Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Pravo na repliku, naravno, imaju i kolega Marković i koleginica Malušić, obzirom da je pomenuta.
(Nemanja Šarović: Pa šta ako je pomenuta, kad je istina.)
Ja nisam ovde da utvrđujem šta je istina, već samo da pratim sednicu Narodne skupštine. Zahvaljujem.
Izvolite, kolega Markoviću.

Zahvaljujem.

Ja znam za manir prethodnog govornika da često voli da izvrće tuđe reči, ali ono što je ovde jedino važno i ono što mi smeta, to je što je u svojoj replici rekao kako smo mi, ne znam na koga je mislio kada je rekao „mi“, ukinuli nadležnosti gradskim opštinama. To je ono što ne odgovara istini iz prostog razloga što svi znaju da je Statut grada Beograda donesen 2011. godine, dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas i upravo je Dragan Đilas taj koji je ukinuo nadležnosti gradskim opštinama i sproveo tu, kako smo jednom rekli, najbrutalniju centralizaciju grada Beograda.

Međutim, šta je ovde važno? Ovde je važno što je u tom periodu Dragan Đilas imao podršku upravo prethodnog govornika koji je bio gradski odbornik, mislim da je bio čak i šef odborničke grupe jedne stranke u Skupštini grada Beograda u tom periodu. I, taj period je ostao poznat po tome, po toj podršci prethodnog govornika, na taj način što su učestvovali u radu, odnosno u članstvu upravnih i nadzornih odbora javnih komunalnih preduzeća i ustanova čiji je grad osnivač, a dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas. Naknade u upravnim i nadzornim odborima u tom trenutku bile su, mislim, između 30.000 i 50.000 dinara.

(Vjerica Radeta: E, lažeš kao pas.)

Evo, sad sam doživeo i uvredu od jedne govornice, ali nije to ni važno. Upravo ta vladajuća većina u gradskoj skupštini, oličena u Draganu Đilasu, s jedne strane, i prethodnom govorniku, s druge strane, je izvršila najstrašniju moguću centralizaciju grada Beograda i ukinula te nadležnosti nad kojima sada lamentira prethodni govornik.

Ja mislim da je to zaista nemoralno da on sad nama spočitava nešto za šta mi apsolutno nismo krivi, a zakonom pokušavamo da ispravimo tu njihovu grešku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, kolega Markoviću.

Ima, naravno, više osnova za repliku, ali ćemo poštovani redosled.

Najpre koleginica Malušić, potom kolega Šarović, jer je pomenut, a potom i koleginica Vjerica Radeta, jer je pomenuta SRS.

Izvolite, koleginice Malušić.

Hvala, predsedavajući.

Ako govornik, gospodin od prekoputa, misli da grad Beograd nije devastiran, ja sam u čudu.

Opština Voždovac ima 170.000 stanovnika. Imali smo budžet kao manji grad od 35.000 stanovnika, na primer. Sramota je to. Pa mi nismo imali vodu, ljudi, u 21. veku. Hiljadu puta, dok sam bila pomoćnik predsednika gradske opštine Voždovac, sam trčala u taj Ripanj. Silne muke su bile tamo. Infekcija jedna, infekcija druga, izlivanje fekalija, užas jedan. O čemu mi pričamo?

Nije postojao generalni urbanistički plan. Kako smo došli na vlast, napravili smo generalni urbanistički plan. Bilo je da na zgradi imate kuću.

Kompletna centralizacija. Milijardu i 200 duga. Čovek je sebi pravio spomenik za života. On je napravio most od 500 miliona evra, ali zato su sve opštine bile jadne, devastirane, loše. Nekategorisani putevi. Na Voždovcu niste mogli da prođete autom. Imate silne tužbe. Pa, to treba da ide na njegov račun, a ne na račun sadašnjeg predsednika. Parkovi zapušteni. Narkomanija prisutna.

Sredili smo video-nadzor, škole ogradili. Imamo dežurnog policajca. Uveli smo vodu u Ripnju, napravili kanalizaciju. Ne daj Bože da je bio zemljotres, pa čitav Kumodraž bi ovde bio i čitav Beograd u fekalijama.

Radimo dobre stvari. Jako su loše radili. Centralizovali su sve i sve je išlo u njihove kase.

Mene samo interesuje gde je 350 miliona od mosta? Most je koštao realno 150 miliona. Toliko je koštao u Parizu, duži kilometar od ovog.

Mi smo, kako smo došli na vlast, potpuno… Ne možete verovati na šta liči Voždovac, a još nije dovoljno. Renovirali škole, vrtiće, dom zdravlja koji su oni gajili, 40 godina nije bio upotrebljen u ulici Vojvode Stepe 226. Idite sad da vidite, za 15.000 ljudi, 15.000 pacijenata dolazi tamo.

Apsolutno ih ništa nije interesovalo. Šta su radili? Nisu isplatili porodiljama. Sram ih bilo. Imali smo dugove porodiljama. Hvala.

Zahvaljujem.

Pravo na repliku, Nemanja Šarović.

Gospodine Markoviću, u trenutku kada ostanete bez argumenata, vi onda pribegavate uvredama i pribegavate neistinama. I to govori o vama. Ja, naravno, argumenata imam na pretek, pa ću vam isključivo argumentima i odgovarati.

Ko je bio u koaliciji, koga je pomagala DS, građani Srbije veoma dobro znaju, u čijem je formiranju presudno učestvovala DS i šta je jedini uspešan projekat DS, pod znacima navoda, to je upravo SNS.

