Zahvaljujem gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo je poslednjih dana na delu snažna kampanja protiv Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije, protiv Vlade Srbije i funkcionera SNS. Tu kampanju predvode oni mediji tradicionalno bliski Draganu Đilasu koji inače vode kampanju 24 sata dnevnog, rekao bih, sedam dana u nedelji. U toj kampanji više nije važno ni koja je tema u pitanju, jer oni će bukvalno svaku moguću temu iskoristiti za napad na Vučića, dakle i nabavku vakcina i privlačenje direktnih stranih investicija i ulaganje u naoružanje i u vojsku Srbije. Dakle, potpuno je nebitno šta je tema, potpuno je nebitno da li je to što pišu i govore istina ili ne. Potpuno je u krajnjem slučaju ne bitno da li je to dobro za građane Srbije i državu. Bitno je samo da to nekako upakuju u kontekst napada na Aleksandra Vučića i da čitav taj narativ bude negativan.

Evo, najnovije je to da im sada smeta i postavljanje spomenika Despotu Stefanu Lazareviću, u Beogradu. Sada ni to ne valja, sada im i to smeta. Dakle, prvo su napadali spomenik Stefanu Nemanji, pa danas napadaju spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, pa će sutra naći nešto treće da napadnu i tako u krug i tako redom.

Sada vidimo da su mnogi od njih preko noći postali i veliki ekolozi, da su preko noći postali veliki stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, pa pokušavaju da ispolitizuju čak i tu temu. I ako se pitate, dame i gospodo narodni poslanici, šta stoji iza te kampanje, odgovor je da je u pitanju pokušaj da se umanji značaj svakog rezultata koji je Srbija do sada postigla po bilo kom pitanju.

Naravno, kada nema argumenata, kada ne mogu argumentima da ospore ono za šta, gotovo čitav svet odaje priznanje Srbiji, onda imamo kampanju laži, kampanju besmislica, lažnih optužbi i izvrgavanja ruglu postignutih rezultata. Ja pitam - kako bi mogli da ospore činjenicu da smo do sada bezmalo najbolji u Evropi kada je reč o broju vakcinisanih, da smo u svetu među najboljim zemljama po tom pitanju, da je do sada u Srbiji preko tri miliona dato vakcina građanima, da je više od 1,8 miliona građana primilo prvu dozu vakcine, a da je više od 1,2 miliona građana primilo i drugu dozu vakcine, da danas stiže još 130 hiljada doza Sputnjik vakcine iz Rusije, da je juče stiglo preko 211 hiljada doza Fajzer vakcine, da će ovih dana stići i dodatna velika količina kineskih vakcina, da je više desetina hiljada ljudi iz regiona došlo u Srbiju da se vakciniše, da smo za rekordno kratko vreme izgradili dve kovid bolnice, a evo sada krećemo u izgradnju treće kovid bolnice u Novom Sadu koja će takođe u rekordnom roku biti izgrađena, da smo za rekordno kratko vreme osposobili Torlak, da ćemo od sada sami puniti vakcine, Sputnjik vakcinu, i to ovde u Srbiji na Torlaku, istom onom Torlaku, koji su ovi, sa početka mog obraćanja gotovo uništili dok su vršili vlast u Srbiji?

Kako da ospore činjenicu da smo apsolutni lider u regionu? Kako da ospore činjenicu da smo u 2020. godini imali preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija? Kako da ospore kada je to duplo više nego kada se zbroje sve zemlje regiona, duplo više, nego kada se zbroje i BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija zajedno, a sa druge strane Srbija sama? U pitanju je godina kada je zbog pandemije korona virusa, ceo svet, da kažem, ekonomski na nogama, kada je pandemija pogodila ekonomiju mnogo razvijenijih zemalja. Kako da ospore činjenicu da nam je stopa rasta među najboljima i u Evropi i u svetu, da smo izgradili više puteva nego ko zna koliko decenija unazad? Kako da ospore činjenicu da smo od razorene i uništene vojske Srbije došli do toga da ceo svet priznaje da je Srbija danas vojno gledano najjača u regionu, da se danas ulaže neuporedivo više novca u naoružanje, u vojnu opremu, nego što je to bilo kada su ove štetočine uništavale Srbiju, da je odbrambena moć naše zemlje neuporedivo veća, da nabavljamo najsavremenije oružje i opremu i složene borbene sisteme, poput raketnog sistema „Pancir“, čiju smo moć i efikasnost mogli da vidimo pre neki dan na Vojnoj vežbi „Odgovor 2021“, da su pre neki dan stigla još dva Miga 29 iz Belorusije, da iz dana u dan nastavljamo da snažimo i jačamo našu vojsku, i to baš zato što želimo da sačuvamo mir i stabilnost u ovom delu Evrope, da ostanemo faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Čvrst smo opredeljeni za mir i stabilnost. To je nepriskosnoveni i apsolutni interes Srbije i to su razlozi zašto vode besumučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića kao nekoga ko najsnažnije i na najbolji način štiti srpske nacionalne interese. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zagrebački „Večernji list“ je pre nekoliko dana objavio jedan pohvalni tekst o Srbiji, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, o postignutim rezultatima Srbije po pitanju vakcinacije, odnosno borbi protiv korona virusa.

Zapravo, samo je konstatovana realnost da je Srbija apsolutni lider u regionu, ali i u Evropi. Citiraću nekoliko delova – dok nas premijer Andrej Plenković svakodnevno zabavlja prepucavanjem sa predsednikom Zoranom Milanovićem, Hrvatska je pod Plenkovićem doživela jednu od najvećih blamaža od kraja rata. Činjenica da su građani Hrvatske na poziv srbijanskih vlast prošlog vikenda putovali na cijepljenje protiv Kovid 19 u Srbiju, nedvojbeno predstavlja težak debakl za Hrvatsku, za hrvatsku političku elitu i za hrvatski plan cijepljenja koji je doživeo potpuni neuspeh.

Dalje kaže - Srbijanski predsednik, Aleksandar Vučić ovu je partiju odigrao sjajno. Vučić se i ovim potezom, kada je reč o borbi protiv pandemije, a cijepljenje protiv kovida celi svet prepoznaje kao jedini način za izlazak iz ovog haosa, definitivno potvrdio kao lider regije, pa čak i cele Evrope s obzirom na to da je Srbija u pogledu procepljenosti svog stanovništva trenutno među najboljima u Evropi i svetu. Preciznije, Srbija je u ovom trenutku prva u Evropi i sedma u svetu prema stopi pune procepljenosti stanovništva. U Srbiji je prvu dozu primilo gotovo dva i po miliona građana, a dvema dozama cepljeno je gotovo milion Srba. Od tada se taj procenat još u povećao.

Takođe, hrvatski portal „Sedam dnevno“ je nedavno objavio članak u kom se navodi da je Srbija vojno daleko nadmoćnija od Hrvatske i da je u pogledu vojne sposobnosti takođe lider u regionu, a pozivajući se na godišnji izveštaj renomiranog sajta „Global Firepower“ koji svake godine pravi rang listu nacionalnih oružanih snaga pojedinih zemalja.

Citiraću neke delove. U naslovu kaže – to nam nije drago čuti, ali Srbija je vojno jača od Hrvatske. Kaže – ništa nije iznenađujuće iz jednostavnog razloga što je Srbija od 2018. godine u ogromnom procesu obnavljanja svojih oružanih snaga. Realizovali su donaciju migova iz Belorusije, donaciju migova i modernizaciju iz Rusije, iz Kine su nabavili bespilotne letelice dugog dometa, iz Izraela i Turske nabavljaju bespilotne letelice, tenkove T72 od Rusije, obnavljaju protivzračnu odbranu francuskim raketama „mistral“ i ruskim protivzračnim sustavima Pancir- S1, tako da to nije nikakva novost.

Predsedavajući, zašto sve ovo iznosim? Zato što je zanimljivo kakav odnos neki domaći mediji, uglavnom oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, imaju kada je reč o Aleksandru Vučiću, kada je reč o Vladi Srbije, o dosadašnjim rezultatima koje niko, pa čak niko i spolja, iz sveta ne može da ospori.

Dovoljno je pogledati naslovne strane određenih novina proteklih dana. Evo, uzmimo za primer jedan niskotiražni tabloid koji je odavno postao Đilasov dnevni bilten, samo vidite njihove naslove, jučerašnje izdanje kaže – predsednik može samo greškom da kaže istinu. Dan pre toga naslov – penzionerima vitamini, a Vučiću lek za pamćenje. Nekoliko dana pre toga – vlast napravila gužvu, jer vakcini ističe rok. Sada se oni tu bave nekim teorijama zavere, kao ističe vakcini rok, pa je zato vlast napravila gužvu. Nekoliko dana ranije kaže – zašto je baš u Rudnoj Glavi Vučić najavio vakcinaciju? Sad ih to zanima, sada je to jedino važno, zašto baš u Rudnoj Glavi. Tako oni vide i tako izveštavaju o rezultatima Vlade Srbije, predsednika Srbije.

