Možete da mi izreknete i tri opomene, ali ja vam kažem, vi morate u skladu sa ovim Poslovnikom da vodite sednicu, jer sve drugo je flagrantno kršenje prava svih nas.

Vi ste počeli veoma oštro, znate, od jutros. Zbog čega? Kakav je dan, šta je vama, kakvo je raspoloženje? Poslanik ima pravo, pogotovo zamenik šefa poslaničke grupe, kao što je Nemanja Šarović, da štiti interese poslaničke grupe, da štiti interese svih narodnih poslanika bez obzira iz koje su poslaničke grupe, jer to što vi radite je nešto najgore moguće što može da se desi u kršenju poslovničkih prava narodnih poslanika, i to vama treba da služi na čast, kao i ta opomena koju ste mi dali, a verujte mi, vi ste svedok toga, godinama sam dobijala…(Isključen mikrofon.)

Gospodine ministre, ovde je bila jasna namera da se pro forme radi podnese amandman, zato što on ne može ni u pravnom prometu da opstane, jer vi i sami vidite da je kolega imao intenciju da stranca koji bi dobili prava po članu 2. ovog zakona doprinesu, kako se to kaže, odbrambenom sistemu naše zemlje. To jednostavno nije moguće. Jer, ako se ima u vidu to koji su to stranci koje tretira ovaj zakon i koliki je problem Srbije pred onima koji su izrazili želju, molila bih vas, gospodine Stefanoviću, zaista imam taj podatak za 2016. godinu, da mi kažete, ako vi i vaši saradnici raspolažete time, koliko je lica u Srbiji u 2017. godini izrazilo želju da zatraže azil, a koliko njih je podnelo zahtev? I ako imate, po državama, koliko je njih iz Avganistana, koliko njih je iz Sirije i iz drugih zemalja?

Dakle, kada bi bilo moguće da se sprovede ovo amandmanom koji vi nećete da prihvatite, što kolega Stević traži, onda bi ti stranci koji bi došli ovde zahtevali da se odbrambena moć Srbije uspostavi u NATO paktu, a ne bi sigurno na način na koji to žele građani Srbije, al građani Srbije, njih preko 90 i ko zna koliko procenata, nikada ne žele da mi postanemo članica te neprijateljske zapadne vojne alijanse.

Zato je pitanje pred vama, a vi to ne želite da prihvatite, iako Srpska radikalna stranka već godinama na toj političkoj platformi nastupa i to traži od vas, da se izjasnite o tome da mi prihvatimo učlanjenje u ODKB, kao jedini siguran put i zalog za budućnost budućih generacija.

Koliko god to vama da izgleda neprihvatljivo, to je pred svim izazovima pred kojima će Srbija da se nađe od strane NATO pakta, Amerike i pojedinih njenih zapadnih saveznika, jedini siguran put da zaštitimo i naš narod na KiM, da zaštitimo Srbe u Raškoj oblasti, u Vojvodini, jer za sve one koji nisu možda dokument postojanja unazad 15 godina od ODKB-a proučavali i na koji način oni funkcionišu, svima je jasno da Rusija sa svojim saveznicima je, za razliku od ove imperijalističke vojne sile koja nam je nanela toliko zla, a to je NATO pakt, kroz organizaciju učlanjenja Odeljenja kolektivne bezbednosti, tzv. ODKB, je nastojala da sprečava širenje terorizma, naročito u srednjoj Aziji, da se suprotstavlja svim izazovima tzv. obojenih revolucija.

Koliko god sada da ste uljuljkani u moć, u vlast, vi morate da razmislite o tome kakve opasnosti mogu da se nadviju nad Srbijom, koliko za par meseci i kakvi će to ultimatumi sve biti pred nama. Među vama ima kolega koji se političkom analitikom, mislim na članove Srpske napredne stranke, i ozbiljnije bave, poput kolege Đukanovića, Lazanjskog i ostalih, koji vrlo dobro znaju da sve to što danas na način pritisaka i svojevrsnih političkih ucena, radi Amerika sa svojim zapadnim saveznicima, već koliko sutra može da bude ispostavljeno, a to i vi vrlo dobro znate i kao političar i kao ministar na tom položaju, kao ultimativni zahtev mi to da uradimo.

