Gospodine Arsiću, vi ste čovek koji vrlo dobro zna da tok sednice ne zavisi od toga, to ste demonstrirali više puta od toga šta je tu napisano, jer vi niste samo običan spiker. Vi ste političar i potpredsednik Skupštine. Sa širokim shvatanjem dešavanja u Skupštini vi morate da vodite sednicu u nastavku tako da se javnost ne dovodi u zabludu.

Vi možete hipotetički, možda gospodin Orlić kada bude, kažu neki da ćete vi gospodine Orliću da budete novi predsednik Skupštine, ne bude bio potreban ovaj, što bi rekao Bečić, sinopsis. Možda ćete vi iz glave da znate koji su sve amandmani na dnevnom redu i da krenete lepo i da čitate ili iz E parlamenta, ne piše vam ništa – da – ne, nego vi slobodnom svojom interpretacijom, kao što se to dešava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, u nekim drugim parlamentima, gde ima lista govornika pa predsedavajući na svoj način interpretira kako hoće, proziva nekoga itd.

Vama to piše – da i ne, jer ja znam jer sam bila u dva navrata potpredsednik Skupštine pa smo dobijali mi svi te sinopsise. Kako to piše, to službe urade, ali vi sada da biste, kao što je rekla koleginica Radeta, bili korektni prema SRS, prema svakome od nas pojedinačno, prema javnosti, ona vam je to lepo objasnila, treba samo da kažete da podnosilac nema više vremena, da li neko drugi želi reč. Mi smo samo to hteli da intervenišemo da ne bi neko pomislio jer nemoguće je da bilo ko u Srbiji pomisli da se čita ime Vjerica Radeta, Sreto Perić, Nemanja Šarović, Miljan Damjanović, Aleksandar Šešelj, Nataša Jovanović, da mi ne želimo reč. To bi bio presedan stvarno i čudio bi se narod da je to moguće.

Došli smo do 3. člana i ciljeva, što kaže gospođa Radeta, NOKS, ponavlja se, ali Nacionalnog okvira kvalifikacija. Sada treba da kažemo šta je suština ovog zakona, a to je da se usklađuju zanimanja sa potrebama tržišta rada, naravno, zanimanja koja su proistekla posle uvođenja bolonjskog sistema u našoj zemlji, je li tako gospodine Marinkoviću, pošto ste vi onaj klasičan i student i đak i doktorant…

(Vjerica Radeta: Nije, sumnjiv mu je doktorat.)

… dobro, da li je sumnjiv, o tom potom, ja to nisam rekla, ovde dobacuju.

Ali, što se tiče sveukupne situacije, sad dolazimo do ključnog pitanja, gospodine ministre, koje je bitno za naciju. Zaista nije usko političko stranačko – da li je moguće da mi treba da gledamo u budućnost tako i u budućnost sve ove dece koja stasavaju, i one koja sada imaju određena zvanja i znanja, da se pojedinci školuju i da se ta individualizacija vrši za određenu struku? Da li je moguće da ono što su osnovne društvene vrednosti, obrazovanje, zvanje, što treba da bude društveni progres, kako je bilo od kad je uvedena prva osnovna naučna institucija u našoj zemlji, da sada sve to treba da se podredi samo zbog toga što neko kaže, a ovde smo čuli iz SNS spisak lepih želja, od Bujanovca do Horgoša, preko LJubovije do Negotina, u ova dva dana, to je lepo što oni sve to žele i kažu, ali to je nemoguće da se ostvari tek tako što je neka opština ili neka vlada, ova Vlada sada Ane Brnabić, neka prethodna, napravila neka master plan i sada kažu – Evropa 2025. godine. To tako lepo zvuči kada se napiše, a da li su to ta obrazovanja koja će biti potrebna u Srbiji? Da li je isto kod mene u Kragujevcu i kod Nenada u Bujanovcu ili kod Krste u Priboju? Naravno da nije isto.