Dakle, ono zašta ceo svet odaje Srbiji priznanje, za njih to nije važno, to njima nije bitno, za njih to nije čak ni vest, odnosno jeste vest, ali ako oni to nekako pokušaju da stave u kontekst dnevne politike, ako uspeju nekako da to pretvore u kampanju protiv Vučića, da naruže nekako Vučića i da ga optuže za funkcionersku kampanju ili ostale gluposti.

Očigledno je da su u svojoj mržnji prema Vučiću potpuno izgubili kompas, pa su počeli da napadaju, pazite, čak jedan krajnje ljudski gest, jedan krajnje human gest. U pitanju je paket pomoći penzionerima u vidu raznih vitamina, itd. Sad, ni to ne valja, sad ni to nije dobro, sad i protiv toga vode kampanju.

Pritom, ne govorim o redovnom paketu pomoći penzionerima, finansijskom paketu, dakle, 110 evra svakom penzioneru, 30 plus 50 evra, nego o ovoj vanrednoj akciji u sklopu borbe protiv korona virusa, a u cilju pospešivanja imuniteta kod penzionera. Sada i to ne valja. Sada vode kampanju i protiv toga, pa kažu populističke mere i ostale gluposti. Pogledajte dokle to ide.

Završavam uskoro. Pogledajte tu zamenu teza i tu protivrečnost. Danima na N1 vrte priču kako država ne vodi ozbiljnu medijsku kampanju za vakcinaciju, kako ne ulažemo dovoljno napora u tom smislu, a rezultati su takvi da smo najbolji u Evropi po tome, najbolji u Evropi, a među prvima u svetu. To vam samo govori da je u borbi protiv Vučića dozvoljeno apsolutno sve i da su u stanju da napadnu ama baš svaku temu s tim u vezi.

Po ko zna koji put ću ponoviti na samom kraju, budite vi opozicija ovoj vlasti, nemamo mi nikakav problem sa tim, ali prestanite da se ponašate kao opozicija državi, kao opozicija narodu i nacionalnim interesima. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam više poslaničkih pitanja i sva su upućena Ministarstvu finansija, Poreskoj policiji, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Naime, da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskal Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj? Ovo pitanje proističe iz pretrage švajcarskih poslovnih portala gde se može videti da je taj Paskal Šmit potpisnik ili ovlašćeno lice u 34 firme. Pazite, negde se vodi kao član borda direktora, negde kao član upravljačkog borda, negde partner, negde menadžer itd, a jedna od njih je i Đilasova firma. Simptomatično je i to da je u pitanju firma u kojoj su potpisnici upravo Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, a koja je registrovana u Švajcarskoj, u gradu Cug koji inače važi za najveći poreski raj, da tako kažem, u Švajcarskoj i zove se „Multikom open AG“. Tako se bar zvala do 28. decembra prošle godine kada je naprasno promenila ime u „Open internešnal AG“. Sama promena naziva upućuje na to da je Đilasova namera bila zapravo da se zametne trag.

Ako uz tu sumnjivu promenu naziva preduzeća dodamo i činjenicu da je ta firma čak tri puta dokapitalizovana i da sada na računu ima preko 620 hiljada evra, onda se nameće pitanje da li je reč o pranju novca ili pokušaju da se izbegne plaćanje poreza ili i jedno i drugo?

Drugo pitanje se odnosi na sumnjivo poslovanje firme „Askanijus Ltd“ iza koje takođe stoji Dragan Đilas i proveru računa te firme na Mauricijusu, a na čijem kontu je utvrđeno da postoji 5.741.025 evra. Pa takođe i tu pitam da li je plaćen porez na kapitalnu dobit, da li je plaćen porez na dividende, da li su plaćeni ostali porezi i sve ostale zakonske obaveze u tom smislu?

I ako tome dodamo i otkriće da Đilas ima račun i u Hong Kongu, dakle 3,3 miliona evra „Benk of Čajna Ltd“, a gde su opet ovlašćena lica Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, pominjan malopre, iako znamo da postoje indicije da u još više desetina zemalja ima više desetina računa, e onda se iz aviona vidi da je od početka želja bila da se novac izvuče iz zemlje, da se rasuje po svetu, da se smesti po raznim računima i da se mutnim i sumnjivim transakcijama zametnu tragovi tog novca.

S tim u vezi, postavljam pitanja da li će Uprava za sprečavanje pranja novca otpočeti istražne radnje, kada je reč o ovim računima? Dakle, da li će doći do privremenog blokiranja ovih sredstava, do okončanja postupka i da li će ukoliko se dokaže da je protivpravno stečena, ova sredstva biti trajno oduzeta?

Zašto je ovo važno? Zašto je ovo jako važno? Zato što je ovo idealna prilika da šira javnost, ali i svi građani Srbije steknu kompletnu sliku kolike su razmere pljačke i lopovluka i koliko su žuti tajkuni, dakle, i Đilas i Šolak i svi ostali zajedno izneli novca iz zemlje i smestili po raznim računima po inostranstvu.

Takođe, očekujem da istraga da odgovore i na ostala važna pitanja, a to je prvenstveno pitanje čiji je to novac? Čiji je taj toliki novac? Dakle, odakle toliki novac na tim računima, na koji način si ga stekao, kako si ga zaradio, da li je izvlačen iz zemlje za vreme dok si obavljao razne državne funkcije, gradonačelnik, ministar u Vladi i sve ostalo? I konačno, a zašto izbegavaš poligraf? Čega se toliko plašiš, ako nemaš šta da kriješ da bi izbegavao poligraf?

I odgovore očigledno nećemo dobiti od njega. Umesto odgovora stižu napadi na novinare, stižu napadi na Aleksandra Vučića, stižu napadi na nas iz SNS i valjda misli da će tim napadima i lansiranjem i kreiranjem raznih, nazovi afera, fabrikovanih afera preko njegovih i Šolakovih medija, a to su oni mediji kojima Đilas tek tako lako otpiše dug, pokloni, praktično 440 miliona dinara i to vam je nova afera, predsedavajući.

Nemam sada vremena o tome da pričam, ali u jednom današnjem listu je sve objašnjeno. Dakle, i najsmešnije od svega je najava Dragana Đilasa da će podneti ili je podneo već neke prijave protiv Aleksandra Vučića, protiv Siniše Malog, protiv Vladanke Malović, protiv više novinara.

Dakle, možeš da podneseš i stotine i hiljade prijava protiv svih nas iz SNS koliko nas ima, ali to nas neće sprečiti da građanima iznesemo istinu o svim tvojim lopovlucima i kriminalu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, država poslednjih nedelja vodi oštru i sveobuhvatnu, rekao bih, akciju u okviru borbe protiv mafije, u okviru borbe protiv kriminala, u okviru borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa, ali i borbu protiv pojedinaca iz državnih struktura, ali i svih onih koji su pomislili da mogu da se stave iznad zakona i iznad države.

U toj borbi smo postigli već ozbiljne rezultate. Pohapšena su mnoga lica, rasturena je jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na ovim prostorima. Vode se brojne istrage, vode se brojni postupci, očekuju se brojne optužnice.

Sva logika nalaže, dame i gospodo narodni poslanici, da i javnost i građani treba da pruže potpunu podršku ovoj akciji borbe protiv mafije. To bi bilo normalno, to bi bilo očekivano, to bi bilo prirodno, u krajnjem slučaju.

Međutim, od dela javnosti, od dela medija u Srbiji, kako štampanih, tako i elektronskih, ta podrška izostaje, i ne samo što izostaje, već su krenuli u otvorenu kampanju obesmišljavanja borbe protiv mafije, omalovažavanja postignutih rezultata, pa se prosto takmiče ovih dana u izvrgavanju ruglu svih postignutih rezultata kada govorimo o borbi protiv mafije.

Ako pogledate koji su to mediji, predsedavajući, videćete da su to isti oni mediji koji su, da kažem, pod direktnom ili indirektnom kontrolom Dragana Đilasa, a koji inače mesecima i godinama vode stravičnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i svih onih koji slede politiku Aleksandra Vučića. I odjednom za njih je postalo glavno pitanje u državi – da li je Aleksandar Vučić trebao da pokaže nekakve slike na konferenciji za štampu ili ne? To je sada glavni problem u Srbiji. To je glavni problem na Balkanu, to je glavni problem u Evropi, na svetu – da li je Aleksandar Vučić smeo da pokaže neke fotografije ili ne?

To su debate, to su specijalne emisije, to je gomila opskurnih likova koji svaki dan gostuju 24 sata na Novoj, na N1, i sada, pazite, vrlo perfidno, klasičnom zamenom teza, pokušavaju da istisnu iz fokusa akciju borbe protiv kriminala, akciju hapšenja najopasnijih kriminalaca i ubica. Sada to više nije važno, sada pokušavaju da nametnu kao glavno pitanje – da li smo smeli da objavimo fotografije ili ne? Više nije važno šta su pohapšene ubice, što su pohapšeni kriminalci, po diktatu kreće organizovana hajka protiv Vučića, u kojoj se od žrtve pravi krivac.

