Zahvaljujem predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno MUP, povodom događaja u Vranju pre dva dana kada su, kako mediji navode, funkcioneri Jeremićeve Narodne stranke fizički i verbalno napali predsednika i članove biračkog odbora na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina.

Naime, predsednik odbora Jeremićeve Narodne stranke u Vranju, izvesni Đorđe Ristić i njihov odbornik izvesni Dragan Pavlović su u dvorištu Narodnog univerziteta, gde je bilo sedište biračkog mesta, bez ikakvog povoda vređali i provocirali predsednika i članove biračkog odbora nazivavši ih Ciganima i Bugarima uz povike „počistićemo vas kao što je Đilas počistio Cigane u Belvilu“, kao da je sramota biti pripadnik nacionale manjine, kao da je sramota, kao da je nešto loše u Srbiji biti Rom ili Bugarin ili pripadnik bilo koje druge nacionalne manjine.

Zatim, su fizički napali i pretukli predsednika biračkog odbora Popović Božidara, kome su tom prilikom povredili ruku, nos, a po licu od silne udaraca ima podlive. To je saopštila Gradska uprava Vranja, potpisao načelnik Gradske uprave Vranja, a prenelo je više medija, te ja pitam MUP-a da li su sproveli odgovarajuće postupke za rasvetljavanje ovog događaja i da li je podneta krivična prijava protiv ovih siledžija.

Posebno treba razmotriti zašto su uopšte bili tamo za vreme izbora? Zašto su bili na biračkom mestu? Kakvu su ulogu imali Jeremićevi funkcioneri na izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina? Kakve veze Vuk Jeremić ima sa ovim izborima? Šta je tražio tamo?

Ako uzmemo u obzir da ovo nije prvi put, da od pripadnika tog njihovog Saveza za Srbiju doživljavamo razne fizičke napade, onda je jasno da su nasilje, divljanje i iživljavanje jedina politiku koju Savez za Srbiju nudi.

Setite se napada na novinarke TV „Pink“ Gordanu Uzelac i Maru Dragović od strane pripadnika tog lažnog patriotskog pokreta Dveri, kada su organizovali onaj protest.

Setite se divljanja Boška Obradovića u RIK, u izbornoj noći, kada je takođe povređena jedna žena, članica RIK-a. Setite se kad su poslanici Dveri divljački upali u kancelariju kod predsednika Skupštine Maje Gojković. Setite se napada na Aleksandra Martinovića na sednici Administrativnog odbora Narodne skupštine. Setite se kada su Šutanovac i Balša Božović fizički nasrtali i napali građane na Đeram pijaci, samo zato što su imali drugačije političko mišljenje.

Pre nekoliko nedelja je onaj Borislav Novaković, što je poverenik Jeremićeve stranke za Vojvodinu fizički napao policajce u Vrbasu prilikom redovnog izvršenja njihovog posla. LJudi obavljali svoj posao i napao ih Borislav Novaković. Setite se kada je Đilas izvređao i fizički nasrnuo na jednog građanina u Ralji samo zato što se taj građanin drznuo da postavi pitanje oko malverzacija prilikom tendera za vodovod i kanalizaciju. Dakle, čovek postavio pitanje i umalo nije fizički prebijen od Dragana Đilasa. Nije to tako davno bilo, bilo je 2011. godine

Ima još mnogo primera i svi oni govore da lideri Saveza za Srbiju poznaju jedino jezik nasilja. Ne smem da zamislim kako bi to izgledalo kada bi ne daj Bože, bili u prilici da vrše vlast, kakve bi razmere to sve poprimilo. Verovatno bi nas vešali kao ovi njihovi što pozivaju na vešanje.

Moje drugo pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i tiče se gradonačelnika Šapca koji se danas nalazi u Strazburu, gde će drvlje i kamenje da baca na svoju državu i građane. Želim odgovor na pitanje – ko plaća njegov put u Strazbur, smeštaj, ishranu i sve ostalo, dakle njegov boravak u Strazburu? Da li troškove tog njegovog puta plaćaju građani Šapca, odnosno da li je plaćeno iz budžeta tog grada? Ako se ispostavi da jeste, mora se tražiti njegova politička i krivična odgovornost, jer budžet grada nije njegovo privatno vlasništvo. Nije to njemu njegov otac ostavio u nasledstvo ili Dušan Petrović, pa da putuje po belom svetu i da se žali na svoju državu. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Ministarstvu finansija, Upravi za sprečavanje pranja novca i ono glasi – da li su se uključili u istragu holandske finansijsko obaveštajne službe koja se bavi finansijskim kriminalom i koja već duže vreme istražuje sumnjivo poslovanje firmi iz Srbije, a čiji su vlasnici, kako mediji prenose, najbliži saradnici Đilasa i Šolaka, ako ne i sam Đilas i Šolak, kao najpoznatiji srpski tajkuni?

Da li su tužioci iz Holandije zatražili zvanično od Uprave za sprečavanje pranja novca podatke o tim firmama, jer je po navodima iz medija, njihovo tužilaštvo već počelo da istražuje njihovo poslovanje.

Pitanje za MUP – da li će istražiti medijske navode o ovom slučaju, jer postoji osnovana sumnja da su u pitanju problematične višemilionske transakcije između tajkunskih firmi i inostranstvu?

Sve ovo može na kraju da dovede do toga da se međunarodni istražitelji pozabave ovim slučajem i sumnjivim poslovanjem firmi Dragana Đilasa i Šolaka.

Mediji pišu da ovo nije prvi put, već da su se u januaru ove godine holandski istražitelji interesovali za Đilasovo i Šolakovo poslovanje, pod sumnjom da peru novac. Dakle, ovo je za građane Srbije jako važno, jer će se tako možda konačno otkriti odakle Đilasu toliki milioni? Odakle Đilasu toliki novac iako uporno odbija da objasni.

To je onda logičan razlog za njegovu nervozu koja je prisutna u poslednje vreme, a ogleda se u pozivima na zabranu medija, pozivima na proterivanje stranih investitora i sve ostalo što u poslednje vreme radi. On bi sada da zatvara televizije, da zatvori „Pink“ televiziju, da zatvara štampane medije, da uvodi cenzuru, a zašto? Zato što ne misle kao on, zato što ne slušaju slepo kako diriguju Šolak i Đilas.

E pa nisi svi mediji u Srbiji „N1“, gde se svaki dan po ceo dan jedino i isključivo emituju napadi na Aleksandra Vučića i SNS i to uz stalne optužbe kako je nekakav medijski mrak na delu. To su emisije, okrugli stolovi, tribine, 24 sata dnevno jedino i isključivo napad na SNS i Aleksandra Vučića. Pri tom im dlaka sa glave ne fali. Još se žale na medijske slobode. Isto je tako sa mnogim drugim štampanim medijima, „Danas“, „Vreme“, „Nin“ i mnogi drugi štampani mediji. A imate danima već najmonstruoznije optužbe na Aleksandra Vučića zbog nekakve izjave koja zapravo ne postoji. Potpuna histerija na ovim Đilasovim medijima, zbog čega? Zbog toga što je neko pokušao da iskonstruiše nešto. Zbog toga što su pokušali da izmisle kako je Vučić nešto negde rekao ili mislio.

Čovek doveo ozbiljnu investiciju, otvorio ozbiljnu fabriku, dakle ozbiljna fabrika će biti otvorena, ozbiljan broj radnih mesta će biti otvoren, a oni orkestrirano samo o nekakvoj izmišljenoj izjavi. Dakle, potpuno ludilo, potpuna šizofrenija je u pitanju.

Ja želim zbog istine i zbog građana Srbije da pročitam šta je Vučić rekao. Dakle, citiram: „Drago mi je što ne rade samo devojke do 25 godina. Hvala ti što si primio i žene od 50 godina. To su vredne i sposobne žene koje će pokazati lojalnost“.