Ono što je potrebno jednom gradu apsolutno nema potreba da postoji u nekom drugom. Vi da ste, gospodine Šarčeviću, kada ste se opredeljivali šta ćete da studirate tako razmišljali, a u to vreme su rekli možda – znaš šta, Mladene, dobro je da se ti baciš na pravne nauke, imaćeš siguran posao, recimo, u pošti. Evo, gospođa Radeta je prvo svoje radno mesto imala u pošti i došla je do izvrsnog pravnika, kao i kasnije zamenik ministra pravde. Vi ne biste to uradili, rekli biste – pa ja neću da budem pravnik. Je li tako? Mi ne možemo, dakle, sve da stavljamo u te okvire, a da ne razmišljamo o onome što je strateški važno za naciju i za buduće generacije. Hvala.

Verujem da je i dobro što ste ostvarili vašu želju, međutim, to ne mogu sva deca. Neka koja su čak i odlučila da studiraju ono što žele, nisu se usaglasila sa potrebama tržišta rada.

Ovu repliku ću da ilustrujem primerom 3.500 agroinženjera u Srbiji koji su prošle godine u Nacionalnoj službi za zapošljavanje širom cele Srbije bez posla, 3.500 u Srbiji koja može da doživi procvat razvojem poljoprivrede, ali ne na ovakav način kako uvoznički lobi uništava srpsku poljoprivredu, napravljeni su određeni pomaci, već kroz strateško partnerstvo ekonomsko, evo, govorimo o domenu poljoprivrede, sa Ruskom Federacijom. Sve što proizvedemo možemo da izvezemo na široko rusko tržište. Neko misli to je tek tako priča. Evo, mi imamo saradnika i moram da pomenem njegovo ime, to je gospodin Miloje Stanković, on je spletom okolnosti odbornik i predsednik opštinskog odbora naše stranke u Topoli, on i pre ugovora o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, pošto je ugledan privrednik i voćar, izvozi iz topolskog kraja najlepše srpske, šumadijske jabuke na široko rusko tržište. Večeras može da ga zove još ne znam koliko hiljada Rusa, ali on više jabuka nema. Ali, imali bismo jabuke kada bismo zaposlili ove inženjere, kada bismo umesto raznim nevladinim organizacijama i na svakojake gluposti taj novac usmerili u poljoprivredu i tako bismo zaposlili ove ljude i oni bi bili sigurni da je njihovo obrazovanje usklađeno sa tržištem rada.

Nadovezaću se gospodine ministre na ovo što je počela gospođa Radeta. Dakle, ona vam je kao pravnik objasnila da nije bilo potrebe da se donosi zakon. Za sistematizaciju radnih mesta u Srbiji, tačnije 60.000 radnih mesta koja su proistekla posle početka studiranja po bolonjskom receptu protiv kojeg je bila SRS i to može da se uradi jednim podzakonskim aktom da bi bilo jasnije i budućim poslodavcima i Nacionalnoj službi za zapošljavanje, jer ovako sam zakon apsolutno neće do kraja da definiše sva ta zanimanja, stvoriće okvir za tu sistematizaciju, ali nije bilo potrebe uopšte da se donosi ovakav zakon.

Da bi građanima Srbije bilo jasnije, dakle, mi sada imamo jednu opštu papazjaniju zanimanja, moram da upotrebim taj stari narodni izraz, nećete imati ništa protiv gospodine ministre, jer vi ste klasični đak, puno smo čuli o tome i kako ste se školovali i kako ste došli do vaših zvanja, kao i mnoge kolege ovde u sali.

Imate sada situaciju da je ovaj dokument koji je rađen za tržište EU pre svega, u koju Srbiju nikada neće da uđe, je proizveo neka zanimanja koja nemaju realnost sa stvarnim znanjem. Drugo je zvanje, a drugo je znanje. Oni koji su boravili ili imali prilike da rade u zemljama EU gde se ne dobija tako lako kako to mislite, posao, osim za neka strukovna zanimanja iz oblasti zdravstva, gde je deficit pre svega u Nemačkoj, moraju da znaju da se u kompanijama u kojima traže osnove nekog znanja, toliko ne traži to formalno zvanje, koje ovde može da bude toliko zbrkano da apsolutno svako preduzeće, svaki poslodavac u Srbiji koji će da traži da neko obavlja konkretnu delatnost, na osnovu ovog zakona neće moći da nađe adekvatan kadar.

