Još jednom, najdobronamernije moguće.

Ukoliko ste mislili na to da li osuđena lica imaju prebivalište, da li imaju mesto boravka, to se ne može smatrati tehničkim mogućnostima, to je zakonski uslov da bi se kazna krivične sankcije izvršila na određeni način. Ne može se govoriti o tehničkim uslovima, odnosno o tehničkim mogućnostima. To je apsolutno nepodoban, po meni, izraz, koji je upotrebljen u zakonu, neprecizan je, jer se ne može od sudije očekivati, evo, složiće se gospodin Neđo Jovanović iz Socijalističke partije Srbije kao advokat koji to dobro zna iz prakse, da je moja primedba apsolutno na mestu.

Druga stvar na koju sam ukazao, a to je rok od tri dana. Vi, gospođo Kuburović, znate da su i u drugim zakonima propisani kratki rokovi. Ali, u Srbiji generalno nije problem kao što mnogi tvrde da mi imamo loše zakone, mi imamo dobre zakone, ali se zakoni ili ne primenjuju ili se, što je još češće, primenjuju selektivno. Problem je što se i ovim zakonima o kojima mi danas raspravljamo u Narodnoj skupštini omogućuje da se u budućnosti postupa selektivno.

Vi ste maločas govorili i rekli kako je navodno najveći problem to što je sada krivično delo, odnosno ono što je bio prekršaj, neprijavljivanje imovine, da je sada krivično delo, pa da je zaprećena kazna od šest meseci do pet godina zatvora. Pazite, to je kazna za ubistvo iz nehata. To je kazna za čedomorstvo.

Kada se donosi i kada se propisuje neko krivično delo, kada se propisuje krivična sankcija, onda se vodi računa o društvenoj opasnosti i na osnovu toga se odmerava kolika je minimalna a kolika je maksimalna predviđena kazna. Ako se to preširoko postavi, e upravo je to osnov za korupciju i upravo je tu ostavljena mogućnost da se različito postupa sutra i da se kaže - e, ovaj je moj, on će dobiti uslovnu kaznu, e, ovaj drugi nije, njemu ćemo da rebnemo pet godina.

Hvala, kolega Šaroviću.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 5. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite.

Ne znam da li ste vi, gospođo Kuburović, videli ovaj amandman i ova dva uzastopna amandmana i meni je prilično nejasno zašto ih niste prihvatili, bar jedan od ova dva amandmana?

Vi ovde imate apsolutnu koliziju između člana 101. i novog člana 102a. Ovo je zaista amandman bio sa namerom da se ovde izvrši ova ispravka.

U članu 101. u stavu 1. stoji - osuđeni se upošljava u Zavodu ili izvan Zavoda o čemu odlučuje upravnik Zavoda na predlog stručnog tima. U članu 102a kažete – sudija za izvršenje može po predlogu upravnika zavoda odobriti da osuđeni koji je razvrstan u poluotvoreno ili otvoreno odeljenje obavlja poslove na radnom mestu, itd. Ovde mora da bude ili u članu 101. da se osuđeni upošljava u Zavodu ili izvan na predlog upravnika uz mišljenje stručnog tima ili u članu 102a mora da stoji da upravnik uz mišljenje stručnog tima upošljava.

Jednostavno, jedan od ova dva amandmana morate prihvatiti. Ne znam, moguće da vam službe nisu to dobro pogledale, još uvek nije kasno da to uradite. Ostaće vam stvarno nejasnoća i kolizija i imaćete problem u primeni ovoga zakona. Nemojte da dozvolite samo zato što amandman dolazi od poslanika opozicije, da ga ne prihvatite, da bismo za neko skorije vreme ovde morati ponovo da raspravljamo o izmenama i dopunama ovog zakona.

Dakle, amandmanom ni na koji način ne utičemo ni na suštinu ovog predloga zakona, niti neke vaše namere i vaš cilj da udovoljite tom otvaranju Poglavlja 23, ni na koji način ne diramo, iako smo mi, naravno, protiv otvaranja Poglavlja i bilo kakvih daljih nastavka razgovora sa EU, ali molim vas, još jedanput pogledajte i prihvatite ili amandman Aleksandra Šešelja ili moj, svejedno je, bitno je da se ova dva člana usklade da ne budu u koliziji. Hvala.

Hvala, koleginice Radeta.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite, kolega Periću.

Član 6. predviđa da se doda novi član 102a.

Član 102a kaže – lice koje je osuđeno na kaznu izdržavanja zatvora do šest meseci, može biti raspoređen na poslove koje je radilo pre stupanja na snagu izdržavanja kazne zatvora, pod uslovom da krivično delo zbog kojeg je on osuđen nije vezano za te poslove.

U članu 102. ima nekoliko stavova i vi ovde predlažete da sudija za izvršenje krivičnih sankcija bude taj koji donosi konačnu odluku da li lice osuđeno na kaznu zatvora, naravno, u ovom slučaju duže od šest meseci, može da radi u poluotvorenim ili potpuno slobodnim radnim mestima.

