Molim vas, veoma su retke bile situacije da se 20 i 30 tačaka koje veze nemaju ni sa čim objedine u jednu raspravu i zbog toga su amandmani SRS i oni suštinski, jezički i oni koji daju mogućnost da se govori da bi ministar znala zašto takvi amandmani.

U tih 27 minuta poslaničke grupe SRS i u 15 minuta za ovlašćenog predstavnika i te kako umemo da govorimo o raznoraznim zloupotrebama, o tome da ste, iako ste nasledili takvu situaciju od propalog žutog preduzeća, sve njihove kadrove, gde ste mogli, pokupili i stavili u svoje redove, pa tako imate nameru da za gradonačelnika Beograda izaberete Gorana Vesića, koji je bio perjanica DOS-a i DS.

Prema tome, ne samo to, nego nizom primera veoma stručne argumentacije vam ukazujemo na to da ste se uljuškali u tome što imate trenutno takvu podršku naroda. Nije sporno koliko je ko dobio na beogradskim izborima, ali hajde izađite na izbore bez imena Aleksandar Vučić na toj listi. Molim vas, gospodine Orliću, neka se zove lista SNS – Vladimir Orlić, pa da vidimo koliko ćete dobiti glasova. To je zaista besmisleno. Vi ste sada u situaciji, kao zamenik šefa, izašao je Martinović, da mu doskočite javljate se po Poslovniku, bez ikakve veze, razloga, ničim izazvani da bi imali neku danas minutažu i da bi ste pojavili u direktnom prenosu.

Mene je vrlo dobro razumeo gospodin Marinković, na kraju mislim da je to shvatila i Zorana Mihajlović. Dakle, SRS ima stav o ovom zakonu. Smatramo da je bilo potrebno da se donese ovakav zakon. Isto tako smatramo, kada ste već pomenuli Zakon o stanovanju, ja sam govorila juče, bio je kolega Vulin ovde, da je bila greška što su ukinute mnoge odredbe Zakona o javnom stanovanju i što je upravo to dosovsko žuto preduzeće, u tome je učestvovao Vesić, učestvovao je Mlađan Dinkić, pokralo stambeni fond i iz tog fonda za najugroženije, ukupno 17 godina, moglo je da reši stambeno pitanje za najugroženije kategorije službe bezbednosti.

Gospodine ministre, podneli smo ovaj amandman zbog toga što smatramo da treba u ovom članu u drugom stavu da se briše mogućnost hitnosti donošenja svih drugih zakona koji su vezani za ovaj zakon, jer to jednostavno ne bi imalo smisla dok se ne izvrše izmene određenih zakona.

Naime, ministar Stefanović je juče odgovorio na moje pitanje o rešavanju stambenih pitanja za vojne beskućnike i članove njihovih porodica, jer mnogi od njih nisu dočekali da budu u životu a da dočekaju svoj stan, kako će to da se rešava za decu palih boraca, za invalide poslednjih ratova. On je rekao da će da se osnuje određeni fond iz kojeg će da se sufinansiraju, ja sam ga bar tako razumela i moje kolege, stanovi kroz ovaj projekat izgradnje jeftinih stanova.

To, jednostavno, nije moguće, gospodine ministre, dok se ne izvrši izmena Zakona o javnoj svojini, koji je katastrofalan, koji je donela ova žuta dosovska vlast 2011. godine. Mi smo tada bili protiv tog zakona i njegove izmene su bile 2013. godine.

Volela bih, ako ste u mogućnosti sada, ili u toku ove rasprave, da mi odgovorite, pošto po tom Zakonu o javnoj svojini nisu obuhvaćeni objekti koji su u vlasništvu Vojske Srbije, odnosno Ministarstva, kakva su vaša saznanja vezana za Kasarnu „Radomir Putnik“ u Kragujevcu i mogućnosti da se izvrši kompenzacija te imovine sa gradskom upravom grada Kragujevca, koju vodu nesposobni Radomir Nikolić, ali čisto iz razloga, da bi se iz tog fonda, recimo iz te imovine, izgradili stanovi za vojne beskućnike? Hvala.

Gospodine Marinkoviću, javljam se po članu 27.