Dakle, njima činjenica će 110 ljudi biti zaposleno, ništa ne govori. To za njih nije interesantno. To za njih čak nije ni vest. Dakle, apsolutno ih ne interesuje. Potpuno je jasno da je u pitanju orkestriran napad na Aleksandra Vučića i SNS, i ovde je već svima jasno da je u pitanju široki front koji se stvorio, jedinstven front u kome različiti ljudi imaju različite uloge, pa tako neki glume da su opozicija, neki glume da su novinari, neki glume da su sindikalci, neki glume nekakve nezavisne institucije, poput onog Šabića nesrećnog, ali sa jednim jedinim ciljem, a to je da se po svaku cenu napadne Aleksandar Vučić i SNS. I zato su, predsedavajući, završavam, nervozni, jer znaju da na regularan način, na izborima ne mogu da pobede SNS i Aleksandra Vučića. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj stečajni upravnik u pet minuta, mislim da je oborio sopstveni rekord u količini besmislica koje izrekao u pet minuta.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana mi je stigao odgovor, tačnije 12. oktobra, na postavljeno poslaničko pitanje, od tzv. Poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića, a u vezi sa njegovim napadom i optužbama na račun Aleksandra Martinovića, šefa poslaničke grupe SNS, kao i o njegovoj zloupotrebi funkcije u dnevno-političke svrhe.

Odgovor, ako ga tako uopšte mogu nazvati je vrlo obiman, ali bez suštinskog odgovora na vrlo jasno postavljeno poslaničko pitanje. On obiluje raznim paušalnim i diskvalifikatorskim ocenama, neozbiljnim i nedopustivim optužbama, potpuno besmislenim i obskrbnim poređenjima nekakvim, ali ono što je najgore nastavljaju se uvrede i klevete na račun predstavnika SNS.

Imamo jedan deo tog dopisa u kome se Šabić pita, citiiram, treba li da pretpostavljamo da je Poverenik nešto poput dr. DŽekila i mister Hajda, pa da vršeći funkciju u postupcima zaštite prava, deluje gotovo besprekorno, ali da funkciju zloupotrebljava tako što se nekako i negde bavi politikom. Dakle, on sebe poredi sa dr. DŽekilom i mister Hajdom, a dr DŽekil i mister Hajd je sinonim za transformaciju, i mene to asocira predsedavajući, upravo na Šabićevu transformaciju.

On je, znate, decenijama je bio političar, istaknuti političar, isključivo se bavio politikom, a onda se nekako volšebno preko noći, transformisao u nekakvog nezavisnog stručnjaka.

Kaže taj Šabić u tom dopisu, da već 15 godina nije član stranke, tj. da se već 15 godina skoro ne bavi politikom. Da, ali se zato pre toga 20 godina bavio jedino i isključivo politikom.

U vladi Ante Markovića, još je bio funkcioner, posle sa dosovcima, bio je narodni poslanik, i potpredsednik Narodne skupštine, i ministar čak je bio, a onda jednog dana je odlučio da bude stručnjak, da bude nezavisan, i postao nezavisni ekspert. Valjda je računao da ćemo zaboraviti njegovu političku karijeru. Pa, nećemo zaboraviti.

Kaže taj Šabić, kako Martinovića nikada nigde nije napao. Evo, ja ću samo jednu od njegovih brojnih izjava da citiram.

Šabić – „Martinović je bedni, lažljivi lupež, svesno i namerno laže i prostački vređa, zato ću evo, javno da ga nazovem, bednim, lažljivim lupežom, eto mu povod da me tuži, ako se usuđuje.“

To je jedna od njegovih svakodnevnih brojnih izjava. Ako ovo nije napad, ja ne znam šta je politički napad, a mogao bih do sutra da nabrajam njegove sramne izjave.

Dakle, svega tu ima u tom dopisu, samo nema odgovora na najjasnije moguće pitanje, a to je – Šabiću, po kom zakonu imaš pravo da se baviš dnevnom politikom i da zloupotrebljavaš svoju funkciju?

Imam pitanje i za REM – da li su TV N1 i TV Šabac, prekršili Zakon o elektronskim medijima, koji propisuje zabranu političkog oglašavanja van predizborne kampanje, jer su direktno prenosili stranački skup tzv. opozicije u prošli petak. TV Šabac, to inače radi redovno, kada su tribine tog saveza za propast Srbije.

Zašto ovo pitam, zato što je NUNS podneo prijavu REM, protiv jedne televizije koja je direktno prenosila obraćanje predsednika Republike Aleksandra Vučića.

Dakle, N1 može da prenosi uživo razno, razne tribine, zatim, nekakve okrugle stolove gde razni novinari u pokušaju, jedino i isključivo blate SNS i Aleksandra Vučića. Dakle, N1 može, a Televizija Pink, ne može.

Imali smo prilike da gledamo uživo onog nesrećnog Slavišu Lekića, i još nesrećnijeg onog Nedimovića, Sejdinovića, izvinjavam se i najnesrećnijeg Teofila Pančića, kako satima iznose neistine i laži na račun Aleksandra Vučića i SNS, i to zamislite u Centru za kulturnu dekontaminaciju i to sve ide uživo na N1.

I, onda kukaju kako nema slobode medija. A, sve vreme, svaki dan isključivo, pljuju Vučića, i to direktno prenosi N1.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje poslaničko pitanje je upućeno Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, gospodinu Rodoljubu Šabiću.

Po kom zakonu gospodin Šabić, u svojstvu Poverenika, ima pravo da se bavi dnevnom politikom? Koje tačno odredbe zakona njemu dozvoljavaju da na najdirektniji način zloupotrebljava funkciju Poverenika za informacije u dnevno-političke svrhe? Koji zakon? Koji propis to njemu omogućava? Ko ga je ovlastio za to? Koja tačno odredba mu daje takvu mogućnost?

Voleo bih da dobijem odgovore na ova pitanja zato što je ovih dana pokrenut politički napad na šefa poslaničke grupe SNS Aleksandra Martinovića, od strane upravo Rodoljuba Šabića i njegovih nekih pajtaša iz tzv. opozicije, i to samo zato što se Aleksandar Martinović, kao narodni poslanik, interesovao za način na koji Šabić troši sredstva koja dobija od države. Zamislite drznuo se narodni poslanik da pita lažnog Poverenika za informacije kako troši državni novac, usudio se da pita gde troši državne pare. Šta je dobio kao odgovor? Salvu najstrašnijih uvreda i kleveta.

Ako pogledate Tviter nalog Poverenika za informacije Rodoljuba Šabića, videćete da se on već danima isključivo i jedino bavi likom i delom Aleksandra Martinovića. On ništa drugo i ne radi, osim što tvituje i napada SNS. Da li je to posao Poverenika za informacije? Da li ga zato građani Srbije plaćaju? I to preskupo plaćaju, uzgred budi rečeno. Plata mu je preko 200 hiljada dinara. Preko 200 hiljada dinara samo plata, bez drugih naknada koje ostvaruje. Za šta? Da tvituje?

Evo šta on piše na društvenim mrežama. Drugog oktobra Rodoljub Šabić kaže – građani Srbije, đavo je odneo šalu, ovaj operetsko opskurni lik je šef poslaničke stranke naše države. Uzgred budi rečeno, tako nešto ne postoji, ne postoji poslanička stranka. Postoji poslanička grupa, i to ne zna, dakle.

Istog dana kaže – da li verujete liku koji je donedavno o osobama, čiji je danas poltron, pričao ovo, tu misli na gospodina Martinovića, i šta mislite o tome da je lik takvog morala sada šef poslaničke grupe vladajuće stranke, SNS, u parlamentu vaše države?

Na taj način se pridružio svojim ortacima iz stranaka bivšeg režima, zapravo vratio se u svoje DOS-ističko jato iz kog je potekao, koji jedino znaju da vređaju, prete i linčuju ljude na društvenim mrežama.