Gospodine ministre, umesto ovog zakona pre je bilo logičnije da se Vlada Srbije i vaše Ministarstvo pozabavi i posveti pažnju rangiranju univerziteta po Zakonu o univerzitetu i na način na koji biste proverili akreditaciju pojedinih univerziteta gde su stečena određena zvanja koja sada ovde treba da uđu u ovaj nacionalni okvir kvalifikacija, iz prostog razloga što na prostoru cele bivše Jugoslavije ima univerziteta koji štancuju raznorazne diplome, a mnogo je takvih univerziteta i ima ih u Srbiji.

Mi vrlo dobro znamo i struktura vladajuće stranke, pa čak i one bruke, bivšeg predsednika države kako je štancovanu diplomu uz pomoć pojedinih kolega ovde iz sale on dobio.

Mi smatramo da ovaj zakon sam po sebi, onoj deci koja su stvarno stekla određena zvanja i znanja, neće pomoći da dobiju određeno radno mesto.

Jedan od osnovnih kriterijumima za donošenje ovog zakona je opravdanje tokom javne rasprave gde je, kako reče, koleginica Radeta, mali odziv bio akademske javnosti je taj što će biti veća pokretljivost radne snage, pa se pre nekoliko dana u nekom mediju pojavila čak i ta brojka, onako da zvuči pompezno, kako će odmah 2000 hiljade novih radnih mesta da se otvori, samo što se nije usvojio ovaj zakon.

E, sada gospodine ministre kako će da se tretiraju oni obrazovni kadrovi u odnosu na ove nove, koje recimo rade u srednjoj školi. Predavač nekog predmeta u srednjoj školi koji ima okvir znanja od pre 20 godina i ovaj novi.

Puno je pitanja na koja treba da date odgovore, ali pošto nema vremena, ja ću nastaviti po sledećem amandmanu. Hvala.

Poredeći ovaj zakon sa zemljama u okruženju, pre svega u zemljama bivše Jugoslavije, dolazimo na to da to nije Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije, već okvir kvalifikacija kako to traži tržište EU i kako to zahtevaju sistematizovana zvanja po Bolonjskoj deklaraciji i opet dolazimo na to, gospodine ministre, da u osnovi budući poslodavac, evo navešću kroz jedan primer, baš je tu i jedan kolega koji je doktor elektrotehnike, ali on je to verovatno po normalnom hodu, što se kaže, završio u redovnim studijama na elektrotehnici i sad imate situaciju da je neko studirao, završio osnovne studije iz matematike, da je na master studijama bio na nekom sasvim drugom fakultetu, na informatici, i onda je došao na Fakultet elektrotehnike i tamo doktorirao. Šta će taj neko da bude za budućeg poslodavca, to je sada veliko pitanje?

Imate još drastičniji primer, da je neko završio osnovne studije iz biologije, da je posle toga išao na master studije, što mu Bolonja daje za pravo, na pedagoški fakultet i stekao ta zvanja iz pedagogije i na kraju je odlučio da ipak zbog unapređenja svog informatičkog znanja, što je danas imperativ za XXI Vek, završi doktorske studije na elektrotehnici.

To su zaista ključna pitanja za buduće poslodavce, koja ovaj zakon neće da reši, jer poenta je u tome šta poslodavac traži, a šta tržište rada u Srbiji danas ima da ponudi.

Mi smo, gospodine ministre, intervenisali, jer smo reč „načela“ stavili u naslov zakona i mislimo da je to daleko ispravnije zbog toga što Srbija mora da propiše načela kojima će vrednovati znanja, zvanja i kvalifikacije. To govorimo iz razloga što može da se pojavi problem prilikom nostrifikacije diploma iz bivših jugoslovenskih republika, a tu pre svega mislim na studente, pretežno Srbe, iz Republike Srpske koji su svoja zvanja stekli na univerzitetima u BiH, kao i na studente iz Crne Gore koji će ovde da traže i da konkurišu za određena radna mesta zato što je ovaj proces koji će da se sprovodi posle usvajanja ovog zakona, a i vi ste sami svesni toga, veoma dugotrajan i biće spor. Ne mora u osnovi ono što poslodavac traži, a što je ponuđeno kao kvalifikacija i formalno zvanje da zadovolji njegove potrebe.

Zbog poplave tih raznoraznih diploma i novih zvanja posle procesa bolonjskog školovanja, vi sada imate situaciju da neko zaista želi da ima magistra nekih studija i ne može, budite iskreni pa to recite, neko ko je po starom sistemu magistrirao da bude u istom rangu, odnosno mora da bude u višem rangu, nego onaj koji je master nekih strukovnih studija po bolonjskoj novoj diplomi, po bolonjskom načinu učenja.

