Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu Republike Srbije – da li će Javno tužilaštvo Republike Srbije pokrenuti postupak protiv antidržavne delatnosti Vuka Jeremića?

Obrazloženje. Propali NATO prašinarski predsednički kandidat Vuk Jeremić godinama radi protiv svoje zemlje. Prvo, Jeremić se već prilikom dolaska na čelo srpske diplomatije 2007. godine zalagao da se pregovori o KiM premeste iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time naneo neprocenjivu štetu državnim i nacionalnim interesima Republike Srbije.

Drugo, Jeremić je 2008. godine podvalio srpskoj javnosti Misiju Euleks na KiM mimo odluka Narodne skupštine Republike Srbije i time naneo neprocenjivu štetu državi Srbiji.

Treće, kada je 2008. godine ilegalno proglašena tzv. jednostrana nezavisnost KiM, Jeremić i njegova diplomatija nisu svesno preduzimali nikakve efektne akcije protiv jednostranog proglašenja nezavisnosti KiM i time naneli nesagledive posledice po državne interese Republike Srbije.

Četvrto, Jeremić je decembra 2008. godine prema pisanju „Vikiliksa“ u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Dolom izjavio, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati ako bude imala sreće. Završen citat. I time je naneo nesagledive posledice po državne i nacionalne interese svoje zemlje.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić i danas tako misli, kada predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić čini hrabar i odlučan korak u iznalaženju trajnog, održivog i kompromisnog rešenja za KiM.

Peto, Jeremić je 2008. godine namerno postavio nepotrebno pitanje Međunarodnom sudu pravde o legalnosti deklaracije o jednostranom proglašenju KiM i time zabio nož u leđa Republici Srbiji.

Šesto, Vuk Jeremić je 06.09.2007. godine na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže, citiram, za punopravno članstvo Srbije u NATO, završen citat, i time naneo veliku štetu državi Srbiji.

Sedmo, Jeremić je u autorskom tekstu u „Vašington Postu“ najbrutalnije izvređao državu Srbiju i njezinog predsednika pred njegov veoma važan za Srbiju susret sa potpredsednikom SAD Majklom Pensom, 17.07.2007. godine i time potkopao državne interese Republike Srbije.

Osmo, Jeremić je u autorskom tekstu i „Pariskom Mondu“ jula 2018. godine, pred sam susret predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića sa predsednikom Francuske Makronom, optužio državu Srbiju i predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića za širenje stabilokratije, tj. diktature na Balkanu, i time naneo ogromnu štetu Republici Srbiji.

Deveto, Jeremić je član jedne međunarodne bande lopova i prevaranata, u kojoj su njegova dva najbolja prijatelja Patrik Ho, ministar unutrašnjih poslova Hong Konga i Šeik Tidijan Gadio, uhapšeni u SAD zbog davanja mita i pranja novca.

Patrik Ho je više puta gostovao u Jeremićevom Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj i jedan je od glavnih finansijera Vuka Jeremića. Jeremić je sklapao dogovore o ulaganjima od četiri milijarde dolara sa meksičkim…naftonosne izvore u vreme kada je meksičkim zakonima to bilo zabranjeno.

Deseto, Vuk Jeremić je otuđivao novac iz budžeta Republike Srbije na nezakonit način. Državna revizorska institucija je 2011. godine ukazivala na aferu „Aerosport“ u kojoj je Ministarstvo inostranih poslova vršilo plaćanje u iznosu od 42 miliona dinara, na osnovu fakture bez potpisa i bez javne nabavke, kupujući avio karte Vuku Jeremiću. Poštovani građani, za 2010. godinu Ministarstvo inostranih poslova je uplatilo 33 miliona dinara za avio karte Vuku Jeremiću. Vlasnik „Aerosporta“ je blizak rođak žene Vuka Jeremića.

Poštovani građani, Vuk Jeremić, zvani vuk potomak, Saša Janković, zvani sale prangija, Boris Tadić, zvani lipicaner, Dragan Đilas, zvani điki mafija, Dušan Petrović, zvani dule kravoubica i drugi članovi saveza za drugu propast Srbije, prva je bila za vreme DOS-a, kome predsedava Janko Veselinović, zvani stanokradica, ponovo se udružuju, a zaboravili su da ih je narod poslao u političku prošlost iz koje se, nadam se, zasigurno više neće vratiti. Hvala.

Uvažena predsednice, poštovane dame i gospodo, pitanja postavljam Tužilaštvu i Ministarstvu privrede.

Američka CIA je preko Džordža Soroša formirala u Srbiji Pokret „Otpor“ koji su petooktobarskim pučem 2000. godine ulicom doveli na vlast bivši dosmanlijski režim. Taj režim je formirao udruženi zločinački poduhvat koji je pljačkaškom privatizacijom i drugim oblicima kriminalnih radnji uništio ekonomsku i političku moć Republike Srbije, njenih vitalnih institucija, posebno policije i Vojske.

Poštovani građani Srbije, članovi tog udruženog zločinačkog poduhvata, pored ostalih, bili su i danas tri aktuelna političara, i to: Dragan Đilas, u narodu zvani Điki mafija, Saša Janković, u narodu zvani Sale prangija, i Vuk Jeremić, u narodu zvani Vuk potomak. S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno, a ja mislim da jeste, da je Dragan Đilas, zvani Điki mafija, kao gradonačelnik Beograda opljačkao Telekom Srbiju 2011. godine tako što je prisilio, kao gradonačelnik, direktora Branka Radujka da kupi četiri kablovska kanala Đilasove „Arena sport“ za 7,7 miliona evra, iako Telekom po zakonu tada nije mogao biti vlasnik medija.

Điki mafija je pre ulaska u politiku bio, mogli bismo reći, obična sirotinja, a nakon nekoliko godina u politici uvećao je svoje bogatstvo za oko 40 miliona evra, ali je zato ostavio grad Beograd u dugu za milijardu i 200 hiljada evra. Zašto, postavljam pitanje, Javno tužilaštvo nije pokrenulo istragu?

Drugo pitanje. Saša Janković, zvani Sale prangija, je bio glavni akter u aferi „Pištolj“ kada je, gospodnje, 1993. godine u Jankovićevom stanu njegovim pištoljem, bez dozvole, Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo. Da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da je dr Branka Prpa, kao direktor Istorijskog arhiva grada Beograda 14. juna 2004. godine komisijski uništila taj predmet i tako svesno lišila odgovornosti Saleta prangiju? Na temelju kojih dokumenata, postavljam pitanje, je to uradila? Tražim fotokopiju dokumenta. Ko su bili članovi Komisije i ko je bio javni tužilac?