Podsetimo se samo tvita onog nesrećnog Slaviše Lekića, novinara u pokušaju. Kaže Slaviša Lekić – posle Vučićevih ocena šef naprednjaka u Skupštini čitao Đinđićevo pismo Mladiću, sledeća je ispovest Martinovićevog oca – kako sam zlostavljao rođeno dete. Pri tome, Martinoviću je preminuo otac, ali šta to njih briga? Šta ih to zanima? To je ta elita. To je ta pristojna Srbija. To je ta moderna Srbija. To je ta evropska Srbija.

Dalje, isti taj Lekić za Maju Gojković kaže – politički šljam SNS oličen u oralnom izletu gospođe Maje Gojković.

Imamo onda onog Sergeja Trifunovića koji je pisao na Tviteru, žao mi je što moram da pročitam, ali je rekao – pišaću na vaše grobove. To je rekao taj kulturni, taj moderni Sergej Trifunović. To je isti onaj Sergej Trifunović koji je za Marka Đurića, kada su ga uhapsili i maltretirali Šiptari na Kosovu, rekao – zadržite tu životinju. To je rekao – zadržite tu životinju. To je kada taj isti Sergej Trifunović Marijanu Rističeviću kaže, citiram, to je kao kada bih ja rekao tako ti tvoje majke kurve, citiram.

Imamo onog Ješića koji je pozivao na nasilje na Tviteru, kaže – jurićemo vas po ulicama da vas šamaramo i udaramo nogom, da ne čitam gde.

Onda Zoran Živković koji je pozivao na ubistva, pa Jelena Mačić poziva na ubistvo, pa se posle pravila da je bila pijana. Verovatno je i Živković popio tog dana.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja i sva ona su upućena Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, da li će biti procesuirani oni koji na internetu, na društvenim mrežama otvoreno pozivaju na nasilje, na progone najgore vrste, pa čak i na silovanje? U pitanju je monstruozna objava na društvenim mrežama jednog od lidera tzv. Saveza za Srbiju, u narodu poznatom kao kupus koalicija, izvesnog Željka Veselinovića, u kome na najstrašniji način vređa premijera Srbije Anu Brnabić, sa otvorenim pozivom na linč, pa čak i na silovanje.

To ovako izgleda, kada on objavi da je u pitanju podmukla neznalica, kada se obrati rečima – e, pa draga fikus premijerko, želim ti da te jednom taj isti Mitrović zatvori u zadruzi, u četiri zida, bez ključa, sa jednim obdarenim afroamerikancem tek puštenim iz zatvora i da taj šou narod gleda jedno par meseci, pa da vidim da li bi posle toga branila najgori ovozemaljski šljam.

Dakle, mene je sramota, imam ogroman osećaj neprijatnosti na samo čitanje ovakvog statusa na društvenoj mreži. Mi smo na najrazličitije uvrede od strane pripadnika bivšeg režima navikli, oni to rade svakodnevno. Jedino što oni i rade, jeste iznošenje laži, izmišljotina i najgorih uvreda na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Vlade Srbije, SNS, ali ovo je do sada nezabeležen slučaj u novijoj političkoj istoriji po monstruoznosti.

Na stranu što do ovog trenutka, do današnjeg dana najveći deo koalicionih partnera tog Željka Veselinovića iz te kupus koalicije, nije osudio ovakav monstruozni tvit ili status na fejsbuku, kako se to već zove. Dakle, nije osudio. Jedno je ograditi se, a jedno je osuditi. Imali su prilike svih ovih dana da osude ovakav gnusni čin. Nisu to učinili ni medijskim putem, nisu to učinili ni ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nisu to učinili ni juče na sednici Skupštine Grada Beograda gde je taj Željko Veselinović i odbornik, na stranu što mu ne pada na pamet da podnese ostavku zbog takvog zlodela.

O tome svedoči u druga njegova objava, zahvaljivanje na društvenim mrežama, kojim se taj Željko Veselinović zahvaljuje svojim koalicionom partnerima na pruženoj podršci. Neki su čak išli korak dalje pa pokazali razumevanje za onakvu njegovu izjavu. U toj drugoj objavi, taj Veselinović kaže – hvala svim članovima Saveza za Srbiju na nedvosmislenoj podršci. Neće nas uplašiti, pocepati, nego nam samo daju još više snage u borbi protiv ovog fašističkog režima, itd. Dakle, on se zahvaljuje kolegama iz Saveza za Srbiju, i DS, i ovom jurišnicima Đilasovim iz lažne patriotske organizacije Dveri, i svima ostalima on se zahvaljuje na podršci.

Dalje, da li će biti procesuirani i određeni političari koji su na društvenim mrežama pozivali na nasilno rušenje vlasti u zemlji, na razna krvoprolića, puč, državni udar, nasilno preuzimanje vlasti, odnosno sve ono što su Boško Obradović, Đilasov jurišnik, zatim izvesni Vladimir Gajić, visoki funkcioner Jeremićeve stranke i ostali Đilasovi puleni, pisali na društvenim mrežama letos sa mora?

Ovde imamo Boška Obradovića koji poziva časne oficire Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova da uhapse predsednika Srbije zbog kršenja Ustava, gaženja predsedničke zakletve i pozivaju na krivični postupak. Onda imamo advokata Vladimira Gajića, visokog funkcionera Jeremićeve stranke, koji je poručio da su nasilne demonstracije uz podršku zapada jedini način da se sruše predsednik Aleksandar Vučić i njegov SNS. „Vučića na izborima ne možemo da pobedimo, moramo biti spremni na nasilno preuzimanje vlasti, moramo obezbediti podršku velikih sila za to i pripremati se za taj trenutak“, to poručuje visoki funkcioner Jeremićeve stranke.

Dakle, sada je već svima jasno da je u pitanju jedan skup ljudi koji su svesni da nemaju šta da traže na političkoj sceni Srbije i zato prizivaju i priželjkuju raznorazne scenarije, krvoprolića, državne udare. Na sreću, tako nešto im neće proći u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Imam nekoliko pitanja i jednu sugestiju. Sugestija se odnosi na ove Đilasove pulene iz lažne patriotske organizacije Dveri koji su galamili danas. Kada već Đilas naručuje poslanička pitanja, neka ih pritom barem obuči kada je reč o nekim elementarnim kategorijama Ustava, ustavnim nadležnostima itd.

Postavljam pitanje povodom nedavne vesti koju su mediji preneli da je predsednik opštine Paraćin, izvesni Saša Paunović, koji je inače i potpredsednik DS, a poznatiji kao paraćinski despot, tako ga zovu Paraćinci, podneo nekakvu žalbu Komitetu za lokalnu upravu Saveta Evrope, a koju su podržali njegovi koalicioni partneri, gradonačelnik Šapca i predsednik opštine Čajetina.

Objavljena je vest da su 28. juna ove godine, dakle na Vidovdan, na sednicu pomenutog Komiteta u Istanbulu otputovali predsednik opštine Paraćin Saša Paunović i gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović. U vezi sa tim postavljam pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu – iz kojih sredstava je finansiran ovaj njihov put, boravak i eventualni smeštaj u Istanbulu? Od kojih ili od čijih para je plaćen taj put za Paunovića i Zelenovića da bi oni tamo tužakali i blatili svoju državu i građane, dakle, da se utvrdi da li su to platili građani Paraćina ili Šapca, odnosno da li je to plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava Paraćina i Šapca ili je to možda plaćeno od nekih njihovih sponzora? Možda su neki sponzori platili tu njihovu avanturu. Možda je to neki tajkun platio. Možda Dragan Đilas. Možda Vuk Jeremić. Građani imaju pravo da znaju ko je ovo platio i moraju dobiti odgovore na ova pitanja

Drugo moje pitanje – šta će Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu preduzeti ako se ispostavi da su putovali o trošku građana Paraćina ili Šapca tj. ako je plaćeno iz budžeta lokalnih samouprava? Ukoliko se ispostavi da je ova njihova avantura plaćena iz budžeta, neophodno je da obojica momentalno podnesu ostavke na funkcije koje vrše. Dakle, jasno i glasno moraju da objasne po kom osnovu su bili tamo i ko je to platio.