Realni je bilo da prihvatite ovaj amandman i da se u Srbiji utvrde načela na osnovu kojih će da se vrednuju kvalifikacije i zvanja.

Evo, gospodine ministre, da se malo vratimo zakonu i da govorimo o onome što su njihovi osnovni pojmovi i značenje u članu 2.

Podneli smo amandman da se ovaj naslov briše zato što smatramo da je i ovaj član bespotreban u zakonu, jer ovi pojmovi koje ste definisali u članu 2. su potpuno nerazumljivi, neprilagođeni srpskom jeziku, neprilagođeni onome što jeste realno stanje i koliko je sve to zbrkano, a u stvari da građani Srbije znaju, u pitanju je direktan ili integralni prevod.

Naime, ovaj zakon je u mnogim zemljama bivših jugoslovenskih republika usvojen pre više godina. NJegova prava verzija potiče iz zemalja EU u koju Srbija nikada neće da uđe, ako se mi pitamo, a i svakako ako se oni pitaju sa uslovima koje postavljaju za otimanje naše južne srpske pokrajine, ja ću da se osvrnem gospodine ministre, pošto ste vi čovek koji je stekao najviša zvanja, imate mnogo iskustva u prosveti, na samo dva izraza. Zar je moralo da stoji reč „kompetencija“ umesto „stečeno znanje“ ili „stručnost“? Ovde dosta ima pravnika i u redovima SRS, u redovima SNS, pa će da potvrde da se obično ta reč, ako uzmemo njeno etimološko značenje, upotrebljava kada je u pitanju nadležnost, recimo nadležnost suda ili nadležnost neke ustanove ili institucije.

Reč „celoživotno“ učenje, što smo imali prilike da vidimo u setu vaših prosvetnih zakona jesenas, malopre je omaškom, ali to je za svaku pohvalu, mislim kolega doktor iz Prokuplja, poslanik SNS, valjda ignorišući ovo što ste vi rekli, lepo rekao „tokom celog života“, jer to je takođe prevedeno sa engleskog onako direktno kako je to neko radio za račun ministarstva i svih drugih zemalja u okruženju, jer evo gospodin Arsić kao poznavalac engleskog jezika će da potvrdi da taj izraz „lajf long lrning“ zapravo znači „celoživotno učenje“, a treba da se kaže „učenje tokom celog života“.

Ako se osvrnete na ono što su radili srpski velikani, Tesla, Pupin, Milanković, Cvijić, ne mislite valjda da je njima bilo potrebno da ima izraz „celoživotno učenje“ i onda su oni naučili nešto, a dalje od toga nisu? Učili su tokom celog života, tako ste trebali, gospodine ministre, da stavite i u ovaj zakon i da ostavite budućim generacijama da se usavršavaju i da uče i da stiču svoja znanja tokom celog života.

Možemo sada da otvorimo polemiku o tome i verujte mi da ćete taj duel da izgubite sa mnom, pošto evo i kolega Arsić zna, a i mnoge druge kolege koje su sa mnom dugo godina, da kažem deceniju u parlamentu, je da meni para uši svako izvrtanje srpskog jezika i taj neki novogovor koji recimo koleginica Čomić zagovara.

U pravopisu srpskog jezika i u tom dopunjenom izdanju koje je izašlo 2009. godine upravo se o tome i govori da jezik pošto je živ i takav je kakav vi sada kažete da jeste, sa tim izmenjenim rečima, dolazi srpski jezik do neke nakaradne forme koja ulazi u zakonske okvire, a koji su upravo kao takvi i nakaradni izrazi ostavljaju budućim generacijama. To je nešto za šta jasno postoji definicija u izvornom i pravom srpskom jeziku. Mi smo protiv toga.

Nemam drugačiju mogućnost da reagujem u ovom toku sednice, ali pošto, kao što reče koleginica Radeta, mi pratimo svaku reč, tako i svaku izgovorenu reč ministra, moram da se pozovem na član 107. - dostojanstvo Skupštine i član 27, jer je ministar govorio o potrebnim sredstvima, reagujući na zaista sveobuhvatan govor koleginice Ružice Nikolić, o osnivanju agencije koja proističe iz Zakona o Nacionalnom okviru kvalifikacija.