Sledeće pitanje. Vuk Jeremić, u narodu, i odgovaram prethodnim govornicima, zvani Vuk potomak, je prema „Vikiliksu“ decembra, gospodnje, 2008. godine u razgovoru sa američkim kongresmenom Tedom Domom rekao, citiram, da je ulazak KiM u UN najbolje čemu se Srbija može nadati, ako budemo imali sreće, završen citat. Vuk potomak je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije i Vlade Republike Srbije zatražio i ostvario prebacivanje kosovskog problema iz Saveta bezbednosti UN na EU i doveo misiju Euleks na KiM i time zabio nož u leđa, ne samo građanima Republike Srbije, nego i državi Srbiji.

Vuk Jeremić, tzv. potomak, je bespotrebno postavio, namerno, onako katastrofalno pitanje Međunarodnom sudu pravde o nezavisnosti KiM i time po ko zna koji put, poštovani građani, zabio nož u leđa građanima Republike Srbije i državi Srbiji. Zašto Javno tužilaštvo ćuti o ovom problemu?

Poštovani građani Republike Srbije, ovih dana, s konca i konopca, skupljena je nekakva družina koju, pored ostalih, čine Dragan Đilas, Saša Janković, Vuk Jeremić, Boško Obradović, Janko Veselinović, zvani stanokradica, i mnogi drugi koji već dele mandate, umesto da predstave program. Poštovani građani, oni ga i nemaju, nikad ga nisu ni imali, ne znaju ga napraviti. Oni se sprdaju na društvenim mrežama sa programom.

Sve ono, poštovani građani, što je drug Tito sagradio, Slobodan Milošević sačuvao, ova družina bivšeg režima udruženog zločinačkog poduhvata pljačkaškom dokumentacijom je sve uništila, a Aleksandar Vučić sa SNS ponovo gradi i modernizuje Srbiju. Videli su da im je Vučić napunio državnu kasu, i evo, ih poštovani građani dolijali su ponovo da je opljačkaju. Oni su jednina grupa, kako vidite, mafijaša, ubica, lopova, prevaranata i luftiguza. Hvala.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Tužilaštvu Republike Srbije, ima li elemenata krivičnog dela u svakodnevnom plasiranju lažnih vesti o predsedniku i njegovoj porodici?

Obrazloženje – iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minut, svakodnevno se medijski i politički napada, forsiranjem lažnih vesti, predsednik Republike Srbije, gospodine Aleksandar Vučić i njegova porodica, a posebno njegov brat Andrej i sin Danilo.

Te laži i napade plasiraju razni politički medijski šarlatani u sadejstvu sa određenim centrima moći iz inostranstva. Zajednički im je cilj rušiti Aleksandra Vučića i dovesti na vlast one koji bi prihvatili sve ucene zapada i odmah predali KiM.

Te lažne vesti šire određeni prvaci političkih partija, pojedini novinari, određeni analitički šarlatani, pojedini narodni poslanici u ovom visokom domu Narodne skupštine Republike Srbije kako bi destabilizovali zemlju i predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Pošto to ne mogu preko Aleksandra Vučića, direktnim napadima na njega, jer im je on neprobojni zid, čine to iskonstruisanim lažima o njegovu bratu Andreju. Oni preko određenih medija i društvenih mreža šire razne lažne priče da je predsednikov brat Andrej pokušao da reketira poznatog subotičkog ugostitelja Lajoša Čakanju i da je od njega za milion evra otkupio poznati restoran “Bos“. Kao navodni dokaz, spomenut je poznati pevač i muzičar Zvonko Bogdan, navodno svedok njihovog razgovora.

Poštovani građani, Zvonko Bogdan zgrožen takvim izmišljotinama, javno je negirao celu priču nazvavši je običnom budalaštinom. Pojedini lideri jednog dela opozicije, a njihovi sledbenici, a i uvaženi narodni poslanici u više navrata, u ovom visokom domu izgovarali su lažne vesti da je Andrej Vučić, brat predsednika Republike Srbije, preuzeo beogradski restoran „Franš“ od dugogodišnjeg vlasnika Nikole Dimitrijevića. Vrlo brzo se Dimitrijević oglasio i rekao da je to bezočna laž. Vlasnik restorana pokazao je dokumente koji pokazuju da gospodin Andrej Vučić, brat predsednika Republike, nema ama baš nikakve veze sa tim restoranom.

Ovih dana deo opozicije plasira veoma opasne laži zarad destabilizacije zemlje i slabljenje ugleda predsednika Republike Aleksandra Vučića. Lagali su da je voda u vodovodu u Beogradu, a i nekim gradovima u Srbiji zatrovana, a istina je, da je voda savršeno čista.

Lagali su da je gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi, da su zato izvršili blokade puteva što je notorna laž, jer je gorivo skuplje u 26 zemalja Evrope nego u Republici Srbiji. Lagali su da je novinar iz Bele Crkve, Stefan Cvetković otet i optužili zato predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, sa ciljem da ga optuže da je diktator, a Srbija nesigurno mesto za življenje.

A istina je, da je novinar sam iscenirao nestanak. U tome su posebno prednjačili, pored ostalih Saša Janković, zvani Sale „prangija“, Sanda Rašković Ivić zvana „bundašica“ iz Rima, Slobodan Georgijev zvani Sloba „blebetalo“ i Janko Veselinović zvani Janko „stanokradica“. Neki opozicioni političari, narodni poslanici u Narodnoj skupštini među kojima su Đorđe Vukadinović zvani Đorđe „Vlah“, Jovan Jovanović zvani „crni pojas“ i drugi, među prvima su objavili sliku na Tviteru predsednikova sina Danila kako na Mundijalu navija za Srbiju. To su iskonstruisali zato da predsednika i njegovog sina Danila proglase kriminalcima, jer se na fotografiji mogu videti pojedini navijači sa problematičnim ponašanjem.

Setite se, Vuk Jeremić zvani Vuk „potomak“, lagao je da nemačka kancelarka Angela Merkel, da ne želi da primi predsednika Srbije, gospodina Vučića u Berlin, a istina je da predsednik Vučić već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin. I, tako, poštovani građani Srbije, su se laži nizale, u nedogled, iz dana u dan, a i danas i moji prethodnici su ih izrekli u ovom visokom domu.

Hvala vam poštovani građani Republike Srbije što se odmah prepoznali njihove laži, izmišljotine, najgore vrste, jer oni ništa drugo i ne znaju. Uništili su našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše, a da su ostali na vlasti još samo godinu dana, uništili bi naše korenje.