Sudija za izvršenje krivičnih sankcija privi put je uveden 2011. godine i ne može se reći da ovaj institut nije dao određene rezultate prilikom izvršenja krivičnih sankcija, ali logično je da bolje zatvorenika poznaje upravnik zavoda ili zatvora, nego što to može sudija za izvršenje krivičnih sankcija uz prikupljanje podataka od strane stručnih timova i bilo koga drugog.

Upravnik zavoda je, takoreći, 24 sata dežurni, on ili njegovi saradnici, tako da ima sve i potpune informacije vezano za ponašanje i za sve drugo vezano za zatvorenike, tako da njegova odluka može da bude potpuno merodavna i u ovom pravcu treba rešiti ovaj problem, odnosno prihvatiti amandman. Hvala vam.

Hvala, kolega Periću.
Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč? Da.
Izvolite, koleginice.

Ovim amandmanom predlažem da se period boravka zatvorenika u samici ograniči na najviše 60 dana. Mi smatramo da je ovo rešenje racionalno iz razloga što se u zatvor upućuju ona lica koja su psihički zdrava, uračunljiva i stabilna, dok se oni koji to nisu upućuju na lečenje u psihijatrijskim ustanovama.

Naravno, i ti koji su ocenjeni kao psihički zdravi mogu stupiti u konflikt međusobni ili sa stražarima, zbog čega bi bilo potrebno njihovo izolovanje u samice, ali period od 60 dana sasvim je dovoljan da se svaki problem tog tipa reguliše.

Ukoliko se zatvorenici drže u samicama duže od 60 dana ili u nekim slučajevima čak i decenijama, dolazi se do toga da se ugrožavaju njihova prava, a svi zatvorenici trebali bi da imaju ista prava koja se odnose na hranu i piće koju konzumiraju u pritvoru, odmor, rekreaciju, pravo na posete i pravo na interakciju sa ostalim zatvorenicima.

S tim u vezi imamo jedan paradoks, a to je da je Milorad Ulemek Legija, koji je, dakle, osuđen za organizovanje ubistva premijera i nije neposredni izvršilac tog ubistva, u samici već više od deceniju, dok, s druge strane, u medijima možemo da pročitamo da je izvesna Tanja Mahmud, žena koja je metadonski zavisnik, koja je ubila osmomesečnu bebu i držala je na terasi u kesi, bila u ćeliji sa drugom osobom koja je sekirom ubila majku i babu na spavanju, pa nas zanima po kom kriterijumu su te žene ocenjene kao dovoljno socijalizovane da mogu da dele ćeliju, iako su posle međusobno pokušavale da se pobiju, dok Milorad Ulemek Legija to nije?

Mi imamo utisak da se ovde radi o revanšizmu i o političkoj dimenziji njegove presude i regulisanja uslova njegovog boravka u zatvoru, a smatramo da se samim tim šalje i poruka da je život ubijenog Zorana Đinđića vredniji od života ubijenog deteta ili ubijenih žena, što ne bi smeo da bude slučaj. Sve žrtve vrede isto, bilo da su to deca ili ljudi koje mi ne poznajemo ili Zoran Đinđić, sa čijom se politikom neki slažemo, a neki i ne.

Hvala, koleginice Belačić.
Na član 9. amandman, sa ispravkom, podnela je narodni poslanik Ružica Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Ružica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Član 9. predviđa dodeljivanje novog člana 184. a) posle člana 184. važećeg Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, a tiče se prevremenog puštanja na slobodu osuđenog lica, a na osnovu odluke sudije za izvršenje.

Sudija za izvršenje može prevremeno, a na predlog upravnika zavoda otpustiti osuđenog sa izdržavanja kazne zatvora najviše 12 meseci do isteka kazne, ako je osuđeni izdržao jednu polovinu kazne zatvora, zbog teške bolesti, teškog invaliditeta ili starosti ako bi dalje izvršenje kazne predstavljalo nehumano postupanje.

Stav 6. ovog člana ostavlja mogućnost sudiji za izvršenje da opoziva odluke kojom je odobreno prevremeno puštanje ako su naknadno utvrđeni uslovi da nisu postojali ili su prestali da postoje razlozi za prevremeno otpuštanje.

Mi smatramo da je dopušten opoziv odluke o prevremenom otpuštanju ako se naknadno utvrdi da nisu postojali ili, kako vi ovde navodite, razlozi za otpust.

Naš stav se zasniva na dva vrlo ozbiljna razloga. Prvi je kada bi tako bilo, stvorila bi se pravna nesigurnost za osuđena lica i drugo, sudija za izvršenje ima mogućnost da angažuje stručni tim u samom Višem sudu, kao i predlog stručnog tima zavoda, pa ako oni pogreše, tu grešku osuđeno lice ne sme da trpi, ali ako prestanu da postoje razlozi za to, naglo se poboljša zdravstveno stanje osuđenog, to je onda nešto sasvim drugo. Zahvaljujem.

Hvala, koleginice Nikolić.
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Reč ima gospodin Sreto Perić. Izvolite.