Hvala lepo.

Zahvaljujem se na ovom govorenju ljudi koji su se kao narodni poslanici sada osvrnuli na naš Predlog zakona i rezolucije, s tim što imam nekoliko opservacija.

Prvo, Odbor za ustavna pitanja je dao mišljenje da rezolucija nije u skladu sa Ustavom, ali je dao i mišljenje da je sam zakon o finansiranju Vojvodine u skladu sa Ustavom, tj. da tu ne postoji nikakva ustavna prepreka da on bude usvojen. U svakom slučaju, ostalo je nejasno da li ovaj zakon o kojem pričamo je trebalo drugačije postaviti, što je jedna verzija, popraviti amandmanima, što je druga verzija, ili je on potpuno nepotreban, kao što smo čuli da postoje mišljenja, jer je tema koja se u njemu obrađuje već obrađena u drugim zakonima.

Sve u svemu, to su stvari koje su veoma značajne, ali sa druge strane ja ne razumem kakve veze sa tim, o čemu govorim, imaju poslanici, kolege i koleginice poslanice, koji nisu trenutno u sali, jer oni su sami sebe isključili iz mogućnosti rasprave o ovom pitanju, koje je, ponoviću, pitanje poštovanja Ustava Srbije, što je pitanje kompletiranja Ustava koje bi trebalo da bude završeno, još pre više od 10 godina i pitanje, dakle koje nema nikakve veze sa političkim programom bilo koje stranke, nema nikakve veze sa bilo čim takvim.

Ponoviću još jednom, priča o nekakvom falsifikatu, ne falsifikatu, ili čemu takvom, je potpuno deplasirana, pošto što sam već u nekoliko navrata, u zadnja dva dana, objasnio o čemu se tu radi. Priča o tome da to ima veze sa nekakvom zadnjom namerom LSV ili čime takvim, takođe ne stoji, obzirom da su koautori ovoga teksta, tj. taj tekst je usaglašen još pre pet godina, četiri godine, sa predstavnicima SVM, koji su i sami rekli da će glasati za ovaj predlog zakona, a deo su vladajuće većine u ovom parlamentu.

Dakle, ovde postoji jedna ozbiljna konfuzija oko samog zakona, oko ove sednice koja se, od strane pojedinih naših kolega naziva, ne znam farsom ili nečim takvim, što je apsolutno ne doživljavam kao tako iz jasnog razloga, što smo ovde imali priliku da razgovaramo o nečemu što je ustavna obaveza, ovoga parlamenta i svakoga ko je na vlasti, o nečemu što je vezano za problematiku koja je trebala da bude razrešena još pre mnogo godina.

Upravo zato, ne razumem zašto je potrebno u ovom trenutku u opšte uvoditi u priču poslanike koji su odustali od toga da urade svoju poslaničku dužnost, a to je da debatuju o problemima nečega što je deo ustavne obaveze, ponoviću i to Ustava za koji su glasali i to ako ne oni lično, a ono stranke čiji su predstavnici.

Dakle, to je ono što zaista čudi i u tom svetlu da budem vrlo konkretan, naši bivši koalicioni partneri iz DS nisu tu da bi mogli da odgovore na niz pitanja, koja su potpuno legitimna i tu ničeg spornog nema, ali o tim stvarima bi trebalo da se, pretpostavljam izjasne neki drugi organi koji su za to zaduženi, gde i LSV naravno ima niz pitanja na temu svih dosadašnjih vlasti, uključujući i dosovsku vlast, vezane za određene poslovne i ovakve i onakve postupke.

Naravno, ponoviću, to je posao nadležnih istražnih organa, a ne nas u LSV i zaista ne bih voleo da se na bilo koji način doživi ova naša inicijativa, da se ispravi ova nepravda prema Vojvodini, u smislu odsustva zakona o finansiranju pretvori u nekakav obračun sa našim bivšim koalicionim partnerima ili sa bilo kim ko ovde nije.

Političke razlike, naravno postoje, meni je strašno žao što je parlament doveden u situaciju da bude ne predmet konstruktivne diskusije, kakvu smo imali ova dva dana, nego izliva netrpeljivosti koje toliko duboko prosto se gubi osnovna svrha parlamenta, a to je uzajamna razmena ideja, mišljenja i argumenta.

