Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako imamo u vidu trenutnu demografsku situaciju u svim delovima Srbije, bez obzira da li su to ruralna ili gradska područja, Srbija, nažalost, godišnje ostaje bez jedne opštine veličine od 35.000 stanovnika. Sela nam ostaju prazna, sa staračkom populacijom u proseku 70 i više godina.

Srpska radikalna stranka je i ovog puta, kao i u više navrata pri predlogu dopune dnevnog reda, predlagala da se nađe predlog zakona koji se tiče podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

Prihvatanjem ovog predloga značajno bi se poboljšao položaj našeg poljoprivrednog proizvođača i razvoj ove privredne grane. Time bismo pokazali da je Vladi Republike Srbije, kao i resornom ministarstvu stalo do našeg poljoprivrednog proizvođača i poljoprivrednih proizvoda, koji su sigurno po kvalitetu zdraviji od proizvoda zemalja koje nam nameće Poglavlje XI, a i manjim uvozom takvih i sličnih proizvoda odagnaćemo sumnju u sam kvalitet i prisustvo kako hemijskih, tako i genetski modifikovanih organizama.

Sa ovim predlogom želimo da poljoprivredni proizvođač smanji troškove proizvodnje, a tržišni položaj poboljša time što će se donja granica količine mleka po kvartalima na koju se ostvaruje premija smanjiti sa dosadašnjih 1500 litara na 1000 litara kako bi poljoprivredni proizvođači sa otežanim uslovima proizvodnje, npr. gde je skupa hrana i mehanizacija, mogli da ostvare pravo na premiju.

Takođe, u članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima predlažemo da se premija za mleko poveća sa dosadašnjih sedam dinara na deset dinara. Zatim, u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja u biljnoj proizvodnji tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše 6000 dinara poveća na minimum 9000 dinara. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 18, protiv – niko, uzdržan – niko.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama Zakona o državljanstvu Republike Srbije, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Izvolite, koleginice Jovanović.

Odmah po donošenju Ustava Republike Srbije SRS je zahtevala da se prvi Zakon o državljanstvu promeni. I mi smo još tada, 2007. godine, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na zahtev Srba iz Crne Gori, koji su dolazili kod nas kao delegacija, i to baš u trenutku kada je crnogorska mafijaška vlast hapsila prosvećenog vladiku Filareta, dakle, zatražili smo da se promeni član Zakona o državljanstvu i da se omogući svim Srbima koji priznaju državu Srbiju kao svoju matičnu zemlju, i to u svojoj izjavi iskažu, pred nadležnim državnim organom, dakle MUP, da dobiju državljanstvo Srbije.

Međutim, mi tada nismo znali da će administrativne barijere da onemoguće mnoge Srbe iz Crne Gore koji su tamo potlačeni pod mafijaškim režimom Mila Đukanovića, kao i mnoge Srbe iz Republike Srpske koji žele da se pojedini posle završenog školovanja i studiranja, koji imaju pravo po specijalnim paralelnim vezama sa Republikom Srbijom zaposle i nastane u Srbiji, da će njihovo čekanje državljanstva da se pretvori u zaista jednu agoniju koja traje godinama.

Da bismo to sprečili, da bismo omogućili da Srbi iz Crne Gore i Srbi iz Republike Srpske koji to žele, a podneto je u protekle tri godine preko 50.000 zahteva kako za državljanstvo, tako i nekoliko hiljada zahteva onih koji su dobili državljanstvu da dobiju srpske pasoše, da im omogućite da u roku od šest meseci nadležni organ, jedinica MUP Republike Srbije, izda potvrdu o tome da su dobili državljanstvo.

