Hvala koleginice Jovanović.
Smatram da nisam povredio Poslovnik…
(Nataša Sp. Jovanović: Jeste.)
Pogotovo član 162.
(Nataša Sp. Jovanović: Član 107.)
Član 107. Smatram da nisam i mislim da koleginica Obradović nije nikoga uvredila niti sam ikada čuo da je ona to generalno uradila, poznajući je. Tako da, mislim da i u ovom trenutku nije to uradila.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?
(Nataša Sp. Jovanović: Ne.)
Ne želite.
Pravo na repliku, Vladimir Orlić.
(Vjerica Radeta: A moj Poslovnik? Ne može! Stvarno nema smisla!)

Hvala gospodine predsedavajući.

Evo, zbog toga što su tražili da se obratimo ovako i na ovaj način ovi što su nešto mnogo nervozni od jutros, a nema razloga da budu. Nema razloga da budu, reč je o jednom zakonu koji bi trebalo da bude svima razumljiv, da li je tako? Daje se predlog da se za 490 hiljada traktora, odnosno drugih radnih mašina omogući pomoć onim građanima koji su njihovi vlasnici.

Kada eliminišemo sve ono što je motiv ovde da se ovakve priče vode od strane predlagača amandmana, a motiv je kao i milion puta do sada lični animozitet, jel tako? Želja da se iskale na nekome koga ne mogu da podnesu. Uradili su to milion puta do sada, evo danas bi na Mariji Obradović. Ali, odstranite vi malo tu vašu motivaciju, pogledajte šta je predloženo, pogledajte šta ste predložili vi kroz amandmane.

Kada se podvuče crta onako vrlo precizno, da se samo suština gleda, Marija Obradović predložila je da se pomogne ljudima, poljoprivrednim proizvođačima, a vi ste svojim amandmanima rekli – e ne treba da im se pomogne. Zašto? Zato što niste zadovoljni Vladom, zato što niste zadovoljni ministrom, zato što niste zadovoljni nekim rokovima i zato što pre svega niste zadovoljni Marijom Obradović.

Šta, ko ovde razume, odnosno ne razume? Marija Obradović, kao savestan narodni poslanik i čovek, dama koja se ovim stvarima ozbiljno bavi, razume da je dobro pomoći poljoprivrednim proizvođačima, da je dobro za 490 hiljada slučajeva, pronaći rešenje koje je tim ljudima na korist.

Vi ne razumete da sabotirate tu ideju, ne razumete da ste protiv nečega što će svaki građanin u ovoj zemlji da pozdravi i da time ne pravite štetu ni Mariji Obradović, ni ministarstvu, ni ministru, nego samo samima sebi.

Ako pričamo o stvarima koje neko razume, odnosno ne razume, mi ćemo ovo da usvojimo i ovo ne zavisi uopšte od volje ili nedostatka volje onih ljudi koji su rešili da danas ovde naprave neki haos, da se svađaju, da kažu sve najgore i najcrnje o bilo kome od nas. Mi ćemo ovo da uradimo i još jedna rečenica gospodine predsedavajući, i mi ćemo sa tim ljudima kao što je gospođa Obradović rekla, moći ponovo da se u oči pogledamo.

Šta ćete moći i da li ćete moći vi kada izađete sutra pred njih i kažete – ne, mi smo hteli da vam bude teže zato što smo sebični i zato što ne možemo da podnesemo SNS. To je pitanje za vas danas.

Hvala.
Pravo na repliku, Vjerica Radeta.

U naredna dva i po minuta u okviru replike reći ću sledeće. Ne znam tačno šta znači „sabotirati ideju“, verovatno ne zna ni kolega koji je to malo pre govorio i sada demagoški pokušavaju da stave nama, srpskim radikalima, da smo mi protiv seljaka. Ne, nismo. Vi ste protiv seljaka.

Vi ste pre samo godinu dana doneli zakon gde ste tražili da seljaci moraju svake godine da registruju traktore i priključne mašine. Vi ste to doneli, pre godinu dana i onda kažete – trebalo vam je godinu dana da shvatite da to nije u redu. Zašto? Zato što su mediji počeli da bruje o tome, zato što su ljudi počelu da vas prozivaju.

