Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dugo najavljivani zakoni iz oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite konačno su u skupštinskoj proceduri. Iako nisam član Odbora za zdravlje i porodicu, ove nacrte zakona sam kroz određene forume i, kako vi volite da kažete, javne rasprave lekara pratila uglavnom na internet medijima, gledala ta mišljenja i njihove primedbe.

Ovoga puta mi iznosimo jasne stavove SRS kada je u pitanju poboljšanje sistema zdravlja uopšte u Srbiji, zato što su to problemi koji su najvećim delom nasleđeni. Zdravstvo se decenijama urušavalo. Žuta mafijaška vlast je skoro 15 godina, ali hajde 12 godina, pljačkala zdravstvo u Srbiji i fond i Koštuničina vlada, naročito kroz mnogobrojne nepostojeće projekte na Kosovu i Metohiji, da ne podsećam na to da su od opranih para, a završile su u nečijim džepovima, u južnoj srpskoj pokrajini samo možda postavili temelj, a nigde nijedne bolnice, nigde nijedne ambulante.

Sve to sada nas dovodi u situaciju da mi hoćemo da imamo bolju zdravstvenu zaštitu u Srbiji, a postavlja se pitanje – kako? Zemlja je u prilično teškom ekonomskom stanju jer sve što treba da se finansira u oblasti zdravstva dolazi od građana. Tako od obavezne socijalne zaštite, od najviše privrede, preduzetnika i, naravno, tu određeni procenat, ne mali, ima i sistem javne uprave i zaposleni u javnim preduzećima. Ali, ako pogledate šta se pruža ljudima za taj novac obaveznog zdravstvenog osiguranja, dolazimo do veoma teških pitanja i do bolnih pitanja za svakog čoveka kome je potrebna medicinska pomoć. On se onda upita, ako dođe u situaciju da ne može da sebi obezbedi pravovremeno pre svega specijalističke preglede, bolničko lečenje, operaciju, zbog korupcije koja je i te kako prisutna u mnogim granama medicine, onda postavlja sebi pitanje – a što ja uopšte ovo plaćam? Naravno, mi se zalažemo za to da to osiguranje i bude takvo, obavezno. Postavlja se pitanje šta je ovo dobrovoljno, kad sa druge strane opet mora da izdvaja za svoje zdravlje, da ide u privatnu kliniku, na privatne preglede.

Sada ćemo doći, gospodine ministre, u situaciju da kroz dopunski rad koji omogućavate ovim zakonom pojedini lekari, ne svi, naravno, ali oni kojima nikada možda u nekom segmentu njihove zarade nije dosta, jer već imaju privatne klinike, van svog radnog vremena da se preusmeravaju na privatnu kliniku. Jel to moguće? Moguće je, za određene intervencije, dakle operacije i za porođaje itd. Onda se postavlja pitanje – šta ćete vi time da dobijete?

Kod primarne zdravstvene zaštite ako neko od lekara ili tehničara odluči da zaradi dodatno, kao što ste vi jutros objašnjavali, jer nema dovoljno sredstava za život, putem dopunskog rada, zaboravili ste samo da kažete da je to do 30% radnog vremena, da to može da bude u najviše tri ugovora, dakle, da radi i u toj matičnoj, da se opredeli, a da radi i kod nekog privatnika. Da li je taj neko sposoban da radi 130%? Jer lepo ste jutros potencirali – mora da ispuni normu u osnovnoj ustanovi gde radi, dakle, i ne tamo gde postoje liste čekanja, dobro, i sa time se slažem. Ali, da pođemo od toga da je to neki lekar koji je savestan, koji je odgovoran.

Verujte mi, u mom rodnom Kragujevcu, eto, takav je splet okolnosti, da li moja generacija, nekoliko ispred ili iza mene, ogroman broj lekara poznajem, od direktora kliničkog centra, direktora doma zdravlja, raznih ambulanti, raznih specijalističkih struka i stvarno često sa njima razgovaram. Oni mene pitaju kako je na mom poslu, ja njih kako je kod njih. Dolazimo do toga da je nemoguća nekada misija za njih da ispune tu normu.

Od kada je uveden ovaj integrisani zdravstveni informacioni sistem, popularni IZIS, mnogi se lekari, a naročito oni u nekim poodmaklim godinama u ambulantama nisu snašli, jer lekar mora da bude hobotnica, s jedne strane da gleda u pacijenta, a vi ste propisali zakonom da je sedam minuta dovoljno da pacijent koji dođe u ambulantu bude pregledan, da se uspostavi dijagnoza, da mu se otkuca to, neko dolazi zbog bolovanja, neko zbog teškog problema zbog kojeg mora da ide dalje na specijalistički pregled. Ovo sada je stvarno u redu, što vi kažete da ne mora da se vraća u ambulantu po uput za bolničko lečenje, ali za svaki specijalistički pregled to mora da uradi.

