je, pored svih ovih zakona o kojima su moje kolege diskutovale, bila usmerena i na Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu.

Naime, Pokretu socijalista i meni je, naravno, uvek u fokusu pažnje pitanje pravičnosti i u tom pravcu su bile i biće i dalje rasprave kada dođemo do dela rasprave u pojedinostima kada su amandmani u pitanju, jer smo podneli i određene amandmane na ovaj zakon.

Naime, ono što bih ipak u ovoj načelnoj raspravi želeo da napomenem jeste da je ostala malo nerazjašnjena jedna odredba koja je još u ranijem zakonu, koji se sada menja, bila, a to je da se porez na imovinu ne plaća na zemljište do površine od 10 ari.

Naš stav jeste i mislim da to čak i proističe iz starog zakona, ali smo to amandmanom predložili da se definiše, da se na prvih 10 ari zemljišta ne plaća porez na imovinu od strane bilo kog poreskog obveznika.

Znate, ako neko ima 11 ari, onda je podlezao obavezi da plaća porez na imovinu, a ako je imao 9,99 onda nije. Zašto je ovo još jedan od razloga pravičnosti? To je što je 2014. godine, promenom načina računanja zemljišta, određeni broj građana u Srbiji, prelaskom na digitalni preračun površine zemljišta parcele koje su bile ispod 10 ari su odjednom dobile više od 10 ari, pa ljudi koji su svojevremeno kupovali parcele od 9,5 danas možda imaju i više od 10 ari pa to ne znaju.

Mislim da je apsolutno pravično da svako od imaoca zemljišta na prvih 10 ari, ako je to granična vrednost, a jeste, za koju se ministarstvo opredelilo da je zadrži, ne treba plaćati porez na imovinu, nego samo na ono preko te površine.

Kada sam se već dotakao katastra, zanimljiv je i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o postupku upisa u Katastar nepokretnosti vodova. Ovaj zakon je doneo mnogo zanimljivih rešenja osnovnih zakona, a vidimo i neka nova rešenja kada su u pitanju ove izmene i dopune.

Naime, kada govorimo o pravičnosti, i tu se amandmanski reagovalo. Određene vrste potvrda više ne mogu da se dobiju u Republici Srbiji, a koje su državni organi dužni da poseduju, i to su određene potvrde koje se odnose na to da li je nešto bilo predmet overe ili utvrđivanja sudskom presudom u pojedinim sudovima.

Naime, ono što mi je apsolutno, zasigurno poznato, to je da arhiva suda u Obrenovcu ne postoji, tako da je nepravično da građani Obrenovca, bez svoje odgovornosti, na bilo koji način trpe štetne posledice toga što te arhive nema. I u tom delu se reagovalo.

Reagovalo se i u delu za koji mislim da je jedan, uslovno rečeno, sitan ustupak koji će morati da učine notari, a pojednostaviće postupak i građanima i katastru, a to je da predlažemo da su javni beležnici ili kako je to popularno i lakše reći – notari, u obavezi da pored sve dokumentacije koju prilažu da bi neko upisao pravo svojine, su dužni da dostave i potvrdu da su plaćene takse za upis. Time bismo izbegli da građani odlaze u katastar, posebno plaćaju te takse, a samim tim rasteretili katastar obaveze da vodi računa o tim taksama.

Naravno da ni malo ne sme da se smanji kontrola katastra, niti pravo i odgovornost katastra kada vrši kontrolu onog što dobijaju od notara, jer smo u prethodnom periodu, verovatno će to biti još neko vreme dok se stvari ne uhodaju i ne ujednači praksa, bili svedoci da je mnogo zahteva za upis odbijeno, jer notari nisu dostavljali svu onu dokumentaciju koju su dužni da dostave – dokaze o postojanju braka, izjave bračnih drugova, podatke o njima. Vidim da se deo toga ovim zakonom ponovo reguliše.

Ja se samo nadam, kada je budžet za 2019. godinu u pitanju, nisam dovoljno stručan i nadam se da ću ovih dana na to dobiti odgovor, pobrinuo da obezbedi dovoljno sredstava da se usklade i zarade sudijama za prekršaje, odnosno da se te zarade usklade sa iznosima zarada koje primaju ostale sudije, jer svim ostalim pravima i oba-vezama te sudije su izjednačene sa ostalim sudijama redovnih sudova, osim u ovom segmentu.