Građani Republike Srbije, SNS i čitava srpska javnost daju podršku gospodinu Aleksandru Vučiću još jače, snažnije, brže i bez rezerve u njegovom nastojanju da Srbija ubrzo modernizuju za rad otadžbine i naše dece.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ja sam na jednoj od sednica u proteklo vreme postavio pitanje o izdajničkoj raboti Vuka Jeremića dok je bio ministar inostranih poslova, a sada postavljam Tužilaštvu za organizovani kriminal o korupcionaškoj aferi u koju je umešan.

Ovih dana potresa nas svetska korupcionaška afera u kojoj su uhapšeni u SAD Patrik Ho, bivši ministar unutrašnjih poslova Hong Konga u vremenu od 2002. do 2007. godine i Tadijan Gadio, bivši šef diplomatije Senegala od 2002. do 2010. godine, inače, bivši saradnici bivšeg ministra inostranih poslova Republike Srbije gospodina Vuka Jeremića, u narodu poznatog kao Vuk potomak.

Poštovani narodni poslanici, radi se o ozbiljnoj međunarodnoj bandi koju predvodi Vuk Jeremić.

Oni su uhapšeni u NJujorku zbog sumnje da su, između ostalog, davali mito predsedniku Čada Idrisu Debiju i ministru inostranih poslova Ugande Samu Kutesu, koji je inače zamenio Vuka Jeremića na mestu predsedavajućeg Skupštine UN.

Da li je tačno da je Patrik Ho 2013. godine uplatio tri miliona i 900.000 evra Jeremićevom institutu poznatom pod nazivom Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, a njegovoj privatnoj preduzetničkoj agenciji milion i 300 hiljada dolara?

Inače, ovakvi dilovi počeli su dok je Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, bio na funkciji predsedavajućeg Generalne skupštine UN, pa je sa te funkcije organizovao sastanke, sređivao kriminalne poslove. Jeremić je počeo da sarađuje sa Patrikom Hoom u jesen 2012. godine kada je postao predsedavajući Generalne skupštine UN.

U proleće 2013. godine uz Jeremićevo posredovanje organizovan je tajni sastanak u Hong Kongu kome su prisustvovali Ho Patrik, gospodin Jeremić Vuk i njegov kolega sa Harvarda Emilio Lozoja, u to vreme vodeći čovek najveće meksičke energetske kompanije „Pemeks“. Na tom sastanku postignut je dogovor o ulaganju kompanije „Čajna enerdži fond“, na čijem čelu je bio Ho Patrik, u meksičke izvore nafte i gasa.

Do ovog sastanka došlo je juna 2013. godine u Meksiku, a od jeseni 2013. godine počinje uplata „Čajna enerdži“ i njenih kompanija Vuku Jeremiću u ukupnom iznosu od pet milijardi i trista miliona dolara. Vuk Jeremić je bio posrednik između Hoa i Lozoje, obojice sada optuženih za milionski kriminal.

Vuk Jeremić je blizak sa biznismenom Lozojem, protiv koga se u njegovoj zemlji vodi istraga za posredovanje u davanju mita od čak deset miliona dolara. Jeremić je Lozoja predstavljao kao svoga brata, a posredovao je njegovim poslovima sa uhapšenim Patrikom Hoom i Tadijanom Gadijom, a nedugo posle jednog posredovanja Vuku Jeremiću na račun su uplaćeni ogromni milioni.

Jeremić je septembra 2013. godine, kao samostalni poslanik u ovom visokom domu, podneo zahtev Administrativnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije da mu dozvoli da ide u upravni odbor, verovali ili ne, kompanije „Čajna enerdži“ Patrika Hoa. Patrik Ho je bio konsultant i predavač na Jeremićevom centru za međunarodnu saradnju i održivi razvoj. Tajkun Patrik Ho, nekada ministar policije Hong Konga, preko svojih firmi prebacio je milione evra Jeremiću, a u Americi je uhapšen pod optužbom za pranje novca i podmićivanje predsednika Čada. Isto tako, drugi uhapšeni šeik Gadio Tidion bio je član savetodavnog odbora Jeremićevog centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj.

Postavljam pitanje Tužilaštvu za organizovani kriminal Republike Srbije. Prvo, da li je preduzeo radnje povodom ovog kriminalnog čina slučaja Vuka Jeremića? Drugo, po kom osnovu je dobio Vuk Jeremić 5,3 miliona dolara i za koje namene? Treće, da li je taj novac Vuk Jeremić koristio za političku kampanju, što je zabranjeno, jer je reč o novcu stranog porekla?

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Javnom tužilaštvu i Ministarstvu pravde o antidržavnoj delatnosti Vuka Jeremića u vreme dok je bio ministar inostranih poslova.

Poštovani narodni poslanici, Vuk Jeremić, u narodu zvani „Vuk Potomak“ je u svojoj diplomatskoj karijeri za jednostranu samoproglašenu nezavisnost Kosova više učinio nego Hašim Tači i Bedžet Pacoli. Jeremić je nešto najgore što se u vrhu srpske politike pojavilo poslednjih nekoliko decenija. Vuk Jeremić umesto da vodi bitku za Kosovo i Metohiju, vodio je bitku za ostvarivanje svojih ličnih ambicija i politiku rasprodaje nacionalnih i državnih interesa Republike Srbije.

Prvo, Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put učinio spornim pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN Predlogom rezolucije kojom se tražilo mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti KiM i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego čitavoj srpskoj naciji i srpskoj državi.

Drugo, Jeremić je srpskoj javnosti podvalio misiju EULEKS na KiM i time preneo pregovore o KiM iz nadležnosti UN u nadležnost EU i time po drugi put zabio nož u leđa Srbima na KiM, čitavoj srpskoj naciji i državi Srbiji.

Treće, Jeremić je 6. 09. 2007. godine, na zatvorenoj sednici Severnoatlanskog saveta u Briselu rekao da se zalaže za, citiram: „punopravno članstvo Srbije u NATO“, završen citat, što je svojevremeno potvrdio i „Vikiliks“.

Četvrto, Jeremić je uveo kosovske dokumente za Srbe na KiM i instalirao administrativne prelaze.

Peto, za svoje delanje protiv interesa države Srbije Jeremić je dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora – postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Šesto, Jeremić je autorskim tekstom u „Vašington postu“ pred predsedničku državničku posetu Aleksandra Vučića SAD i susreta sa potpredsednikom Pensom brutalno ispljuvao Republiku Srbiju i predsednika države, što je nezabeleženo u novijoj političkoj istoriji Srbije.