Sada dođete u situaciju da imate lekare koji imaju blizu 60 godina, on ne može da se snađe na toj računarskoj opremi, mora da gleda, drugo, dođu stariji ljudi. Znate, ovde niste uopšte vodili računa kada se govori o društvenoj brizi za zdravlje o starijoj populaciji, a njih je preko 20%, jer njima je u stvari najviše i potrebna zdravstvena nega i pomoć.

Ne može doktor da izbaci starijeg čoveka posle sedmog minuta, a ta norma bi trebala, jel tako, da bude objektivno od 35 do 40 pacijenata, a nekada se desi, evo, čak imam i drugaricu koja je dermatolog, koja u jednom danu u svojoj smeni pregledala 48 pacijenata. Da li je to normalno?

S druge strane, postoji veliki problem, a to je ogromno područje Srbije više upravnih okruga, što se tiče grada Kragujevca. Mi imamo primernu zdravstvenu zaštitu i mi se ne slažemo sa ovim. To što je Tomica Milosavljević zajedno sa ovim mafijašima, žutima, sa Dinkićem napravio takav zakon koji je i kroz naše ruke, takođe prošao 2005. godine, pa je primarna zdravstvena zaštita prešla u ruke lokalne samouprave, što su oni zapošljavali koga su hteli, upropastili ambulante.

To je jedan aspekt. Ali, mora da se vrši decentralizacija, valjda zbog toga da bi svest o tome da građani u toj lokalnoj samoupravi može uvek da očekuje u toj primernoj zdravstvenoj zaštiti koja je i preventiva, za ne daj Bože, dalje neke bolesti da ima adekvatnu negu i ne slažemo se sa tim i u našem programu za ovu lokalnu samoupravu, mi zahtevamo da se vrši decentralizacija. Sada u ovako zatečenom stanju mi imamo, eto, grad Kragujevac, mislim da je i u Nišu takva situacija, može to na kraju svi vrlo dobro znaju. Ne postoji drugi stepen zdravstvene zaštite, imamo Klinički centar, imamo ambulante, jer mi nemamo opštu bolnicu.

Lekari u Kragujevačkom kliničkom centru uz sva poštovanja za njihov rad, pre svega za onakvu organizaciju Urgentnog centra Kliničkog centra, verujemo da je tako i u Nišu, pošto oni imaju novu zgradu. Oni jednostavno ne mogu da prihvate toliki broj i da zbrinu toliki broj ljudi, jer nema bolnice koja bi imala i internu medicinu, i hirurgiju, i sve ono što je potrebno za jednu bolnicu, a mi imamo sve uslove da grad Kragujevac to dobije.

Naročito, zbog činjenice, e sada što je tamo nesposoban Radomir Nikolić, gradonačelnik grada, to je drugi aspekt, koje je sve upropastio, ali i te kako grad ima imovinu i treba da razmišlja o tome koju može sa upravom za imovinu Vlade Republike Srbije da kompenzuje, imamo i vojnu bolnicu koja može i u te svrhe da se rekonstruiše, pa bi zaposlili od 500 do 1000 mladih stručnjaka sa područja, ne samo Kragujevca, nego okruga koji gravitiraju oko Šumadije, zbog toga što mi imamo odličan nastavni kadar, kao u Beogradu, kao u Novom Sadu, kao u Nišu. Inače, svi naši medicinski tehničari lekari, gde god da odu u inostranstvo, a nažalost su protekle dve godine je nekoliko hiljada njih otišlo uglavnom u Nemačku, a skandinavske zemlje, sve pohvale dobijaju za svoje znanje i za svoju stručnost. Pa, nije dopunski rad način, da se to uradi da se oni zadrže, da se napravi jedna takva bolnica i da rešite gospodine ministre pitanje volontera.

Da li je po vama normalno, evo i to je proverljivo, na neurologiji u Kliničkom centru, Kragujevac ima te lekare koji volontiraju osam ili devet godina? Ljudi koji su neki od njih su saradnici u nastavi na Medicinskom fakultetu, verujem da su takvi slučajevi i u Novom Sadu i u Nišu i u Beogradu, a da oni nemaju radni odnos u Kliničkom centru, zato što oni su tamo volonteri isto moraju da rade kao njihove kolege koje su u stalnom radnom odnosu i dolazimo do tih problema.