Čuli smo da je ovaj budžet i vojni budžet, pa jednu nakaradnu konstrukciju da je ratni budžet. Meni je veliko zadovoljstvo da se od 2012. pa do kraja 2018. godine stalo na noge, da se ne mora restriktivno odnositi prema ovim segmentima bezbednosti koji su jako važni za Republiku Srbiju, već se u budućem periodu od plata, od drugih socijalnih pomoći kada su u pitanju pripadnici bezbednosnih snaga, ali i naoružanja, ulaže u Vojsku Srbije. Znate, nije ova Vlada kriva što ta sredstva mora da utroši u to, krivi su oni koji su nas doveli u poziciju da ponovo sada kupujemo neke stvari koje smo imali, a koje su oni, zbog sitnih provizija, prodali budzašto. Danas tome mi plaćamo veliku cenu, ali razlog za to jasno pokazuje ono što se desilo danas.

Mi možemo da kažemo da smo jako ponosni i živimo u Republici Srbiji koja je obezbedila pravdu svima. Znači, svi koji su procesuirani i pred sudovima u Srbiji su tamo gde god su postojali dokazi oglašeni krivim i odgovarali za zločine gde god da su ih počinili.

Danas smo svedoci da je osvedočenom zločincu, dokazanom zločincu, u Bosni i Hercegovini izrečena oslobađajuća presuda. Ovo je pokazalo da životi Srba van Srbije nisu jednako vredni i da nikada više ne bismo došli u situaciju da se i ovako dodatno osećamo poniženima, Vojska Srbije, bezbednosne snage Srbije, ekonomija Srbije mora biti dovoljno jaka da više nikome nikada ne padne na pamet da ugrozi bilo koje pravo bilo kog građanina u Republici Srbiji, ali i bilo kog Srbina koji živi van teritorije Republike Srbije. Hvala.

Hvala, gospodine Komlenski.
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, evo, privodimo kraju ovu načelnu raspravu. Ono što moram da kažem, i ono što smo imali prilike da čujemo da neki poslanici smatraju da se mnogo toga nije čulo – čulo se i mislim da je uvek zaista dobro da ministri imaju dovoljno razumevanja da traže najbolja rešenja koja treba da određenim zakonskim predlozima daju, da i čak ona koja su možda negde imala i manjkavosti, da ne treba praviti grešku ponovo dva puta i zbog toga ne treba gledati to sa te strane da neko ne želi ili neće da uradi određene promene u zakonu, kao što smo imali prilike, koleginice, da čujemo kada su mame u pitanju.

Tu ima dosta zakona koji se kose u svojim nadležnostima, a koji su problemi navedeni. Mi znamo da, recimo, postoje različita stanovišta kada su u pitanju mame, pogotovo kada su u pitanju žene poslodavci i kada su u pitanju, recimo, država, kao što je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i mislim da je negde rešenje uvek dobro da se radi, uzimajući u obzir sve relavantne subjekte zainteresovane za određenu temu. Stoga mislim da će sigurno ministarstvo i za finansije i za rad i socijalna pitanja naći određene predloge rešenja koji će zadovoljiti određene ciljne grupe koje sada imaju zaista problema kada su u pitanju finansiranje, recimo, porodiljskih odsustva, žene koje se bave malim biznisom.

To je ono što, recimo, i uz podršku Udruženja poslovnih žena zaista znamo koji su problemi. Mislim da rešenja moraju na određeni, egzaktniji način da se kreiraju.

Da postoji sigurno dobra želja i politička volja da se izađe u susret svima je sigurno i to što smo u diskusiji imali prilike da čujemo da treba veći i jači doprinos dati poljoprivredi. Mi ćemo posle ove načelne rasprave imati sednicu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, gde ćemo imati i predlog određenih rešenja, kao što su amandmani odbora, za određena viša izdvajanja za poljoprivredu, i to tačno definisano sa kojih pozicija. Ministarstvo finansija je izašlo u susret sa svojim pozicija da izvrši preraspodelu.

Ali, moram da kažem da pored toga postoji želja i da se određeni zakoni, kao što su naknade u svojim predlozima koji su dati zaista daju rasterećenje privrede. I to je ono što danas moramo da kažemo kada određeni poslanici govore o tome kako ne postoji želja uopšte da se privatni sektor podrži.