Znate, dok predsedavate ipak morate da vodite računa da kada je rasprava o amandmanima da sednica ima neki normalan tok, da kažemo da je ima u ovom trenutku, ali da ima neku logiku.

Ako se javlja gospodin Milojičić po mom amandmanu i to mora da ima nekog smisla. Može da on priča pod razno ono što je pripremio, napisao, ali mora onda da zna ako se nadovezuje na moju priču, da upravo Dragan Šutanovac je ostavio te ljude, vojne beskućnike bez stanova.

Kada je trebalo da reši to pitanje i kada je trebala da se izvrši ta kompenzacija sa imovinom grada Kragujevca, evo tu sedi Veroljub Stevanović, pa neka vam potvrdi, koji je kao gradonačelnik Kragujevca više puta pozivao Šutanovca da se to uradi, mi smo dobili informaciju, ja sam tada insistirala na tome, u tome su me podržale sve kolege srpski radikali, da se to reši kroz način da se izvrši ta razmena.

Mi imamo kasarnu koja toliko vredi, odnosno da grad Kragujevac to plati da bi moglo to da se uradi, a od tog novca da Vojska Srbije izgradi stanove za vojne beskućnike. Dan danas ti ljudi žive neuslovno, kad budete dolazili u Kragujevac to možete da pogledate, u Daničićevoj ulici, u delu kasarne, gde su smešteni slavni srpski oficiri. Znači, mnogi od njih su bili sa visokim činovima i članovi njihovih porodica. Neću da pominjem njihova imena, iako ja znam članove tih porodica. Više puta sam išla u te posete kod njih. Oni su došli sa malom decom, danas su ta deca uslovno rečeno intelektualci.

Prema tome, povedite računa i nemojte onda da mi kažete da ja nisam, ja ništa ružno nisam želela ni da komentarišem niti da kažem, govorim jezikom argumenata i činjenica kao i svaki srpski radikal i želela sam na takav način da komentarišem da je pogrešno protumačio moje izlaganje i javio se upravo po amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, kolega Milojičić.

Gospodine ministre, veoma je važno da neke nedoumice sada ovde raščinimo i da nam kažete na koji način će, evo tu su i kolege iz SNS koje su juče slušale gospodina Stefanovića. Upravo ovaj član 3. govori o tome ko su ona lica i do detalja opisuje po članovima, koji imaju pravo da konkurišu za kupovinu ovakvog stana, ali kako će to da se organizuju centri u ovih šest gradova?

Naime, gospodin Stefanović je juče rekao, pa zbog nedostatka vremena nisam imala mogućnost njega to da pitam, pitam vas, po sistemu, znate onu narodnu staru izreku ko prvi devojci devojka njegova, on je isto tako rekao ko prvi aplicira stan je njegov, odnosno mogućnost da kupi, nema klasične rang liste. Pitale su kolege srpski radikali. On je rekao ne. Ko se prvi prijavi. Vi sada, evo tu sedimo mi narodni poslanici, mnogi od vas su bili odbornici, kandidovali se na razne funkcije.

Da bi neko aplicirao za bilo koji kredit on mora da ima urednu dokumentaciju. Najpre ko je ta osoba da se identifikuje, iz ustanove u kojoj radi, izvod iz matične knjige, državljanstvo itd. Vi sami vrlo dobro znate, kada prikupljate dokumentaciju za vaše kandidovanje na listi za narodnog poslanika ili za odbornika, da nekada može da se desi da organ uprave vam taj dokument koji vam je potreban ne izda u trenutku kada to treba, da morate da čekate itd.

Zamislite vi sada, oni treba da se nadmeću i onaj koji nije imao sreće, a recimo iz Kuršumlije je, iz Vranja, iz Bačke Topole, iz Kragujevca, nebitno, iz LJubovije, da ne dobije jedan dokument, ne svojom krivicom nego neke službe, on će da ostane bez mogućnosti da kupi stan zato što ga je neko pretekao. Onda dolazimo do situacije da je to kao neka lutrija i jednostavno to morate da promenite i da ipak postoje neka druga pravila.