Zašto smatramo da je dovoljno šest meseci? Sve potvrde i sve ono što podnosilac zahteva donosi u MUP Srbije je odmah proverljivo, da li su važeća dokumenta, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz državljanstva zemlje iz koje dolazi, a traži državljanstvo, a sve provere koje treba da izvrše iz MUP Republike Srbije, osim ako nisu već neka lica koja su na poternicama i koji su izvršioci određenih krivičnih dela, dakle, za sve ove druge dovoljno je zaista, to je maksimum šest meseci, kako bismo im omogućili, a mnogo nam se njih javilo posle ovog našeg zahteva i pisali su da su završili fakultete, da moraju da rade i u Novom Sadu i u Beogradu i u drugim gradovima, preko omladinske zadruge, a da ne mogu da zasnuju radni odnos zato što još uvek čekaju državljanstvo, tražimo od vas da prihvatite ovaj predlog i da im se omogući da u roku od šest meseci sa urednim zahtevom i dokumentacijom željeno državljanstvo Republike Srbije naši sunarodnici iz Crne Gore i Republike Srpske dobiju. Hvala.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 17, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica i okolnosti u vezi sa pritiscima na državne organe i kršenja zakona tokom izbora za narodne poslanike u Narodnoj skupštini održanih 2016. godine.

Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč?

Izvolite, kolega Šaroviću.

Dame i gospod narodni poslanici, evo još jedne prilike koju, nadam se, nećete propustiti da date svoj glas da se Narodna skupština, odnosno predstavnici građana uključe u posao oko određivanja istorijske uloge Zorana Đinđića. Nedavno je bila godišnjica od mučeničke smrti Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu. Na njegovom grobu u Požarevcu, na žalost, nije bilo ni jedne zvanične državne delegacije, a uglavnom su izostali, uz izuzetak nekoliko manjih funkcionera, njegovi bivši saborci iz njegove političke stranke.

Nekoliko dana nakon toga ponovo su državnici, odnosno predstavnici Republike Srbije lili krokodilske suze nad Zoranom Đinđićem, menjaju često svoje stavove o njemu, ali ono što se ne menja je izgleda to što niko ne želi da se temeljno bavi političkom pozadinom njegovog ubistva, da se bavi time ko su naručioci, da se vidi ko su oni koji su najviše od toga profitirali i da vidi ko su politički inspiratori koji nesumnjivo postoje.

Ne bi nas Zoran Đinđić toliko zanimao kada vi ne biste od njega uporno, kao i vaši prethodnici, pokušali da pravite nekakvog vizionara, čoveka koji je mnogo toga dobrog doneo Srbiji, ali ga eto narod nije hteo dok je živ. Mislim da to jedino može da se prekine ovakvim jednim anketnim odborom u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Mi srpski radikali nismo zaboravili da je Zoran Đinđić taj koji je pozivao da se nastavi bombardovanje Srbije. Pre nekoliko dana je obeleženo 20 godina od početka NATO bombardovanja Srbije. On je sa bezbedne udaljenosti pozivao da se to bombardovanje nastavi, da se i dalje ruše mostovi, da se ruše fabrike, da se ubijaju i žene i deca i policajci i vojnici, kako bi pao Milošević režim. On i jeste jedan od tih začetnika ideje da se režimi u Srbiji mogu obarati nasilno. On je čovek u čije je vreme izvršen veliki broj tih pljačkaških privatizacija. On je čovek koji je doveo u Vladu Srbije i Kolesara, i Janjuševića, i Bebu Popovića i mnoge druge mutne likove koje Srbija ni po čemu dobrom ne pamti. Sad, ukoliko želite da se rasvetli njegova istorijska uloga, ukoliko za to imate hrabrosti, glasajte za ovaj predlog.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje: za – 15, protiv – niko, uzdržanih – nema.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Nemanja Šarović predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanja činjenica u vezi sa ubistvom i političkom pozadinom ubistva Zorana Đinđića, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. decembra 2016. godine.

Da li narodni poslanik Nemanja Šarović želi reč?

Izvolite.

Naravno da želim, gospodine Arsiću.

Srpska radikalna stranka još jedanput poziva da se utvrdi na koji način je formiran ovaj sastav Narodne skupštine Republike Srbije, odnosno na koji način su pod pritiskom američkog ambasadora Skota u ovaj saziv Narodne skupštine ugurane pojedine poslaničke liste.