Pogledajte sada dokle to ludilo ide. Pogledajte samo mali deo tih naslova koji su ovih dana aktuelni - mediji bili dužni da zaštite javnost od Vučićeve ludosti, to objavljuje jedan niskotiražni Đilasov tabloid, neću da reklamiram. Pa onda, isti taj tabloid kaže, to je ona Judita Popović iz REM-a, ona kaže – užasnuta sam konferencijom za novinare Aleksandra Vučića. Pa se oglašava i Dinko Gruhonjić, znate ko je Dinko Gruhonjić, koji kaže da je izveštavanje medija po ugledu na medijske slobode Severne Koreje. Pa se onda oglašava, pazite sad, sad je i on merodavan, Marko Bastać, Marko Bastać kaže – REM je saučesnik u gnusnom događaju. Pa se onda oglašava i Željko Bodrožić, pa i Tadić ima šta da kaže u tom smislu, kaže – Vučićeva konferencija vrhunac bizarnosti političke patologije. Dakle, sve stručnjak do stručnjaka. Osetili ste ironiju u mom glasu.

E, sada predsedavajući, ako ovo povežemo sa jednom zanimljivom pričom koja se pojavila ovih dana u medijima, a koja nije dobila nikakav, da kažem, epilog, nikakav odgovor, čak ni demanti, a radi se o informaciji da je Boška Obradovića finansirao iz Crne Gore, sa 300 hiljada evra, niko drugi nego Brano Mićunović, za koga se u javnosti smatra da je jedan od najuticajnijih kriminalaca na ovim prostorima.

Ovako to izgleda. Brano Mićunović dao je 300 hiljada evra pokretu Dveri, na čijem čelu je Boško Obradović, stoji u izveštaju crnogorske službe o balkanskom donu, čije delove danima ekskluzivno objavljuje Srpski telegraf, pa se kaže, prema onome što piše u tom dokumentu, čovek za vezu bio je Srđan Nogo, koji se u međuvremenu, sećate se onog Srđana Noga, one poštenjačine, e, taj Srđan Nogo, prema izjavi nekadašnjeg direktora Dveri Slobodana Dimovića, on je bio čovek za vezu da ode po taj novac kod Brane Mićunovića, za realizaciju pomenute transakcije bio je zadužen nekadašnji narodni poslanik Srđan Nogo.

Ako znamo da postoje glasine da je Boška Obradovića od ranije finansirao i onaj tocilo, ne sećam mu se više imena i prezimena, znam da mu je nadimak tocilo i znam da je hapšen sa ogromnom količinom droge, čak se tvrdilo u javnosti da mu je kum, a Boško Obradović ni na to nije nikada dao odgovore.

Završavam uskoro. Ako znamo da je i Đilas u mnogo navrata bio povezivan sa ljudima iz organizovanog kriminala, da voli da se slika sa raznim kriminalcima, počevši od onog bivšeg šuraka, onog Dabovića, pa do onog Vlade Japanca itd, pa ako znamo da i Marinika Tepić voli da se druži i da se slika sa poznatim dilerima i kriminalcima, a Đilas i sa osuđenim kriminalcima, pa ako sve to znamo, onda ovo dobija sasvim drugi kontekst. Onda je potpuno jasno ko se u Srbiji druži sa kriminalcima, kome smetaju hapšenja kriminalaca, kome smeta Aleksandar Vučić i ko ne želi obračun sa mafijom. Dakle, smeta im Aleksandar Vučić.

Završavam u ovoj rečenici. Zato iz dana u dan vode kampanju protiv njega, nadajući se da će na taj način da ga sruše. Neće im to uspeti.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno Ministarstvu trgovine i turizma i telekomunikacija, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, a odnosi se na netačne i vrlo zlonamerne navode, a zapravo je u pitanju prava histerija koja se vodi poslednjih dana protiv državnog telekomunikacionog operatera, privrednog društva „Telekom Srbija“, od strane pojedinih medija koji su bliski Draganu Đilasu.

Ova negativna kampanja nije ništa novo, kada je reč o napadima N1 i ostalih iz te Junajted grupe protiv „Telekoma“, kao i na još neka državna preduzeća, jer oni to inače rade godinama, a li ovih dana to dostiže vrhunac, gde se čak, pazite sada, optužuje „Telekom“, zato što planira da se razvija, zato što ima biznis plan, zato što ima biznis strategiju, biznis ideju, zato što imaju strategiju da dodatno ojačaju tu kompaniji i osnaže svoju poziciju na tržištu.

Cilj ovih napada je da se lažima i zamenom teza, nanese šteta državnom telekomunikacionom operateru, da se spreči uspon „Telekoma“, da se ne dozvoli da „Telekom“ bude regionalni lider, kada je reč o telekomunikacijama.

Šta je ovde jako zanimljivo, to što hajka na „Telekom“ počinje onog trenutka kada su ovi iz Junajted medija shvatili da opada tržišni udeo SBB u korist „Telekoma“, pa hajde onda da napadnemo konkurenciju i da svaki dan vodimo besomučnu kampanju protiv njih i to za svoje privatne finansijske interese, preko svojih privatnih medija.

U pravu ste, gospodine Rističeviću, luksemburških medija i naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države.

Odmah su angažovali portparola njihovog, Mariniku Tepić i ostale, da danima lažu po televiziji i drže besmislene konferencije za štampu.

I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri. U stanju su i najbolju moguću odluku ili potez da napadnu samo zato što to dolazi od Aleksandra Vučića.

Pogledajte samo primer vakcina do koje mere ludilo ide. Sada, kada više ne mogu da ospore da smo među najboljima u svetu kada je reč o vakcinaciji, da smo prvi ili među prvima u Evropi, sad kad ne mogu to da ospore, e, hajde sad da vodimo kampanju kako su se svi oni koji su se vakcinisali, zapravo, prodali Vučiću. Ne smem da zamislim šta bi bilo da Aleksandar Vučić nije uspeo da obezbedi vakcine, kakva bi tek tad hajka nastala.

Pogledajte histeriju oko spomenika Stefanu Nemanji. Tu se naročito ističe jedan niskotiražni tabloid koji svaki dan najrazličitije bljuvotine piše o celom ovom velelepnom događaju, velelepnom spomeniku, pa je to na naslovnim stranama svaki dan tog niskotiražnog tabloida, pa onda kažu da će oni pronaći novo mesto za spomenik Stefanu Nemanji, pa onda tu ima jedan, to im je neki novi junak, neki Dejan Atanacković, koji kaže da će se ukloniti spomenik Stefanu Nemanji kada oni dođu na vlast, samo što nikada neće doći na vlast.

Pogledajte sramnu karikaturu onog Petričića koji se ruga pa kaže: „Napred u srednji vek“, spomenik Stefanu Nemanji. Kaže: „Napred u srednji vek“.

Pogledajte nedavni primer zlatiborske gondole i na tom primeru ćete videti svo licemerje ovog dela opozicije. Godinama su kovali u zvezde Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Sve najbolje o njemu pričali, hvalili projekat gondole, govorili kako je to dobro za Zlatibor, kako je to dobro za Srbiju, a onda se Vučić pojavi na otvaranju, podrži taj projekat i tog momenta gondola prestaje da bude važna, gondola prestaje da bude važna za Srbiju, dobra za Srbiju, za razvoj privrede za Zlatibor itd. Stamatović prestaje da bude heroj, Stamatović postaje najgori čovek, prodao se Vučiću itd. Ništa više ne važi od onoga što su pričali.

Isto tako, primetićete sad da razapinju čuvenog Dušana Dudu Ivkovića samo zato što se usudio da pozove Aleksandra Vučića na obeležavanje stogodišnjice Sportskog društva „Radnički“. Mi koji dolazimo, odnosno živimo na Crvenom Krstu, ali i mnogi drugi znamo koliko je Sportsko društvo „Radnički“ važno ali i znamo koliko je Aleksandar Vučić, upravo Aleksandar Vučić zaslužan da se sačuva Sportsko društvo „Radnički“.

E tako prolaze svi oni koji se usude da kažu da je negde nešto dobro za Srbiju, da smognu snage da priznaju da je Vučić uradio nešto dobro za Srbiju. Odmah kreće kampanja protiv njih, odmah bivaju stavljeni na stub srama na njihovim medijima ili prođu kao jedna gledateljka koja se uključila pre neki dan u jednu TV emisiju, koju vodi jedna, očigledno, neurotična gospođa. Nakon što je pokušala da iznese neslaganje sa voditeljkinim stavom, voditeljka ju je grubo prekinula rečima: „Da li ste vi normalni?“ i prekinula joj vezu. Bukvalno joj je rekla: „Da li ste vi normalni?“ E, tako Olja Bećković doživljava pojam nepristrasnosti i objektivnosti. Dakle, svako ko se usudi da drugačije misli biva proglašen nenormalnim. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, navršilo se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pregovori su vršeni tokom novembra meseca 1995. godine, u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, ali su zvanično potpisani, odnosno Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra u Parizu, čim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Izgleda da je baš ta godišnjica bila povod da otpočne jedan opšti, vrlo sinhronizovani napad i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, i na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva, tako iz regiona, ali iz same Srbije. Mi iz iskustva već znamo da svaka značajna godišnjica iz naše novije istorije teško da može da prođe bez napada iz regiona, dakle, Tirane, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, do skoro, videćemo kako će od sada situacija biti, neretko i Skoplja i na to smo već navikli.