Gospodine ministre, rekoste da 30 godina unazad na području opštine Kraljevo nije dodeljen nijedan stan za pripadnike Vojske. To je žalosno, ali kako to možete da rešite, da biste one socijalno najugroženije, a to je juče rekao gospodin Stefanović, da ćete da formirate nekakav fond za one koji ne mogu da kupe, a koji ipak moraju da dođu i za decu palih boraca. Jednostavno vratite zakon o stanovanju koji je ukinuo dosovska žuta lopovska vlast, imaćete osnova, imate mogućnosti, imate fond, imate imovinu Vojske Srbije koja nije u upotrebi i koju možete da izvršite kompenzacijom i prodajom i da obezbedite tim ljudima stanove.

Gospođo predsedniče, gospodine potpredsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, mi imamo ovde veoma oštre kritike na sam koncept ovog zakona, zato što smatramo da najpre se sa ovim zakonom kasni i to se ne odnosi samo na ovu Vladu, već ogromni fondovi su potrošeni za vreme vladavine „žutog preduzeća“ koje je ispraznilo najpre sav novac koji je ostavljen posle 2000. godine i puča u stambenom fondu. I vi vrlo dobro znate, gospođo Gojković, da do 2000. godine su postojali drugačiji zakoni koji su regulisali ovu oblast. I sada će zbog ovakvog načina rešavanja u budućnosti stambenog pitanja, iako je obuhvaćen samo sektor snaga bezbednosti, i mnogi iz tog sektora ostati uskraćeni da reše ovo pitanje. Evo i zbog čega.

Naime, ovim zakonom nisu obuhvaćeni vojni beskućnici. To je jedna kategorija i taj izraz se odomaćio nažalost zbog toga što su to ljudi slavni srpski oficiri i učesnici poslednjih otadžbinskih ratova na prostoru bivše Jugoslavije koji su od strane ustaških, hrvatskih vlasti proterani sa svojih ognjišta, nisu imali mogućnosti da ni tamo kao oficiri reše svoje stambeno pitanje, a onda su došli u Srbiju posle završetka ratnih dejstava i sada se i dan danas nalaze po raznim prihvatnim mestima u kasarnama širom Srbije, ovde u Beogradu u hotelu „Bristol“, ne držite me za reč, ali sigurno ima više od dvadesetak porodica koje se tamo još uvek nalaze i za njih je misaona imenica da u budućnosti ovo stambeno pitanje reše. Najpre zbog činjenice da neki, nažalost, od njih nisu živi.

Vi niste ovim zakonom dali mogućnost da deca boraca u poslednjim otadžbinskim ratovima i oni koji su branili srpske nacionalne i državne interese zapadno od Drine i Dunava i oni koji su poginuli u borbi protiv šiptarskih terorističkih snaga na Kosovu i Metohiji, dakle, njihovi potomci neće moći da konkurišu za ove stanove. To je glavni problem i zato smo tražili da se ovaj naslov menja, a kasnije ćemo moje kolege i ja u toku dalje rasprave i po članu 1. konkretno da ukažemo na to kako je ovo moglo na drugačiji način da se reši. Hvala.

Evo, mogu ovde i da nastavim ovu priču, ali i da potenciram jedan drugi problem.

Naime, sama ideja da se obuhvati sektor snaga bezbednosti nije dovoljan zato što se time pravi i jedna kadrovska selekcija u društvu. Vi takođe, gospođo Gojković, i mnogi poslanici koji su bili poslanici u sazivima do 2000. godine, vrlo dobro znate da je Srbija u okviru Savezne Republike Jugoslavije i pre toga u okviru SFRJ i te kako efikasno rešavala ova pitanja.

Kada smo mi pre neki dan slušali sve ove nebuloze koje su govorili predstavnici ove lopovske žute vlasti, kako je neko uzimao i delio neke stanove, oni elementarne stvari ne znaju, da je to bilo preko potrebno, jel tako, gospodine Stefanoviću, i da je država sve što je mogla investirala u određena naselja po svim gradovima Srbije da se prave tzv. vojne, policijske zgrade, pa smo čak neke stanove, u Kragujevcu konkretno jedna zgrada je završena za pripadnike snaga unutrašnjih poslova neposredno pred zlikovačko NATO bombardovanje.