Prvi put u budžetu Srbije mi imamo podršku privatnog sektora, prvo kroz smanjenje obaveznih poreza i doprinosa od 1%, drugo kod smanjenja naknada. Na taj zakon i izmene i dopune zakona smo čekali jako dugo. Čekali smo četiri godine dok su prošle sve ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija. I to rasterećenje privrede, za šta čak ni sami poslodavci nisu znali, nego su saznali od ministra finansija, kada je imao jedan skup, kada je prezentovao svoj budžet, tek onda su suštinski videli koliko će to doprineti tome da se otvori taj jedan bolji investicioni ambijent. Šta to znači za građane Srbije? Znači nova radna mesta, znači novo zapošljavanje.

Upravo ovi rezultati koje danas imamo, koji kažu da od 2014. do 2018. godine je otvoreno 370 hiljada novih radnih mesta, su u stvari rezultati svih ovih napora od četiri godine, pa na kraju krajeva, i ovog parlamenta.

Imali smo tri saziva od 2012. godine. Doneli smo preko 600 zakona i akata i dokumenata, tumačenja i odluka, kojima smo mnogo toga promenili u Srbiji. Možda neki ljudi to ne vide i možda jednostavno ne žele da priznaju naši politički neistomišljenici, ali svakodnevni život pokazuje da se mnogo toga napredovalo od 2012. godine do danas. Ono što ne mogu da razumem, ne samo kao poslanik SNS, nego kao čovek, da jednostavno ne priznate da postoji poboljšanje u svakodnevnom životu i same privrede i samih građana Srbije, koji su i korisnici budžeta Republike Srbije.

Znači, ovaj budžet po prvi put posle šest godina prelazi iz onih okvira u kojima je funkcionisao 2012. godine, a to su velika zaduživanja, veliki budžetski deficit. Čak je 163 milijarde dinara deficit za 2009. godinu bio.

Kada su najveća dugovanja, najveće tranše kredita, kada smo plaćali godišnje samo kamatu na kredite po 1,5% milijarde evra plus glavnica koja je išla, dolazite u situaciju da imate projektovan budžetski deficit sa svega 22,9 milijardi dinara, što je 0,5% BDP, dolazite u situaciju da tri godine uzastopno imate suficit, što znači da ste u prošlosti nešto naplaćivali. Kada su u pitanju prihodi, odnosno porezi pokazuju u stvari veliku odgovornost svih politika vlada koje su bile od 2012. godine do sada i kada je gospodin Vučić bio predsednik Vlade i sada kada je predsednik države i kada je gospođa Ana Brnabić praktično nasledila dobru ekonomsku sliku Republike Srbije i nastavila takvu politiku zajedno sa svojim timom.

Znači, ono što pokazuje u stvari ovaj budžet jeste mi da posle šest godina govorimo o tome kako raspodeliti budžet da zaposleni u državnim institucijama, da penzioneri imaju mnogo veća primanja, znači da imaju povećanja, govorimo o tome da imamo mnogo veće ulaganje, investicije, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura, da sada govorimo o tome da je to izbalansirano, uravnoteženo davanje i kada su u pitanju troškovi i kada su u pitanju prihodi i, na kraju, imamo i onaj deo koji je jako važan, taj treći element koji govori upravo o subvencijama, koji govori o podsticaju, povećanju konkurentnosti privrede. Moram reći da onoga trenutka kada vi rasterećujete privredu i kada u razgovoru sa sindikatima podižete taj minimalac sa 24.000 dinara mesečno na 27.000 dinara mesečno, pokazuje zaista da Srbija se kreće u jednom razvojnom svom trendu i da će te privredne aktivnosti biti sve učestalije i sve veće i veće. To je u stvari onda interes države da i ne samo strani, nego i domaći investitori otvaraju nova radna mesta.

Mi imamo ovde izmene i dopune Zakona o ulaganjima. Upravo smo tim zakonom još pre dve godine izjednačili status i domaćih i stranih investitora. Znači, država se i dalje opredelila da preko 100 milijardi dinara daje podršku, odnosno daje subvencije kako privredi za mala i srednja preduzeća 17,75 milijardi dinara, tako i poljoprivredi 41,5 milijardi. Nemojte da zaboravite da je 2012. godine to bilo 19 milijardi. To znači da je dupliran praktično iznos predviđen za buduću podršku poljoprivrednicima. Za turizam 1,27 milijardi dinara. Nemojte da zaboravite da smo uveli 100 hiljada vaučera za turističke usluge svake godine u Srbiji. Za kulturu znači sada imamo izdvojena jako velika sredstva za investiranje u izgradnju kulturnih objekata. Koncertna sala i rekonstrukcija svih objekata koji se odnose na kulturne aktivnosti. Imamo i deo koji se odnosi na železnicu i same puteve koji je nama od velikog značaja.