Sedmo, Jeremić je za pet godina ministrovanja potrošio tri miliona i 600 hiljada evra iz budžeta Republike Srbije. Putni troškovi ovog ministra inostranih poslova pokrivali su sve što je Jeremić mogao da poželi, od noćenja od nekoliko hiljada evra do 220 prosečnih plata u Srbiji za samo jedan let privatnim avionom. Poštovani građani, let do Etiopije za Jeremića građani Republike Srbije platili su ni manje ni više nego 70 hiljada evra. Jeremić je odsedao u hotelima koji su skuplji pet puta nego u kojima je odsedala Angela Merkel.

Osmo, Jeremić je lagao i o svom obrazovanju „Harvard“, jer taj na kojem je Jeremić studirao nije baš onaj „Harvard“ na koji prvo pomislimo, to je odsek koji vodi profesor DŽozef Naj, savetnik zlikovca Bila Klintona za sigurnost koji školuje diplomate koji će vršiti prevrate u zemljama izvan zapada.

Eto, Jeremić je sprovodio u delo savete svoga profesora i tako urušavao državu Srbiju na Kosovu i Metohiji.

Deveto, Vuk Jeremić zvani - Vuk potomak, Saša Janković zvani - Sale prangija, Saša Radulović zvani - kralj stečaja, Boško Obradović zvani - Boško lupetin, Boris Tadić zvani - lipicaner, Zoran Živković zvani - poljoprivrednik u pokušaju, Dragan Šutanovac zvani - zgrabi novac, Đorđe Vukadinović zvani - Vlah, Čedo Jovanović zvani - Čedo kalkulator, Dragan Đilas zvani - Điki mafija su za brutalno prebijanje i nezapamćeno poniženje Marka Đurića i kosovsko-mitrovačkih Srba od strane šiptarskih siledžija otpužili Marka Đurića, Aleksandra Vučića i kosovsko-mitrovačke Srbe, iako je Rahim Pacoli, generalni sekretar za Alijansu za budućnost Kosova izjavio da je Hašim Tači sam pripremao i izveo akciju prebijanja Marka Đurića i njegove saradnike.

Drugo pitanje postavljam Ministarstvu kulture – zašto je Istorijski arhiv 2004. godine uništio svu dokumentaciju o navodnom ubistvu Predraga Gojkovića u stanu Saše Jankovića, ko je bio direktor Arhiva i ko su bili članovi komisije koja je uništila ovu dokumentaciju? Hvala.

Poštovani potpredsedniče, moje pitanje će biti upućeno Tužilaštvu Republike Srbije vezano za delatnost, antidržavnu delatnost Vuka Jeremića.

Vuk Jeremić je dok je bio ministar inostranih dela Republike Srbije naneo Republici Srbiji nesagledive štete čije posledice će otklanjati mnoge mlade generacije koje dolaze. Vuk Jeremić je Srbima 2008. godine, tj. čitavoj domaćoj javnosti, podvalio Misiju Euleks na Kosovu i Metohiji time što je predstavio kao Misiju UN i tako zabio nož u leđa, ne samo Srbima na Kosovu i Metohiji, nego i čitavoj državi Srbiji. Vuk Jeremić je na svoju ruku uradio, uprkos tome što je postignuto političko jedinstvo da Republika Srbija neće prihvatiti Ahtisarijev plan i da se pregovori vode sa predstavnicima UN a ne sa predstavnicima EU.

U proleće 2007. godine izbio je politički skandal kada se saznalo da postoji spoljno-politički tim predstavnika Republike Srbije pod rukovodstvom Vuka Jeremića koji je vodio pregovore o Kosovu i Metohiji. Kada je 17. februara 2008. godine proglašena tzv. nezavisnost Kosova i Metohije, diplomatija Vuka Jeremića nije preduzela nikakve efektne akcije protiv nezavisnosti Kosova i Metohije, iako je Narodna skupština Republike Srbije odluku o nezavisnosti lažne države Kosovo proglasila neustavnim.

Vuk Jeremić je propustio da u ime Republike Srbije, čiji suverenitet i teritorijalni integritet garantuje Povelja UN, pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužbu protiv svake pojedinačne države koja je priznala tzv. nezavisnost Kosova i Metohije na srpskoj teritoriji. Propustio je da zahteva hitno zasedanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. On se, poštovani građani, odrekao sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje. S tim u vezi, nesporno je pitanje, Vuk Jeremić, suvereniteta Srbije pred Generalnim komitetom Generalne skupštine UN, prvi put učinio spornim predlog rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda. Ima li elemenata krivičnog gonjenja protiv Vuka Jeremića zbog delatnosti koje je počinio?

Poštovani građani Republike Srbije, unazad dva dana govorio sam o medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike: Aleksandra Martinovića, Maju Gojković. Govorio sam da se uključila u to N1 CIA televizija i novinari, kao što su Cvijetin Milivojević, Olja Bećković i, bajna profesorka, dr Srbijanka Turajlić fon Soroš. Oni su na najprizemniji, najprimitivniji, najbrutalniji način neistinama, koji se graniče sa onom stranom uma, vređali predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegove saradnike dr Aleksandra Martinovića, dr Orlića, predstavnike Narodne skupštine Republike Srbije, narodne poslanike i predsednicu Maju Gojković, sve poslanike SNS, glasače i sve birače SNS.

Tako su za Aleksandra Vučića rekli da će vladati do kraja života i da je spreman na sve. Poštovana gospodo novinari, Vlada će dotle dokle građani Republike Srbije budu hteli. Za predsednicu Narodne skupštine Maju Gojković profesorka Turajlić je rekla, citiram, da je lažljiva, nepristojna, da nema ništa ljudsko u sebi, da je gruba, spremna na sve. Za glasače SNS i birače, njihove poslanike i rukovodstvo SNS, šarlatanski analitičar Cvijetin Milivojević je rekao da su magarci. Bajnoj profesorki dr Turajlić fon Soroš preporučujem da sve one gadosti koje je navela stavi i uokviri u svoju dnevnu sobu, okači o zid, da se čitavog života podseti svoje demokratske i civilizacijske kulture.

Nadalje, pojedini opozicioni poslanici, kao što su predstavnici političkih grupa ili partija, počevši od gospodina Boška Obradovića…

(Predsedavajući: Hvala, profesore.)

Samo da završim rečenicu.

…Borisa Tadića okrivili su Aleksandra Vučića i Marka Đurića za brutalno prebijanje, a ne Albance, čak je i Rahim Pecoli rekao da je pripremljena tuča itd. Time su se svrstali na drugu stranu i pokazali svoj patriotski čin prema Republici Srbiji.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam tužilaštvu Republike Srbije, vezano za medijske napade na predsednika Republike, Aleksandra Vučića, i njegove saradnike.

