Dakle, gospodine Arsiću, time što sam pročitao nazive dve tačke dnevnog reda o kojima raspravljamo, ja sam previše široko izašao iz teme dnevnog reda, ukoliko sam shvatio? Ne znam, kada ste rekli kao iskusan pravnik, da li ste govorili o sebi? Da niste i vi možda, poput Tome Nikolića, pod stare dane završili i taj fakultet? Ako jeste, obavestite nas zvanično, pa da čestitamo, zašto da ne? Možda ćete i vi u narednom mandatu sedeti u Vladi Republike Srbije. Vidite tamo su takvi kadrovi više nego dobrodošli.
Dakle, ministre, ja se nadam da ćete vi, bez obzira na ove upadice, shvatiti koliko je plemenitija rasprava ukoliko predsedavajući dozvoli da se normalno odvija, pogotovo kada nema teških reči. Vi vidite da ja zaista uz osmeh sa vama diskutujem. Nema tu nikakvog ni jeda ni gorčine, niti sam poneo motornu testeru. Da jesam, možda bi o tome bilo dozvoljeno razgovarati, pošto vidim da je testera jedna od tema dnevnog reda. dosta govore o tome poslanici iz vaših redova, samo ne mogu da nađem ko je.
Što se tiče ove tačke koja je za nas veoma zanimljiva, a to je Predlog zakona o potvrđivanju akta o osnivanju Azijske infrastrukturne investicione banke, to je još jedan pokazatelj koliko vi, kao Vlada, imate dvostruke standarde i koliko građanima Srbije pričate potpuno različite stvari. Sa jedne strane, mi smo danas čuli hvalospeve o tome kako je baš u interesu građana da budemo članovi ove banke, kako je baš dobro učestvovati u evro-azijskim integracijama. Međutim, kada mi srpski radikali to pričamo prethodnih 20 godina, 20 i više, onda se mnogi od vas tu sablažnjavaju, pa se čude, pa kažu – nema Srbiji života bez EU, ne može se drugačije, nema Srbiji života bez MMF, a upravo je ova tačka dnevnog reda danas pokazatelj da vi u tome niste iskreni, pokazatelj da ste obmanjivali građane Srbije, pokazatelj da se može živeti bez članstva u EU i da napredak i privredni, i ekonomski, i kulturni, i nacionalni, i svaki drugi srpskog naroda i Srbije kao matične države ni na koji način ne zavisi od članstva u EU, jer da je tako mi bismo bili osuđeni na propast.
Čuli smo maločas, kaže jedan od vaših poslanika, pa što bi mi izvozili u Aziju kada je jeftinije da izvozimo ovde gde je bliže. Zašto onda Nemačka… (Isključen mikrofon.)