Po prvi put pričamo o penzijama gde budžet Republike Srbije ne učestvuje sa 54% učešća, kada govorimo o ukupnim iznosima za isplatu penzija, nego govorimo o svega od 27,4%. To znači da je Srbija krenula pre svega racionalizovala svoje troškove, a s druge strane povećala rapidno svoje prihode, i to znači da Srbija zaista ima stabilne finansije.

Da li su dovoljna povećanja za penzionere od 8-13%, za državne institucije od 7-12%? Naravno da nisu. Uvek kada govorite o tome kolika treba da budu povećanja, treba da budu u skladu sa mogućnostima prihoda, odnosno prihodne strane budžeta. To znači da je Srbija u stvari na putu da i dalje napreduje i da taj rast o kome govorimo… Rast je ukupan broj privrednih aktivnosti uvećan u odnosu na prošlu godinu, znači, kada gledamo 12 meseci sa 31. decembrom za prethodnu godinu. Kada govorimo o tom rastu, znači, mi moramo da postavimo pitanje – koje je to početno stanje? Naše početno stanje za projektovani budžet za sledeću godinu je 31. decembar prethodne godine. Znači, ukoliko smo ustanovili da u prethodnoj godini, znači ovoj sada, imamo rast 4,2%, mi smo konzervativno kao država rekli – imaćemo 3,5. Ako se setite, prošle godine smo rekli da će biti 3,5% rast, ali je on došao na 4,2. To znači da smo mi sada krajnje strogo rekli – biće taj rast od 3,5% BDP, on će biti sigurno preko toga.

Vi ste svi primetili onoga trenutka kada su sve međunarodne organizacije, koje se bave finansijama, pa bogami i Fiskalni savet, kada su videli da taj rast prelazi 4%, odmah su krenuli da rade određene ocene kako treba da izgleda metodologija povećanja penzija, kako treba u stvari da se penzije usklađuju. Svako je počeo da traži određene modele kako treba povećavati plate.

Na kraju krajeva, moram da kažem da ona kritika koja se odnosi zbog čega nije donet uopšte zakon o platnim razredima, mislim da je dobar trenutak što se to odložilo za godinu dana, a upravo zbog toga što su mnoge kategorije dale svoje kritike, pogotovo deo koji se odnosi na sindikate obrazovanja koji nisu bili zadovoljni sa ovim Predlogom zakona o platnim razredima. Mislim da očito treba još vremena da bi u društvu se postigao jedan konsenzus kada su u pitanju platni razredi, da bi stvarno na jedan pošten, krajnje korektan način sve institucije sa svojim zaposlenima bili na određeni način pravedno raspoređeni kad su u pitanju plate.

Tako da ovi zakoni koji su dati uz budžet, uz Predlog budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, su u stvari sastavni deo politike, razvojne politike, ne samo ekonomske, već i politike koja se odnosi i na obrazovanje i na kulturu i na deo koji se odnosi na zdravstvo, a gde je dat poseban fokus na taj deo koji je potreban svim građanima da se razvije.

Ono što je najvažnije da se kaže je da su i Skupština Srbije i Odbor za finansije razgovarali sa svim institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što su REM, Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za energetiku. Imali smo razgovore i sa onim institucijama koje su, takođe, sastavni deo budžeta, ali podnose izveštaje Odboru za finansije.

Što se tiče budžeta za 2019. godinu, mislim da smo po prvi put otvoreno pričali o tome da li su određene institucije zadovoljne Predlogom budžeta, što se tiče i njihovog finansijskog plana. Mislim da su svi bili na stanovištu da je ovo dobar trenutak kada je Srbija zaista ušla u mirne vode, što se tiče javnih finansija, da politički izazovi koji postoje jednostavno su predvideli sve moguće rizike koji se nalaze u ovom budžetu.

Zbog toga u Danu za glasanje, smatram da i oni koji se možda i politički ne slažu sa SNS i sa njihovim koalicionim partnerima za ovaj budžet, zaista treba da podrže ovakav jedan program Srbije. Hvala.

Hvala, dr Tomić.
Sada zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka od 1. do 62. dnevnog reda.
Nastavljamo sa radom u pojedinostima u ponedeljak, 3. decembra, u 10.00 časova.
Ovog puta zahvaljujem se i ministru Siniši Malom, Branku Ružiću, Šarčeviću i njihovim timovima na posvećenom radu.
Lep vikend i vidimo se u ponedeljak.