Ali ono što je poražavajuće, to je da su se mnogi iz Srbije pridružili toj kampanji i hajci protiv Srbije i Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta, a samo zato što žestoko brani sprske nacionalne interese.

Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbija jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlosti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznih optužbi koje dolaze iz regiona, ali ne mogu da razumem potrebu da se toj orkestriranoj kampanji priključe i mnogi iz Srbije.

Jedan od portala, i gle čuda, po Đilasovom kontrolom, objavio je niz, najblaže rečeno, problematičnih naslova, i to u jednom danu. U jednom tekstu kaže – veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije. Ko svojata? Na koji način se vrši to svojatanje? Zašto lažete, zašto lansirate tako opasne teze? Kad ste čuli od bilo kog predstavnika države Srbije da ne poštuje Dejtonski sporazum, da negira Dejtonski sporazum, principe i tekovine Dejtonskog sporazuma?

Kad je neko iz Srbije dao izjavu kojom se negira Dejtonski sporazum? Dajte samo jedan primer, navedite jednu izjavu. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. I, sada mi koji smo garant Dejtonskog sporazuma, mi narušavamo, odnosno destabilizujemo Dejtonski sporazum, a oni koji otvoreno prete da će Republiku Srpsku preseći na dva dela kod Brčkog, šta su oni? Mirotvorci. Oni su demokrate.

Pa, ima neki Visković, koji kaže da se u Srbiji među intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje kompenzaciju za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske. Zašto lažete? Zašto izmišljate? Zašto lansirate tako opasne teze?

Pa, ima onaj Milan Antonijević, koji kaže – Srbija da se ne meša u zbivanja u BiH. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, izjavio je danas da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Sram ga bilo! Kako ga nije sramota? Kako te nije sramota, Milane Antonijeviću da ovako nešto izjaviš? Ako ti i tvoji sponzori koji ti daju novac da govoriš ovakve gadosti, ako vi ne volite Srbiju i Republiku Srpsku, pa to je vaš problem. Nećete nas sprečiti da volimo svoj narod i da pomažemo na svakom mestu, da radimo na dobrobiti Srbije i Republike Srpske i da pomažemo svom narodu gde god da živi.

Kad Srbija da novac za konkretne projekte u opštinama, i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, to je onda destruktivno mešanje u unutrašnje stvari BiH. Kako ga nije sramota?

I dokle više sa autošovinizmom? Dokle više taj mazohizam kod tih ljudi? Ima li granice? Istog dana su izvukli iz naftalina onog Sašu Jankovića, koji je u nekom autorskom tekstu, opet za jedan dnevni list pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao: „Vučić Srbiju gurnuo na pogrešnu stranu istorije“. Da ne pominjem razne albanske lobiste, Violu fon Kramon, Danijela Servera, pa najavu da će Medlin Olbrajt aktivno se uključiti u proces pregovora Beograda i Prištine i sve ostale pritiske koji će se pojačavati u narednom periodu.

Isto tako, imamo onog hrvatskog pisca i novinara Dežulovića, koji nam poručuje da je Beograd prestao da bude grad a postao prljava kasaba, blatnjava kasaba, pa napada i spomenik Stefanu Nemanji i „Beograd na vodi“ itd. Nije problem taj nesrećni Dežulović, problem je u domaćim autošovinistima i drugosrbijancima koji su brže-bolje preuzeli i podržali taj narativ. E, sa takvima mi imamo posla.

Sasvim je jasno da će se u narednim danima pojačavati pritisak, i na Srbiju i na Aleksandra Vučića kao žestokog i najsnažnijeg zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Ne odgovara im da Srbija bude jaka, snažna, svoja i samostalna i zato će nastaviti sa pokušajima da se sruši Aleksandar Vučić. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo kampanje, a ja bih pre rekao prave histerije, koja se poslednjih dana vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na raznim tajkunskim medijima, kako elektronskim, tako i štampanim, zatim raznim tim njihovim internet portalima, kao i na njihovim društvenim mrežama. To nije ništa novo na političkoj sceni Srbije, već nešto što traje godinama, ali se u poslednje vreme prosto takmiče u bizarnosti, morbidnosti i očajničkim pokušajima da iskoriste svaku, ama baš svaku moguću priliku i temu ne bi li napali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. U toj kampanji dominiraju brojni mediji pod Đilasovom kontrolom, „N1“, „Nova“, „Njuz Maks Adrija“, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, zatim razni opskurni portali, poput onog „Direktno“, a naročito se ističu razni birnovi, cinsovi, krikovi, koji ničemu drugom i ne služe, osim za kampanju – udri po Vučiću, svuda i na svakom mestu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iskoristili su čak i sahranu mitropolita Amfilohija da napadnu Vučića, samo zato što je iskazao poštovanje i otišao na sahranu. Zamislite, drznuo se, usudio se da ode na sahranu. Dakle, bukvalno ga napadaju samo zato što postoji jer da nije otišao na sahranu, oni bi ga napali zašto nije otišao na sahranu.

Do koje mere su spremni da idu najbolje govori i tvit Sergeja Trifunovića u kome se najblaže rečeno aludira na smrt Aleksandra Vučića. Evo, kako to izgleda, da građani imaju prilike da vide. Dakle, u članku koji je objavio, gde se kaže – bilo bi dobro da je i Vučić govorio na sahrani Amfilohija. Pa, je neki ludak je na to napisao – a još bolje bi bilo da je Amfilohije govorio na sahrani Vučiću. A na to Sergej Trifunović napiše – voistinu. Dakle, on se slaže sa tim, on priželjkuje to, on podržava to.

Predsedavajući, ja sad neću da ulazim u to da li je Sergej Trifunović bio možda pod uticajem nekih sredstava, možda pod uticajem nekih supstanci, jel tako. Verovatno da jeste, ali to ga ne opravda da ovakve stvari piše.

Zamislite do koje mere ide ta bolest. Zamislite do koje mere ide opsesija, do koje mere ide mržnja. Niko reč da kaže, niko da osudi. To nije tema za „N1“ televiziju.

Zamislite, prijatelji, da je neko iz SNS ovako nešto uradio, pa ne bi nam dali da živimo. To bi glavna tema bila nedeljama na „N1“, pravili bi reportaže, pravili bi specijalne emisije, pravili bi okrugle stolove. Danima bi dovlačili sve one njihove stručnjake i pametnjakoviće da pričaju danima kako su im ugrožena prava, kako su oni ugroženi, kako im crtamo mete na čelu, kako živimo u diktaturi, itd. Zato, kad se priželjkuje smrt Aleksandra Vučića, e to može. To je legitimno, to je demokratski, to sve može.

Setite se koliko su puta do sada napadali porodicu predsednika Srbije. Setite se kako su proganjali nedeljama i mesecima Danila. Setite se šta su sve pisali za Andreja Vučića. Setite se da su pretili čak i najmlađem sinu, dakle, dete od svega nekoliko godina, pa, su i njemu pretili. Setite se koliko puta su pokušali da kriminalizuju celu porodicu Aleksandra Vučića, na svaki način da pokušaju da ih dovedu u vezu sa nekakvim tajkunima.

Evo jedna slika koja govori o tome. Dakle, ovo je „Nova S“, tu su doveli neke stručnjake da nešto analiziraju, a gore ide slika cele porodice Vučić zajedno sa raznim tajkunima, ne bi li pokušali da ih nekako dovedu u vezu. Samo što su zaboravili da spomenu glavnog i najvećeg tajkuna u Srbiji, istog onog koji je zaradio 619 miliona evra na sumnjiv način, a nikada nije dao odgovor na pitanje kako si, prijatelju, zaradio 619 miliona evra za kratko vreme kada si došao u Srbiju sa 25 hiljada evra.

Zato postavljam pitanje Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i Savetu REM-a, da li će i kakve korake preduzeti u cilju zaštite od medijskog linča i progona svih onih koji nisu po volji lažne elite, svih onih koji se usude da drugačije misle, svih onih čija se politika razlikuje od politike Dragana Đilasa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imamo dva poslanička pitanja danas, koja na prvi pogled nisu direktno povezana, ali suštinski jesu.

Prvo pitanje je upućeno MUP-u, a povodom huliganskog napada na prostorije SNS na Vračaru pre dva dana, dakle 23. februara ove godine. Naime, da li su pripadnici unutrašnjih poslova otpočeli istragu ne bi li se utvrdilo ko su počinioci, odnosno ko stoji iza ovog vandalizma?

Zašto ovo pitam? Zato što ne prođe bezmalo nedelju dana, predsedavajući, a da ne pročitamo vest da se negde u Srbiji dogodio napad na kancelarije SNS ili fizički napad na aktiviste naše stranke. Svakih nedelju dana čitamo kako su negde razbijena stakla na prozorima ili vratima naših kancelarija, kako su grafitima uništeni ulazi u naše prostorije, kako su napadnuti, fizički napadnuti naši aktivisti na terenu, kako su vređani, kako im je prećeno itd. Neću ni da pominjem društvene mreže, svakodnevne pretnje i najmonstruoznije uvrede na društvenim mrežama.