Dakle, kada bi ovo bilo moguće, onda bismo da se i stranci uključe u odbrambeni sistem naše zemlje, onda bih ja kao predstavnik SRS i te kako pozvala sve one koji su prijatelji Srbije, a pre svega Ruse i sve druge koji su nam prijateljski naklonjeni da to urade. Ovako, možemo samo da apelujemo na vas da se okrenete Rusiji kao vojnoj, političkoj zaštitnici naše zemlje, koja je to uvek bila i kroz istoriju, kako bismo se suočili i sačuvali našu zemlju od svih pretnji koje će nam uskoro doći u sve izraženijem obliku.

Gospodine Marinkoviću, očekivala sam, pošto ja svakodnevno pratim vaše aktivnosti na jednoj nacionalnoj televiziji kad pričate o ekonomiji zemlje pa ste upućeni, računam da prekinete, ili bar upozorite gospodina Martinovića da poštuje dostojanstvo Skupštine, jer on je u svom izlaganju rekao kako mi poslanici koji smo protiv politike EU, maltene smo autistični, ništa ne znamo, nismo bili u Rusiji, nismo bili u Kini, nismo videli…

Gospodine Martinoviću, pošto smo se setili vaših početaka, a mlađi ste prilično od mene, u trenutku kad ste vi verovatno bili školarac, ja sam i živela na Zapadu, proputovala većinu ove planete i vrlo dobro znam, kao i većina građana Srbije, naročito poslanika SRS da napravim razliku između ekonomske politike prema Srbiji i politike uopšte Rusije, Kine i prijateljskih zemalja i onih o kojima vi pričate. A da ste maliciozni pokazuje, pošto ste to rekli, i podatak da ste zaboravili da ste kao član SRS podržavali našeg kolegu Srđu Komazeca, koji je kao predsednik Opštine Stara Pazova prvi napravio jedan od industrijskih parkova i nije gledao koja je kompanija, već da se otvaraju radna mesta za njegove sugrađane.

Koliko mi dobro znamo i koliko promovišemo politiku da ruski, kineski i drugi investitori iz zemalja koji imaju i te kako blagonaklon odnos prema našoj zemlji to radimo svuda i na svakom mestu. Vi ste zaboravili da smo mi narodni poslanici koji i te kako učestvujemo u radu i parlamentarnih i drugih delegacija, i te kako smo u situaciji da sprečavamo sve ono što je za Srbiju pogubno. Pa se setite tako da je upravo SRS, pre dve godine, apelujući, sprečila Esmark da kupi smederevsku „Železaru“, a da su došli Kinezi i spasili naš narod i građane Smedereva, svedoci smo i to zahvaljujući nama.

Znate, gospodine Marinkoviću, ja sam vas slušala jutros, pošto rano ustajem, da ne kažem u pet sati, ali tako otprilike bili ste po ko zna koji put na jednoj televiziji, nebitno je, i govorili ste o makroekonomskoj stabilnosti i tako. Pošto ste vi uverzirani u ove zakonske predloge, kao što je ovaj zakon, u to sam uverena, i zbog vaše struke i vašeg znanja, vi ste trebali da ukažete prethodnom govorniku, a to je bio Veroljub Arsić, i tu je vaša povreda, da u skladu sa članom 161. i članom 162. trebao je da reaguje i gospodin ministar, kao ravnopravni učesniku u ovoj sednici, u skladu sa članom 116, da ovako nešto nebulozno nije moglo da se nađe kao predlog izmene člana zakona.

To znaju i gospođa Bulajić, to zna i gospodin Smiljanić, jer oni su odlični pravnici, jer ovo nije pravna i zakonska norma o kojoj je prethodnik govorio, već je to neka lista želja, kao uostalom i svi amandmani koji su podneti od strane kolega iz SNS.

Znači, to nije zakonsko rešenje i ovo je morao nadležni odbor da odbaci kao amandman koji nije u skladu sa članom 161. i 162, jer spisak lepih želja ne može da bude sadržaj nekog zakonsko predloga, samo u obrazloženju, a u obrazloženju mi čujemo svašta, i kada će Srbija da uđe u EU, neće nikada ako se mi pitamo, i neće sigurno, jer će se pre raspasti nego što vi uđete u EU, a ne može, kako kaže ovaj njegov predlog, da je cilj amandmana da se rešenjem dodatno podstakne efikasnost finansijskih institucija. To uopšte nije tačno.

