Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 12 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 135 od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Ružica Nikolić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložila je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o presađivanju ljudskih organa, koji je podnela Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Ružica Nikolić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakonom o presađivanju ljudskih organa uvedena je pretpostavljena saglasnost kojom svaki punoletni građanin Srbije postaje potencijalni donor, odnosno davalac organa, ukoliko se protiv toga ne izjasni usmeno ili pisanim putem Upravi za biomedicinu.

Kao razlog za uvođenje i donošenje ovakvog zakona naveli ste povećanje broja organa za presađivanje.

Doniranje organa treba i mora da bude izraz naše slobodne volje i naš slobodan izbor, jer jedino tako ćemo postići željeni efekat, a ne ukoliko je to zakonska obaveza.

Mi iz Srpske radikalne stranke podneli smo izmene ovog zakona kojim predlažemo da se pretpostavljena saglasnost ukine, odnosno predlažemo izmenu člana 23. ovog zakona, kojim predlažemo da se organi radi presađivanja mogu uzeti sa punoletnog građanina Republike Srbije samo ako se tokom života izjasnio da bude donor, a ne da mi pretpostavljamo da ne želi da bude donor samo zato što se nije prijavio Upravi za biomedicinu.

Mi smo podneli i inicijativu za ocenu ustavnosti člana 23. Zakona o presađivanju ljudskih organa, jer je upravo ovim članom prekršen član 23. i član 25. Ustava Republike Srbije i mi očekujemo da će Ustavni sud doneti jedinu ispravnu odluku da član 23. Zakona proglasi da nije usaglašen sa Ustavom Republike Srbije, sa čl. 23. i 25. Ustava i da će se na taj način sprečiti dalja štetnost primene ovog zakona i dalje kršenje Ustava.

Takođe bi ukazali i na mogućnost zloupotreba i trgovine organima, jer pretpostavljena saglasnost ostavlja veliki prostor, iako se zakonom izričito zabranjuje svaka trgovina organima i smatra se krivičnim delom.

Da bi se povećao broj dovoljnih davalaca organa, Ministarstvo zdravlja, ali i kompletno društvo, treba da radi na promociji donorstva, jer će se jedino na taj način povećati broj dobrovoljnih davalaca organa u Srbiji i to je jedini način da se postigne željeni efekat.

Znači, samo pozitivnom kampanjom i promocijom donorstva može se povećati broj organa za presađivanje, jer novi organ nekome znači i nov život, a ne ovakvim zakonom, kojim se krši Ustav Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 10 narodnih poslanika, protiv - niko, uzdržanih - nema, nije glasalo 138 narodnih poslanika od ukupno prisutnih 148.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Filip Stojanović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o dopunama Zakona o graničnoj kontroli, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Filip Stojanović želi reč? (Da.)

Zahvaljujem gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o graničnoj kontroli i tražim da se on uvrsti u dnevni red današnje sednice.

Svima je poznato da su najvažnije karakteristike svake zemlje njene međunarodno priznate granice kojima je ona odvojena od drugih zemalja, odnosno od svojih suseda.

Država Srbija ima definisane i međunarodno priznate granice prema svojim susedima. Granice države Srbije prema svom južnom susedu, odnosno Albaniji definisane su Rezolucijom 1244, koju je doneo Savet bezbednosti UN. Nažalost, Srbija je jedna od retkih zemalja kojoj je nasilno otet deo teritorije od strane 19 država NATO pakta, te kao i neke druge države koje žele da legalizuju stanje okupacije i da granice AP KiM prema ostatku Srbije proglase kao međunarodne granice.

Mi u SRS smo svesni okolnosti pod kojima je došlo do ovoga. Mi ne krivimo aktuelni režim zbog situacije u kojoj se našlo KiM, ali krivimo zbog nečega drugog. Naime, rukovodeći organi Republike Srbije moraju neprestano insistirati na Rezoluciji 1244, koja garantuje celovitost državne teritorije Republike Srbije.

Međutim, do sada nismo videli da ovaj režim insistira na Rezoluciji 1244 i to smatramo nedopustivim.

Podsetiću vam da po toj Rezoluciji Srbija ima pravo da na granici prema Albaniji rasporedi hiljadu pripadnika svojih snaga bezbednosti. Kao čovek koji je rođen na KiM, koji je do nasilnog egzodusa dole proveo ceo svoj život uvek ću tražiti od svih režima da insistiraju na poštovanju Rezolucije 1244.

Ovo tim pre, što se međunarodne okolnosti polako menjaju u našu korist i ubeđen sam da nećemo dugo čekati dan kada će KiM ponovo biti integrisano sa ostatkom Republike Srbije. Ako Bog da, ponovo će kroz moje Gnjilane da se čuju srpske trube i da sviraju čuvenu „Gnjilanku“.