Dakle, to je postalo toliko česta pojava da se bojim da će uskoro to prestati da bude vest. Ako se ovako nastavi to će postati normalnost u Srbiji i to je ono što je krajnje zabrinjavajuće.

Porast agresije koju širi histerična manjina u našem društvu je posledica Đilasovih, da kažem, frustracija Đilasa i Đilasovih sledbenika i ima za cilj širenje mržnje i zastrašivanje političkih neistomišljenika. Zaista mislim da jednom moramo stati na put ovakvom nasilju i vandalizmu.

Drugo moje pitanje je upućeno REM-u, a odnosi se na otvorenu najavu da će se uskoro nastaviti snimanje novih dokumentarnih filmova o Aleksandru Vučiću, poput onog propagandnog smeća koji su nazvali „Vladalac“, a koji je emitovan pre neki dan na televiziji „N1“.

Naime, da li će REM reagovati na ovu krajnje besprizornu hajku televizije „N1“, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Dakle, nije im dosta što su uradili dva dela višesatnog pljuvanja po Aleksandru Vučiću. Nije im dosta što su to posle reprizirali. Nije im dosta što su to posle vrteli do iznemoglosti na svojim kanalima. Nije im dosta što su posle pravili televizijske emisije na kojima su analizirali ceo film. Nije im dosta što vode hajku protiv svih nas koji smo, da kažem, osudili te gebelsovske metode.

Zamislite, drznuli smo se da kažemo da se ne slažemo sa tim. Drznuli smo se da kažemo da to nije korektno što rade. Kaže jedna od tih koautora tog filma, izvesna Jovana Polić, predstavlja se kao reditelj, da prave još jedan novi dokumentarni film o Aleksandru Vučiću. Kaže, citiram: „U ovom dokumentarcu ostali smo bez odgovora na mnoga pitanja.“ Pa će valjda sada da prave nove filmove, malo im je sve ovo do sada, malo ime je što su Vučića pomenuli 442 puta u jednom filmu. Malo im je preko 40 negativnih epiteta koji se ponavljaju u tom filmu.

Evo kako to izgleda, neiskren, bahat, besprizoran, destruktivan, radioaktivan, samoljubiv, despot, bolestan, zao, nesimpatičan, manipulativan, lažov, narcisoidan, nevaspitan, toksičan, isključiv, osion, nesiguran, neempatičan, netolerantan, neuračunljiv, prepotentan, agresivan, samoživ, beskrupulozan, negativni vođa, autoritaran, populistički vođa bez harizme, slep, ne vidi, Vučić je kontinuitet ludila, autokrata, prevarant, populista, vođa navijača, vođa huligana, banalan, politički defekt, produkt zmijskog gnezda, Aleksandar Vučić je nastavak tragičnog propadanja srpskog društva.

To su sve epiteti koje smo mogli da čujemo u ovom filmu. Sada, malo je sve to, pa hajde da snimamo nove i nove filmove. Vučić ispade, po njima, najgori čovek koji je ikada postojao, samo nikako da ga pobede na izborima. Dakle, potpuno je jasno da prvobitna nervoza Đilasa, Šolaka i svih ostalih tajkuna polako prerasta u otvoreni bes, zato što nisu uspeli do sada da načine političku štetu Aleksandru Vučiću, pa će sada da snimaju nove i nove filmove, nove serijale, nove svakodnevne laži, koje će posle 24 sata, sedam dana u nedelji da vrte na svojim medijima.

Još samo jedna rečenica za kraj, predsedavajuća, ako me još neko pita, zašto je Đilas onomad dao šest miliona evra onom Slaviši Lekiću preko NUNS-a, odgovor je potpuno jasan, samo ću se nasmejati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam dva poslanička pitanja koja na prvi pogled nisu formalno povezana, ali suštinski i te kako jesu.

Prvo pitanje je upućeno posebnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, a u vezi jednom od najmonstruoznijih objava na Tviteru u kojoj se na najogavniji i najodvratniji način vređa ćerka Aleksandra Vučića. Naime, da li će Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal pokrenuti postupak i istragu povodom ovog do sada najgnusnijeg i najmorbidnijeg napada na Aleksandra Vučića i njegovu porodicu?

Dakle, tvit je toliko odvratan i ogavan da prosto ne mogu da ga pročitam, ali sam siguran da je javnost, a i Tužilaštvo upoznato sa sadržajem. U pitanju je izvesni Sibin Vukadinović, u javnosti poznat po tome što je blizak saradnik Boška Obradovića. Evo dokaza u tom smislu, ako kamerman može ovo da zumira. Na slici se jasno vide Boško Obradović i ovaj Sibin Vukadinović na konferenciji za novinare, ovde u Narodnoj skupštini u skupštinskom holu drže konferenciju za štampu.

Zamislite, Boško je ovog ludaka doveo ovde u Narodnu skupštinu i zajedno sa njim drži konferenciju za novinare. Smatram da je potrebno da u ovom postupku Tužilaštvo obuhvati i Boška Obradovića, da se istraži njegova uloga u svemu ovome, pogotovo zato što ovo nije prvi put da bliski saradnici i funkcioneri pokreta Boška Obradovića na najgori mogući način prete i vređaju i Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Drugo moje pitanje, koje je na izvestan način povezano sa prvim, odnosi se na propagandno smeće koje smo imali prilike sinoć da gledamo na televiziji N1. Oni to nazivaju dokumentarnim filmom, a zapravo je reč o najgoroj, najprimitivnijoj, dakle najprizemnijoj mogućoj propagandi na kojoj bi i Gebels pozavideo, a koja za cilj ima isključivo širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i SNS.

Naime, pitanje postavljam Regulatornom telu za elektronskom medije, da li će reagovati na onu besprizornu hajku Televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, a na način primeren demokratskom društvu?

Ta televizija, sa inače sumnjivom registracijom, sa sumnjivim dozvolama, sa sumnjivim finansijama, koja 24 sata dnevno sedam dana u nedelji vodi kampanju protiv Aleksandra Vučića, sinoć je dostigla svoj vrhunac u širenju mržnje. Ko je sinoć gledao onu prljavštinu, a ja za sebe, evo, javno priznajem da sam mazohista što sam do kraja odgledao onu emisiju, mogao je da čuje neverovatnu količinu laži, kleveta, neistina, poluistina, a znamo da su poluistine opasnije od laži, manipulisanja činjenicama i najgorih mogućih uvreda na račun Aleksandra Vučića: bahat, besprizoran, lažov, despot, destruktivan, toksičan, manipulativan, neuračunljiv, presvučeni radikal, radikalski jurišnik, samoljubiv, populista, radioaktivan, banalan, ratni huškaš, deo nekakve ratne mašinerije, maltene ratni zločinac. Ovo nisu doslovce izgovorili, ali to konstantno nameću kao tezu: huligan, beskrupulozan, patetičan, osion, prevarant. Ovo je samo deo uvreda koje su juče iznosili razni opskurni likovi u ovom nazovi filmu.

Novinar u pokušaju Slaviša Lekić, koji se potpisuje kao autor ovog propagandnog smeća, okupio je sve tradicionalne mrzitelje Aleksandra Vučića. Kriterijum mu je bio očigledno samo ko je spreman da što jače i što monstruoznije napadne Aleksandra Vučića na najprljaviji mogući način. Zamislite onu frustriranu Vesnu Mališić koja ovih dana najsnažnije moguće brani i Mila Đukanovića, pa u tom pokušaju da ga odbrani, da mu se dodvori, upoređuje srpsku trobojku sa šahovnicom.

Do koje mere to ide? Tu je i onaj pametnjaković, onaj Gavrilović iz onog Birodija koji konstantno deli srpski narod, koji govori i tvrdi kako samo neobrazovani, nepismeni, glupi i ružni glasaju za Aleksandra Vučića i SNS. Tu je i onaj dežurni Trebješanin, psiholog ili psihijatar u pokušaju, inače je funkcioner DS. Znači, on je funkcioner nekakvog Građanskog demokratskog kluba koji je osnovala DS i on nastupa sa tih pozicija, sa pozicija funkcionera DS. I još gomila isfrustriranih likova koji inače jedino što znaju i jedino što rade to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću.

Za sam kraj, predsedavajuća, slažem se jedino u konstataciji s početka ovog filma koja glasi – Vučić je lice Srbije. Jeste, Vučić i jeste lice Srbije i zato ga Srbi i vole i glasaju za njega, koliko god vi mrzeli i srpski narod i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Gojković.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije, pre šest dana je Tužilaštvo za organizovani kriminal saopštilo da ne postoje osnove i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić bili u bilo kakvom kontaktu ili komunikaciji sa izvesnim Predragom Koluvijom, vlasnikom poljoprivrednog dobra „Jovanica“, a koji je uhapšen u policijskoj akciji.

U istom saopštenju Tužilaštva se navodi i da ne postoje osnove i sumnje da su Aleksandar i Andrej Vučić pomaganjem ili na bilo koji drugi način učestvovali u krivičnom delu koji se Koluviji stavlja na teret.

Takođe, u istom saopštenju se navodi da je Tužilaštvo utvrdilo da ne postoje osnove i sumnja da su Aleksandar i Andrej Vučić izvršili bilo kakvo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti.