Imamo sliku iz Istanbula. Znate kako – čega se pametan stidi, onaj drugi se ponosi. Na slici su Zelenović iz Šapca, Saša Paunović iz Paraćina i izvesni Alimpić za koga nije utvrđeno po kom osnovu je uopšte tamo i šta on predstavlja.

Zašto sve ovo potenciram? Zato što ovakav presedan koji se desio, da neko podnosi nekakve sulude žalbe i tužbe, pri tom potpuno neosnovane, protiv sopstvene države i građana, a da pri tom otputuje o trošku tih istih građana je potpuno neprihvatljiv i u krajnjem smislu licemeran. Koje odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi njima daju ovo za pravo? Po kojim odredbama statuta grada ili statuta opštine oni izvode ovu svoju ludoriju? Na koji način uopšte mogu da podvedu ove svoje aktivnosti kao vršenje funkcije predsednika opštine ili vršenje gradonačelničke funkcije? Možda im je to neko naredio da urade? Možda neko od njihovih nalogodavaca? Ima tu dosta kandidata.

Imamo sliku sa nekog događaja. Tu je ceo taj tim, ceo taj tužni skup. Tu je Borko Stefanović, tu je Dragan Đilac, tu je Vuk Jeremić, čak i onaj Janko Veselinović nesretni, tu je Lutovac, tu je Stamatović, Zelenović i Paunović, naravno. Dakle, da vidimo da li je neko od njihovih nalogodavaca možda naredio jedan ovakav sraman zadatak.

Na kraju, postavlja se pitanje motiva za sve ovo, da neko tužaka i blati sopstvenu državu, da neko iznosi najgore moguće optužbe bez ikakvog osnova samo zato što oseća da mu je ugrožena funkcija koju obavlja, samo zato što postoji mogućnost, legitimna mogućnost da on više ne bude predsednik opštine. Postavljam pitanje – šta je onda sledeće? Očekujem da usledi predlog da se u Paraćinu zabrani održavanje izbora kako bi Paunović do kraja života ostao predsednik opštine ili da ga proglasimo kao doživotnog predsednika opštine Paraćin, onda će možda biti zadovoljan.

Završavam u sledećoj rečenici. Svima ste produžili 15 sekundi. Građani Paraćina, Šapca i Čajetine ne žele, niti će biti taoci neodgovornih štetočina koji vode ova tri grada, odnosno opštine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Neću se obazirati na ova naručena pitanja koja smo jutros mogli da čujemo, naručena od strane Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, ne znam samo koliko ga je koštalo tako nešto.

Dame i gospodo narodni poslanici, na današnji dan pre 26 godina, dakle 21. juna 1992. godine dogodio se veliki zločin, zločin na Miljevačkom platou. U pitanju je agresija Hrvatske na Miljevački plato, u okolini Drniša u tadašnjoj Republici Srpskoj Krajini na teritorijama koje su u to vreme bile pod zaštitom UN, kako je to propisano Rezolucijom 743 Saveta bezbednosti.

Imajući u vidu da gotovo niko nije odgovarao za ovaj zločin, moje pitanje je upućeno Ministarstvu spoljnih poslova – da li su do sada preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za taj zločin u kome je život izgubilo 40 srpskih milicionera i teritorijalaca, a od kojih je većina masakrirana nakon zarobljavanja?

Taj mučki napad se desio 21. juna 1992. godine, u zoru, uprkos primirju koje je potpisano nekoliko dana ranije, kako bi se održao Međunarodni dečiji festival u Šibeniku.

Ono što je posebno problematično, to je što je u pitanju prva agresija Hrvatske nakon povlačenja JNA iz Hrvatske i nakon što su na toj teritoriji raspoređene međunarodne strane Unprofor-a, tzv. „plavi šlemovi“, koji su imali zadatak da demilitarizuju tu zonu i da uspostave mir.

Da podsetimo, februara 1992. godine prihvaćen je tzv. Vensov plan, tj. Sporazum o planu mirovnih operacija, kojim je predviđena demilitarizacija zona zahvaćenih ratom. Dvadeset i prvog februara 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 743 kojom je uspostavljena Misija Unprofor-a.

Dalje, 8. juna 1992. godine usvojena je Rezolucija Saveta bezbednosti 758 kojom se dodatno pojačava snaga i mandat Unprofora. Uprkos svemu tome, kao i potpisanom primirju nekoliko dana pre toga, hrvatske snage su napale to područje, a epilog je 40 svirepo ubijenih Srba koji su nakon ubistva masakrirani i zatim bačeni u Krašku jamu u blizini sela Drinovci, a koju su zatim napunili smećem.

Tek dva meseca nakon ovog zločina Hrvatska je dozvolila Međunarodnoj ekspekrtskoj komisiji da izvrši ekshumaciju i identifikaciju žrtava. Taj proces je trajao mesecima, a uprkos svemu 12 leševa je ostalo neidentifikovano.

Savet bezbednosti je 30. juna iste godine izglasao Rezoluciju 762, kojom se traži od Hrvatske povlačenje na položaje pre 21. juna te godine, ali Hrvatska to naravno nikada nije ispoštovala.

Posebno teško i bolno pada saznanje da je ovaj zločin sniman kamerom, postojala je video kaseta koja se potom iznajmljivala kao svojevrsni horor film u zemljama zapadne Evrope, kao i to da je hrvatska radio stanica „Split“ u maniru krajnjeg cinizma emitovala imena poginulih Srba uz zvuke srpske nacionalne himne uz najgore moguće uvrede.

Nakon ovog zločina usledile su nove agresije na Republiku Srpsku Krajinu i novi zločini. Dakle, 22. januara 1993. godine na Ravne kotare je bio napad, tzv. operacija „Maslinica“ u kojoj je ubijeno 348 vojnika i civila, naravno Srba, a od posledica agresije još 165 civila. Dakle, ukupno 513 Srba. Ukupno je prognano sa te teritorije 10 hiljada Srba, a sela Smoković, Kašić i Islam Grčki su potpuno uništena i spaljena.

Godine 1993. devetog septembra napad na Medački DŽep u Lici, gde je ubijeno 88 Srba, civila i vojnika i policajaca, a kompletno su razorena sela Medak, Čitluk, Počitelj i Divosav. Među civilima je 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Citiraću izjavu generala Žaka Kota od 19. septembra 1993. godine: „Nisam našao znakove života ni ljudi ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno“. Onda su usledile 1. maja „Bljesak“, posle „Oluja“, što već znamo iz istorije.

Samo još jednu rečenicu. Ako Hrvatska pledira da bude demokratska država koja poštuje ljudska prava, mora se suočiti sa prošlošću i priznati svoje zločine i naći odgovorne i procesuirati ih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, i moje pitanje se odnosi na nezakonite proteste i blokade ulica i puteva u Srbiji, koji se ovih dana dešavaju, a upućeno je Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Pre svega bih želeo da čestitam pripadnicima MUP-a na hitroj i efikasnoj akciji hapšenja ljudi koji su pretukli, ali i opljačkali jednog građanina, Božidara Milića, tokom jučerašnjeg dana na jednoj od lokacija na kojoj se održao taj tzv. protest u Borči i time se jasno pokazuje i time je poslata poruka da nećemo da dopuštamo i trpimo nikakav vid nasilja, da nema tolerancije prema nasilju, da je nedopustivo da neko ugrožava bezbednost naših građana ni na koji način.

Ta bahata manjina danima sprovodi teror nad apsolutnom većinom i ovo je prvi put sve od ubistva Ranka Panića 2008. godine da neko u Srbiji bude prebijen od strane političkih neistomišljenika, da neko u Srbiji bude prebijen samo zato što ima drugačiji politički stav, samo zato što se usudio da osudi nešto ili da se ne slaže sa nekim političkim stavom.