Svi mi znamo i veoma se dobro sećamo da su bile dve liste čiji predstavnici danas sede u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a koje su nakon zatvaranja birališta bile ispod 5%, što je cenzus za ulazak u Narodnu skupštinu. Tada je došlo do nečega što su mnogi tada smatrali nemogućim, do sastanaka ovih dosmanlijskih stranaka Dveri i DSS. Oni su tada, rekao bih, od strane američkog ambasadora Skota upućeni u to šta treba da rade, izvršen je pritisak i na RIK, izvršen je pritisak i na vrh državne vlasti u tom trenutku, i to je priiznao i Aleksandar Vučić. Preko noći je RIK, i to zahvaljujući glasovima predstavnika SNS, odlučila da izbori budu ponovljeni na određenim biračkim mestima, uprkos tome što su se tome protivili i predstavnici DS i Dveri i onih koji su se predstavljali kao opozicija.

Neverovatno je da se na takav način omogući prekrajanje izborne volje građana i da se na takav način omogući da neko četiri godine sedi u Narodnoj skupštini i, naravno, zastupa interese onih koji su izvršili pritisak da se oni u Skupštini nađu, a to su američki ambasador Skot i još neki drugi ambasadori.

Danas se mnogo priča o tome da li će uslovi za naredne izbore biti regularni, ali bih podsetio da mi praktično od 2000. godine i od izbora koji su održani u decembru 2000. godine, na kojima se pobedio DOS, nikada nismo imali ravnopravne i fer uslove za izbore u Srbiji. To jeste tema o kojoj treba da se razgovara. Mnogo je toga što treba popraviti u izbornom sistemu Srbije, ali mesto na kome pre svega treba o tome da se razgovara je isključivo Narodna skupština Republike Srbije.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 12, protiv – niko, uzdržanih – nema.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Nikola Savić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Nikola Savić želi reč?
Izvolite, kolega Saviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o udžbenicima sa predlogom da se uvrsti u današnji dnevni red ovog zasedanja.

Srpska radikalna stranka odavno ukazuje da postoji veliki problem sa izdavanjem i štampanjem udžbenika, jer danas imamo situaciju da udžbenike piše svako, izdaje svako i svako vrši njihov odabir. Bilo bi normalno da kvantitet dovede do kvaliteta, ali ovde imamo potpuno obrnutu situaciju. Imamo potpuno nakaradne udžbenike.

Ja sam na prošloj sednici pokazivao ilustracije kakve sve naslovne strane postoje u našim udžbenicima. To više neću činiti, jednostavno, stid me da to pokažem. Ali, udžbenici su ipak stvar o kojoj država mora i te kako da vodi računa.

Sutra će, za pet, deset ili više godina nekome pasti na pamet da maše udžbenicima iz ovog perioda, jer imamo udžbenike na kojima je Kosovo prikazao kao izdvojeno iz Republike Srbije i onda će taj neko da kaže – pa, šta hoćete, jel vidite kakav ste udžbenik imali pre toliko i toliko godina. Dakle, vi ste se odrekli Kosova i to pokazuju ovi udžbenici, kao što i mi danas pokazujemo udžbenike iz nekog ranijeg vremena. Svi smo možda imali priliku da se na društvenim mrežama upoznamo sa udžbenikom Kraljevine Crne Gore iz 1907, 1908. godine, gde se pokazuje podatak da u Crnoj Gori u 95-96% žive Srbi pravoslavci, a ostatak čine građani islamske i katoličke veroispovesti. Dakle, ovaj problem sa udžbenicima i te kako postoji i ne sme se nikako zanemariti.

Evo, mi smo juče imali jednu zaista neprijatnu i nemilu situaciju u Parizu, u Srpskom kulturnom centru, gde ste videli kako je pod pritiskom nekih ljudi sa zapada uklonjena izložba koja je posvećena 20-to godišnjici NATO bombardovanja, jer, navodno, tu treba da dođu predstavnici sila koje su nas bombardovale i to je nešto što je nedopustivo. Tako slično se dešava i sa udžbenicima.

Zato apelujem na vladajuću većinu da prihvati ovu tačku dnevnog reda, o kojoj bi raspravljali na ovoj sednici. Hvala.