Ali, ono što je ovde sada problem je način na koji će ti ljudi da apliciraju, to su neke nedoumice koje treba u toku ove rasprave u pojedinostima da se rasprave i da se rasvetle, kod koje poslovne banke, da li će svi oni biti u stanju, oni anketirani? Jer, znate, vi odete u neku poslovnu banku i sad mnogi građani Srbije dok mi razgovaramo o ovome upravo se nalaze u redovima kod raznih banaka u Srbiji. Nedaća ih je na to naterala, da plate komunalije, ide matura, šalju decu na ekskurzije, upisuju ih na fakultete. Za jedan keš kredit, kako se to popularno kaže, vi treba da donesete gomilu dokumentacije, a za stambeni kredit istorija poslovanja tog nekoga, gde je bio, kako je trošio novac po tekućem računu.

Nije to samo tako jednostavno marketinški, vi kažete, e, to je 500 evra po kvadratu, moći ćete da aplicirate za taj kredit i dobićete stan. Ne, on nema tu gotovinu, ne postoji nijedna državna neka razvojna banka, kao što postoji u Ruskoj Federaciji, mi vam to upravo govorimo, kao što je nema ni za agrar, tako je nema ni za građevinarstvo, ni za građevinsku industriju. Zbog toga će oni doći u situaciju da možda prođu na konkursu kod komisije koja će odlučivati i praviti selekciju ko ima u prvom delu mogućnost da podnese zahtev, ali kada dođe do realizacije to će zaista biti veliki problem, najpre zbog niskih primanja, najpre zbog činjenice da kod mnogih pripadnika sektora snaga bezbednosti njihove supruge nisu zaposlene, a i zbog činjenice da to neće i u tom sektoru moći svi da urade, neće moći da podnesu zahtev i da kupe stan pod ovim uslovima ni pripadnici snage Vojske koji su tzv. ratni veterani. Zato je to selektivno i nije korektno i nije pošteno prema ogromnom broju ljudi što će biti izostavljeni ovakvom mogućnošću da dođu i reše svoje stambeno pitanje.

Veliki problem je takođe kod ovog zakona i kod njegove realizacije to što nisu sagledane mogućnosti da se jednom delu najugroženijih, pre svega invalidima poslednjih otadžbinskih ratova ovo pitanje reši besplatno, pre svega mislim na pripadnike vojske, jer ih je najviše, i malopre sam govorila o kategoriji tzv. vojnih beskućnika, preko 800 porodica je, baš smo se time puno bavili u periodu od 2005. do 2012. godine, i razgovarali sa mnogim od njihovih predstavnika i dan danas taj problem nije rešen, a postojala je i dobra volja.

Tu je i gospodin Stevanović, jel, tako gospodine Stevanović, dok je bio gradonačelnik Kragujevca, bila je jedna inicijativa, iako je SRS i tada bila opoziciona. Verujem da je to bilo i u nekim drugim gradovima u Srbiji, da se izvrši zamena imovine, konkretno kod nas, kasarna „Radomir Putnik“ u Kragujevcu, sa imovinom Vojske Srbije, da se zapravo napravi kompenzacija između grada Kragujevca i sektora za imovinu Vojske, međutim, onaj natovski ministar Šutanovac, nije hteo ni da čuje, pa je vršio neku procenu koja je za par miliona evra veća nego što je realna vrednost. Ti ljudi su čekali, čekali, i zbog te žute lopovske vlasti ništa nisu dočekali.

NJima je obećano još tada da će upravo iz te imovine i domova Vojske, a imamo primer mahinacije sa Domom Vojske u Smederevskoj Palanci, jel, tako, pa tako i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Znači, nije iskorišćena ta masa tog kapitala, da se bar onima koji su teško ranjeni, i članovima njihovih porodica i onoj deci koja su ostala bez svojih očeva rešo stambeno pitanje.