Već nekoliko godina, posebno poslednjih nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih zlonamernih, brutalnih, tendencioznih, iz sata u sat, medijskih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove saradnike.

Ti brutalni medijski napadi delo su sprege domaćih politikansko-kriminalnih grupa i pojedinaca, potpomognutih određenim centrima iz inostranstva.

Zajednički im je cilj finansijsko-političko i bezbedonosno slabljenje naše zemlje i uloge predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, a zarad opšte destabilizacije Republike Srbije i zaustavljanja njenog ubrzanog ekonomskog razvoja.

Određeni lideri političkih grupa i određenih političkih stranaka, kao što su Saša Janković - Sale prangija, Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, Saša Radulović, zvani kralj stečaja, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, Boško Obradović, zvani lupetiv, Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Boris Tadić, zvani Lipi Cane i pojedini glumci, kao što su Sergej Trifunović, zvani pišoje ili pišanović, analitičari, šarlatani, kao što su Đorđe Vukadinović, zvani Vlah, Cvijetin Milivojević, zvani blebetalo, u tabloidima i sa TV ekrana, neistinama o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, njegovim najbližim saradnicima, svakodnevno truju građane Republike Srbije do krajnjih granica.

Tako je Vuk Jeremić lagao da nemačka kancelarka Angela Merkel ne želi da primi predsednika Vučića u Berlinu, a predsednik Vučić je već sutradan otputovao na sastanak sa Angelom Merkel u Berlin, pred očima celog sveta.

Jeremić je lagao da se predsednik Vučić tajno sastao u Parizu sa Tačijem, kao i da je tajno otputovao u NJujork, a predsednik je otputovao u NJujork avionom u kojem je bilo 50 putnika. Jeremić je lagao da je predsednik Vučić iznajmio jednu lobističku grupu za skupe pare.

Istina je, poštovani građani Republike Srbije, da su Jeremić i Tadić svojevremeno platili milion dolara izvesnom Milanu Petroviću-Ilinois, naših para, iako od toga nije bilo nikakve koristi za Republiku Srbiju.

Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije prvi put pred generalnim komitetom Generalne skupštine UN učinio spornim predlogom rezolucije koja traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja jednostrane nezavisnosti Kosova i Metohije i time zabio nož u leđa ne samo Srbima na KiM, nego i državi Srbiji u celini.

Vuk Jeremić je srpskoj javnosti podvalio Misiju Euleks na Kosovu i Metohiji i time preneo pregovore o Kosovu i Metohiji iz nadležnosti UN u nadležnosti EU, i time po drugi put zabio nož u leđa ne samo Srbima samo na Kosovu i Metohiji, nego i državi u celini. Zbog toga je Jeremić dobio nagradu od svojih zapadnih sponzora, postao je predsednik Generalne skupštine UN.

Boris Tadić, Saša Janković, Vuk Jeremić, Saša Radulović, Boško Obradović, Zoran Živković su za brutalno prebijanje, mučenje i poniženje Marka Đurića i Srba Kosovske Mitrovice od strane šiptarskih terorista optužili predsednika Vučića i Srbe Kosovske Mitrovice, iako je generalni sekretar Alijanse za budućnost Kosova Rahim Pecoli izjavo i optužio Tačija da je pripremao scenarij za hapšenje Marka Đurića.

U medijske napade na Aleksandra Vučića, Aleksandra Martinovića, Maju Gojković uključili su se i N1, CIA televizija i novinari Cvijetin Milivojević, Olja Bećković i vajna profesorka dr Slobodanka Turajlić, fond Soroš. Oni su na najprimitivniji, najprizemniji, najbrutalniji način neistinama koje graniče s onu stranu uma, izvređali predsednika Vučića, dr Aleksandra Martinović i Maju Gojković, sve poslanike SNS i njihove birače, nazivajući ih magarcima, idiotima, ljudskim nulama, lažljivcima, ljudskim ništavilima, grubijanima spremnim na sve i drugim pogrdnim imenima.

Vajnoj profesorki dr Turajlić, koja govori iz usta Soroša, preporučujem da sve ove urede lepo uokviri i okači o zid svoje dnevne sobe da se svakodnevno podseća na svoju bogatu demokratsku i civilizacijsku kulturu.

Postavljam pitanje – ima li elemenata krivičnog gonjenja u medijskim napadima na Aleksandra Vučića i njegove saradnike? Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, pitanja postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu pravde, odnosno tužilaštvu.

Za vreme stranke bivšeg režima dešavale su se razne pronevere, pljačkaške privatizacije i drugi oblici privrednog kriminala, što je dovelo grad Beograd, pa i čitavu zemlju, na ivicu bankrotstva. Te kriminalne radnje stranke bivšeg režima posledica su sprege direktora javnih preduzeća i gradskih funkcionera.

U Beogradu, za vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Đilas, u narodu poznat kao Điki mafija, je u javnom komunalnom preduzeću „Gradska čistoća“ jedna kriminalna grupa, poznata pod nazivom tzv. „đubretarska mafija“, proneverila 374 miliona dinara i zbog toga bila prvostepeno osuđena na 72 godine zatvora.

Postavljam pitanje – da li je tačno da je tzv. „đubretarska mafija“ bila povezana sa Đilasom kao gradonačelnikom Beograda i da je Đilasovim političko-finansijskim mafijašenjem ta tzv. „đubretarska mafija“ na drugostepenom sudu bila oslobođena od odgovornosti? Još jednom postavljam pitanje – kakva je uloga Dragana Đilasa u tom procesu?

Drugo pitanje – da li je tačno da je bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas odgovoran za pljačku „Telekoma“ Srbija 2011. godine, kada je to državno preduzeće pod Đilasovim pritiskom bilo primorano da kupi četiri kablovska kanala njegove „Arene sport“ za 7,7 miliona evra? Inače, ta investicija u javnosti je bila predstavljena kao, citiram njegove reči – najznačajnija ulaganja – završen citat, iako je bilo potpuno nepotrebna. Napominjem, „Telekom“ Srbija po zakonu tada nije smeo da bude vlasnik medija.

Međutim, Đilas je morao da proda četiri svoja kablovska kanala u nečije ime, pa je odlučio da to najbolje bude preko „Telekom“ Srbija i njegovog tadašnjeg žutog direktora Branka Radujka. Čak je i Željko Mitrović jednom prilikom rekao da je „Telekom“ Srbija kupila kablovske kanale njegove „Arene sport“ pod Đilasovim pritiskom, kako bi po ko zna koji put budžetski novac bio isplaćen privatnim licima i tako bajni krimos Điki uvećavao svoje bogatstvo iz džepova građana Srbije.