Pa, u tom svetlu bih zamolio uvažene kolege da se držimo teme i da se držimo Zakona o finansiranju AP Vojvodine, da se držimo njegove ustavne osnove, da se držimo naše Predloga rezolucije. Razumem u potpunosti zašto je on nekome prihvatljiv, nije prihvatljiv. Razumem kolege koji smatraju da možda nije dobro nešto definisano, da se, ne znam srpska nacionalna zajednica u Vojvodini mora definisati kao srpski narod ili građani srpske etničke pripadnosti.

To su sve stvari o kojima treba da razgovaramo, ali to zaista nije tema, odnosno nisu teme u ovom trenutku ljudi koji nisu ovde, koji po mom ličnom mišljenju time samo gube, a njihovi birači mogu samo da se zapitaju šta se događa sa glasovima koji su im dali. Da li su zaista ispravno upotrebljeni i da li je to konstruktivan pristup.

Lično mislim da nije, jer da ne mislim ne bih bio ovde i da ne mislim ne bih sa mojim koleginicama se zamajavao, predlažući ovaj zakon. Dosta sam siguran sudeći po reakcijama parlamentarne većine da ovaj zakon teško može da dobije dovoljan broj glasova, da bude usvojen, naročito zbog toga što nisam video da je bilo dovoljno volje i želje da se u njega investira, pa barem pokušaj da se amandmanima prilagodi, hajde da kažem, viđenju problema od strane parlamentarne većine.

Ali, sa druge strane je izuzetno važno to što smo detektovali u ovoj debati i to da kolegi, recimo poslaniku koji je iz drugog dela Srbije, nije iz Vojvodine, smeta što mi sebe, recimo, definišemo kao Vojvođani. Ja sam tako naučen da sam Vojvođanin i ne znam drugačije sebe da definišem. Kada bi ste pitali u sred noći ministra Nedimovića oko toga kako on sebe definiše. Prva definicija bi bila – Sremac. Mislim, tačnije – Srijemac.

Dakle, to je stvar ličnog definisanja i ne vidim šta je tu pogrešno, ali upravo to, ta spoznaja koliko je Srbija jedna kompleksna država sa koliko različitih regionalnih specifičnosti, što se ovde osetilo u ovoj debati koju smo imali u proteklih dva dana. Mislim da je to već smo po sebi izuzetno dragoceno i pomaže promeni ukupne atmosfere u ovom visokom domu, što je beskonačno značajno, jer parlament Srbije je poslednja brana Srbije pred diktaturom izvršne vlasti.

Nemojte zaboraviti da je čuvanje parlamenta i njegovog digniteta obaveza svakoga, bez obzira da li je na vlasti ili u opoziciji, ukoliko se želi očuvati elementarna parlamentarna demokratija. To je moje najdublje ubeđenje i zato kažem, hajde da se držimo ove teme. Zahvaljujem još jednom parlamentarnoj većini što je stavila ovaj naš predlog na dnevni red, bez obzira što striktno gledano nemam na čemu da zahvaljujem obzirom da je to obaveza svakog ko je preuzeo odgovornost za rad parlamenta da učini. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Čanak.

Reč ima Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kad kažem Vojvodina meni je prva asocijacija plodna zemlja koja može da prehrani pola Evrope. Na žalost nije tako. Do 2016. godine narodne kuhinje u Vojvodini su bile pune. Deset hiljada ljudi u narodnoj kuhinji na godišnjem nivou, katastrofa.

Zato moram da pričam o tome ko je devastirao, ko je upropastio, ko je ispumpao iz budžeta pokrajine milione evra, a to je tadašnji tajkun i današnji tajkun, koji se nadam da će biti vrlo brzo procesuiran, gospodin Bojan Pajtić koji je opljačkao Fond za subvencionisanje pogona novih tehnologija, Fondove za kapitalna ulaganja i razvoj, Heterlend, 1,5 milion evra, Kamenicu 35 miliona evra, Tesla-banku pet miliona evra, Razvojnu banku, rekli smo nećemo da govorimo samo da je spomenemo jer je u procesu, ne zna se koliko je miliona evra.