Tri čoveka u godina dvadeset i nešto ili trideset i nešto godina su prebila junački jednog čoveka koji ima skoro pedeset godina i pri tom ga opljačkali i smatram da je to apsolutno nedopustivo i da su organizatori ovih protesta na najbolji način pokazali svoje pravo lice i zato pitam MUP – da li će preduzeti neophodne radnje, da li će istražiti organizatore ovih protesta, iste one ljude koji su već godinama zagovornici raznih scenarija, zagovornici raznih oblika krvoprolića u Srbiji, istih onih koji su spremni da izazivaju nerede i haos na ulicama, ali im to na sreću ne polazi za rukom?

Jedan od njih je i malopre pokušao da kaže kako oni nemaju veze sa tim protestima, a vrlo dobro znamo pravu istinu o tome, a da ono što govorim je istina, o čemu je govorio i moj kolega Rističević malopre, možemo jasno da vidimo iz tvitova njihovih ovih dana.

Zoran Živković kaže – protest mora biti jači i dosledniji. U ponedeljak u devet ujutru treba blokirati sve raskrsnice u Srbiji i ostati tamo dok Vlada Aleksandra Vučića i njegovih SNS-ovaca ne smanji akcize. To kaže Zoran Živković pre nekoliko dana.

Idemo dalje. Miroslav Aleksić, isto jedan od njih, jedan od Jeremićevih poslanika, bolje da postavi pitanje – na osnovu čega su dobili 200 hiljada evra od Katara. Još nismo dobili odgovor na to pitanje. Umesto toga on tvituje i kaže – Trstenik na liniji i šalje slike sa protesta.

Idemo dalje. Jedan od ovih koji je malopre galamio, Balša Božović kaže – Goran Vesić zbog cene goriva blokira Slaviju već godinu i po dana, pa kad može on, možemo i vi. Ako ovo nije podrška, ja ne znam šta je podrška. Samo je pitanje bilo – odakle je tvitovao ovo, da li sa Maldiva ili iz Beograda?

Saša Janković tvituje – dok čitam prvi radni tekst budućeg zakona o lustraciji, samo da kažem i ovo – ljudi koje ovaj režim kazni zbog stvari kao što je današnji protest, biće rehabilitovani. Dakle, on najavljuje rehabilitaciju jednog dana kada dođe na vlast, ali na sreću nema od toga ništa. Nikad neće doći na vlast.

Idemo dalje, Boško Obradović - pozdrav sa Kružnog toka u Preljini za sve političke ludake širom Srbije koji su danas pokazali građansku hrabrosti i dostojanstvo. O Mariji Janjušević, „Nina mediji“ je malopre kolega takođe govorio, kako šalje sliku na latinici, ja zbog pristojnosti ne želim da pročitam šta je ona „tvitovala“, ali to je ta zaštitnica ćirilice koja na latinici „tvituje“.

Dakle, to je ta ista ekipa, to je taj tužan skup ovde koji sedi preko puta nas. Isti su svi oni po ovom pitanju, isti politički stav su zauzeli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Šta sve ispriča ovaj veliki borac za KiM, trebali ste samo da mu postavite pitanje koliko je glasova, uzgred bude rečeno, dobio na KiM.

Da pređemo na poslaničko pitanje. Pre nekoliko dana mi je stigao odgovor na postavljeno poslaničko pitanje iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, a u vezi sa brojnim aferama koje potresaju opštinu Paraćin.

U odgovoru se navodi da to Ministarstvo, kao organ državne uprave, nema neposredne nadležnosti u odnosu na moja pitanja, te me oni i dalje upućuju na MUP. Te ja danas i upućujem pitanje MUP-u – da li su upoznati sa ogromnim aferama koje su se pojavile u većem delu medija, a koje potresaju opštinu Paraćin? Radi se o različitim aferama, u kome su oštećeni budžet opštine Paraćin, pa posledično i građani Paraćina i to u milionskim iznosima, ogromnim iznosima, a učesnici tih afera su čelnici opštine Paraćin predvođeni predsednikom opštine Paraćin Sašom Paunovićem i ostalim, odnosno ostalom vrhuškom DS i ostalim satelitima koji podržavaju vlast DS u toj opštini.

Dakle, u pitanju su sukobi interesa, dokazani sukobi interesa u kome se redom nalaze gotovo svi ili barem većina opštinskih funkcionera, zatim nameštanje poslova privatnim firmama koje poseduju upravo ti rukovodioci u opštini, zatim različite zloupotrebe položaja, o čemu smo već pričali na nekoliko sednica, i opravdana sumnja da postoji trgovina uticajem. Svaki put kada pomislimo da više ništa ne može da nas iznenadi, kada je reč o štetočinama koji upravljaju opštinom Paraćin, one se potrude da nas demantuju i da to ne bude tako.

Najnoviji u nizu slučajeva te vrste je objavljen pre nekoliko dana, kada je izašlo na videlo da su potrošili 100 miliona dinara na tzv. lizing radnika. Svojevrsnim, vrlo kreativnim tumačenjem zakona, oni su tamo stotine radnika zapošljavali po tom nekom modelu tzv. lizinga radnika, kako bi zaobišli uredbu Vlade Republike Srbije o zapošljavanju.

Sada se tu otvaraju brojna pitanja, mnoga pitanja na koja treba da dobijemo odgovor. Ako znamo da su neka javna komunalna preduzeća iz Paraćina, poput JP „Vodovod“, poput JKP „Paraćin“, iznajmljivali radnike od muža sekretarke opštine Paraćin, izvesne Maje Rakić, onda nas to navodi na pomisao da je i to praksa u ostalim javnim komunalnim preduzećima u Paraćinu.

Dakle, imamo potpuno opravdanu sumnju da je to model po kome oni funkcionišu. Tako da se tu nameću pitanja, koliko su to oni onda ljudi zaposlili na ovaj način za toliki novac, za stotine miliona dinara? Koliko je to radnika? Zatim, koji su to poslovi? Kolike su plate radnicima? Konačno, ko kontroliše da li ti ljudi uopšte rade, da li se pojavljuju na poslu ili su u pitanju fiktivni ugovori na šta mi sumnjamo? Sto miliona dinara, koliko je to radnika?

Ovo su jako važna pitanja na koja Paunović mora da da odgovor, jer kao što sam rekao, postoji velika verovatnoća i opravdana sumnja jer znamo sa kim imamo posla, da je u pitanju ogromna pljačka budžeta opštine Paraćin.

Zaključak ove tužne priče je gde god da je DS vršila ili vrši vlast, rezultat je isti. Afera za aferom, opustošen budžet, zloupotrebe položaja, bogaćenje pojedinaca i osiromašenje građana. To je jedan jedini zajednički imenitelj svim žutim štetočinama gde god su vršili vlast. Da li je to Đilas u Beogradu, koji je ostavio preko milijardu evra duga? Da li je to Kuzmanović na Vračaru, koji je ostavio 780 miliona dinara minusa gubitaka? Da li je to Kena u Smederevskoj Palanci, koji je ostavio dugove od četiri milijarde dinara, zaključno sa ovim paraćinskim despotom kako ga već građani Paraćini zovu? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, jednom sam prilikom postavljanja poslaničkog pitanja svoj govor započeo rečima svetog vladike Nikolaja Velimirovića – ne kradi državu, jer je skupo plaćena. To je bilo prilikom otkrivanja velikog broja afera u gradskoj opštini Vračar, dok su žuti vršili vlast u toj opštini, a danas ću dozvoliti sebi da još jednom u ovom mandatu postavim poslaničko pitanje, odnosno započnem ovim velikim rečima srpskog vladike.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave, jer to ministarstvo obavlja poslove državne uprave koji se odnose na sistem lokalne samouprave i teritorijalne autonomije i usmeravanje i podršku jedinicama lokalne samouprave u obezbeđivanju zakonitosti i efikasnosti rada.