Pročitaću još jedan deo iz saopštenja Tužilaštva, a koji su preneli svi mediji.

Naime, iz izveštaja o prikupljanju podataka iz mobilnih telefonskih uređaja i sim kartica oduzetih od okrivljenog Koluvije, sačinjenog od strane Službe za specijalne istražne metode Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije akvizicijom memorisanog sadržaja, kao i sadržaja svih instaliranih aplikacija za komunikaciju putem interneta, proizilazi da nije utvrđen nijedan kontakt sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem, niti da se komunikacije koje su ostvarene 13. i 14. novembra 2019. godine, putem mobilne mreže ili internet aplikacija mogu dovesti na bilo koji način u vezu sa Aleksandrom i Andrejem Vučićem.

Dame i gospodo, zašto sve ovo iznosim? Zato što smo imali višemesečnu brutalnu kampanju laži i izmišljotina na ovu temu, a koje su lansirane iz Đilasove fabrike laži, koju neki zovu i Savez za Srbiju, pa smo bukvalno svaki dan bili bombardovani tom nazovi aferom preko televizije N1 i još nekih glasila Saveza za Srbiju - „Vreme“, NIN, „Danas“ i ostali štampani mediji.

Dakle, to su bile konferencije, emisije, okrugli stolovi, stručnjaci, gosti, analitičari i 300 čuda je bilo svaki dan na N1 televiziji, a kada je reč o ovoj nazovi aferi, a sada se ispostavilo ono što smo mi inače govorili svih tih nedelja, da su u pitanju najobičnije laži onog Miroslava Aleksića, Boška Obradovića i ostalih Đilasovih plaćenika i to je sada i definitivno i zvanično potvrđeno.

Postavlja se nekoliko pitanja: hoće li neko preuzeti odgovornost za sve ovo, hoćemo li dobiti neko izvinjenje za sve ovo, hoće li neko od njih reći – izvini, Vučiću, što smo mesecima lagali o tebi i članovima tvoje porodice? Hoće li se izviniti građanima Srbije za ovo? Neće. Naravno da neće, kao što se ni do sada nisu izvinjavali prilikom sličnih laži koje su iznosili. Neće se izviniti zato što će već sutra smisliti novu laž, već sutra fabrikovati novu aferu protiv nekoga iz SNS zato što oni tako funkcionišu, zato što je to isključivi način njihovog delovanja.

Dakle, izmisle neku laž ovde u holu Narodne skupštine. Eno ga onaj Miroslav Aleksić, i sad je u holu Narodne skupštine, iskonstruišu neku nazovi aferu, onda to danima i nedeljama vrte preko N1 i ostalih svojih medija, a onda, kada se ustanovi da su to sve bile obične laži, smisle novu laž da potire staru laž, da se zaboravi stara laž i tako u krug.

Tako je bilo i kada je reč o „Krušiku“, kada su svaki dan izmišljali nove i nove laži, pa su to demantovale sve domaće, ali i strane institucije i ukrajinska ambasada i rusko Ministarstvo spoljnih poslova itd. Tako je bilo kada se Marinika Tepić izblamirala kada je tvrdila da se na vojnom dobru „Morović“ uzgaja marihuna, a onda se ispostavilo da su u pitanju koke nosilje. Tako je i sa svim ostalim…

(Predsednik: Hvala, vreme ste prekoračili.)

…pokušajima Saveza za Srbiju da iskonstruišu afere protiv nekoga iz SNS, zato što nemaju program, nemaju političku ideju, nemaju politiku kojom bi pobedili Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jako je važno da građani Srbije znaju da postoje dva Dragana Đilasa. Jedan Dragan Đilas koji stoji iza Saveza za Srbiju i koji se zalaže za bojkot predstojećih izbora i drugi Dragan Đilas koji stoji iza organizacije „Jedan od pet miliona“ i koji će izaći na izbore. Danas je svima u Srbiji jasno da ideja tog famoznog pokreta više ne postoji, da Đilas neće bojkotovati izbore. Ono što je najvažnije jeste da je Đilas uspeo da nasamari ceo taj Savez za Srbiju, i DS, i stranku Vuka Jeremića, i Dveri, i Sergeja Trifunovića, i Lutovca i sve ostale je uspeo da nasamari. Dakle, mesecima ih je lagao, nagovarao na bojkot izbora, a onda je izvukao iz rukava svoje omladince iz „Jedan od pet miliona“ i odlučio da se na taj način pojavi na izborima.

Ne znam da li ste čuli za pojam bifurkacija ili rastok. To vam je pojava kada se jedna reka račva u dva odvojena sliva. To je upravo ono što radi Dragan Đilas i on je uspeo nešto što je do sada nezabeleženo u političkoj istoriji. Dakle, čovek se sa jednom političkom opcijom zalaže za bojkot izbora, a istovremeno sa drugom političkom opcijom izlazi na te iste izbore, verovatno podstaknut najavom smanjenja cenzusa na 3%, pa verovatno da misli da sada ima šanse i ako je neko u Srbiji imao nedoumicu u pogledu toga da li je „Jedan od pet miliona“ Đilasov projekat pre neki dan je ta nedoumica razjašnjena kada je jedna od aktivista tog pokreta u svom gostovanju na jednoj televiziji izvodila fasciklu upravo Đilasove stranke. Evo, kako to izgleda. To je aktivista tog pokreta sa fasciklom SPP, odnosno Stranka slobode i pravde te Đilasove stranke i time je potvrđeno ono što smo mi iz SNS mesecima govorili da nisu u pitanju nikakvi nezavisni studenti, već da je u pitanju Đilasova omladina.

Uostalom, znalo se i ranije da Đilas finansira te njihove proteste, njihove aktivnosti, da im daje svu logistiku, kamione, ozvučenje i sve ostalo u tom smislu.

Sada kada se razotkrila ova Đilasova prevara biće zanimljivo videti reakcije ostalih iz tog Saveza za Srbiju. Zanimljivo će biti kako će Đilas objasniti Vuku Jeremiću, Bošku Obradoviću, Lutovcu, Sergeju Trifunoviću, Zelenoviću i svima ostalima - kako to da bojkotujemo izbore, a da istovremeno on izlazi na te iste izbore i posebno će biti zanimljivo kako će Đilas objasniti strankama iz tog Saveza za Srbiju na koji način će se finansirati te stranke koje zbog bojkota neće biti parlamentarne, pa samim tim neće moći da računaju na sredstva iz budžeta. Verovatno će ih lagati da će im on davati novac u ostalom kao što ih je i lagao za sve do sada.

Poznato je, dakle, da parlamentarne stranke dobijaju sredstva iz budžeta po zakonu, pa se nameće pitanje - kako će se finansirati i Lutovac i Jeremić i Sergej Trifunović i svi ostali? Mada ne moram da brinem zbog Vuka Jeremića. Pojaviće se već neki novi Patrik Ho. Pojaviće se već neka strana ambasada koja će mu davati novac. Opet, Lutovac će verovatno na Đilasov platni spisak. Uostalom, on je i onako od ranije kupio celu tu stranku i verovatno da je i konačna ideja da Đilas zapravo pokupuje sve te stranke i da bude veliki gazda u celoj toj priči.

U svakom slučaju, biće zanimljivo gledati ceo taj cirkus, kao što je bilo zanimljivo i gledati ovaj njihov skup pre nekoliko dana u Domu sindikata. Pazite, dvadesetak stranaka i pokreta zajedno i uspeli su da napune Dom sindikata, koji prima tek nešto više od 1.000 ljudi.

Posebno bih, predsedavajući, apelovao na članove aktiviste i time završavam, funkcionere SNS. Ovi izbori će biti jako teški i ne smemo ni jednog sekunda da se opuštamo i ne smemo da nasedamo na tu priču da će deo opozicije bojkotovati izbore, jer neće. Sada je jasno da Đilas neće bojkotovati izbore i da će izaći na izbore. Dakle, imamo posla sa raznim tajkunima koji imaju mnogo novca, koji su zaradili pljačkajući Srbiju i ceo taj novac, sav taj novac će u ovoj kampanji upotrebiti protiv Aleksandra Vučića iz SNS. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra, 22. januara, se navršava 27 godina od jednog od najvećih zločina nad srpskim narodom, dakle masakra u Maslenici, poznatog kao i masakr u Ravnim Kotarima u severnoj Dalmaciji, tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.

U pitanju je druga agresija hrvatske vojske. Dakle, prva je bila napad na Miljevački plato nekoliko meseci pre toga. Ovo je bila druga agresija na deo tadašnje Republike Srpske Krajine, koji je bio zaštićeno područje UN, dakle pod zaštitom Unprofora.

Naime, hrvatska vojska je 22. januara 1993. godine prekršila primirje, kao i mnogo puta tokom rata, a koje je postignuto između vlada Hrvatske i Republike Srpske Krajine, kao i demarkacionu liniju koju je uspostavio Unprofor, a na osnovu Vensovog plana iz 1992. godine.

U ovoj agresiji, koja je trajala sve do kraja 1993. godine, poginulo je 348 srpskih vojnika i civila, među njima 35 žena i dece, kao troje dece uzrasta po 12 godina. U zbegovima, kao direktna posledica ove agresije stradalo je još 165 civila, tako da je ukupan broj stradalih 513. Ukupno je prognano oko 10.000 Srba sa ovog područja, dakle sa područja Ravnih Kotara, gde su Srbi inače vekovima bili apsolutna većina.