Vi ste bili dužni da prekinete Veroljuba Arsića i da mu lepo kažete da taj amandman nije u skladu sa ovim Poslovnikom kad već to prethodni nisu uradili i to uopšte nije amandman.

Čujte, hvala. Da li ste vi pročitali ovaj amandman?

Gospodine ministre, mi smo ovde reagovali zbog činjenice da je potpuno nepotrebno da se vrši izmena osnovnog člana zakona, koji je ovde član 12, zato što su jasne predviđene sve obaveze DRI, i ovo može da bude veliki problem, zato što mnoge lokalne samouprave najpre izbegavaju. Mi smo takav slučaj imali u Kragujevcu više puta da je Mlađan Dinkić kao tadašnji ministar finansija obaveštavao lokalnu samoupravu da nije potrebno da se angažuje eksterni revizor za trošenje budžeta, a takva je situacija, verujem, i sad u mnogim lokalnim samoupravama. Bez obzira na to što se sprovodi proces javnih nabavki, i te kako može da se utiče na to ko će da sprovodi tu eksternu reviziju i zato mi tražimo da o tome odlučuje DRI, da pored saglasnosti da se to sprovede mora da se naznači a koja će to revizorska kuća da radi, da ne bude po principu brat bratu je najmiliji i da neko od predsednika, pogotovo bahatih i onih koji koriste budžete lokalnih samouprava da zbrinu svoje partijske prijatelje, kumove, drugove, nemilice se trošile pare građana.

Ali, ono što je bitno, i ja vas molim da o tome razmislite gospodine ministre ubuduće, da nađete zakonskog osnova i Predlogom zakona u budućem periodu, da obavežete lokalne samouprave da sprovode internu reviziju. Vi kao čovek koji dolazite iz svetske ekonomije veoma dobro znate da u svetu u velikim korporacijama, a šta može da bude drugo lokalna samouprava koja ima javna preduzeća, koja ima toliki broj zaposlenih.

Znači, prethodnica svemu ovome, interna revizija mora da bude veoma važna. A znate zbog čega? Pa, upravo zato da bi se u korenu sprečile mafijašluk, pljačke, zloupotrebe, trošenje sa pozicija budžetskih lokalnih samouprava, gde je veoma podložno manipulacijama i kroz formiranjem fantomskih organizacija, finansiranje svakojakog nevladinog sektora, specijalizovanih usluga, usluga po ugovoru i da bi se sve to sprovelo odgovoran čovek mora da bude na čelu svake jedinice lokalne samouprave.

Dakle, interna kontrola je mnogo važnija od ovoga što će neko da frizira izveštaj kroz angažovanje revizorske kuće, koja će njemu da ide na ruku, a mi upravo tražimo da bude i to proverljivo, i da DRI odlučuje o tome, koja će eksterna revizija da dođe u tu jedinicu lokalne samouprave da bi se sprečile pljačke i zloupotrebe.

Gospodine potpredsedniče, meni je, tako vam se obraćam zato što vi predsedavate u skladu sa članom 32. Poslovnika i članom 27, to ste prekršili, volela bih da je tu na vašem mestu u ovom trenutku gospođa Maja Gojković, jer ona nije dobro procenila, u skladu sa članom 32, vaše intelektualne i sve druge mogućnosti da predsedavate Narodnom skupštinom u njenom odsustvu. Trebalo je da izabere, jer malopre nije bio ni gospodin Marinković tu, gospođu Radetu koja je bila jedina od potpredsednika u sali da je zameni u slučaju njenog odsustva, jer vi ne razumete tok sednice i ne razumete ništa apsolutno što se tiče rada parlamenta, iako ste zahvaljujući SRS, koju ste kasnije izdali krađom mandata, prvi put stupili u salu Narodne skupštine Republike Srbije.