Da li su u ministarstvu upoznati sa ogromnim brojem afera koje potresaju opštinu Paraćin? Ako su upoznati, šta planiraju da učine povodom toga? Dakle, u pitanju je čak sedam afera koje su otkrivene za relativno kratko vreme o čemu su mediji pisali, a u pitanju je više desetina miliona dinara pronevere i zloupotrebe.

Paraćinom vlada jedan klan okupljen oko istaknutog funkcionera DS - Saše Paunovića. On je na vlasti u toj opštini već 18 godina, a jedino po čemu je poznat jeste upravo veliki broj afera u kojima su on i njegovi saradnici vinovnici. Dakle, u pitanju je model koji su usavršili u toj opštini, a to je da gotovo svaki funkcioner opštine ima jedno ili više privatnih preduzeća, privatnih firmi koje po pravilu dobijaju, skoro bez izuzetaka, sve unosne poslove u toj opštini.

Mislim da bi mogli da se prijave za Ginisovu knjigu rekorda po broju opštinskih funkcionera koji su uz to i vlasnici preduzeća, dakle pobedili bi na tom takmičenju.

Najnoviji primer je, kako pišu mediji, sekretar SO Paraćin, čiji muž ima privatnu firmu koja se bavi obezbeđivanjem ljudskih resursa za potrebe klijenata. Dosadašnji ugovori koje je ta firma naplatila iz opštinske kase, dakle, u pitanju je 2017. i 2018. godina, iznose 18.734.000 dinara, dakle skoro 19 miliona dinara, ili oko 160.000 evra. Dakle, možete da pretpostavite da je u postupku javne nabavke ta firma bila jedini ponuđač, to nas više ne iznenađuje, to je kod njih sad postalo pravilo. Dakle, javna nabavka, jedna jedina firma je ponuđač, ta firma bude izabrana i u pitanju je firma čiji je muž ili žena opštinski funkcioner. Ovde je ponovo na delu klasičan oblik sukoba interesa, rekao bih školski primer sukoba interesa, kao i više puta ranije.

Ako znamo da zakon glasi da funkcioner ne sme biti ni u kakvom odnosu zavisnosti prema licima koja bi mogla uticati na njegovu nepristrasnost u obavljanju javne funkcije, niti koristiti javnu funkciju za sticanje bilo kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Ovde je upravo u pitanju povezano lice, dakle.

Zatim, imamo onog stručnjaka što je tamo direktor JKP Vodovod, taj nije prijavio ženinu firmu, zaboravio je da prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije, iako ima krivične prijave od ranije zbog finansijskih malverzacija. Dakle, opet sukob interesa. Dakle, zaključak je, gde god Demokratska stranka vrši vlast uvek imamo zloupotrebu položaja, zloupotrebu budžeta, sukob interesa, lopovluk jednom rečju. Bio to Đilas u Beogradu, bio to Ješić u Inđiji, bio to Kuzmanović na Vračaru, bio to Kena u Smederevskoj Palanci, bio to Paunović u Paraćinu, rezultat je isti – opustošen budžet, zloupotreba budžeta, a džepovi puni.

Konačno stigao nam je i zvaničan odgovor Agencije za borbu protiv korupcije na moje prošlo pitanje, potvrdili su da je bilo sukoba interesa kada je reč o Šaletiću, izvesnom, koji je zamenik predsednika opštine.

Samo za kraj da postavim pitanje Agenciji za borbu protiv korupcije – kada će na osnovu utvrđenog pokrenuti postupak zbog povrede Zakona o Agenciji protiv zamenika predsednika Opštine Paraćin? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana sam postavio poslaničko pitanje u vezi sa brojnim aferama u opštini Paraćin. Konkretno, Agenciji za borbu protiv korupcije, a pitanje je glasilo – da li je zamenik predsednika te opštine u sukobu interesa?

Ovi stručnjaci iz opštine Paraćin su vrlo nespretno pokušali da demantuju i na neki način negiraju moje navode, ali samo su se spetljali u tome. Sad, kao po onoj narodnoj izreci – ne grdi majka sina što je otišao da se kocka, već što je otišao da se vadi, oni pokušavaju da se izvade iz te situacije, ali se zapravo sve dublje i dublje zakopavaju u svoje laži.

Naime, tek kada je objavljena informacija o evidentnom sukobu interesa, taj Šaletić podnosi zahtev da se obriše iz APR. Međutim, taj zahtev mu je prvenstveno odbijen. Taj Šaletić je izjavio kako je on tobože već ranije podneo ostavku na mesto direktora te privatne firme, ali kao da podaci u APR nisu ažurirani. To je,naravno, laž, jer u APR podaci se redovno ažuriraju, a svaki zahtev za izmenu u registru ažurira se u roku od pet dana od podnošenja zahteva, i to je odmah vidljivo na sajtu, u elektronskoj formi to svako može da vidi. Inače, zarad informacije, zarad građana, taj Šaletić je tek jutros, ali bukvalno jutros, nešto pre devet sati, 26. aprila, izbrisan iz APR.

Ispred mene je rešenje – usvaja se registraciona prijava, briše se Tomislav Šaletić sa tim i tim matičnim brojem, a imenuje se, odnosno upisuje se LJubica Spasić. Dakle, ali tek jutros. Toliko o tome.

Sada je jasno da imamo posla sa lažovima, sa ljudima koji su spremni da grubo obmanjuju javnost, da lažu građane Srbije zarad svoje lične koriste. To je odlika ljudi koji vode, nažalost, opštinu Paraćin. To je odlika režima Saše Paunovića koga već tamo građani zovu paraćinski despot i nije slučajno dobio takav nadimak.

U međuvremenu smo došli do saznanja da je firma ovog zamenika predsednika opštine Paraćin, dakle, prvog saradnika Saše Paunovića, dobila gotovo sve značajne poslove u ovoj opštini.

Dakle, tenderi koje je „Spektar invest“ to je ta firma, dobio samo u 2017. godini - adaptacija apoteke - 15 miliona 644 hiljade dinara, uređenje kanala za odvod -osam miliona 886 hiljada, dakle, skoro devet miliona dinara, izgradnja crpne stanice - dva miliona 634 hiljade, izgradnja trotoara - 30 miliona dinara, doduše ovde nije bila sama, tu je u pitanju bila grupa izvođača, radovi na javnim površinama - 300 hiljada dinara. Dakle, ukupno 57 miliona 465 hiljada dinara samo u 2017. godini i zato ja svoje pitanje upućujem MUP sa željom da pripadnici Ministarstva istraže da li je bilo zloupotrebe položaja, da li je bilo zloupotrebe funkcije, da li je bilo trgovine uticaja, jer prosto je nemoguće da baš ta firma, u kojoj je zamenik predsednika opštine direktor, dobije uvek sve najkapitalnije poslove u toj opštini. Prosto je nemoguće.

Opet se pokazalo da gde DS vrši vlast uvek su u pitanju kombinacije, uvek su u pitanju zloupotrebe položaja, sukob interesa, lopovluk jednom rečju, da li je to Kena u Smederevskoj Palanci ili Paunović u Paraćinu. Taj Panunović je već 20 godina na vlasti u Paraćinu i jedino po čemu je poznat, poznat je po tome da ništa pod milim Bogom nije uradio za tu opštinu. Ovih dana piše pisma neka. Žali na SNS svim živim institucijama, najrazličitijim institucijama. Te Brisel, te Strazbur, te Savet Evrope, samo se UEFA-i još nije žalio na SNS.

Želim da mu poručim, na sreću da o tome neće odlučiti ni Savet Evrope, ni Brisel, ni Strazburg, već isključivo građani Paraćina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Milićeviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poslednjih nekoliko dana, u medijima je prisutno više afera koje se tiču opštine Paraćin.