S druge strane, podsetićemo vas da je jedan od glavnih ciljeva postavljen Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, a kada ste 2016. godine vi izabrani i kada je tada Vučić biran za premijera. Kako ćete to da suzbijete u zdravstvu? Kako će jedan čovek koji s teškom mukom izdvaja, a opet će, sada stvarno nema još mnogo vremena govoreći kolege posle mene, imamo preko 80 amandmana na ova dva predloga zakona, da bude sigurna da će da dobije to što mu vi ovde garantujete, a da

za to ne mora nekome da plati, jer jednostavno ljudi se suočavaju sa time da ne mogu da zakažu skener ni razne druge preglede, pre svega, problem je kod onih o tome je jutros bilo reči, koji imaju hipertenziju, koji su predinfarktnim stanjima, takvih je preko 50% pacijenata u Srbiji koji nemaju tu preventivnu zdravstvenu zaštitu, jer to niko ne prepoznaje.

Pa, kako će to da prepozna, opet se vraćam na taj robotski rad lekara opšte prakse koji ima samo sedam minuta. On ne može da za sedam minuta shvati navike tog čoveka, kako živi i radi. Ne treba da težiti EU koja nas je potpuno uništila, koja nam je mnogo novca uzela, pa i ovi strani investitori za koje ste dali skoro milijardu dinara subvencija koji mogu da se pokupe i da odu, umesto da ste to preusmerili na zdravstvo. Ugledajte se, recimo na kubanski model. Pogledajte kako se leče pacijenti u Kini i kako je tamo visok nivo zaštite. Kada se krene od toga da se vodi računa od deteta kada se rodi, oko imunizacije, oko toga da li su i stariji ljudi primili vakcine, jer postoji još šest grupa, koje odrasli treba da prime, pa da vodite računa o tome, da li ti ljudi imaju osnovna sredstva za život da bi mogli da se leče, da ukinete participaciju, onda možemo da govorimo da ste nešto preduzeli, kada to bude vidljivo kod širokog spektra ljudi, od najmlađeg do najstarije populacije.

Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Moram samo, pošto je više puta pomenuto, da je sedam minuta neko vreme koje imaju lekari apsolutna neistina. Molim vas, pogledajte, pitaje opet toga ko vam je to rekao, stojim iza toga, to je apsolutna neistina da je bilo kome ograničeno sedam minuta da nekoga pregleda. Znači, to je minimum koji ima, a to je 15 minuta.
Ono što želim da vam kažem i da apelujem na građane Srbije, mi danas imamo, jedna trećina onih koji zakažu pregled uopšte se ne pojavi na tom pregledu. Tako da uvek ostane više vremena. Ali, nije to poenta što ostane više vremena, nego ovi što zakažu, pa ne dođu, zauzeli su termin nekome kome je bilo neophodno da dođe. Oni ne samo da ne dođu nego ne jave da neće doći. Pa, onda imate situaciju da onaj koji je trebao da dođe nije došao, a lekar čeka sledećeg pacijenta, a mogao je da primi.
Znači, mi radimo redovne analize i zbog toga postoji ovaj sistem i zbog toga ovaj sistem važi za lekara od 50 i nešto godina i lekara od 30 i nešto i 40, jer kad bi jedni radili u jednom sistemu, a drugi kucali na mašini, mi nikada ne bismo mogli da skupimo sve podatke i da imamo podatke o ovima o kojima ste između ostalog i vi pričali, da to ostaje na papiru, da se to stavi negde u neku policu. Mi nikada to ne bismo mogli da saberemo i nikada ne bi znali šta se dešava i ko je od čega bolestan i koje je lekove dobio i šta se desilo. Znači, iz tog razloga princip važi za sve, lekare od 30, 40, 50 i 60 godina. Znači, drugačije ne može da funkcioniše. Ako kažete vi ćete kucate na mašini, a vi ćete na kompijuteru zato što ste mlađi. Mislim da ćete se složiti da je to nemoguće da podelite da sistem bude takav.
Što se tiče Kragujevca, moram da vas obavesti, žao mi je što ne znate. Završava se projekat opšte bolnice za Kragujevac, nađena je parcela, nađen je investitor, nađeno je sve. Znači, projekat koji postoji i koji je u fazi u kojoj treba da bude i Kragujevac će dobiti bolnicu, opštu bolnicu koja će biti, o čemu vi pričate sekundarnog tipa.
Što se tiče, kažete, pa mi smo upravo u ovom Zakonu, dozvolili da penzioneri, socijalno ugroženi i ostali, koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, da idu na skrining, da mogu da budu vakcinisani i kad je za palijativno lečenje, da i tu mogu da idu bez knjižice. Da li vi razumete kolika je to razlika u odnosu na ovo što je bilo do sada? Samo iz tog razloga jer insistiramo na skrininzima, na preventivnim pregledima. Imamo tri skrininga, uvodimo još tri, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i psihomotorne. Da li čujete šta vam kažem, pa ove tri nove se uvode.
Znači, to je suština priče. U ovom, ne pamtim, da je nekad napravljena veća razlika da se prepoznaju ljudi koji su ugroženi, da ne pričam o deci, da ne pričam o njihovim roditeljima, o penzionerima, o izbeglicama, o žrtvama nasilja i o svim tim stvarima, gde država ne pravi nikakvu razliku da li su socijalno osigurani ili nisu.
Šta je poenta priče? Da svim ljudima bude dostupan preventivni pregled da na vreme otkrijemo, kad to uradimo bićemo zdraviji, biće sistem mnogo bolji, tada ćemo smanjiti troškove i ostaće nam više novca za ove neke druge stvari koje ćemo tada moći da ulažemo, jer ja mislim da je svako ovde svestan da ne postoji država u svetu koja može da izdvoji toliko novca da zadovolji sve potrebe i da stavi da sve bude besplatno i da ima svega. Ljudi, to ne postoji, nemojte da se lažemo.
Znači, mi možemo samo da napredujemo, da bude stanje bolje u budžetu i da ide.
Još jednu stvar da vam kažem. Pa, nije ovo doneo Deda Mraz, ovo sve košta, ovo je samo zahvaljujući politici i radu Aleksandra Vučića, moguće sad da se uradi. Nemoj neko da misli da je ovo palo sa neba. Ovo je samo rezultat politike i rada Aleksandra Vučića i ničega drugog.
Nije gospodine plaćena reklama, ovo je surova istina. Ovo je surova istina. Gde se omogućilo iz bankrota, da smo ostali u situaciji onog bankrota, pa ljudi ne bi imalo za osnovne lekove, bolnice bi bile prazne, išli bi u bolnicu kao što je bilo pa da donesete, da idete da pošaljete rodbinu da vam kupi flaster, da vam kupi lek, da vam da sve, da bi vi mogli da budete operisani, da bi mogli da budete lečeni. Zar smo već sve to zaboravili kako je bilo. Da nije bilo flastera, da nije bilo nekih drugih stvari. Razumete? Znači, to je suština stvari. Zahvaljujući tome danas možemo, i ako nastavimo tako onda stvaramo preduslove da nam bude još bolje i da još više omogućimo našim građanima da im bude lakše u sistemu zdravstva. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine ministre, vi verovatno imate takve neke frizirane podatke, ja vama odgovorim kako je u praksi kada je u pitanju obim posla tih lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i nemogućnost ljudi da zakazuju specijalističke preglede jer je gužva. Vi sad pričate o nekim izuzecima.