Zato ovo oko državne teritorije ne bi smelo da bude nikakvih kompromisa, dok se o svim drugim temama može razgovarati sa Albancima koji, vidite da i Republika Hrvatska pokazuje neskrivene aspiracije prema delu naše teritorije koja se nalazi na levoj obali Dunava. Po ovom pitanju režim mora biti beskompromisan, ne pristajući ni na kakve pregovore ili dogovore na ovu temu. Zato smatram da će usvajanje ovakvog zakona koji sam ja predložio stvoriti jasne pretpostavke i neophodnosti što skorijeg stavljanja okupiranog dela teritorije pod našu punu kontrolu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 147 narodnih poslanika.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.

Narodni poslanik Tomislav Ljubenović, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.

Da li narodni poslanik Tomislav Ljubenović želi reč? (Da.)

Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Finansijska podrška porodicama sa decom u vidu ostvarivanja prava iz ovog zakona doprinela bi poboljšanju uslova za zadovoljenje osnovnih potreba da deca u porodicama sa decom koja nisu u mogućnosti da to samostalno postignu, a broj takvih porodica je sve veći.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna bile bi stavljene van snage diskriminatorske odredbe važećeg zakona kojima je definisano da se dečiji roditeljski dodatak ostvaruje samo za prvo, drugo, treće i četvrto dete. Svako dete, bez obzira na red rođenja, mora biti ravnopravno tretirano svim pravnim propisima Republike Srbije. Produženje vremenskog perioda isplate roditeljskog dodatka i to: za treće dete do navršene 18. godine života, umesto dosadašnje 10. godine života, za četvrto dete do navršene 18. godine života, umesto dosadašnje 10. godine života, za peto i svako naredno dete za koje se do sada nije moglo ostvariti pravo na roditeljski dodatak do navršene 18. godine života, obezbedilo bi delimičnu finansijsku sigurnost porodicama sa više dece. Republika Srbija se poslednjih decenija suočava sa velikim demografskim problemima, a jedan od najvećih demografskih problema je nedovoljan broj novorođene dece. Broj novorođenih je mnogo niži od broja preminulih, što je dovelo do negativnog prirodnog priraštaja. Evidentan je veliki broj mladih ljudi koji napuštaju zemlju u kojoj je izuzetno povećan udeo starog stanovništva u ukupnom broju stanovništva.

Ekonomska situacija u Republici Srbiji je sve lošija, pa se veliki broj porodica suočava sa nedostatkom finansijskih sredstava, što se direktno održava na rađanje i podizanje dece. Imajući u vidu ove činjenice, neophodno je da država hitno preduzme i sve mere kojima bi se stvorili uslovi za poboljšanje finansijskog položaja porodica sa decom i omogućila sigurnost u pogledu davanja države budućim roditeljima.

Usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom uticalo bi se u značajnoj meri na rešavanje jednog od najvećih demografskih problema, a to je nedovoljan broj novorođene dece.

Što se tiče finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje ovog zakona, stav SRS je da treba napraviti trajnu preraspodelu sredstava u budžetu Republike Srbije i to tako što će se konačno prestati sa finansiranjem raznih nevladinih organizacija i taj novac opredeliti za isplatu dečijeg i roditeljskog dodatka na način kako SRS predlaže ovim izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna stvorila bi se osnova za podsticaj rađanja više dece i za finansijsko osnaživanje porodica sa decom koja bi motivisala roditelje da ostanu u Srbiji, da se zaustavi trend masovnog odlaska iz Srbije. Svedoci smo svakodnevnog odlaska čitavih porodica sa juga Srbije…

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 137, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Dubravko Bojić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Dubravko Bojić želi reč? (Da.)
Izvolite.

Hvala, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, Zakon o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama je veoma važan, jer se ovim zakonom uređuju mnoga pitanja koja su od izuzetnog značaja za zdravlje i sigurnost naših građana. To su, pre svega, pitanje proizvodnje, prometa, upotrebe, čuvanja, skladištenja, kao i uništavanja one droge koja nije za dalju upotrebu.

Ispred SRS moja intervencija se odnosi baš na ovaj segment, droga oduzeta na osnovu odluke nadležnog organa, a u skladu sa zakonom, koja nije kao sirovina za proizvodnju ili u druge svrhe, uništava se.

Tražio sam dodavanje člana koji glasi – celokupna količina oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ponovo se uzorkuje, a zatim podvrgava kvalitetnoj hemijskoj analizi. Sve ovo je iz razloga da bi se sprečile svekolike moguće zloupotrebe. Dame i gospodo, pitanje droge je jedan od najvećih problema savremenog sveta. Najgore su sintetičke droge koje se sintetišu svakodnevno i proizvode u priručnim i priučenim laboratorijama, sa veoma sumnjivim naučnim i tehnološkim kapacitetom.