U toj opštini je na vlasti DS, to je jedina opština gde je ta stranka na vlasti. Izvesni Saša Paunović koga već Paraćinci zovu „paraćinski despot“, zato što je skoro već 20 godina na vlasti, a ništa dobro za Paraćin nije učinio. Apsolutno ništa.

Najnovija u nizu afera se odnosi na zamenika predsednika te opštine, dakle prvog čoveka Saše Paunovića i to je jedan flagrantan primer sukoba interesa, trgovine uticajem i zloupotrebe službenog položaja.

Naime, kako pišu mediji, zamenik predsednika opštine Paraćin, izvesni Tomislav Šalatić, je istovremeno i direktor jedne privatne firme, koja dobija većinu poslova na opštinskim tenderima.

U pitanju je firma „Spektar invest“, na sajtu Agencije za privredne registre, se jasno vidi da je Šaletić jedan od direktora i član odbora direktora te firme. Jedan od tendera se i odnosio i na rekonstrukciju Gradske apoteke u Paraćinu, kada je posao upravo dobila ova firma, a vrednost čitavog posla je bila 13 miliona dinara. Dakle, ispred mene je i odluka o dodeli ugovora za javnu nabavku, koja potvrđuje sve ove navode.

Dakle, da stvari ovde budu potpuno jasne, imamo zamenika predsednika opštine, koji je istovremeno i direktor privatne firme i baš ta privatna firma sve vreme dobija sve poslove baš u toj opštini.

Klasičan sukob interesa i zato je moje pitanje upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je u pitanju sukob interesa u ovom slučaju, pogotovo ako imamo u vidu da zakon propisuje da ako organ ili telo raspravlja i odlučuje o stvari u kojoj funkcioner ili povezano lice ima privatni interes, funkcioner je dužan da postojanje privatnog interesa saopšti pre svog učešća u raspravi?

Dalje, ja pozivam Ministarstvo unutrašnjih poslova i nadležne organe MUP da istraže ovaj i sve ostale slučajeve u Paraćinu, da se vidi da li je bilo trgovine uticajem i da li je bilo zloupotrebe službenog položaja?

Znate, taj Saša Paunović, on je na vlasti već skoro 20 godina u Paraćinu. Dakle, ko zna šta ćemo tamo sve naći.

(Nataša Sp Jovanović dobacuje sa mesta, ali se ne razume.)

Hvala, koleginice Jovanović, u pravu ste.

Ko zna šta će se tamo naći kada nadležni organi uđu i vide šta je sve rađeno za ovih 20 godina. Paraćinci znaju da se tamo, u toj opštini, poslovi isključivo dobijaju na taj način.

Javna je tajna da se poslovi nameštaju po raznim rodbinskim i kumovskim linijama.

Opet se pokazalo da gde god je DS na vlasti, gde god DS vrši vlast, u kojoj god opštini, bila to Smederevska Palanka ili Paraćin, uvek su u pitanju kombinacije, uvek su u pitanju zloupotrebe službenog položaja, uvek su u pitanju namešteni poslovi, namešteni tenderi i ostali lopovluk i onda ne čudi zašto je tamo pokrenuta inicijativa za raspisivanje vanrednih lokalnih izbora, koju su građani Paraćina podržali, svesrdno podržali. Dakle, ogroman broj potpisa je prikupljen povodom te inicijative.

Jedino ko se boji te inicijative i raspisivanja vanrednih lokalnih izbora je upravo Saša Paunović. Plaši se da će isplivati na videlo sve ono što je radio poslednjih 20 godina u toj opštini i ja ovom prilikom želim da ga pozovem da se ne plaši glasa naroda, da se ne plaši volje naroda, nego da raspišemo vanredne lokalne izbore u toj opštini i da vidimo koja stranka će osvojiti većinu, a onaj ko nema razloga da se plaši, ko nije vršio nikakav kriminal ili ko nije učestvovao u nikakvom kriminalu apsolutno nema razloga za strah. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre prelaska na poslaničko pitanje želim da kažem da, za razliku od jedne koleginice, koja je danas govorila, Đilasove predstavnice ovde, ja znam proceduru i znam da se primedbe o radu biračkih odbora prilažu uz zapisnik o radu biračkih odbora a ne ovde, tri dana nakon izbora pred televizijskim ekranima. Tako da ja neću pričati o tome.

Želim samo da čestitam određenim predstavnicima političkih partija ovde, što su ponovo uspeli da pobede nevažeće listiće. Ovo im je već drugi put. Ja im čestitam na tome iako je rezultat bio tesan, borba je bila žestoka, ali uspeli su da pobede nevažeće listiće

Dame i gospodo, moja pitanja su upućena Ministarstvu finansija, ali i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Naime, u pitanju je nekoliko afera koje muče javnost Srbije, koje muče građane Srbije, a o tome su pisali i štampani mediji poslednjih nedelja, poslednjih meseci, dakle i „Novosti“ i „Alo“ i „Informer“, mahom štampani mediji su se bavili tom temom, a o čemu, nikada nismo dobili odgovor.

U pitanju su dva dobro poznata tajkuna, pogađate, jedan je Dragan Đilas, on je sinonim za tajkune u Srbiji i drugi je Šolak, vlasnik SBB, kablovske televizije. Dakle, dva tajkuna i njihove finansijske transakcije.

Dakle, kako mediji pišu, Šolak je kupio zgradu na Novom Beogradu u ulici Antifašističke borbe, koja je bila u vlasništvu Dragana Đilasa, a u kojoj je bilo i sedište njegove firme, „Dajrek medija“, iako su oni pokušali da prikriju da je Šolak pravi kupac, jer je transakcija izvršena preko ko zna kakvih firmi i ko zna kojih firmi, ali svi tragovi pokazuju taj put da je Šolak zaista pravi kupac, a posebno je problematično to što je Šolak tu zgradu i pre same kupovine založio kod banke, na osnovu toga dobio kredit, kojim je posle i platio Dragana Đilasa za tu zgradu. Ovde se postavlja i nameće pitanje – kako je uopšte uspeo da dobije kredit, s obzirom na sve navedeno?

Drugo moje pitanje u skladu sa tim je – da li su u pitanju fiktivne transakcije, da li je u pitanju fiktivna prodaja, s obzirom da je sedište Đilasove firme „Dajrek medija“ i dalje prijavljeno na toj adresi, odnosno da se i dalje nalazi u toj zgradi?

Posebno je simptomatična cena. Cena ove zgrade, odnosno suma koja je isplaćena za kupovinu iste. Dakle, prema proceni poreske uprave, ali i nezavisnih stručnjaka, sasvim je jasno da je zgrada preplaćena, da je Šolak preplatio realnu vrednost te zgrade, isplativši 4,4 miliona evra samo za prvu ratu na ime kupovine zgrade. Gde je tu logika? Gde je tu finansijska logika, gde je tu poslovna logika, da neko kupuje nešto mnogo više nego što ono realno vredi? Ja znam da Kena voli da kupuje stvari, patike od 1500 evra, koje realno vrede 50-ak evra, ali nismo svi Kena, nemamo svi novac kao Kena. Dakle, gde je tu logika?

Ovde je sasvim jasno da su zapravo tajkunske pare, tajkunski novac, da je uložen u kampanju Dragana Đilasa, i ako uzmemo u obzir to kakav je tajming ovih sumnjivih transakcija, sve ukazuje na to. Dakle, da su tajkuni skupili novac, obezbedili način, našli neki modus kako će da prenesu pare na Đilasov račun, kako bi Đilas nakon toga vodio kampanju.