Gospodine ministre, vi ste i u vašem uvodnom izlaganju, pažljivo sam vas pratila juče i sada nakon govora koleginice Nikolić, rekli da uopšte nisu nikakva sredstva potrebna, kako sad to bi vas razumeo jedan đak, jedan roditelj, znači jedan jedini dinar. Neko ne mora da bude pismen, ako kažete da nisu potrebna nikakva sredstva iz budžeta Republike Srbije. To jednostavno nije tačno, jer u vašem obrazloženju na strani 5, procena finansijskih sredstava potrebnih za sprovođenje zakona, tačno piše koliki iznos je potreban da se izdvoji iz budžeta Republike Srbije u 2019. i u 2020. godini. Pretpostavljam da to prate i saradnici i ministar gospodin Ružić, iako to nije njihov resor, ali jednostavno to je projekcija budžeta. Lepo kaže: u 2019. godini 90.334.500 dinara, a u 2020. godini 108.118.500. Ta agencija će, 239. po redu, imati svoj upravni odbor, zaposlene u agenciji, angažovanje recezenata, prostor, oprema, tekuće troškove, ukupno, jedna godina, druga godina, oko 200.000.000 dinara. To je prava istina i zato sam morala da se javim i da reagujem.

Gospodine Marinkoviću, reklamiram član 104. jer smatram da je trebalo da reagujete kada je Veroljub Arsić grubo narušio dostojanstvo Narodne skupštine na način na koji se obratio poslaniku Miljanu Damjanoviću. Ali mene više čudi ponašanje potpredsednika SNS i ministra Nebojše Stefanovića koji je ovde u ulozi, uslovno rečeno, gosta i trebalo bi da reaguje, jer to samo nanosi štetu ne vašoj stranci, jer vi ste tu, gospodine Marinkoviću, kao neko ko navodno elegantno i dostojanstveno predsedava, kao predstavnik stranke čiji je predsednik Rasim LJajić, ali gospodin Stefanović me iznenađuje jer Arsić, kao jedini ostatak kadrova propalog Tomislava Nikolića, da ovako može da se bahati i ovako da se ponaša. Znate, ako ja gledam ko kakve boje nosi, gospodin Arsić je uvredio i gospođu Marković i gospođu Kompirović i gospođu Barišić na neki način. Ali, sebe on ne može da pogleda, jer u trenutku kada ga je gospodin Damjanović podsetio na to kakva je njegova politička prošlost, on se zacrveneo zato što se smejao. Ne zna, jadan, čemu se smeje. Jer, čega se …, znate već staru izreku.

Dozvolite, gospodine Marinkoviću da koristim svoje pravo koje je narod listi SRS dr Vojislav Šešelj, na izborima.

Ne možete da suspendujete pravo da reklamiram povredu Poslovnika koji reguliše na koji način će se voditi sednica i dozvolite da imam mnogo više iskustva u tome, pa mogu i da vas podučim.

Dakle, prvi put mislim da će da se reklamira u ovom sazivu, a vi ste ga prekršili član 105. stav 5. koji kaže – niko ne sme da priđe govornici dok mu predsednik Narodne skupštine to ne odobri.

Vi ste dozvolili gospodinu Orliću, iako je to uradio bez vaše dozvole, da priđe mestu predsedavajućeg, da vam da instrukcije kako da radite, da stoji ispred vas kao grčki kip, a neću da podsećam na nastanak pojedinih likova za zabavljanje još u antičkoj Grčkoj, a pretpostavljam…

Narodni poslanik Nataša Jovanović.

Gospodine Arsiću, sada moram da reagujem. Mislila samo samo član 104. ali moram i član 103. i član 32. zato što ste dali reč gospođi Obradović pre mene iako sam bila u sistemu prijavljena, odmah nakon neposredno učinjene vaše povrede, člana 104. koji ste zloupotrebili kada ste pre ovoga što je sada izlagala, dali repliku bez ikakvog osnova.