Baš pre neki dan, tačnije u subotu 11. maja mediji su izvestili i ukazali na veliku pojavu ove droge. Ove droge izazivaju kod čoveka psihotično ludilo koje ga tera na nenormalno ponašanje. Narodski rečeno, ispiju čoveku mozak. Zatim, mogu dovesti do dramatičnog remećenja rada srca, čak mogu izazvati srčani udar, zatim dovode do prestanka funkcije rada bubrega, izazivaju opasna unutrašnja krvarenja, otežavaju disanje i mnoge druge zdravstvene komplikacije.

Veoma su interesantna imena ovih droga. Jedna se zove „kupina“, „jagoda“, a jedna, verovali ili ne, „božja droga“. Ne znam samo ko je blagoslovi ovim imenom. Tu je i „bladi meri“. Ova droga u svetu se prvi put pojavila u Nemačkoj 2015. godine i bile su posledice smrtnih slučajeva. Naučno je dokazano da korišćenje ove droge se dovodi u vezu sa povećanjem broja samoubistava. Hvala.

Zahvaljujem.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 136, od ukupno prisutnih 145 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Zoran Despotović na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, koji je podneo Narodnoj skupštini 15. oktobra 2018. godine.
Da li narodni poslanik Zoran Despotović, želi reč? (Da)
Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, imajući u vidu trenutnu ekonomsku i demografsku situaciju u ruralnim sredinama možemo konstatovati da su nam sela već prazna, da u njima više nema života, da su mnoga domaćinstva napuštena, brojna sela ostala bez ijednog stanovnika, dok ono malo življa čini uglavnom staračka populacija. Radno sposobno mlađe generacije masovno odlaze u gradske sredine i inostranstvo, kako bi bar obezbedili pristojan i normalan život kakav u Srbiji, nažalost, nisu u mogućnosti da priušte. Na to ih primorava nizak standard, nemogućnost pronalaska posla, loš kvalitet života. Tendencija pada kvaliteta života ljudi u ruralnim sredinama traje već duži niz godina.

Srpska radikalna stranka je više puta podnela Predlog zakona o podsticajima u poljoprivredi, kome bi resorno ministarstvo trebalo krajnje ozbiljno da pristupi i da ga sa razlogom prihvati. Razlog za donošenje ovog zakona je taj što bi država trebala da povećanjem novčanog iznosa premija za mleko, stimuliše proizvođače kako bi se konkretnim potezima popravio položaj poljoprivrednika, a ujedno bi im se stvorila mogućnost da ostvarenom uštedom prošire investiciona ulaganja u proširenje proizvodnje.

Takođe je neophodno da se donja granica količine mleka po kvartalima na koje se ostvaruje premija smanji, naročito tamo gde su uslovi za poljoprivredne potrošače otežani, a proizvodnja skoro na minimumu. Iz tog razloga bi donja granica premije za kravlje mleko po kvartalu umesto dosadašnjih 1.500 litara smanjila na 1.000 litara, kako bi i oni poljoprivrednici sa otežanim uslovima proizvodnje mogli da ostvare pravo na premiju.

U istom članu 15. stav 4. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, predlažemo da se povećanje iznosa premija za mleko sa dosadašnjih sedam dinara po litru poveća na 10 dinara po litru.

Zatim se u članu 18. stav 1. Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju menja iznos osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, tako što se postojeće rešenje koje predviđa da iznos podsticaja po hektaru iznosi najviše šest hiljada dinara, poveća na najmanje devet hiljada dinara.

Pitao sam više puta i opet pitam resorno ministarstvo i tražim odgovor, zašto se ne reši pitanje kratkoročnih i dugoročnih poljoprivrednih kredita iz 2004, 2005. godine, gde su domaći poljoprivrednici u nezavidnom položaju, jer su im za vratom sudski izvršitelji, koji globe njihovu imovinu? U tom periodu krediti su bili jedini vid pomoći države, jer drugih subvencija nije ni bilo. Ti krediti su najčešće odobravani u rasponu od 40 do 240 hiljada dinara, u zavisnosti od veličine gazdinstva. Kamata na godišnjem nivou bila je 5%, dugoročni krediti su se odobravali u bankama pod uslovima propisanim od strane nadležnog ministarstva uz obaveznu hipoteku na zemlju ili nekretninu. Pošto poljoprivredni proizvođači nisu bili u mogućnosti da na vreme vrate pomenuti kredit iz 2004 i 2005. godine do danas, gazdinstvo postaje pasivno i poljoprivredni proizvođači ne mogu ostvariti nikakvu subvenciju, a ni bilo kakav podsticaj u poljoprivredi. Hvala.