Imali ste od koga da učite. Imali ste mogućnost da se edukujete, imali ste mogućnost da, pored toga što ste kasnije stekli neko zvanje, a nikada vam nije SRS spočitavala to što ste imali to zvanje sa kojim ste postali narodni poslanik. Dakle, imali ste mogućnosti, ali to očigledno ovi kod kojih ste došli i uz čiju pomoć ste vi stupili na tu funkciju od vas ne traži. Jer, vas ne zanima ništa. Ne zanima vas ni istorija političkog života u Srbiji, ni šta je to najviše zakonodavno telo, ni šta je to najviši stepen demokratije. Onda se vi, jedan Veroljub Arsić, usuđujete da kažete narodnim poslanicima koji se ozbiljno spremaju za ovo zasedanje, koji u svakom trenutku ne samo znaju ovaj Poslovnik, koji je nakaradan, već znaju da ga tumače u toku samog zasedanja, kako ne znaju ništa, kako neko vas mora da sluša. Pa, ne mora da vas sluša. I to je pravo poslanika i bilo je uvek tako kroz istoriju da se okrene i napusti salu. (Isključen mikrofon)

Gospođo Gojković, nije deplasirano da sada, posle koleginice, pričamo o povredi člana 38. Obraćam se vama i molim vas da ubuduće, kao neko ko ima toliko iskustva i na tom mestu i kao narodni poslanik, upozorite i Aleksandra Martinovića i svakoga ko upotrebi izraz, a da to bude onako u paketu, ostaci nekakve, kako on reče, žalosne opozicije. Jer, član 38. govori o tome da u Narodnoj skupštini postoje poslaničke grupe. Cela situacija se odvijala oko Nemanje Šarovića i poslaničke grupe SRS. Tako se svako od nas potpisuje. Ispod mog imena lepo stoji – SRS.

Jer, da mi nismo taj ostatak onih koji su pljačkali Srbiju, onih koji su Srbe isporučivali Hagu, onih koji su izvršili pljačkašku privatizaciju, ostavili na stotine hiljada ljudi bez posla, kao što su to zaista ostaci režima DS i svih ovih njenih satelita, govori činjenica da smo se mi i za ovu sednicu pripremili veoma stručno, ozbiljno i podneli niz amandmana, nekoliko stotina. Nažalost, neće ni gospodin ministar, a i vi, gospođo Gojković, nećete imati priliku da čujete naše argumente, jer su upravo poslanici iz SNS, ne da bi ubedili gospodina Vujovića to uradili, već da bi izvršili opstrukciju, a da se ne čuje glas SRS.

Dakle, član 38. nama daje pravo da mi kao opozicija, ali jedina opozicija i poslanička grupa govorimo i ukazujemo na ono što ne valja u radu i predsedavajućeg i, pre svega, vladajuće većine.

Dakle, molim da svaki put upozorite i Martinovića i svakoga ko se drzne da srpske radikale sa nekim tamo veže, da jasno napravi razliku ko smo mi, a ko oni.

Nemam je ja, nego je vi imate. Vi ste povredili Poslovnik.

Pozivam se na član 98, član 27, član 32.

Gospodine Marinkoviću, kada je već danas moda da se daju nadimci nekakvi ovde, ja bih reagovala, ne mogu, naravno, repliku na prethodno izlaganje ovog Mister Bina, evo, ja njega tako nazivam, jer svaki pokušaj da se SRS dovede u neke kriminogene strukture, nekakvu pljačku, nekakvo koristoljublje iz vršenja vlasti je potpuna besmislica.

Najpre, zbog činjenice da vam je gospodin Mirčić, i vi ste u tom trenutku, da ste poslušali pametnog čoveka, iskusnog narodnog poslanika, trebali da, a prekršili ste tako član 98, da nastavite raspravu, jer vam je on lepo objasnio distinkciju, odnosno razliku između SRS, jer ovde je Neđo Jovanović rekao – opozicija. Molim vas, budite i vi, kolega Jovanoviću, izričiti kada to kažete. Mi smo jedina opozicija, politici uništavanja Srbije, politici klečanja pred EU, srpskim neprijateljima. I jedna i druga strana, i vi, dakle, koji sedite tu, predstavnik ste jednog manjinskog partnera, ste na istom putu uništavanja Srbije.

Kada kažete opozicija, onda zaista treba da mislite na SRS, koja je izrazito patriotska, koja hoće da se prekine srljanje i uništavanje Srbije, ucene od strane srpskih neprijatelja i molim vas da nikada više nikome ne padne na pamet da na takav način, kao pomenuti Mister Bin, dovodi SRS u vezu sa nekim ko je uništavao i upropašćavao Srbiju, kao pomenuto žuto preduzeće, ili kao vi što sada to radite zajedno vodeći istu politiku kao što su oni.