Moram da vas upozorim gospodine Arsiću da ta selektivna primena Poslovnika koju radite već tendenciozno i uporno nekoliko dana, od kako zamenjujete predsednika Skupštine Maju Gojković, ne da nije dobra, nego urušava ionako zaista jednu atmosferu koja ne priliči parlamentu, naročito zbog iznošenja neistina i pre svega upotrebe reči kao što su ispoštuje, odrađeno, plenum, što ne postoji uopšte ni u srpskom jeziku ni u rečniku. Verovatno joj je to ostalo negde iz spikerskog čitanja nekih nakaradno novinarski urađenih vesti, koleginice Obradović.

Što se tiče rušenja dostojanstva Skupštine, a to je član 107. on je narušen i pošto je gospodin ministar takođe učesnik na sednici ravnopravan kao i mi, bio je predsednik parlamenta, a pre toga zaboravio je da je kao narodni poslanik mogao o svakom amandmanu da govori deset minuta kada je prvi kao i mi izabran za narodnog poslanika. Dakle, narušeno je dostojanstvo jer su poslanici SRS i tačno je, kao vrhunski pravni ekspert, to je uradio kolega Krasić, kao i mi ostali, hteli da poprave ove zakone, sa nadom da će policiji biti bolje, da će biti bolje građanima Srbije, a mi smo čuli u svim ovim raspravama od strane poslanika SNS, sami su priznali da je u Srbiji katastrofalna situacija. Tražim da se Skupština izjasni u danu za glasanje, član 103, 104. i 107.

Gospodine Marinkoviću, pošto pored vas sedi gospodin Smiljanić, koji je odličan pravnik i mogući budući sekretar generalni Narodne skupštine, trebalo je da vas upozori da ukažete koleginici Milanki, zaista ničeg ličnog, da je apsolutno nemoguće da se na ovakav način obrazlaže ovaj predlog njenog amandmana i da je prekršen član 162. Poslovnika, i to stav 2. alineja 3, kao i 3. stav.

Naime, o čemu se radi? Da je sve ovo izigravanje ruglu Narodne skupštine, pa čak izigravate ruglu i ministra Stefanovića i njegov predlog zakona i sve ove njegove saradnike koji su još pre ko zna koliko meseci napravili ovaj tekst zakona i uputili ga Narodnoj skupštini na razmatranje govori upravo i malopređašnja diskusija, ne samo vaša, koleginice Milanka, nego i Milimirova i Đokićeva i da ne nabrajam sad, a takvi su uglavnom amandmani do kraja.

Vidite šta kaže član 162. koji je prekršen? Mora da sadrži rešenje koja se predlaže, ali ne može amandman na ovaj Zakon o strancima da sadrži rešenje da će sutra da bude 18 stepeni. Isto tako ne može da sadrži rešenje da će stranci da se bave zaštitom žena od porodičnog nasilja. Ovo je prosto neverovatno šta vi radite.

Znači, mi ćemo dalje da slušamo sve ove besmislice o jačanju sistema odbrane, o ranjivim društvenim grupama, o investicijama, o poljoprivredi, a to nikakve veze, poštovani građani Srbije nema sa ovim zakonom, jer ovo zaista u mom 20-ogodišnjem parlamentarnom iskustvu, nisam doživela da se neko na ovakav način izigrava sa Narodnom skupštinom i sa zakonima koji su u proceduri.

Gospodine Arsiću, javljam se po članu 32. i zamolila bih za pažnju da bi i drugi videli o čemu se tu radi.

Vi zloupotrebljavate st. 2 i 3. ovog član koji kaže – predsednika Narodne skupštine u slučaju privremene sprečenosti ili odsutnosti zamenjuje jedan od potpredsednika koga on odredi, a o čemu obaveštava sve potpredsednike i generalnog sekretara pisanim putem. Ako predsednik Narodne skupštine ne odredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, zamenjuje ga najstariji. Ovo je najvažnije - potpredsednik Narodne skupštine koji zamenjuje predsednika na sednici Narodne skupštine ima ovlašćenja predsednika Narodne skupštine u predsedavanju, u skladu sa ovim Poslovnikom.

Dakle, ne u skladu sa Poslovnikom u glavi Veroljuba Arsića, nego u skladu sa ovim nakaradnim Poslovnikom, što reče kolega Šarović, koji vi primenjujete šest godina. Ako vas je već odredila Maja Gojković, a ja sam uverena da to nije trebala da uradi, jer vi niste dostojni toga da na način kako je utvrđeno ovde predsedavate Skupštinom…