Kaže kolega Orlić – Marija Obradović se razume u to. Ne znam u šta? U traktor? Motokultivator? U šta se to ona razume? U ovaj zakon očigledno ne i nije ova nikakva uvreda, gospodine Marinkoviću, nego činjenica, kao što je za Mariju Obradović činjenica da su naši amandmani skromni i obrazloženje skromno. To ona misli i neka misli, nemamo mi ništa protiv. Mi samo tražimo argumente, između ostalog na ovo što je ona rekla u petak. Kaže – očigledno se pokazalo da ovih godinu dana nije bio dovoljan rok da se naše društvo prilagodi novim standardima na kojima insistiramo itd.

Ko da se prilagodi? Da li je ona svesna šta je rekla u ovoj rečenici? Da bi se društvo prilagodilo, da bi se traktori registrovali svake godine, onda Marija Obradović, koja se u to razume, i njena vlast, i vaša vlast, treba da obezbedi kolske puteve, treba da obezbedi normalnu komunikaciju seljacima, da ne voze preko džomba nego da normalno mogu da dođu do njive, da normalno mogu da dođu do imanja, da normalno mogu da obrađuju svoje površine, a ne da sve to nemaju i onda ćemo im samo uvesti evropski standard, a ne damo im povoljne kredite da mogu da kupe traktore.

Hvala. Prošlo je dva minuta i 20 sekundi.
Marija Obradović, pravo na repliku. Izvolite.
(Vjerica Radeta: Povredili ste Poslovnik.)
Nisam mogao da povredim Poslovnik dok ste vi govorili. Potražite povredu Poslovnika. Dajte Mariji Obradović priliku da nešto kaže.
(Vjerica Radeta: Ja da dam Mariji Obradović priliku?)

Ja ću tokom rasprave o ovom predlogu zakona u pojedinostima istrpeti sve uvrede koje budu iznete na moj račun, jer najmanje što imam pravo je danas ovde da lično budem uvređena, jer sam ja ovde ispred Srpske napredne stranke. Moje ime jeste potpisnik ovog predloga zakona, ali govorim u ime Srpske napredne stranke i svakako Ministarstvo unutrašnjih poslova, sa kojima smo u saradnji i pripremili ovaj predlog zakona. Istrpeću sve do eventualnih kletvi. Kad budu već kletve ka meni usmerene, onda ću se obratiti nekome drugom.

Sada da se vratimo na ovaj zakon.

Radikalka Vjerica Radeta je podnela amandman na prvi član ovog Predloga zakona, a sve vreme vam priča o jednom sasvim drugom članu zakona. Dakle, nije toliko skoncentrisana da ne govori ni o svom amandmanu. Ali, neka ostane sve to po strani.

Od naše rasprave koja zaista ne može da pomogne ni jednom poljoprivredniku u Srbiji, koliko god se ja razumela u to ili vi mislite da se nisam razumela – neće pomoći. Pomoći će samo usvajanje ovog predloga zakona, odnosno odbijanje amandmana SRS i radikalke Vjerice Radete. Hvala.

Hvala koleginice Obradović.
Po Poslovniku, Vjerica Radeta. Izvolite.

Hajde da se dogovorimo, gospodine Marinkoviću, da od ovog momenta poštujete član 27.

Razumem ja da vi imate veliku potrebu da se dodvoravate naprednjacima, zato što vaša stranka neće biti na njihovoj listi za sledeće izbore, pa možda vi lično hoćete. Ali, pogrešnom ste se obratili. Nije Marija Obradović taj faktor. Ona ovako i skače, zato što joj je Vučić pre neki dan rekao da mu ona više neće biti potpredsednik, ono kad je pravio trijažu u stranci. Ali, to je, naravno, njihova stvar.