Podsetiću vas da je prema podacima do kojih sam ja došao samo iz budžeta grada Beograda isplaćeno, i to su zvanični podaci iz Trezora Narodne banke, koje sam tražio u skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog značaja, stranačkom glasilu u to vreme, dnevnom listu „Pravda“, stranačkom glasilu SNS je otišlo više od milion evra, samo iz gradske kase. „Velika Srbija“, npr, glasilo SRS nikada nije ni tražila, a nije ni dobila ni jedan jedini dinar.

Vi kažete – čini vam se da sam bio šef odborničke grupe. Jesam, gospodine Markoviću, bio sam i vama, dok vas nismo isfijatili iz te odborničke grupe. Ono po čemu se prepoznaje taj period u Skupštini grada je da su po prvi put sednice trajale duže od sat vremena. I dan-danas nikada sednice Skupštine grada Beograda ne traju duže od sat ili dva, a mi smo tada imali situaciju da je jedna sednica trajala skoro dva meseca. Nije bilo sednice da o svakoj tački dnevnog reda nismo iskoristili kompletno vreme, da nismo diskutovali, da nismo kritikovali.

Dragan Đilas, zbog uticaja mojih kritika, više od dve godine nije nogom kročio u Skupštinu grada Beograda, i to ostaju neke istorijske činjenice, a nije kročio zato što je bio nezadovoljan načinom na koji sam ja obrazložio zahtev za njegovu smenu u 20 tačaka, što vi nikada niste radili, niti vam je to padalo na pamet.

Zahvaljujem.
Kolega Markoviću, imate osnova za repliku, ali pre vas Vjerica Radeta, kao zamenik šefa poslaničke grupe.

Interesantno je da ovaj mikrofon, jer ako sam ja govornica onda je on mikrofon, ima običaj, ima potrebu i želju da svaki čas kada govori da naglasi, da skrene pažnju, zapravo da nas podseti da treba javnost da obavestimo kako je to nastala njegova stranka.

Dragan Đilas je bio deo demokratske stranke kada su Boris Tadić, Miki Rakić, britanska i američka ambasada pravili naprednjake. Jel to nešto nepoznato? Nije. Jesu li to sami priznali? Jesu.

Smeta i često pominje ovo, dobro je kolega Šarović rekao, kad nema argumente, onda to zašto smo mi učestvovali u upravnim odborima, pa, da ste vi neka Demokratska stranka, ponudili bi i sada svim strankama u parlamentu da budu deo upravnih odbora, da kontrolišu kako radite. Ali, vi to, naravno, ne date.

Kako vam ne smeta da budete u koaliciji, da vlast vršite i u Beogradu i u mnogim lokalnim samoupravama, i na republičkom nivou, sa strankom koja je vlast vršila sa Draganom Đilasom? Gde je vaš problem? Morate malo da razgraničite i da vidite da li uopšte imate neki princip.

Ako nama prigovarate tako nešto, a vi, s druge strane, u vlasti sa strankom koja je bila u vlasti sa Draganom Đilasom, onda je problem u vama, nije u njima. Oni idu tamo gde im je bolje. Ali, problem je u vama jer niste uspeli da nađete druge koalicione partnere.

Takođe, koleginica jedna je rekla da nju interesuje gde je 350 miliona koje je Đilas ukrao od mosta. To interesuje i nas, pa nas interesuje kad ćete više Đilasa da privedete, da ga tamo ispitaju, da se možda pokrene postupak protiv njega, ako ima osnova, ali nas interesuje i gde je 300 miliona koje je Zorana Mihajlović poklonila „Behtelu“?

Zahvaljujem, koleginice Radeta.
Pravo na repliku, narodni poslanik Aleksandar Marković. Izvolite.

Ovde se čulo zaista dosta neistina i ne znam odakle bih počeo.

Prvo, nikakvu uvredu ja nikome od njih nisam uputio, već sam bio predmet vređanja. Ja sam jedini ovde doživeo uvredu da, ako se ne varam, lažem kao pas, ili šta je već rekla prethodna govornica.

Jedina istina koja je ovde izrečena od poslanika koji se nalaze preko puta mene je ta da sam bio gradski odbornik u tom periodu. Da, jesam bio gradski odbornik, izabran na listi Srpske radikalne stranke, ali samo 2008. godine i prva dva meseca 2009. godine, kada sam vratio mandat, jer sam učestvovao u osnivanju Srpske napredne stranke, za koju sam tada verovao, ispostavilo se da sam bio u pravu, da jedina može da izvuče Srbiju iz ekonomske krize i da jedina može da povede Srbiju napred.

Nisam znao da se demokratija ogleda u tome da vlast deli sa opozicijom mesta u upravnim i nadzornim odborima. To stvarno nisam znao, do danas. Dakle, da je to merilo demokratije u Srbiji.

Ja ne znam ni za jedan takav primer, osim za primer Skupštine grada u vreme dok je Đilas bio gradonačelnik, a prethodni govornik šef odborničke grupe Srpske radikalne stranke tada. Znam samo za jedan takav primer, i to samo sa tom strankom. Nije Đilas tada ponudio svim opozicionim strankama da učestvuju u radu upravnih i nadzornih odbora, već samo sa Srpskom radikalnom strankom.

Imam još jedno pitanje za prethodnog govornika, a to je – da li je 2012. godine u kancelariji onog Šapera, znate dobro na kog Šapera mislim, da li je dobio 350 hiljada evra na ruke za kampanju njegove stranke? Iz tog primera se jasno vidi ko je koga zapravo u Srbiji politički pomagao i sa kojim ciljem. Zahvaljujem.