Ono što je meni najtragičnije o čemu moram da govorim je Kamenica-dva, gospodin Pajtić je uredno 2008. godine presekao crvenu vrpcu za početak radova i bilo je obećano da će se ta bolnica završiti do 2009. godine. Za to je izdvojeno 16,5 miliona evra, naravno da 2009. godine ni traga od Kamenice-2 pa čak ni sedam godina kasnije.

Zašto moram da pričam, zašto me ovo boli? Zato što je ta bolnica služila za lečenje ljudi koji su oboleli od kancera. Na godišnjem nivou je trebalo da se pregleda i da se izleči bar 1200 do 1400 ljudi. Na žalost imamo podatke da je umrlo više od 9800 ljudi. Neću da komentarišem, jer me sramota, ljudski šta je radio taj čovek, prosto mi je nepojmljivo, ali o tome neka sam donese sud on i oni koji ga procesuiraju.

Ono što je meni nejasno, gde se dalo, šta je nestalo, kuda, 19 miliona evra. Za 19 miliona evra je moglo da se napravi 19 kilometara najkvalitetnijeg auto-puta, moglo je da se napravi 50 vrtića, moglo je da se napravi još jedna Kamenica, moglo je da se napravi 10 bolnica. To je sramota.

Zato moramo da pričamo danas o tome gde su nestale pare iz Vojvodine.

Onda idemo dalje. Ono što je čudo neviđeno, da je 2000. godine u kombinatima bilo zaposleno 60 000 radnika, a 2016. godine 1500 radnika.

Nekada je bilo preko 400 zadruga, a danas četiri puta manje. Rast zaposlenosti je bio samo u lokalnim samoupravama i institucijama gde su radile njegove stranačke kolege. Poljoprivreda se svela na osnovnu delatnost.

Prirodni priraštaj je iznosio minus 5,4%. Ono što je još gore, čak 15% srednjoškolaca je napuštalo školovanje. To je čovek koji je imao najveći broj afera, na svetu, ne u Srbiji, ne u pokrajini.

Setimo se samo afere „Bodrum“, setimo se grafita „Smrt Pajtiću“, potpuni nonsens, jer znamo da je to bila izmišljotina, da je to pisao njegov partijski drugar.

Setimo se afere reketiranja, prisluškivanja, setimo se samo nagrada za otpuštanje radnika. Kako je koga otpustio, tako je dobijao nagrade. Otpustili su stotine hiljada radnika.

Afera „Vermons“, Solarni paneli, afera „Veba“, afera „Žitohem“, moja uvažena, gospođa Maja Gojković, naša predsednica pomenula je aferu „Mrtvački sanduci“. Bilo, ne ponovilo se. Afera „Antifriz“ u školama, pozorištima, afera „Četkica za zube“, predsednica Skupštine, gospođa Maja Gojković, ne pokrajinske, govorila je žena o tome.

Samo vi nastavite, sve je u redu.

U redu je. Afera „Četkica za zube“, ovo je interesantno, afera „Kupus za inkluziju“, to smo zaboravili da kažemo, bilo, ne ponovilo se.

Ono što je najtragičnije, u stvari i jeste gde su pare iz mase preduzeća. Ovde ću spomenuti samo neka preduzeća, subvencije date, nisu zaposleni radnici, a sledeća preduzeća na volšeban način za koju godinu nestala.

On je inkasirao sebi u džepove, a pokrajina ni dinara. Radi se o firmi „Dendi“, firma „Merkator“, pa „Bio Petrol“, pa „Zobeks“, pa „Ekotejp“, pa „Keramika Unika“, itd.

Nemam vremena jer još jedan moj stranački kolega treba da govori, ali bih rekla ono što je vrlo važno, da srećom 2016. godine, SNS dolazi na vlast i od tada kreće potpuno drugačija priča u Vojvodini. Šta to znači?

To znači da smo počeli da radimo ono što smo obećali, za šta smo dobili preko 50%u AP Vojvodini, a to znači projekti, projekti i samo projekti.