Kaže Marija Obradović da ona ovde govori ispred SNS. Ja ovde ne vidim SNS. Vidim poslanike ili valjda stranku u ime koje se govori. Ali, sad nemamo vremena još da je učimo i jezik, ona je bila samo spiker, čitala je što joj je već napisano, pa onda tu nije ni mogla da greši.

Dakle, ako Marija Obradović, ako bilo koji narodni poslanik po nekom amandmanu govori dva i po minuta, onda to mora isto to vreme da se omogući i u replici, i u povredi Poslovnika. Mi se ne zalažemo za skraćivanje vremena. Naprotiv. Da se mi pitamo i da mi donosimo ovaj Poslovnik, ne bi bilo ograničenja uopšte u komunikaciji između narodnih poslanika ili narodnih poslanika i predstavnika Vlade. Mi mislimo da tu treba da bude potpuna demokratija, da tu bude zaista prava rasprava, ali vi to nećete. E, ako nećete, onda ne možete da vežbate na nama, srpskim radikalima.

Ništa protiv nemam, bilo kome od naprednjaka dajte sedam minuta po amandmanu, reč nećemo reći. Ali, u replici po tom istom amandmanu tražimo sedam minuta. Samo to od vas tražimo.

A kažem vam, vi vidite, nisam sigurna da uopšte u poslaničkoj grupi postoji neko preko koga možete to da završite. Izađite iz ove sale malo. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Smatram da nisam povredio Poslovnik, a i sami znate da svi predsedavajući, počevši od predsednice, kolege Arsića, pa i mene, pokušavaju i daju svima vremena i nikada nismo pravili problem oko 10, 20, 30 sekundi. Smatram da ne možete to da nam spočitavate. Tako da, što se tiče demokratičnosti i podsticanja dijaloga, mislim da to ne stoji.
Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima Vladimir Orlić. Izvolite, kolega Orliću.

Poslednja intervencija predlagača amandmana je, čini mi se, potpuno razjasnila šta ko ovde razume, odnosno ne razume. To je bila glavna dilema ovog jutra.

Meni je potpuno razjasnila da izgleda predlagač amandmana ne razume svoje amandmane. U tome je izgleda onaj ključni problem.

Dakle, predlog zakona je da se pomogne poljoprivrednim proizvođačima, a amandmani su da se taj predlog poništi, da se obriše, da se ne pomogne poljoprivrednim proizvođačima. I kad predlagač amandmana kaže – mi nismo protiv toga da se pomogne tim ljudima, on ne razume sopstveni amandman, on ne razume šta je predložio sam.

Malo mi je komično da komentarišem da taj neko posle tvrdi da tačno zna šta je kome rekao Aleksandar Vučić u nekom ličnom razgovoru, a ne zna šta je sam predložio, ne zna šta mu je sadržaj amandmana. Tako da, to da komentarišem neću.

Ali, dobronamerno obrazloženje s moje strane, nema to, uvažene dame i uvažena gospodo, baš nikakve veze sa činjenicom da je gospođa Obradović obavljala profesiju novinara časno i pošteno i savesno, kao što je danas savesna kada je narodni poslanik. Gospođa Obradović sve što je radila u životu, radila je savesno, časno i pošteno i pri tom nije, koliko je meni poznato, ni u jednom trenutku bila član ni upravnog odbora Dragana Đilasa, ni nadzornog odbora Dragana Đilasa.

Oni koji bi da pričaju o tome šta je ko radio, koliko savesno, koliko časno i koliko na korist građana, nek se zapitaju ima li možda u tom džemperu Dragana Đilasa i njihove vune. Pa, možemo da pričamo i o istoriji, ali mislim da im se ne isplati.

Na samom kraju, priča o tome da neko treba da izađe iz sale, ja bih baš suprotno, drugačiji predlog uputio. Poručio bih predlagačima amandmana da ostanu u sali i da ipak glasaju za predlog zakona koji je definisala, kako ga je definisala gospođa Obradović. Time će možda pokazati da su ne svoje amandmane razumeli, nego da su razumeli u čemu su grešili danas, a za istoriju, da to ostavimo za neki drugi put. Hvala.