Dakle, ovde se radi o jednom jezičkom usaglašavanju i nepreciznosti. Verujem da je za razliku od prethodnog govornika, gospođe Rakonjac, to razumeo i predlagač, ali je odustao od toga da se to ispravi na način na koji je to predložila koleginica Ružica Nikolić, a kojoj to verovatno i para uši kada pročita, jer je po struci defektolog. Zaista je bilo neophodno, gospodine ministre, da u duhu srpskog jezika napišete ovaj zakon. Malopre sam čula neki ustaški novogovor i reč koja ne treba da se čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a naročito zbog toga što Hrvati nemaju svoj govor. Oni su ga ukrali od Srba i mogli ste to da pročitate u jednom naučnom delu prof. Šešelja.

Sa druge strane, veoma je bitno da napomenem da se nikada u istoriji srpskog parlamentarizma zakoni u Srbiji nisu usaglašavali kada su u pitanju te jezičke nedoumice sa nekom drugom državom, osim između dva rata, kada je u Srbiji bila radikalska vlast, eventualno sa ruskim jezikom, jer smo mnoga rešenja iz Carske Rusije preuzimali do 1917. godine, kao država. Verujemo da ćemo ubuduće, u periodu kada radikalska vlada bude ponovo bila u Srbiji, na takav način čuvati i negovati naš jezik i da pišemo zakone tako da oni budu precizni i jasni.

Dakle, ovde se ne radi o tome, jer to samo neko ko je, da ne kažem, ograničen ovako može tako da posmatra, da li se to medicinsko sredstvo koristi u kući ili, kako je gospođa Radeta navela, u zatvoru ili nekim drugim mestima, baš upravo zbog toga „kuća“, kao kuća, nije termin već „vanbolnički uslovi“, kao što je gospođa Ružica Nikolić predložila.

Došli smo do prelaznih i završnih odredbi i do onoga kako će da se usklađuje podzakonski akti. Gospodine ministre, rok od šest meseci za vas i vaše saradnike moguće i moraćete da ispunite, ali što se tiče Privredne komore, moram i ovog puta, juče sam govorila o tome, kao i moje kolege, da izrazim protivljenje zbog ogromnih ovlašćenja koja su data Privrednoj komori da sprovodi instrukciju, odnosno da daje takva ovlašćenja i sprovodi sve ono što je u pripremi za instruktore kako bi obučavali decu, da prati taj proces i da jednostavno radi posao koji, čuli smo i danas ovde od drugih kolega, nije posao Privredne komore.

Jednostavno, doći će do mnogobrojnih zloupotreba i videćete, gospodine ministre, da neće proći ni nekoliko meseci od implementisanja ovog zakona, protiv kojeg je SRS, a neko će zatražiti ocenu ustavnosti. Pa, znate, vi imate i član 83. Ustava, koji kaže da je preduzetništvo u Srbiji slobodno, ali ja vam garantujem i vi ste to pokušali da demantujete još juče, da će upravo Privredna komora, birajući te poslodavce, da sa njima kroz određeni vid pritisaka za one koji to neće, jer vi imate možda u jednoj Babušnici nekoga ko je za obrazovani profil morao to da radi, a ne želi, a s druge strane, za one koji hoće, pojaviće se određeni vid korupcije u toj sprezi komora, škola i poslodavaca, apsolutno sam u to uverena. Hvala.

Gospodine ministre, možda niste bili toliko upoznati sa činjenicom da naši sunarodnici iz Republike Srpske i iz Crne Gore, zato smo i tražili brisanje ovog člana 5, imaju velike probleme sa dobijanjem državljanstva, samim tim i njihova deca.

To su procesi koji traju, verovali ili ne, po nekoliko godina, a mi smo još 2006. godine usvojili zakon po kojem, eto baš je splet okolnosti takav, član 5. daje mogućnost svima njima da ako priznaju državu Srbiju kao svoju maticu, to znači da je neko od njihovih roditelja rođen ovde ili je neko od njihovih baka ili deka ili su se sami naselili, pa daju priznanje da je ovo njihova matična država, onda bi samim tim po toj našoj tadašnjoj zamisli, mi smo to podržali iako najveća opoziciona stranka, da taj proces treba da se ubrza. Ovako ćemo doći u situaciju da će neko od tih porodica i roditelja da podnese zahtev da dete pohađa po ravnopravnim uslovima kao i druga deca u Srbiji predškolsku ustanovu, a da će im to biti barijera što još uvek nisu dobili državljanstvo.