Završili smo napokon Žeželjev most. Radi se i završava, napokon, u Subotici Narodno pozorište, zatim gradi se zgrada Hitne medicinske pomoći. Takođe, gradi se naučno tehnološki park, nove industrijske zone. Između ostalog, izgrađene su u Pančevu, Somboru, Kikindi, Šidu, Novom Bečeju, Plandištu.

Otvoreno je preko trideset fabrika, zaposleno na desetine hiljada radnika. Smanjuje se nezaposlenost. Ja ću napomenuti samo neke od fabrika koje su otvorene, da ne bude samo čisto nabrajanje – „Kalcedonija“ Kula, 235 radnika zaposleno 2018. godine. Dalje, 2017. godine „Zopas“ zaposleno 690 radnika. Otvorena je fabrika „Nudli“ u Rumi, zaposleno 175 radnika, otvoren „Insert“ u Apatinu, 126 radnika, u Inđiji 510 radnika u IGB, itd.

Srpska napredna stranka je opravdala svoje poverenje, a mi za ovu rezoluciju i za ovaj zakon, nećemo glasati.

Hvala na pažnji.

Hvala gospođo Malušić.
Reč ima kolega Zoran Bojanić.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre, koleginice i kolege, zadovoljstvo mi je što ću verovatno biti zadnji govornik u ovoj današnjoj raspravi po ovom dnevnom redu.

Koleginica Maja Gojković, naša predsednica, rekla je, a i kolega Nenad Čanak, šta je svrha i šta je zadatak ovog parlamenta.

Drago mi je što je bila ovakva ova dvodnevna diskusija. Mi se ne slažemo, imamo različite stavove, ali ovako treba razgovarati u parlamentu, ovako treba raditi.

Mnogo štošta sam hteo da kažem no, obzirom da neću imati vremena, podsetio me je gospodin ministar Nedimović, kada je rekao u jednom trenutku pored sirovinske baze, rade se i prerađivački kapaciteti.

Ja kao čovek koji je godinama radio sa preduzećima iz Zrenjanina, Bečeja, Bačke Palanke, Sente, ne mogu da se ne otmem utisku da od 1990. do 2000. godine, kada sam intenzivno radio u prerađivačkoj prehrambenoj industriji, one slike kad uđete od Ečke u Mužalj u Zrenjaninu, pa skrenete desno pored Skrobare i pored svih onih proizvodnih objekata i proizvodnih preduzeća koja su postojala pored nekadašnjeg giganta „Servo Mihalja“, tu su bili prerađivači koji su imali ne evropsku, nego svetsku tehnologiju.

Pomenuću „Žito produkt“ Zrenjanin, koji je u tom trenutku po licenci mlinova Pariza radio specijalne vrste brašna za „Kroason“. To više niko ne radi u ovom delu Evrope.

Pomenuću taj „Žito produkt“ koji je imao najmodernije japanske linije za proizvodnju lisnatog peciva, linije koje su mogle da u jednom trenutku proizvode kompletnu proizvodnju za nekadašnju bivšu Jugoslaviju. Pretpostavljam, potpredsedniče što me gledate, da mi je isteklo vreme. Ili?

Samo nastavite kolega, izvolite. Završite.

I šta se desilo? Zašto je to, vi ste lepo rekli, devastirano? Jeste devastirano, ali devastirano je od 2000. godine pa na ovamo. Svi ti veliki proizvodni pogoni „Flora“ Bečej, „Bečejka“, „Old gold“, „Žito produkt“ Zrenjanin, nema ih više.
Vi te prerađivačke kapacitete nemate, a to je neko ulagao decenijama i stvarao. Jeste onda Vojvodina bila malo iza Slovenije.
Nažalost, te godine koje su nam pojeli skakavci, pojele su nam i te prihode koje smo imali u Vojvodini. Hvala vam, pošto vidim da je isteklo vreme neću više.

Hvala, kolega Bojaniću.
Isteklo je vreme poslaničkoj grupi Srpske napredne stranke, čiji su poslanici bili dalje na spisku posle gospodina Bojanića, tako da na listama poslaničkih grupa više nema faktički prijavljenih za reč.
Pre zaključivanja zajedničkog načelnog jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Bojan Torbica.
Izvolite, kolega Torbica.