Treće pitanje – bivši predsednik opštine Smederevska Palanka i aktuelni narodni poslanik i predsednik izvršnog odbora stranke bivšeg režima Radoslav Milojičić zvani Kena je kao predsednik opštine potrošio 457 hiljada 710 dinara u 2006. godini na pivo. Jedan drugi dan taj smederevski kabadahija u kafiću „Atrijum“ je potrošio dodatnih 110 hiljada i 800 dinara na kafu i vodu. Taj smederevski kabadahija je 13. 05. 2016. godine potrošio dodatnih 138 hiljada 850 dinara za pivo.

Poštovani građani i narodni poslanici, ovde u visokom domu dva dana nas zamajava taj Milojičić Kena, žali se da ga svakodnevno obilaze predsednici susednih opština i ne zna zašto dolaze u Smederevsku Palanku. Evo, meni su rekli da su išli da vide grafit koji govori o Keninom kabadahijskom ponašanju, a koji glasi: „Istina je živa, u Palanku nema piva, ostala je samo pena, popio ga žuti Kena. Šta pije kafana, budžet plaća sve, ja sam žuti Kena iz Glibovac, bre“.

Postavljam pitanje tužilaštvu da li je podiglo optužnicu i predlažem da svedok zaštićeni bude Simonović Srbislav zvani Srbo Sisavac. Evo, poštovani građani, zbog ovakvih tipova kao što su: Dragan Đilas, zvani „Điki mafija“, Saša Radulović, zvani „kralj stečaja“, Boško Obradović, zvani „lupetin“, Zoran Živković, zvani poljoprivrednik u pokušaju, od prekjuče dobio je drugi naziv, Dragan Šutanovac, zvani „grabinovac“, Đorđe Vukadinović zvani „Đorđe vlah“, Saša Janković zvani „Sale prangija“, Radoslav Milojičić zvani „pivopija“ i Sergej Trifunović zvani „pišanović“ ili „pišoje“, građani su ostali plitkih džepova pa su ih 4. marta gospodnje 2018. godine poslali na političko smetlište iz kojeg se nikada više neće vratiti na političku pozornicu Srbije. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, postavljam pitanje Ministarstvu pravde, propali dosovski nato prašinarski predsednički kandidat Saša Janković, poznat pod nadimkom Sale prangija, bio je glavni akter u aferi „Pištolj“ u kojoj je 4. januara gospodnje 1993. godine, u Jankovićem stanu na Novom Beogradu, Predrag Gojković navodno počinio samoubistvo u prisustvu Jankovićeva dva druga Saše Mišića i Đorđa Grubačića.

S tim u vezi, postavljam pitanje – da li je tačno da je Saša Janković krio da se Predrag Gojković navodno ubio iz Jankovićevog pištolja? Da li je tačno da je neko zaustavio istragu ovog predmeta? Da li je tačno da je parafinskim rukavicama utvrđeno da na rukama Saše Mišića i Đorđa Grubačića nije bilo tragova baruta, što navodi na to da oni nisu ubice? Da li je tačno da je Saša Janković imao barut na rukama, što navodi na sumnju da je on ubica Predraga Gojkovića? Da li je tačno, molim vas obratite pažnju, poštovani građani, da je jedan od trojice aktera afere „Pištolj“ kasnije bio saučesnik ubistva Željka Ražnatovića Arkana? Šta nam to govori, dame i gospodo? Govori da je Saša Janković veoma opasan čovek i umešan u mnoge afere koje su se dešavale tih godina. Da je Saša Janković opasan čovek i sklon nasilju govori i njegova izjava da će streljati predsednika države Aleksandra Vučića. Da li možete zamisliti, poštovani građani, da se Saša Janković može baviti politikom i biti odbornik u jednoj od skupština opština?

U vezi navodnog samoubistva Predraga Gojkovića i učešća Saše Jankovića u toj aferi, postavio sam pitanje na jednoj od sednica Narodne skupštine Republike Srbije i naravno, dobio odgovor. Poštovani građani, nemojte biti šokirani odgovorom, odgovor glasi, citiram: „Predmet je komisijski uništen, na osnovu Odluke Komisije Istorijskog arhiva Grada Beograda 14, 16. gospodnje 2004. godine“.

Možete li poštovani građani zamisliti kako je nestao original Dejtonskog sporazuma i Sporazum Holbruk-Milošević o ne priznavanju Kosova? Postavljam pitanje - ko su članovi Komisije Istorijskog arhiva? Ko je bio direktor Arhiva Grada Beograda i ko je tužilac u tom procesu? Ima li šanse, postavljam pitanje, da se ovaj predmet rasvetli do kraja?

Drugo pitanje postavljam - Saša Radulović, zvani kralj stečaja, bio je stečajni upravnik u 14 firmi i kao takav uzeo 495 mesečnih nadoknada, odnosno 50.000.000 dinara iz džepova građana. Stečajni upravnik je uzimao novac iz stečajne mase kome je hteo i kako je hteo, bez saglasnosti suda i države. Radulović je oštetio državu i firme za silne milione. Saša Radulović je oštetio i SAD time što nije platio porez u iznosu od 1,56 miliona dolara. Radulović je 2011. godine, kao stečajni upravnik u građevinskoj firmi „Novi autoput“, davao kompaniji „Biznis servis“ milionski vredne knjigovodstvene poslove u kojoj je on bio suvlasnik sa svojom suprugom.

Zbog toga je bio kažnjen sa 100.000 dinara i smenjen sa dužnosti stečajnog upravnika „Novog autoputa“. Zbog ovakvih izrečenih činjenica tužio me je sudu i, naravno, izgubio spor. Lagao je da sam se pozvao na imunitet. Nije se on pojavio, već je na sud došla jedna devojčica. Laž je njemu svojstvena karakterna osobina.

On je lagao da su SNS i Aleksandar Vučić pokrali izbore. Nakon pet meseci, evo, priznao je da je lagao. Kralj stečaja se deklarisao kao borac protiv partokratije i kumovskih veza u politici.

Poštovani građani, Radulović je prvak Evrope u kumovskim i rodbinskim vezama u politici. Primer, na SO Vračar, stavio je na odborničku listu Ivana Kljajića i njegovu suprugu Oliveru Kljajić, kuma Ivana Kljajića – Milenka Petronijevića i njegovu suprugu Draganu Petronijević, Srećka Babića i njegovu suprugu Dunju Vidić Babić, oca generalnog sekretara Pokreta gospodina Nikolića. Sedam kumova, supruga i supružnika na odborničkoj listi za SO Vračar. Poštovani građani, nadam se da ćete ga baciti u političku prošlost na sledećim beogradskim izborima.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, pitanje postavljam Ministarstvu pravde i Tužilaštvu, vezano za medijske napade na predsednika Republike.