Potpuno su uništena sela Smoković, Kašić i Islam Grčki, kao i nekoliko mešovitih sela Murvica, Zrno, Zemunik, Poljica i Islam Latinski. Srbi su iz ovih podvelebitskih sela, koje hrvatske snage nisu ubile na licu mesta, potom odvođeni u zatvore i logore u Zadru i Splitu, po zlu čuveni logor „Lora“, gde su potom mučeni, a neretko i ubijani.

Naravno da je sva imovina Srba u ovim selima bila spaljena i uništena, a postradao je i veliki broj kulturnih spomenika, crkvi i grobalja, kao što su Dvori ili Kula serdara Stojana Jankovića sa Crkvom Svetog Georgija u Islamu Grčkom, u kojoj je sahranjen i književnik Vladan Desnica, a koja je podignuta još 1675. godine. Zatim, Crkva Svetog Georgija u Smokoviću iz 1567. godine i Crkva Svetog Ilije u Kašiću.

Ipak, najveći zločin dogodio se tog 22. januara na velebitskom planinskom prevoju Mali Alan. Da ironija bude veća, u neposrednoj blizini Unproforove osmatračnice na Velebitu, kada su hrvatske specijalne snage napale malu grupu pripadnika srpske vojske Krajine.

Naime, grupa od 30 srpskih vojnika je sa dva kamiona upala u zasedu. Osmoro njih je uspelo da pobegne i preživi, ostalih 22, među kojima i jedna medicinska sestra, je zarobljeno, zverski mučeno i najsvirepiji mogući način ubijeno. Napominjem, u neposrednoj blizini baze Unprofora. Nakon desetak dana, kada su tela poginulih dopremljena u Gračac, videlo se da su ti ljudi masakrirani do neprepoznatljivosti. Žrtve su bile potpuno unakažene, a sin jednog od masakriranih je oca prepoznao samo po kaišu. Po tome se ovaj zločin posebno ističe po brutalnosti i svireposti.

Odgovornost za ovaj napad snose hrvatski generali Janko Bobetko, Ante Gotovina, Ante Roso, Mirko Norac, Mladen Markač, kao i Albanac Agim Čeku, koji je tada bio u hrvatskoj vojsci načelnik artiljerije sektora Velebit, ali i Franjo Tuđman, koji je dao odobrenje za ovaj napad. Do danas niko nije odgovarao za zločine nad Srbima počinjene u ovoj akciji, ni pred domaćim ni pred međunarodnim sudovima.

Imajući ovo u vidu, gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju procesuiranja odgovornih za ovaj zločin? Sve dok se ovo ne dogodi, sve dok se Hrvatska ne suoči sa svojom prošlošću, dok ne preuzme odgovornost, dok ne prestane sa rehabilitacijom ustaštva i dok ne prestanu sa svakodnevnim maltretiranjem i progonom i gaženjem osnovnih ljudskih prava Srba, Hrvatska ne može da pledira da postane demokratska i evropska država. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ja sam očekivao da pročitam ovih dana vest o tome kako ovaj prethodni govornik, lažni zaštitnik srpskih svetinja i srpskih nacionalnih interesa, kako se bori tamo u Podgorici protiv surovog režima Mila Đukanovića. Očekivao sam da vidim da je bio i u Nikšiću, ali nažalost nisam pročitao takvu vest.

Moram da ga pitam, a šta je on radio 2006. godine kad se otcepljivala Crna Gora? Kakve je mere on preduzeo? Šta je uradio njegov Tadić 2006. godine? Pa, to je isti Milo Đukanović koji je bio i 2006. godine i danas 2019. godine.

Šta je njegov Koštunica radio tada i šta je radio on, verovatno da je bio zauzet istraživanjem javnog mnjenja za „Lutriju Srbije“, pa nije imao vremena da se bavi položajem Srba u Crnoj Gori?

Kada je reč o poslaničko pitanju i pre prelaska na poslaničko pitanje predsedavajući želim da obavestim javnost da je danas 360 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao, a za koji uredno primaju platu i na taj način šalju poruku kakav je njihov odnos prema funkciji koju obavljaju, kakav je njihov odnos prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo je upućeno Udruženju novinara Srbije, zatim, Nezavisnom udruženju novinara Srbije, ali i svim ostalim novinarskim udruženjima, a naročito onom savetu za štampu.

Naime, a u vezi sa nepotpisanim novinama koje su se pojavile pre nekoliko dana u Srbiji, a za koje je utvrđeno da ih štampa i distribuira upravo Dragan Đilas i onaj njegov Savez za Srbiju. Evo, kako izgledaju te novine. Ne znam da li kamera može ovo da zumira.

Dakle, da li će pomenuto Udruženje, kao i pomenuti Savet za štampu, reagovati i osuditi štampanje i distribuciju ovih novina koje predstavljaju najprljaviju kampanju u Srbiji.

Takođe, pitanje za Ministarstvo kulture i informisanja – da li je prekršen Zakon o javnom informisanju? Zato što nigde na ovom smeću od novina nema ni impresuma, dakle, nema ni potpisa, ne piše ni ko je vlasnik, ni ko štampa, prosto ni redakcija, prosto da znamo koga da tužimo. Mi sad ne možemo nikoga da tužimo jer ne znamo, niko nije potpisao ovo.

Napišu gomilu nebuloza, gomilu besmislica, gomilu laži, gomilu izmišljotina, a onda se ne potpišu namerno, ne bi li izbegli krivičnu odgovornost. Isto kao N1 što radi. Registruju se, ko zna gde, onda lažu svaki dan, i ne možemo da ih tužimo, jer nisu registrovani ovde. To je ta škola. E, onda su ovi iz Đilasovog Saveza za Srbiju, verovatno u svojoj brzopletosti, malo su se zaneli, pa su priznali da upravo oni vode najprljaviju kampanju u Srbiji i da upravo oni stoje iza finansiranja, štampanja i deljenja ovog smeća od novina.

To priznanje se ogleda u zvaničnom saopštenju DS Zvezdara na zvaničnom Fejsbuk nalogu gde se kaže da su upravo njihove aktivisti, odnosno aktivisti iz Saveza za Srbiju, delili upravo ove novine, nepotpisane novine na Mirijevskoj pijaci pre nekoliko dana. Evo, ga to saopštenje DS Zvezdara, kaže – danas oko 10.15 časova dva odbornika SNS su napali aktiviste, naravno, lažu, građani su ih oterali sa pijace, SZS na Mirijevskoj pijaci koji su delili novine.

Isto pitanje postavljam Nadzornom odboru Narodne skupštine, a s obzirom da ulazimo u izbornu godinu, a naročito jer postoje indicije da će se ovakve stvari ponavljati u kampanji. Pitanje za Dragana Đilasa, zašto krije da je on taj koji finansira, štampa i deli ove novine? Drugo pitanje za Đilasa je, od kojih para štampa i deli ovo smeće od novina? Da li od onih 619 miliona evra koje je zaradio dok je bio na vlasti?

Imam još nekoliko pitanja predsedavajući sa MSP, a u vezi sa skandaloznim izjavama Marinike sa neutvrđenim prezimenom, ona se predstavlja kao narodni poslanik, iako ne dolazi na svoj posao, a prima platu kao što znamo. Naime, kolika je šteta načinjena položaju Srbije u spoljnoj politici, pogotovo kada je reč o pitanju KiM, zbog njenih monstruoznih izjava, da Srbija novcem od prodaje oružja zapravo kupuje od priznavanja lažne države Kosovo, od strane država članica UN?

Dakle, kolika je šteta načinjena Srbiji, jer znamo da će sada Albanci obilato da koriste ove njene izjave, a da li će MSP preduzeti mere u smislu demantovanja ovih suludnih i zlonamernih navoda, a za koje sumnjam da nisu izrečene slučajno, već da su izrečene sa ciljem da se nanese šteta i pozicija Srbije kada je reč o pitanju KiM.

Poslednje pitanje, predsedavajući za Ministarstvo odbrane i drago mi je što je gospodin Vulin tu, završavam.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje, želim da obavestim javnost da je danas 351 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na posao za koji uredno primaju platu. Na taj način oni najbolje pokazuju odnos prema funkciji koju obavljaju, odnos prema Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali i odnos prema građanima.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja upućena su MUP, a odnose se na skup koji je održan pre nekoliko dana ispred zgrade RTS, a koji su organizovali Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boško Obradović i cela ta tužna ekipa, a koji je zapravo bio blokada RTS na osam sati. Sad zamislite stotinjak Đilasovih aktivista se okupilo i blokiralo rad RTS na osam sati. Naime, povodom saopštenja policijske uprave za Grad Beograd gde se navodi da taj skup nije prijavljen policije, postavljam pitanje, dokle ćemo tolerisati bezakonje Sveza za Srbiju i dokle će apsolutna manjina da maltretira i građane Beograda raznim blokadama, raznih institucija.