Postoje ljudi koji su podneli zahtev platili uredno da im se izda putna isprava, odnosno pasoš, pa ne dođu da podignu taj pasoš. Znači, postoje i takvi ljudi koji zakažu nešto, pa ne dođu.

Ja vam govorim o ambulantama koje su prenatrpane i koje ne mogu da prihvate toliki broj pacijenata zbog ovog sistema rada. E, sad pošto ste započeli tu priču, onda mi recite šta je sa domom zdravlja u Siminoj ulici u Starom gradu, ovde u Beogradu, 15 lekara je otpušteno, maltene da ništa ne rade, preusmeravaju se pacijenti na druga područja grada, na Vračar, ne znam ni ja gde, u domu zdravlja koji je postojao toliko godina.

Zbunjeni su pacijenti, kako sada kada tek ovim zakonskim odredbama treba da se uradi nova mreža, tek treba da pređu po novom zakonu domovi zdravlja pod republičku vlast, o čemu se tu radi, pitaju se ljudi.

Sa druge strane, vi sada meni odgovarate i uopšte SRS, kao da mi imamo neku odgovornost za to što se dešavalo, a ja sam vama lepo potencirala kada je dosovska vlast 12 godina sistematski čerupala, pljačkala i uništavala zdravstveni sistem. Ali, moram da vas podsetim na to da ste vi ipak bili i neko odgovorno lice i u tom nivou u Kliničkom centru Srbije. Radili ste i u Urgentnom centru, mogli ste i tada da se pobunite protiv tog sistema.

Nemojte sada ovde meni da pravite neke besplatne reklame, na osnovu mog izlaganja za doprinose, ne znam koga, to je vaša stvar, vaša obaveza. Vi ste preuzeli vlast u Srbiji da obezbedite dobar zdravstveni sistem, vi ste ovde položili zakletvu i vi ste dužni da radite, da unapredite.

Privodite kraju.

Niko nije rekao, evo privodim kraju, da je loše sada to što ljudi mogu da odu na sve ove preglede, bez overene zdravstvene knjižice, ali se postavlja pitanje šta ćemo sa ljudima, a njih je zaista preko pola miliona, koji nemaju overene zdravstvene knjižice. O tome je skoro govorio i ministar poljoprivrede ovde, ima mnogo poljoprivrednih proizvođača, to nije trajno stanje takvo.

Molim vas, zahvaljujem.

Evo završavam. Kada treba da plate reprogram za (isključen mikrofon).

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vera Paunović.
Ne možete iz replike, koleginice Jovanović.