Poslednjih godinu dana, posebno nekoliko meseci, građani Republike Srbije svedoci su svakodnevnih primitivnih, zlonamernih, neistinitih, tendencioznih i brutalnih napada na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje.

Nikada u novijoj istoriji Srbije nije prizemnije i brutalnije medijski napadnut jedan predsednik Srbije kao što je medijski napadnut naš predsednik Aleksandar Vučić. Ti medijski napadi na predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, njegovu porodicu i njegove roditelje delo su sprege reketaško, mafijaško, kriminalno, politikanskih grupa iz zemlje i inostranstva. NJihov cilj je slabljenje uloge predsednika Republike i Vlade Republike Srbije sa tendencijom slabljenja ekonomske, finansijske i bezbedonosne moći Republike Srbije i odvraćanje od reformskog kursa naše zemlje, koji vodi naš predsednik, Vlada Republike Srbije, SNS i najveći deo poslanika ovog visokog doma.

Medijski napadi na predsednika Vučića, njegove roditelje i njegovu porodicu duboku su skliznuli u patologiju i medijsko ludilo nezabeleženo na ovim prostorima, kao i krivičnu odgovornost. Određene ličnosti, kao što su vlasnici poput Aleksandra Rodića ili zaposleni u određenim tabloidima, lideri nekih opozicionih grupa, kao što su Saša Janković, u štampi poznat kao Sale prangija, Sara Radulović zvani kralj stečaja, Boško Obradović zvani siledžija, Dragan Šutanovac zvani „grabinovac“, Zoran Živković zvani poljoprivrednik u pokušaju, stručno-politički analitičari kao što su Đorđe Vukadinović, poznat u Narodnoj skupštini kao Đorđe vlah ili vlahočević, pojedini glumci, kao što je Sergej Trifunović, zvani pišanović ili pišoje izjavio da će pišati po predsednikovom grobu i pojedini akademici, kao što je Dušan Teodorović, truju građane Republike Srbije svakodnevnim medijskim napadima na predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, i njegovu porodicu do krajnjih granica.

Ti medijski svakodnevni napadi na predsednika Republike Srbije Vučića, pljuvanjem, podmetanjem, izmišljotinama, nisu su se zaustavili samo na njemu, već su se proširili na pojedine ministre u Vladi Republike Srbije, ministra unutrašnjih dela gospodina Nebojšu Stefanovića, ministra vojnog Aleksandra Vučića i načelnika BIA Bratislava Gašića.

Ono što građane Republike Srbije još više brine je to što su medijski prvi put u istoriji Srbije napadnuta Vojska Srbije, MUP i BIA.

Poštovani narodni poslanici, Srbija je demokratska zemlja u kojoj je kritika vlasti čak i poželjna, ali između medijskih napada i kritike postoji nepremostiva razlika. Kritika se zasniva na istinitosti činjenica i zato je čak i društveno korisna i deluje lekovito.

S druge strane, svako će osuditi napade na novinare, bez obzira na povod, kao što osuđujemo i napade zveri iz Dveri na novinarke Pinka Maju Uzelac i njenu koleginicu.

Za očekivati je, poštovani građani Republike Srbije, da će medijski napadi na predsednika Vučića biti sve žešći i brutalniji kad god bude otvarao ili udarao kamen temeljac za naše fabrike i auto puteve.

Postavljam pitanje Tužilaštvu Republike Srbije – ima li elemenata krivične odgovornosti na svakodnevne medijske napade na predsednika Republike Srbije, njegovu porodicu, Vojsku Republike Srbije, MUP Republike Srbije i bezbednosno-informativnu službu? Hvala.

Poštovani potpredsedniče, pitanje postavljam Ministarstvu pravde.

Ovih je dana propali NATO prašinarski predsednički kandidat Vuk Jeremić, u narodu poznat pod nazivom Vuk potomak, autorskim tekstom u „Vašington postu“, a koji je u aprilu gospodnje 2017. godine na izborima dobio svega 5,7% glasova, još jednom po ko zna koji put pokazao da mu se sva politika svodi na neviđenu mržnju prema predsedniku države Aleksandru Vučiću i svojoj zemlji Republici Srbiji.

Poštovani narodni poslanici, nedopustivo je i duboko nepatriotski čin da gospodin Jeremić blati Republiku Srbiju, njezinog predsednika Aleksandra Vučića pred susret sa potpredsednikom SAD Majkom Pensom. Građani Republike Srbije šokirani su tim necivilizacijskim, nepatriotskim i nedemokratskim činom prema Republici Srbiji i njenom predsedniku. Ali, nije ovo prvi put. Vuk Jeremić je 2016. godine EU lagao da se Aleksandar Vučić tajno sastao sa Vladimirom Vladimirovičem Putinom i prikazao bivšeg predsednika Republike Srbije uvaženog gospodina Nikolića kao opasnog Ruskog čoveka. Gospodin Jeremić je podvalio 2008. godine domaćoj srpskoj javnosti Misiju Euleks na KiM i time relativizovao suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije na KiM.

Idemo dalje. Kada je 2008. godine ilegalno proglašena tzv. nezavisnost KiM, Jeremićeva diplomatija nije preuzela nikakve efektne akcije protiv tzv. nezavisnosti KiM, iako je Narodna skupština Republike Srbije odluku o tzv. nezavisnosti KiM proglasila neustavnom.

Svi akti Jeremićeve diplomatije su u najmanju ruku relativizovali suverenitet Srbije na KiM. Jeremić je propustio da u ime Republike Srbije, čiji suverenitet i teritorijalni integritet garantuje Povelja UN, pred Međunarodnim sudom pravde podnese tužbu protiv svake pojedinačne države koje su priznale tzv. nezavisnost KiM na našoj teritoriji. Gospodin Jeremić je propustio da zahteva hitno sazivanje sednice Saveta bezbednosti UN zbog kršenja Povelje UN. NJegova se diplomatija praktično odrekla sredstava zaštite suvereniteta i teritorijalnog integriteta sopstvene zemlje.

Srpski ambasador u Rusiji Stanimir Vukičević dao je izjavu kojom umalo da je obesmislio svaku akciju srpske diplomatije protiv nezavisnosti KiM. Citiram: „Mi ne nameravamo da se nađemo u samoj izolaciji, takav korak o raskidanju diplomatskih odnosa bio bi neprirodan“,završen citat. Ovo je bio diplomatski ispad koji su mnogi tumačili kao sugestiju saveznici Rusiji, kao stalnoj članici Saveta bezbednosti UN, da Srbija unatoč ranije čvrstom dogovoru odustaje od korišćenja odgovarajućih sredstava međunarodnih prava i zaštite svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta.