Gospodine Marinkoviću, sada će da padne teret na vas, ali nije baš, trenutno vi predsedavate, javljam se po članu 27, a zapravo se radi o tome da vi morate da se dogovorite sa gospođom Gojković, kao i svi drugi potpredsednici, evo gospođa Radeta je ovde i niko je nije konsultovao, da kada dođe do ove smene ministra, znači pošto Vlada kaže da je timski koncipirana, on je jedan novi igrač u timu koji je došao umesto Zorane Mihajlović, koja treba da bude svakako izbačena potpuno, diskvalifikovana, isterana iz Vlade Srbije zbog toga što radi za zapadne interese, dakle, morate da napravite neke konsultacije i kada dođe novi ovlašćeni predstavnik Vlade da kažete, kao što ste to trebali da kažete gospodinu Stefanoviću, da je Zorana Mihajlović čitavog dana omalovažavala kroz aroganciju i svoj nastup ono što govore poslanici, a mi smo već sad došli do rasprave u pojedinostima, a da mi nismo čuli, gospodine Stefanoviću, ima li jedne jedine domaće firme, pet, šest fotografija gotovog stana, neke strukture zamišljene. Znate, sad deca mogu na računarima da se igraju i da naprave bilo kakvu animaciju bilo čega.

Nismo čuli ko će da proizvodi ciglu, ni ko da pravi prozore, ni ko će da radi plansku dokumentaciju i sad sve to ponovo da pitamo vas zato što ona vama to nije prenela, zato što je nesavesna ili jednostavno moguće da zna kakvo je mišljenje i vaše o njoj, pa namerno neće da vam kaže i da ona uskoro treba da leti iz Vlade Srbije i namerno vas je dovela u tu situaciju. Šta to mene briga što je ona vas dovele u tu situaciju, nego poslanička grupa SRS gubi svoje vreme, svoje sekunde i minute da ponavljamo nešto što ona nije, kao nesavesni ministar, vama rekla.

Gospodine Marinkoviću, ja sam sačekala da predsednik gospođa Gojković, kao ovlašćeni predlagač završi svoje izlaganje, i ja neću biti toliko fina u obraćanju kada ću da komentarišem ono što se desilo, što je povreda dostojanstva Skupštine i član 107.

Gospodine Marinkoviću, bili ste dužni, kada ste videli da poslanik Balša Božović govori kao promoter Ramuša Haradinaja i Hašima Tačija u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da prekinete izlaganje zato što na najgrublji mogući način vređa žrtve zločinačkog NATO bombardovanja, kao i sve ljude koji su oboleli i, nažalost, još će mnogi oboleti od posledica tih njihovih bombi, a upravo je to tema o kojoj mi treba danas da raspravljamo – kako će komisija Narodne skupštine, sastavljena od predstavnika većine političkih stranaka, da utvrdi šta su ti zlikovci radili?

Sada nemam vremena u ova dva minuta da citiram neke od izjava zločinaca i onih koji su bili najveći promoteri, politički i vojni, tog i takvog bombardovanja naše zemlje. Verujte mi da ti citati ni malo ne odudaraju od onoga što je govorio i Balša Božović.

Da napravim jedno poređenje, poslanik Miljan Damjanović, koji je izašao upravo iz sale, je otišao na Odbor za evropske integracije da zatraži smenu Nenada Čanka, koji je pozivao da u Narodnu skupštinu dođe Vjosa Osmani, koja je ideolog UČK i to je razlog za smenu Nenada Čanka. Dakle, poslanik Miljan Damjanović je isto godište kao i Balša Božović, rođen 1983. godine. Ovaj u Beogradu, Damjanović u Prizrenu. Zamislite vi sada da se jedan Balša Božović, koji je bio uljuškan u svoj slobodan i fini život 1999. godine, na takav način obraća, a u Skupštini Srbije ima i predstavnika poput Damjanovića, koji je za razliku od njega…

Molim vas da završim.

… koji je za razliku od njega bio u svom rodnom Prizrenu, njegova braća i otac u vojnim uniformama branili od zločinačke NATO agresije, njegova majka, medicinski radnik, je svuda gde je pala zločinačka bomba ispitivala kakva je voda i umrla je od posledica kancera i od tih zlikovaca. Sada mi treba da slušamo i da kažemo – u redu je, ti to po Poslovniku možeš da kažeš. Ne može da govori tako i mora shvati odgovornost za to.

