Ne može?

Za ovo tražim da se izjasne, jer ste ovo baš prekršili, ovo malopre.

Hvala, koleginice Radeta.

Dobro, smatram da nisam.

(Boško Obradović: Povreda Poslovnika.)

Dobro, želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje.

U skladu sa članom 112, određujem pauzu od pet minuta.

(Posle pauze.)

Reč ima Nataša Sp. Jovanović. Izvolite.

Evo, izašao je ovaj ljotićevac Boško Obradović. Ja sam se malopre javila, gospodine Marinkoviću, zato što javnost Srbije treba da zna o kakvom je čoveku reč i političkom profilu. Zaista, ta hipokrizija u njegovoj glavi je nešto što ne može niko normalan da prihvati, a naročito meštani Dragačeva čitavog, znači Guča i Lučana, gde se taj njegov prozapadnjački izdajnički savez kandidovao na predstojećim lokalnim izborima.

On je trebao Đilasu i njegovoj ekipi da objasni, pre nego što ih je ubedio da on tamo ima nekakvu podršku, da su ljotićevci, čiji je on sledbenik i u čiju ideologiju se zaklinje, izvršili najmonstruoznije zločine u dragačevskim selima. Ja ne mogu sada, gospodine Marinkoviću, jer nemam vremena po Poslovniku, javila sam se zbog povrede dostojanstva Skupštine, da pročitam sva imena nastradalih ljudi, ali ću vam reći da su ljotićevci, sa nemačkim okupatorima, dakle na njihov nalog, imali su svoje saradnike koji su išli od kuće do kuće, govorili ko i kada treba da se likvidira. Iako su četnici Draže Mihajlovića uključeni u tu borbu sredinom septembra 1943. godine uspeli da odbrane većinu stanovnika Dragačeva, ljotićevci i nemački fašisti su pobili i poklali na najmonstruozniji način mnoge ljude.

U Donjem Dublju, u Osaonici, u selu Lisa, u Negrošinu postoji jedna čitava ekspertiza tih zločina koja ima naziv dragačevski crni dani. Zaista je neverovatno da takav čovek pretenduje na bilo šta u mestu i u kraju odakle inače potiče, odakle sam na kraju krajeva i ja, i da može da se pojavi sa bilo kim od te svoje izdajničke klike, iz tog saveza i da poruči da će meštani Guče, Dragačeva, Lučana da žive bolje ako oni dođu na vlast.

Hvala.

Mogu da otimaju, da kradu, da pljačkaju, završavam, jer pre nego što su počeli da ubijaju ljude, ljotićevci i nemački fašisti su kao taoce od početka 1941. godine do 1944. godine upadali u Dragačevo, kao što sad upada Boško Obradović…

(Isključen mikrofon)

Hvala. Moram da vas prekinem, produžio sam vam 40 sekundi. Interesantno je to što pričate, ali vreme je ograničeno.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne) Hvala.

Reč ima Neđo Jovanović, povreda Poslovnika.

Tako je, član 27. Poslovnika Skupštine Republike Srbije, jer ponovo ste dozvolili da se kroz repliku vređa dostojanstvo ovog doma.

Mogu da razumem da dramaturg pretenduje da bude dobar pravnik, nažalost, to je danas učinio jako neuspešno. Ja nemam pretenzije da budem dramaturg, već samo želim činjenicama da ukažem na nešto što građani treba da znaju. Gospodin Čedomir Jovanović je danas samo tražio alibi, a nije odgovorio ni na jedno postavljeno pitanje.

Komentarišući da je neko ko stiče privatnu imovinu slobodan da radi šta hoće, dovoljno ukazuje koliko zna. Sticanje privatne imovine može da bude na dva načina. Jedan je zakonit, dakle, u skladu sa zakonom, a drugi je krađom ili kriminalom. Na ovo drugo gospodin Jovanović nije dao odgovor, ne zato što ne zna, nego zbog toga što se brani od onoga što je učinjeno od 2001. godine.

Poslednje pitanje koje je juče postavljeno takođe u ovom domu od strane Čedomira Jovanovića nije zavredelo odgovor, a to je pitanje – zašto su prodate šećerane za samo po tri evra? Da li to znači zakonito sticanje imovine preduzeća koja su poslovala sa društvenim kapitalom? Gde su one pare koje su trebale da se nađu od postupaka privatizacije u finansijskim tokovima ove države? Hvala.

Hvala, kolega Jovanoviću.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne) Hvala.

Reč ima Vjerica Radeta, povreda Poslovnika.

Koliko god se na prvi pogled činilo da smo se mi možda udaljili od teme i da ne govorimo o osnovnom predlogu, a to je budžet, odnosno Zakon o budžetu, verujte, nismo. Jer mi, narodni poslanici, smo korisnici budžeta. Mi iz budžeta primamo platu i na osnovu ponašanja nekih poslanika, poput ovog LJotićevca Boška Obradovića i njegovog rasipničkog ponašanja, građani Srbije misle da su svi narodni poslanici takvi.

Niko od narodnih poslanika i nijedna politička partija, osim njegove, nije pravila žurku u prestoničkom nekom klubu u Beogradu, u ekskluzivnom klubu, u koji samo neke zvezde mogu da prave. I na taj način je zapravo vršio pranje para.

Niko od narodnih poslanika, osim LJotićevca Boška Obradovića, ne živi na Dedinju. Sad ide u Lučane i priča kako je on narodni poslanik Moravičkog okruga, a živi na Dedinju. Malo je mnogo daleko. Ali, ne znam odgovor na pitanje kako je on dospeo u tu vilu na Dedinju? Ako je kupio, kako je mogao? Ako je u zakupu, on čovek ima petoro dece, i hvala bogu i neka su deca živa i zdrava, ali od poslaničke plate da može neko da uzme vilu na Dedinju u zakup, to je jednostavno nemoguće.

Koliko u tome ima udela kapital Dragana Đilasa i Vuka Jeremića,to bi trebalo da znamo i tu, pre svega, trebamo da skrenemo pažnju javnosti na to.

Ovih dana je Vuk Jeremić dospeo u žižu javnosti zato što se konačno razotkrilo da je tačno sve ono što smo govorili o njemu i da je silne milione dobio sumnjivim putevima, iz Kuvajta. Evo, već je bio na svedočenju, mada je pitanje da li je svedočenje, videćemo dalje šta će biti u tom postupku.

Mi smo, Srpska radikalna stranka, pre nekoliko godina, izdala dve knjige „Vikiliks mi javlja“, prvi deo i drugi deo. Ja sam za jednu od tih knjiga radila predgovor i radi tog predgovora sam pročitala mnoge depeše Vikiliksa koje se odnose, pre svega, na Vuka Jeremića i na Borisa Tadića. Završavam. Ovo moram nastaviti nekom sledećom prilikom, ali samo da završim ovom rečenicom. Neko ko je otvoreno radio i govorio o američkim ambasadorima da lobira, da je NATO lobista u Srbiji, e, njemu je, poštovani građani Dragačeva, njemu je sada koordinator Boško Obradović i dovodi ga tamo, da na taj način pokuša da uzme glasove od Dragačevaca.