U saopštenju Policijske uprave za Grad Beograd kaže se da je netačno da je Savez za Srbiju uredno prijavio današnji skup ispred zgrade RTS, i konstatuje se da prilikom prijavljivanja organizatori nisu ispoštovali Zakon o javnom okupljanju i to je izjavio načelnik Policijske uprave za Grad Beograd, Milan Stanić.

Pre toga je predsednik Izvršnog odbora Pokreta za preokret, čuj Pokreta za preokret, Milorad Bjedov, pristupio 11. decembra u prostorije Policijske stanice Palilula i podneo prijavu za javno okupljanje. Pa je Policijska stanica Palilula istog dana uručila obaveštenje kontakt osobi iz SZS u vezi podnete prijave, kojim je konstatovano najpre, da je prijava neblagovremena, jer nije podneta u zakonom propisanom roku i nekompletna, jer ne sadrži potrebno i zakonom propisano, te sa tim u vezi, skup se ne smatra prijavljenim. Dakle, to je izjava, odnosno, saopštenje Policijske uprave za Grad Beograd.

Sve ovo pitam zato što to nije prvi put da se pokazuje nepoštovanje zakona u tom smislu što predstavlja vrhunsku bahatost ovih iz SZS. Dakle, imamo izjavu i onog nesrećnog Srđana Markovića, jednog od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, mislim 3. decembra ove godine, gde otvoreno kaže da više neće prijavljivati skupove policiji.

Evo, kaže taj Srđan Marković, jedan od organizatora protesta „Jedan od pet miliona“, za „N1“ da sutra ističe rok koji su ostavili policiji da otkrije napadača na njega, i kaže da, ukoliko ne bude odgovora da više neće prijavljivati svoje skupove policiji.

Onda, 13. decembra ove godine, opet saopštenje tog „Jedan od pet miliona“, da neće prijavljivati proteste, kaže „Jedan od pet miliona“, saopštilo je da neće prijaviti ni naredni protest, jer policija još nije identifikovala napadače na njihovog, nekog, aktivistu.

Dakle, oni otvoreno priznaju da krše zakon, da neće prijavljivati svoje skupove, i ja zaista ne znam dokle će se tolerisati sve ovo.

Dokle će bahata manjina da se iživljava nad građanima Beograda, da maltretira građane Beograda i još se hvale time, dakle, javno se hvale da ne poštuju zakon i da im ne pada na pamet da ga poštuju. Kako kome padne šta na pamet od njih, tako odmah blokiraju neke institucije, pa da li to bilo predsedništvo, da li Skupštinu, da li RTS, da li Rektorat itd. Sećate se onog ludaka koji je pre neko veče hteo da upadne u Skupštinu sa državnom zastavom, pa je s njom pokušao da razbije prozor? I, nikom ništa.

Kako to da kad Srpska napredna stranka treba da održi običan štand, promotivni štand, dakle, uredno prijavimo skup policiji, evo, moji Vračarci, svakog vikenda na Kalenić pijaci drže štandove, razgovaraju sa građanima, i uredno prijave skup policiji, a, ovi mogu da blokiraju ceo grad, da parališu saobraćaj na nekoliko sati, i nikom ništa, i još se hvale time.

I još celu draž, tom celom tragikomičnom skupu ispred RTS dao je i onaj Borko Stefanović, koji se na tom skupu pojavio u cipelama marke „Prada“, ni manje, ni više nego 620 evra. Evo, mediji pišu: „Bez „Prade“, nema blokade.“ Dakle, Borko Stefanović na skupu u „Prada“ cipelama od 620 evra. Pošto Borko dolazi iz stranke Slobode i pravde, ja sad predlažem da promene ime u Stranka slobode i Prade. Dakle, da izbace slovo „v“, jer očigledno je da njihovi funkcioneri nose samo skupe cipele. Znamo da je i ona Kena nosio cipele od 1.500 evra. Znamo da onaj Bastać ima u džepu 13.000 evra kao džeparac, evo ga Borko u cipelama od 600 evra, i to su ti levičari, koji se zalažu za radnička prava, a nose cipele od 600 evra. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre poslaničkog pitanja želim da obavestim javnost da je danas 346 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao, posao za koji uredno primaju platu od građana Srbije i na taj način pokazuju svoj odnos i prema funkciji koju obavljaju i prema Narodnoj skupštini, ali i prema građanima Srbije.

Imam nekoliko poslaničkih pitanja.

Naime, u mnogim medijima je objavljena vrlo uznemirujuća informacija da je nedavno uhapšeni Tocilo, koji je uhapšen sa 77 kilograma heroina, zapravo kum Boška Obradovića, glavnog Đilasovog jurišnika. Stoga postavljam pitanje Ministarstvu unutrašnjih poslova da li imaju saznanja o ovim navodima, jer je jako važno da se ovo utvrdi, zato što bi u tom slučaju javnost dobila mnoge odgovore?

Ako se ispostavi da je ovo istina onda je svima jasno zašto Boško Obradović danima već divlja po Beogradu. Videli ste pre neko veče ono ludačko, rekao bih potpuno šizofreno ponašanje, kada je pokušao da sa grupom svojih pristalica upadne ovde u Narodnu skupštinu, a posebno što mediji pišu o tome da taj Tocilo finansijski učestvuje u radu Saveza za Srbiju, u njihovim aktivnostima, dakle finansira njihove proteste i tako dalje.

Izuzetno je važno, da se sve ove veze kriminalaca i lidera Saveza za Srbiju razotkriju, pogotovo ako imamo u vidu sličan slučaj sa Boškovim gazdom, Draganom Đilasom i onim njegovim tadašnjim šurakom, Dabovićem, a koji je uhapšen i osuđen na višegodišnju robiju, zbog dilovanja drogom. Evo, ovako to izgleda, pojavila se slika u javnosti, evo ga Đilas, evo ga taj Dabović, evo ih zagrljeni. Ne znam da li kamera to može da zumira.

Dakle, sada je konačno svima jasno otkud ta brutalna kampanja koju lideri Savez za Srbiju vode protiv svih funkcionera Ministarstva unutrašnjih poslova, počevši od Nebojše Stefanovića, preko direktora policije Rebića, pa do Papića na koga su se okomili poslednjih dana.

Zašto baš na Papića? Odgovor je zato što je upravo taj Papić rukovodio hapšenjem upravo ovog Dabovića, svojevremeno koji je uhapšen zbog kokaina, zbog 2,4 kilograma kokaina. Ja se sad pitam da li je ovo lična osveta Dragana Đilasa usmerena protiv tog Papića i da li će u budućnosti da se svete svim policajcima koji su vršili svoj posao? Možemo samo da zamislimo kako bi to izgledalo kada bi došli na vlast, verovatno bi se Đilas svetio i svim onim policajcima koji su mu svojevremeno ispisivali i saobraćane kazne.

Zato sad imamo svakodnevno fabrikovanje afera i svakodnevnu kampanju usmerenu i protiv predsednika Republike u protiv Nebojše Stefanovića i svih ostalih upravo zato da se ne bi pričalo i da se ne bi pisali o povezanosti Boška Obradovića, Dragana Đilasa i svih ostalih sa najogoljenijim kriminalcima. Pogledajte samo šta rade Dragan Đilas i ostali ovih dana u Briselu, openkavaju svoju državu, olajavaju svoju državu drvlje i kamenje i po državi i po narodu. Evo, kako to izgleda. Evo ih, svi tamo redom, Dragan Đilas, tu je ova Ana Stevanović, tu je ova dežurna Tanja Fajon, tu je Nebojša Zelenović iz Šapca, tu je Dejan Nikolić, poslanik Demokratske stranke, svi su u Briselu i drvlje i kamenje bacaju i po državi i po narodu i nije ih sramota. Pri tome su priznali nezavisnost kosova. Dakle, Nebojša Zelenović je u svom izlaganju rekao kako opozicija sarađuje sa gradovima u državama regiona, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Albanija, kosovo, to je izjavio, kosovo. Dakle, on je jasno kosovo predstavio kao državu i tako je i pokazao program Saveza za Srbiju, kada je reč o kosovu, to je za njih nezavisna država.

Posebno je pitanje o čijem trošku su oni otputovali i borave u Briselu, gde openkavaju svoju državu? O čijem trošku? Hajde, za Đilasa znamo, on bar ima para, ima 619 miliona evra je zaradio, on ima novca, šta je za njega jedna karta do Brisela. Odakle Ani Stevanović? Ko je finansirao to? Verovatno Dragan Đilas, s obzorom da je ona član predsedništva njegove stranke. Ko je platio kartu Dejanu Nikoliću kada mu je račun stranke u blokadi? Da li je Dragan Đilas ili je uštedeo od svoje poslaničke plate, s obzirom da ne dolazi na posao. I posebno pitanje je ko je platio kartu i boravak Nebojši Zelenoviću kao gradonačelniku Šapca? Da li je otputovao tamo o trošku građana Šapca? Ako se ispostavi da jeste, to iziskuje momentalnu ostavku Nebojše Zelenovića, jer ne plaćaju njega građani Šapca da ide po belom svetu i da opanjkava svoju državu, već da se brine o interesima grada Šapca, odnosno da rešava njihove probleme.Zahvaljujem.