Gospodine Marinkoviću, povređeno je na najgrublji mogući način dostojanstvo Narodne skupštine. Vi ste bili dužni da reagujete kada je govorio poslanik Aleksić iz Trstenika, koji se ovde lažno predstavlja kao promoter neke stranke koja nije izašla na izbore, a čije je predsednik Vuk Jeremić upravo onaj Vuk Jeremić koji, dok je naš narod stradao pod zlikovačkim NATO bombama, je bio uljuljkan u toplom stanu u Londonu kod svog tate. Znači, pobegao je iz Srbije, baš kao što je i Zoran Đinđić i čitav vrh DS je tada tražio da se Srbija još više bombarduje kako bi ispunili sve uslove od zapadnih nalogodavaca, tih zlikovaca koji su razorili Srbiju.

Da bi neko bio kvalifikovan, bez obzira iz kog mesta dolazi, evo to je koleginica Turk, ima kolega koje su takođe iz tog kraja Srbije, da bilo o čemu govori, zašto ovaj prethodnik nije, mora da zna da postoji određena vremenska distanca kada se nešto utvrđuje, znači da ima osnovne i elementarne kvalifikacije o čemu će više da govore i general Delić i lekari koji su iz različitih političkih stranaka, pa tako ne da slaže i obmane građane Srbije da je formirana komisija, što nikada nije, jer tada je bila državna zajednica Srbije i Crne Gore. Tako da, Vlada Republike Srbije i Mirko Marjanović i učesnici u Vladi SRS nikako nisu mogli da formiraju takvu komisiju.

Znači, ovaj prethodni govornik to ne zna, vi ste bili dužni da ga na to upozorite, jer upravo sada je prvi put da, doduše, to je moglo da se uradi i ranije, ali prvi put da potiče inicijativa da se formira nacionalna komisija koja će na žalost da utvrđuje koliki je procenat i koliko učešće od zlikovačkih NATO bombi je u malignim obolenjima u Srbiji.

Podaci govore, i to je zapanjujuće, o tome je govorio i predsednik Šešelj, da je to 2,7 puta. Ako to nekome nije dovoljno, nekom ko predstavlja u svakom smislu izdajničku opciju za ovu zemlju da se obrati na takav način, onda zaista vi treba da reagujete, jer to je najgrublje kršenje dostojanstva Skupštine, sramota za svakog časnog građanina Srbije.

Vi ste, gospodine Marinkoviću, narušili dostojanstvo Narodne skupštine. Javljam se po članu 107. i članu 27. jer ste pokušali na najgrublji mogući način, kao potpredsednik Narodne skupštine i narodni poslanik, da izvršite uticaj na medije. Vi znate da to nije dozvoljeno po Ustavu naše zemlje i da vi ne možete sa mesta predsedavajućeg da govorite medijima šta će da rade i o čemu će da pišu. Svi ti ljudi imaju ime i prezime i u dnevnom listu „Alo“ i u drugim dnevnim časopisima, pod punim imenom i prezimenom novinari su napisali ono o čemu je govorila potpredsednik gospođa Radeta, da je Zorana Mihajlović trošila državne pare na donji veš i na parfeme, tako da ste bili dužni isto i u ovom trenutku da reagujete kada vam govore iz pre svega vladajuće koalicije šta treba da radite.

Upozorila sam vas na to da vi treba da imate svoj dignitet, vi ste valjda intelektualac i predstavnik druge političke stranke, koja je u koaliciji sa SNS i valjda vama ne treba niko da suflira kako ćete da vodite sednice. S druge strane, dužni ste da upozorite Zoranu Mihajlović da je ona ovde gost, kao član Vlade, potpredsednik Vlade, ne verujem za dugo, jer uzdam se u to da će i Aleksandar Vučić i Ana Brnabić da poslušaju ono što govorimo mesecima, da ona radi pre svega za interes zapada i Amerike i da je smene sa mesta ministra.

Što se tiče izbornog rezultata, ona najmanje treba da licitira ko koliko ima. Ona ima nula glasova jer niko ne može da je podnese u SNS. (Isključen mikrofon.)

Naravno da želim.

Gospodine Marinkoviću, oduzeli ste mi 30 sekundi. Samo da vam kažem da niko ovde u sali ni od koleginica, a ne verujem ni od pripadnika, uslovno rečeno jačeg pola ne očekuje da Zorana Mihajlović zna da napravi slavski kolač ili gibanicu.