Hvala. Poslaniče, vreme.
Član 107.
Reč ima Marija Obradović, replika. Izvolite.

Vreme, poslanice, molim vas. Hvala.

Hvala.
Molim vas da se pridržavate vremena. Svima dam 10, 15 sekundi, jer ne mogu stvarno da budem ovde kao u školi, ali nemojte to da zloupotrebljavate. Velika je lista uvaženi poslaniče Milojčiću, da vidim ko se sve javlja po Poslovniku.
Izvolite.

Hvala vama.
U replikama se niko ne drži dnevnog reda. To vam je jasno. Tu svako svakom kaže ono šta misli da mu kaže zbog prethodnih rečenica. Ali, jedno vreme ću pustiti da razgovaraju, sad poslanici malo šire pa ćemo se vratiti opet da vidim ko će po Poslovniku.
Reč ima Nemanja Šarović.

Samo ćete mi reći član da mogu da pratim.

Opet.

Član 107. je sada bio, tako da ne može.
Ne možete šta vi mislite govoriti, 107. ne može, član 27. recite kad sam povredila Poslovnik? Od Martinovića do sada kad sam uspela da povredim Poslovnik.

Moram da sečem odmah kad ne navedete isti član Poslovnika.

Ali onda prođe dve minute zloupotrebe Poslovnika.
Dugo niste bili u parlamentu, pa ste se malo opustili. Ne, nikad se to ne zna šta je ko radio u pauzi.
(Nemanja Šarović, s mesta: Gospođo Gojković, molim vas…)
Ja sam vas isključila, nemojte sada da pričate. Nisam vam dala reč.
Morate da kažete odmah koji član da bih mogla odmah da reagujem, jer postoji odredba člana koji govori da ne može jedan te isti član da se koristi stalno, pošto je iskorišćen. Neću mu dati dok ne završim. Ne vredi poslanice Jovanović da mi sugerišete.
Znači, pošto je član 107. bio, član 27. bio i član 106. ili da se pozovete na neki novi ili da sačekate, da mi pružite šansu da povredim Poslovnik. Izvolite.
(Nemanja Šarović, s mesta: Upravo ste ga povredili sada i sada tražim povredu Poslovnika.)
E, to ne može. Hvala nemate reč, jer očigledna je namera da zloupotrebite.
Dakle, Vjerica Radeta ima pravo na repliku. Prvo Vjerica Radeta, jer je ona pre vas. Izvolite, Vjerica Radeta, replika. Samo me podsetite kome?

Vreme. Hvala vam.
Zahvaljujem se. Samo momenat, recite poslanicima iz grupe da ne dižu Poslovnike, moraću prednost njima da dam, ali pošto sam predlagač samo da odgovorim.
Znači, konsultacija je bilo, to je nesporno, očigledno. Moguće da ste bili na sastanku, da ste vi razgovarali. Molim vas, postoji procedura kako se to radi, kada budete jednoga dana većina vi ćete okupiti sve na jednom mestu pa ćete se svađati po ceo dan i raspravljati.
Ali, suština ove rasprave, pošto nisam imala vremena lično da to radim, moje pravo je po Poslovniku da odredim nekoga od potpredsednika da umesto mene rade. Suština je što poslanička grupa SRS nije dobila mesto predsednika parlamentarne delegacije ODKB. To je nesporno i to treba da znaju svi poslanici i javnost i to je tako. Niste dobili i bože moj, šta da radimo. Očigledno je vladajućoj većini i ta delegacija veoma bitna delegacija.
Ali, istine radi zbog poslaničke grupa koje nemaju mesto a imaju taktike i sad sam i to saznala od gospodina Đurišića, žao mi je što nije došlo do dogovora, u okviru liste na kojoj je učestvovao na izborima, ali videćemo da li ima prostora da ipak i ta poslanička grupa bude zastupljena u nekoj delegaciji. Ja sam spremna za razgovor, da vidimo kako možemo u budućnosti i takav problem da rešimo, a Radikali, profesor doktor Milovan Bojić i Savetu Evrope, ako ne želi, želi da možda odustane od toga, drugi će to sigurno prihvatiti u Interparlamentarnoj uniji pravoslavne, Milorad Mirčić, u parlamentarnoj skupštini organizaciji dogovor o kolektivnoj bezbednosti, profesor doktor Vojislav Šešelj. Znači, sasvim procentualno zastupljen u veoma bitnim delegacijama.
Što se tiče delegacije Interparlamentarne unije po Poslovniku i po pravilima te organizacije predsednik parlamenta je i predsedik te delegacije. Tako da i da želim ne mogu to da ustupim nekom drugom, a ne želim.
Replika. Molim vas, prvo se prijavite u sistem.
Izvinjavam se vama, Martinoviću, Marija Obradović da odgovori poslaniku Vojislavu Šešelju, a vi onda da odgovorite poslaniku Vjerici Radeti.

Čula sam sve, sve sam čula pažljivo, ali ne želim da učestvujem u raspravi.
Reč ima Aleksandar Martinović. Izvolite.

Hvala.
Pošto je meni kao predsedavajućoj sve jasno kako su tekle konsultacije i da je ovo najbolji mogući predlog koji je izašao nakon tih konsultacija, nema više replika, zatvaram krug replika, to je isto moje pravo.
Dajem reč dalje ovlašćenim predstavnicima da govore, ako žele da govore.
(Nemanja Šarović, s mesta: Po Poslovniku sam se javio.)
Ne možete mene da prekidate, kada vam god padne na pamet, da me prekinete i kažete onda Poslovnik.
Izvolite, Veroljub Arsić. Ne ovako, izvinjavam se, hoćete vi sada gospodine Arsiću, ili ne? Manji ka većim. Đorđe Komlenski. Izvolite.
Vaša je poslanička najveća, tako da će te sačekati.

Dejan Nikolić.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Boško Obradović.

To ne možete tako da govorite. To je sada već uvredljivo. Molim vas. Nemojte da krenemo tim putem.
Znači, ja nikako da objasnim poslanicima da mi nismo strukovno udruženje. Morate da shvatite već jednom, valjda ste shvatili kada ste ušli u politički život. Znači, niti smo komora, niti smo neko strukovno udruženje. Mi smo narodni poslanici. Ko je stručan, ko je kompetentan ne piše u Poslovniku.To određuje narod, građani Srbije, kada izađu na izbore i zaokruže listu.
Lekcija broj 1. političkog života, a sve ostalo ovde što ćete izneti su uvrede za poslanike, odnosno za građane Srbije koji su odlučili da glasaju većinski za listu Aleksandar Vučić „Srbija pobeđuje“, pa i za one druge.