Gospodine Arsiću, koristim poslovničku mogućnost da u ime Poslaničke grupe SRS zatražim obaveštenje i objašnjenje od predsednika Republike Aleksandra Vučića i premijera Ane Brnabić.

Zamoliću vas, gospodine Arsiću, pošto vidim da ste od jutros revnosni, da ovo moje pitanje, odnosno pitanje nas, srpskih radikala, prosledite pod oznakom – hitno. Zato što je hitnost traženja objašnjenja u tome što je situacija više nego alarmantna i zato što smo iz medija juče obavešteni da će Vlada Republike Srbije, odnosno Ana Brnabić lično, u Briselu, 10. ili 11. oktobra, neprijateljima iz Evropske unije da uruči pismo sa određenim pitanjem. I zamislite, oni će da pitaju Evropsku uniju da li je prekršila međunarodno pravo u slučaju Kosova i Metohije, posle svih ovih šokantnih događaja i njihovog stava po pitanju Katalonije.

Gospodine Arsiću, zato je naše pitanje Vučiću i Ani Brnabić – dokle ćete više da obmanjujete srpski narod, kada je svima dobro poznato, Vučiću kao pravniku, premijer Srbije takođe to mora da zna jer je zadužena za vođenje spoljne politike ove zemlje, da međunarodna deklaracija o odnosima između država podrazumeva da svaka država ima pravo na zaštitu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta?

Takođe, ta opšta deklaracija koju svaki student pravnog fakulteta zna, takođe propisuje da u slučaju nepoštovanja međunarodnog prava država članica, u ovom slučaju UN, što je Srbija, jer Savet bezbednosti UN i Rezolucija 1244 je ono što treba da štiti naš teritorijalni integritet, dakle, u ovom slučaju Srbija treba da prekine momentalno svaki dalji kontakt sa Briselom, koji ide na dalje rasparčavanje i koji će u jednom trenutku pred Vučića i pred Brnabić, odnosno pred sve vas koji ćutite na sve ovo i raspravljate o nebitnim i nevažnim zakonima po ovu zemlju, da dođu i da vam daju dokument za potpisivanje nezavisnosti i konačnog otcepljenja naše južne srpske pokrajine. Da je to tačno, govore svi njihovi potezi do sada i svi vaši potezi u proteklih pet ili šest godina od kada ste na vlasti.

Podsetiću naše građane, još 2014. godine Evropska unija, koja ima nameru da istrgne Kosovo i Metohiju iz sastava Srbije i posle priznanja tzv. nezavisnosti te terorističke šiptarske tvorevine, 2014. godine je propisala Deklaraciju o sveobuhvatnom rešenju za Kosovo, kako oni kažu. I vi ste to prihvatili. Šta je to drugo nego uvod u priznanje?

Dokle će Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije da vodi takvu politiku, to je naše pitanje i objašnjenje?

Mi tražimo da se momentalno prekine svaki dalji kontakt sa Briselom i sa zvaničnicima iz Evropske unije, da se okrenete onima koji su naši prijatelji, a to je bratska Ruska Federacija koja je, dok nam oni sve ovo rade i tako nas ponižavaju i dodatno vrše pritisak na Srbiju, bratska Rusija nam šalje najmodernije naoružanje, a to je samo jedan u nizu iz paketa vojne opreme koja treba da stigne u slučaju da imamo takve odnose sa Ruskom Federacijom.

Gospodine Arsiću, od kada smo u ovom sazivu Narodne skupštine, to je od 3. juna 2016. godine, Poslanička grupa Srpske radikalne stranke je na ovakva pitanja, a upozoravali smo na ovo još ranije, i naš predsednik i drugi narodni poslanici koji su postavljali pitanja vezana za južnu srpsku pokrajinu, dobila odgovora – nula. Dakle, nijedan odgovor nismo dobili.

Takođe, gospodine Arsiću, i vi, kao potpredsednik iz vladajuće koalicije, i Maja Gojković i, pošto sada nije tu, Martinović, bili ste dužni, gospodo, od Vlade Republike Srbije da tražite da nam pošalje godišnji izveštaj o svom radu, pa da mi postavljamo pitanja ovde predsedniku Vlade, a ne da oni pitaju neprijatelje iz Evropske unije kako dalje nameravaju da nam otimaju Kosovo i Metohiju, da nas ponižavaju i da uništavaju našu zemlju.

Gospodine Marinkoviću, vaša obaveza je bila, povredili ste član 27, da prekinete poslanika Milojičić Radoslava, sa umetničkim imenom Kena, i da mu objasnite da je Poslovnik trebao da prouči za ovo vreme od kada je narodni poslanik i da razlikuje šta je predsednik poslaničke grupe, što je u našem slučaju prof. dr Vojislav Šešelj, koji je sa pravnog aspekta i svog znanja i obrazovanja uputio ozbiljne kritike na predloge ovih zakona, a šta je ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SRS, što je u ovom slučaju gospođa Vjerica Radeta.