Gospodin Jeremić je pred OEBS-om tzv. proglašenje nezavisnosti KiM nazvao presedanom, čime je pokazao nepoznavanje značaja izjave koju daje u svojstvu šefa diplomatije. Gospodin Jeremić je apelovao na OEBS, pozivajući se na poštovanje Rezolucije UN 1244, umesto na završni akt iz Helsinkija iz 1975. godine kojim je OEBS eksplicitno utvrdio da Pokrajine Republike Srbije nemaju pravo na sticanje nezavisnosti.

Gospodin Jeremić je nesporno pitanje suvereniteta Republike Srbije pred Generalnim sekretarijatom Generalne skupštine UN prvi put učinio spornim predlog Rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrane nezavisnosti KiM.

Jeremić i gospodin Tadić su pristali da Generalnoj Skupštini UN podnesu kompromisni predlog Rezolucije o KiM. Oni su, dame i gospodo i poštovani građani, prihvatili da se iz predloga Rezolucije kojom se traži mišljenje Međunarodnog suda pravde izbaci stav zasnovan na međunarodnom pravu, citiram: „jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv čin za rešavanje teritorijalnih pitanja“, završen citat, već su prihvatili da se Međunarodni sud pravde izjasni, citiram: „da je odluka privremenih institucija da je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom“, završen citat. Time je gospodin Jeremić, u narodu poznat kao Vuk potomak, relitivizovao suverenitet Republike Srbije na KiM.

S tim u vezi postavljam pitanje Ministarstvu pravde – ima li elemenata krivičnog dela i antidržavnog čina u Jeremićevim nastupima i misli li tužilaštvo analizirati ove njegove antipatriotske i antidržavne nastupe i poduzeti odgovarajuće mere. Hvala.

Postavljam pitanje Ministarstvu pravde.

Valjda već od danas bivši Zaštitnik građana, Saša Janković u poslednje dve godine kontinuirano je kršio Zakon o zaštiti građana Republike Srbije, tako što je analizirao političku situaciju u Srbiji i davao političke izjave, iako u članu 10a Zakona o Zaštitniku građana Republike Srbije stoji, citiram: „Zaštitnik građana ne može davati izjave političke prirode“. Završen citat.

Janković je u više navrata krajnje tendenciozno i neargumentovano kritikovao Vladu Republike Srbije i njenog predsednika Aleksandra Vučića. Tako je 31. jula 2016. godine otvoreno napao Aleksandra Vučića zato što, citiram: „do tada nije formirao Vladu Republike Srbije“, iako zakonski rok za njeno formiranje nije bio istekao, ostalo je bilo još mesec dana.

Isto tako, Janković je bez ikakvog razloga protivzakonito napao Vladu Republike Srbije u intervjuu koji je dao 9. decembra 2016. godine, iako dobro zna da on zakonski nije ovlašćen da kontroliše rad Skupštine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i Javnog tužilaštva. Čak ga je zbog toga javno ukorio i njegov stranački DS kolega Nebojša Krstić, koji je rekao, citiram: „nije dobro da Saša Janković koji kontroliše rad državnih organa sam ne poštuje i krši zakon“.

Janković se kandidovao za predsednika Republike Srbije. Međutim, kandidat za predsednika države, pored ostalih, mora da poseduje izuzetne moralne vrednosti, kao što su istinoljubivost, pravedoljubivost, sabornost, marljivost i snažan osećaj ljubavi prema otadžbini, kao što to ima Aleksandar Vučić. Svi znamo da Saša Janković nema takve kvalitete, pogotovo ako se ima na umu afera „Pištolj“ u kojoj je Predrag Gojković navodno izvršio samoubistvo.

S tim u vezi, postavljam sledeća pitanja – da li je tačno da je policija 1993. godine utvrdila da je Janković imao pištolj bez dozvole? Dalje, da li je tačno da je tim pištoljem 1993. godine počinjeno samoubistvo u Jankovićevom stanu na Novom Beogradu? Da li je Saša Janković ikada odgovarao zbog nelegalnog držanja oružja? Da li je tačno da na rukama pokojnog Gojkovića nisu nađeni tragovi baruta, što znači da nije bilo samoubistva? Da li je tačno da je parafinskim rukavicama utvrđeno da na rukama Saše Mišića i Đorđa Grubačića nisu nađeni tragovi baruta? Da li je tačno da je Saša Janković imao tragove baruta na rukama? Zašto je Saša Janković na saslušanju 1993. godine rekao da nije ušao u sobu u kojoj je mrtav ležao Gojković, a 20. aprila 2015. godine je tvrdio da ga je mrtvog mazio po glavi? Zašto je Saša Janković pištolj držao nelegalno i nebezbedno? Da li je tačno da je otac Jankovića na dan samoubistva iz Loznice u Beograd doneo oružani list koji je izdan samo dan pre samoubistva? Pazite dobro, da li je tačno da je jedan od trojice iz stana Jankovića koji su bili prilikom ubistva Predraga Gojkovića kasnije sudelovao kod ubistva Željka Ražnatovića Arkana i šta nam to govori, dame i gospodo? Kada je Saša Janković govorio istinu, kada je pre deset godina izjavio da mu je Gojković bio najbolji prijatelj ili krajem aprila 2015. godine kada je izjavio da nisu bili bliski?

Sve nam to govori da je Janković veoma opasan čovek. Bivši režim ga je postavio na funkciju Zaštitnika građana, uslovljavajući ga, po meni, da ne ukazuje na njihove lopovluke i kriminal, a oni da ne postavljaju njegovo pitanje odgovornosti u aferi „Pištolj“. Zato vas ne treba čuditi što je Janković slagao da je Aleksandar Vučić ukrao 319.000 glasova na predsedničkim izborima, jer tvrdnja dolazi od čoveka koji laže, a onaj koji laže taj i krade i ubija, kaže se u jednoj premisi u udžbeniku logike iz srednje škole.

Hvala građanima Republike Srbije što su svojim glasom za Aleksandra Vučića onemogućili da Saša Janković, jedan osumnjičeni ubica, ne dođe na čelo predsednika države. Apelujem na sve predsedničke kandidate da pokažu minimum civilizacijske kulture i demokratske odgovornosti i čestitaju Aleksandru Vučiću na pobedi, jer da je neko od njih pobedio Aleksandar Vučić bi bio prvi koji bi im čestitao, zbog sebe, zbog građana Srbije, zbog otadžbine koju voli iznad svega. Hvala.