Najpre to morate da precizirate i da vidite da to bude po ubrzanom postupku za tu decu, a to nećete moći da uradite bez podrške Ministarstva unutrašnjih poslova i u tom smislu smo podneli ovaj amandman da bismo vam to predočili kao veliki problem, jer on zaista tako dugo traje i zbog toga što je to neophodno jer jedino tako ta deca mogu da ostvare svoja prava ovde kod nas u Srbiji, bez obzira u kom gradu pohađaju ili žele da pohađaju predškolsku ustanovu. Hvala.

Gospodine ministre, zbog javnosti i onih koji nas prate, građana Srbije, roditelja i na kraju potencijalnih učenika i budućih, da ponovim stav SRS da smo mi protiv dualnog obrazovanja i evo sada na ovom primeru ovog člana o kome sada razmatramo i na koje smo podneli amandman, reći ću i objasniću zbog čega to nije dobro.

Dakle, iako ste ovo hteli i zamislili kao projekat koji apsolutno nije primenljiv i neće biti primenljiv u Srbiji iz mnogih razloga, a naravno vi ćete da implementišete ovaj zakon na sve moguće načine, ovde ćete doći u problem da budući poslodavac koji će da angažuje učenika za određenu delatnost, posle otkazivanja ugovora, što su predvideli i neki članovi ranije, apsolutno može, što bi se narodski reklo, da se pravi blesav, najpre zbog činjenice što sam apsolutno uverena da će izbor poslodavaca, jer ste takvu ulogu koja je neprimerena u obrazovnom sistemu, dali Privrednoj komori Srbije, ključnu reč da ima upravo Privredna komora Srbije. I, šta će sada da se desi kod mene u Kragujevcu, u Užicu i u raznim drugim gradovima, u Pirotu, u Vranju, ako neko od poslodavaca za određena delatnosti ne želi da napravi angažman sa tom i tom školom za takav angažman učenika, odnosno dualno obrazovanje? Jednostavno će morati.

Ima ljudi koji prate ovaj prenos koji su preduzetnici i koji ne žele da uđu u takav odnos sa državom, odnosno sa sistemom obrazovanja. Iako su veoma uspešni i imaju svoje mini fabrike, imaju svoje delatnosti, proizvodnju itd, oni to ne žele, ali biće naterani, u to sam apsolutno ubeđena, kao što se ljudi teraju, odnosno zakon je takav, što bi, takođe, tek trebalo da bude predmet Ustavnog suda, jer je za ocenu ustavnosti, da plaćaju članarinu za Privrednu komoru Srbije za koju se već decenijama pitamo, to nije sada, nije od kada je naprednjačka vlast, ni ovi žuti, čiji je predsednik Komore bio ministar, pa predsednik Komore, ja znam da još u to vreme, juče smo pominjali, socijalističkog samoupravljanja, jer je moj prvi radni odnos zasnovan 1987. godine u velikom sistemu „Zastava“, odnosno izvoznog proizvoda „Zastave impeks“, smo i tada morali da plaćamo članarinu i velike kotizacije i da budemo naterani da sve radimo kako nam diriguje i još splet okolnosti, da Komora bude baš u neposrednoj blizini firme o kojoj pričam, koja je bila moje prvo radno mesto, i da moramo da radimo po njihovim diktatima, isto će sada biti kada se bude implementirao i ovaj zakon, a to nije dobro. Hvala.

Ne, ja kratko repliku, kolega Arsiću.

Dakle, gospodine ministre, nisam mislila da će to biti pod moranje, nego iskustvo mi dosadašnje govori da to nije baš tako jednostavno, jer ako se ostane samo na Nacionalnu službu za zapošljavanje, iako ona vodi tu evidenciju po profilima zaposlenosti, sama sam imala ne da kažem negativno iskustvo, nego neuspeh kao preduzetnik da pokušam, na kraju i da pomognem onima za profil koji mi je bio potreban, da zaposlim određen broj mladih ljudi sa Nacionalne službe za zapošljavanje i sećam se da je preko dvadesetoro njih došlo na tzv. razgovor i da se ispostavilo da su to deca koja su završila tu i tu stručnu školu, a da nemaju ta

iskustva i onda se na kraju dogodilo, i to je ono što hoću da kažem kao primer, da osobe koje imaju neko više obrazovanje su angažovane na poslu koje je zahtevalo srednju stručnu školu. Samo sam to htela da ilustrujem kao primer.