Dakle, tu distingciju kolega Milojičić ne zna i ne može da je zna, jer očigledno nema dovoljno poslaničkog ili drugog iskustva da to razlikuje, a te insinuacije ko je sa kim u koaliciji, reći ću samo, gospodine Milojičiću, da je jedina prava opozicija ovom režimu SRS. To svakako ne možete da budete vi, vaš Šutanovac i svi vaši prilepci iz prozapadnih stranaka koji su toliko zla naneli Srbiji od 2000. godine. Ne znam uopšte kako vama i sa kojim legitimitetom vi ukazujete na neke povrede Poslovnika, evo, izašla je i ova Mićić koja je bila u jedno vreme v.d. predsednika države i predsednik Narodne skupštine, jer u vaše vreme je u Narodnoj skupštini, po vašoj odluci, bilo 308 narodnih poslanika, jer ste jedne izbacivali, druge ste vraćali, glasali ste iz Bodruma, na najgore moguće načine ste zloupotrebljavali volju građana i nemate nikakvo pravo da držite nikome predavanje o tome šta je legitimno, šta je demokratsko, a naučite šta je predsednik poslaničke grupe, a šta je ovlašćeni predstavnik.

Gospodine Arsiću, prekršili ste član 130. i to više stavova. Dakle, vi ste odlučili, pošto ste videli da elektronskim sistemom ne možete već više od dva sata obezbedite kvorum, da primenite član 130. Vi ste lično bili taj inicijator.

Videla sam da ste prilazili ljudima iz tehničke službe, dolazili do tadašnjeg predsedavajućeg, a onda tako kao neko ko smatra da poznaje dobro Poslovnik i da može da spasi celu situaciju i da se proslavi, što vam naravno neće poći za rukom, prekršili član 130.

Ako ste već sve to hteli da uradite, vi ste gospodine Arsiću prvo sebe sami stavili u tu ulogu koja vam nije bila dodeljena u tom trenutku, jer mogla je da predsedava i gospođa Radeta koja bi ustanovila da je elektronski sistem apsolutno ispravan i da nemate dovoljan broj poslanika. Niste to uradili, već ste primenili član 130.

Bili ste u obavezi da pitate da li neka poslanička grupa želi da odredi svog predstavnika prilikom glasanja prebrojavanjem. Niste to uradili, već ste kao muve zunzare trčali sa jednog mesta na drugo, pa su se vaše pojedine kolege usudile da broje nas i prebrojavaju, da nam prilaze, upiru prst u nas, kao i ljudi iz stručnih službi.

Molim vas gospodine Arsiću da vratimo nivo i dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije na način kako to propisuje Poslovnik o njenom radu, a ne da izigravanjem nečega što ne postoji, odnosno kvoruma koji se utvrđuje na način na koji ste vi nagovorili i Martinovića i ostale iz vaše poslaničke grupe da nastavite da predsedavate.

Dakle, taj vaš ton, tako sada osilni, vi ste veliki Veroljub Arsić, pa ćete vi da nam kažete da li imamo kvorum ili nemamo. Nemamo ga i vi to vrlo dobro znate, primenom elektronskog sistema.

Gospodine ministre, vi ste razumeli da SRS želi da se suspenduju svi ovi zavodi i njihova uloga i da presudnu ulogu ocene i kvaliteta obrazovanja ima ministarstvo.

Imam za vas nekoliko pitanja i mislim da vam je ovo odlična prilika da odgovorite i da se osvrnemo na vladavinu ovog žutog režima koji je doneo Strategiju obrazovanja 2012. godine do 2020. godine. Dakle, da li imate nameru to da menjate, jer tamo ima mnogo šupljih i praznih priča, obmana, laži, putujući vrtić, putujuća vaspitačica, putujuće jaslice. Ne možete da shvatite i da razumete, ja se toga sećam jer smo u tom mandatu bili ovde u Skupštini, kakve su sve to stavke koje nemaju veze sa realnim životom.

Drugo pitanje, pošto je tada započeto, mislim da je 2013. godine, ocenjivanje rada osnovnih i srednjih škola, kako je moguće, jer vi ste od skoro ministar obrazovanja odnosno prosvete, da ni jedna škola u Srbiji od Nacionalnog prosvetnog saveta i od zavoda koji to ocenjuje, nije dobila ocenu pet? Znate šta su oni rekli? Rekli su da je to nemoguće, da je ocena od jedan do četiri, a zamislite 40 procenata gimnazija u Srbiji je dobilo ocenu dva, neki čak i negativnu. Osnovne škole su dobile mahom tri.