Na sreću, to im nije prošlo. Beograđani su u nedelju rekli šta misle o tome. Beograđani su u nedelju poslali vrlo jasnu poruku, da neće povratak na staro, da neće tajkunsku vlast, da neće da dozvole da se vrate oni koji su zaduživali Beograd, zadužili Beograd za 1,2 milijarde evra, da neće da dozvole da se vrate oni koji su opustošili, pustošili godinama budžet Grada Beograda, da neće da se vrate oni koji su samo umeli i to i sad rade i malopre smo dokazali, samo umeli da smišljaju neke sumnjive kombinacije, da neće tajkuna za gradonačelnika Beograda.

Ja se zahvaljujem građanima Beograda i čestitam im na vrlo odgovornoj odluci u nedelju, pošto su podržali listu „Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd“. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Agenciji za borbu protiv korupcije i ono glasi – da li je bilo lažiranja Finansijskog izveštaja DS za 2012. godinu i zašto se razlikuju podaci BIRN-a od podataka na sajtu DS? Naime, na BIRN-ovom sajtu javno.rs su navedeni jedni podaci, a na sajtu DS potpuno različiti podaci o finansijerima, o visini donacija. Koji je od ta dva podatka merodavan? To je jako važno zato što se ovih dana vodi strahovita kampanja i hajka na pojedine članove SNS koji su, eto, očigledno počinili strašan greh jer su donirali 19.000 dinara SNS. Devetnaest hiljada dinara je nešto više od 150 evra, doduše neki su donirali i 40.000 dinara, ali to je najveći iznos, pri tome potpuno u skladu sa zakonom.

Mi ovde imamo spisak donatora DS koji su tokom jedne godine, 2012. godine, donirali toj stranci nerealne iznose, potpuno neverovatne iznose. Ja ću se fokusirati na funkcionere koji su vodili opštinu Vračar i funkcionere koji su vodili DS na Vračaru, dakle, bliske saradnike tajkuna Dragana Đilasa u to vreme, pa tako imamo da je izvesni Bogdan Tatić, predsednik Opštinskog odbora DS na Vračaru, donirao dva puta po više od 600.000 dinara DS. Doduše, na sajtu DS je prikazano manje, pa otuda ja i postavljam pitanje u čemu je ta razlika. Dakle, više od milion dinara, 1,2 miliona dinara je donirao, i to kao sitan rukovodilac u JP „Poslovni prostor Vračar“. Setite se, isto ono javno preduzeće koje su uništili, koje su ostavili u dugovima i minusima od više stotina miliona dinara, dakle.

Idemo dalje, Vladimir Medaković, taj je u jednom cugu dao 700.000, više od 700.000 dinara. Ako vas zanima funkcija, u pitanju je direktor tog istog preduzeća JP „Poslovni prostor Vračar“. Dakle, sad je već jasno da nije u pitanju nikakva slučajnost da baš funkcioneri „Poslovnog prostora Vračar“, funkcioneri koji su uništili to preduzeće, koji su između ostalog obuhvaćeni i onom krivičnom prijavom od pre nekoliko dana, da su baš oni među najvećim donatorima DS. Otkud ta slučajnost?

Idemo dalje. Izvesni Zoran Dujak, taj je valjda bio u Upravnom odboru „Poslovnog prostora Vračar“, da li predsednik, da li član, taj je dao nešto manje od 600.000 dinara, dakle 592.000 dinara konkretno. Dakle, cela ekipa iz poslovnog prostora je tu, svi su na okupu.

Idemo dalje. Izvesni Đorđe Belamarić, taj je valjda bio pomoćnik predsednika opštine Vračar, mada je to teško uhvatiti, oni su 40 pomoćnika predsednika opštine izmenili u roku od jedne kalendarske godine. Taj je dao 633.000 dinara. Valjda je imao veliku platu, kako drugačije.

Tu je i Bane Kuzmanović, tadašnji predsednik opštine Vračar. Taj je dao skromnih 215.000 dinara Demokratskoj stranci. To su mu bile oko dve mesečne plate. E sad, od čega je živeo ta dva meseca ne znam, treba videti, treba ga pitati.

(Radoslav Milojičić: Kako vas nije sramota?)

Tu je i Marko Đurišić, kolega preko puta nas, sa 341.000 dinara, lepo je živeo Đurišić. Dakle, da ne čitam sve, svi koji su nešto radili u opštini Vračar.(Radoslav Milojičić: Lopovi.)

Dali su ogromne svote Demokratskoj stranci.
Imate opomenu.

(Radoslav Milojičić: Nisam u sistemu da bih dobio opomenu.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moja današnja pitanja se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, to jest upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova, a nastavljaju se na pitanja mog kolege Pekarskog koji je započeo seriju pitanja prošlog utorka, a odnosi se na afere bivše gradske vlasti u Beogradu oličene pre svega u tajkunu Draganu Đilasu i žutom preduzeću, odnosno DS.

Pošto je poznat podatak da su od 2013. godine do danas uhapšena i procesuirana čak 44 saradnika Dragana Đilasa istovremeno i funkcionera DS, da ne bude zabune mi imamo precizno i poimence spisak tih lica ali nemam dovoljno vremena da ih sve čitam, u čak osam različitih afera, a u kojima je Grad Beograd na direktan način oštećen za preko osam i po miliona evra.

Moje pitanje je da li će neko iz bivše gradske žute vlasti odgovarati zbog toga što nisu godinama tražili efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, to jest naknade za uređenje građevinskog zemljišta u periodu od 2004. do 2011. godine. Time su nam Đilas i kompanija ostavili minus i dug od oko 280 miliona evra jer su dozvolili praktično da investitori na taj način ne plaćaju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Da ne bude zabune nije to sav dug, to je deo onog ukupnog duga od preko milijardu evra o čemu smo pričali na nekoj od prethodnih sednica. Dakle, ovde je u pitanju 280 miliona evra.

Osnovano se može sumnjati jer znamo sa kim imamo posla da je veći deo tog novca završio u džepovima upravo onih koji su to i omogućili. E, sada, naša gradska vlast, aktuelna gradske vlast, vlast SNS je naravno prekinula ovakvu praksu i danas grad funkcioniše na drugačiji način. Znači, danas se traže efikasna sredstva obezbeđenja u tom slučaju, znači, hipoteke i balkanske garancije i sve ostalo s tim u vezi. Zato danas grad funkcioniše neuporedivo bolje nego u vreme tajkuna Đilasa, zato imamo više kapitalnih investicija, zato imamo više projekta. Imamo više gradilišta, više obnovljenih škola, više izgrađenih vrtića, više radnih mesta, ako hoćete. Zato naš most košta 40 miliona evra, a njihov most je koštao 160 miliona evra, a u pitanju je isti most, iste strukture, iste dužine, iste širine. Zato što mi ne uzimamo skupe i preskupe kredite da bi kupili ko zna kakve tramvaje koje posle uzgred budi rečeno ne možemo ni da koristimo jer nisu pogodni za šine kakve posedujemo. Sećate se te afere. Bilo je muljanja i oko konkursne dokumentacije i oko tehničkih uslova i oko toga da je izabran skuplji ponuđač i da je faktički prekršen Zakon o javnim nabavkama a da su se tramvaju raspali odmah na početku svoje upotrebe.

U tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 80 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo 80 miliona evra građana Beograda. Mi znamo koliko je teško zaraditi taj novac da bi ga tek tako bacili. Zato su nam budžetski prihodi, prihodi grada Beograda uvek uvećani i u konstantnom su rastu. Zato je budžet grada Beograda i ove godine veći za više od 200 miliona evra. Zato su i prihodi od građevinskog zemljišta koje smo pominjali veći. To je novac od koga posle mogu da se grade i škole i bolnice i vrtići i javna površina i zeleni i parkovi.

Još jednom samo za kraj, jedna sjajna vest o kojoj se proteklih dana u Skupštini nije govorilo, a to je napredak Srbije na svetskoj Duing biznis listi. Dakle i ove godine je Srbija napredovala za četiri pozicije na svetskoj Duing biznis listi. To je još jedna potvrda da reforme koje smo započeli daju rezultate. Zahvaljujem.