Da bi se ujednačilo i da bi imali svi iste uslove u Srbiji, složićete se, u Crnoj Travi je nemoguće da imate ogledna odeljenja, moguće je ako im sve obezbedite,

ili u Trgovištu, ili što je gospođa Radeta pominjala Kuršumliju, jer oni nemaju takvu opremu i takve uslove kao što imaju Beogradske škole, neke škole u mom Kragujevcu, itd. Dakle, mnogi nemaju fiskulturnu salu, deca nemaju bezbednost, nemaju uređena dvorišta, nemaju računarsku opremu. E, sada, jedino gospodine ministre da se vi kao Mladen Šarčević borite sa ovim Vujovićem i Anom Brnabić kada bude projektovanje budžeta za 2018. godinu, pa da kažete – nećemo nevladine organizacije, hoćemo novac za prosvetu i za škole da bi deca sve to imala. Izvinite.

Hvala predsednice.

Tražili smo, gospodine ministre, brisanje naslova i ovog člana zato što je ovo po nama, kada je ustanovljeno prilikom izrade prethodnog zakona, izmišljanjem neke tople vode. Složićete se, kao i većina kolega koja se školovala u osnovnom i srednjem školstvu po ranijim standardima i po našem obrazovnom sistemu opšte međupredmetne kompetencije treba da prepozna dobar pedagog i stručnjak, počev od učitelja, pa i u predškolskom uzrastu i kasnije u razrednim predmetima, neko ko treba da razvija određeni talenat kod dece.

Umesto ovoga i svih ovih navedenih načina tih kompetencija, najpre potpuno nešto nerazumljivo i nešto što nikada nije postojalo u našem obrazovnom sistemu, pedagozi, ali verovatno ne mogu jer dosta njih je demoralisano zbog drugih obaveza koje su im nametnute ovim i prethodnim zakonom, treba više da se bave onim što je talenat kod svakog učenika, da ga prepoznaju, da ga kanališu. Tako je bilo u naše vreme. Setite se samo kada je ustanovljena škola talenata za muzičke talente u Ćupriji. Ja sam kao dete jedno vreme pohađala, pa onda druge škole koje se tiču predmeta iz oblasti prirodnih nauka.

Mislim da to treba da bude podsticaj za svu decu. Naravno, i ono što se ponese iz kuće, a to su tradicionalne srpske vrednosti i na njima da se deca uče i da tako razvijaju svoje mogućnosti, da kasnije, tokom svog školovanja, jasno znaju, a ne da im to bude samo prioritet – završićemo malu maturu, idemo na upis srednje škole, do poslednjeg trenutka ne znaju ni oni, ni roditelji, nastaje jedno haotično stanje, već da se na takav način, prepoznavanjem toga i usmeravanjem od najmlađih nogu dolazi do toga da onaj ko je sposoban, ko ima određene kapacitete i završi adekvatnu školu i sutra bude koristan našem društvu.

Hvala, predsedavajući.

Gospodine ministre, videli ste da smo hteli da se briše reč „reprezentativni“ sindikat, jer to ništa ne znači. Politički osnov da bi neko predstavljao neki sindikat je uvek sklon manipulaciji.

Ono što ja želim da kažem, i zamoliću vašeg saradnika da vam se kasnije obrati, jer veoma je ozbiljno pitanje koje hoću da vam uputim, pošto je ovde reč o sastavu Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, šta planirate kao ministar prosvete i Vlada uopšte, da učinite da biste uradili nešto na polju funkcionalne pismenosti?

Da objasnim građanima Srbije šta to zapravo znači. Da je neko funkcionalno pismen znači da ume pravilno da čita, da piše, da se izražava i da to svoje znanje i ono što je pročitao praktično primenjuje. Kako je onda moguće, gospodine ministre, da ovim zakonom niste zagrebali skoro 20 godina unazad od kada su ove dosmanlije na vlasti, da učinite nešto pošto je reč o ljudima ovde kojima je potrebna osnovna kvalifikacija.

Govorili ste u načelnoj raspravi o ljudima koji tek treba da steknu osnovno i bilo kakvo srednje obrazovanje, zanatlije. Koliko puta je Vučić pominjao te varioce, ali nije to samo jedan primer. Znate, mnogo je osnovne kvalifikovane radne snage koju je nekada Srbija imala, a koju sada nema ili ima ali nije funkcionalno upotrebljiva. Razumete u čemu je najveći problem? Imamo 1,3 miliona stanovnika Srbije koji su nepismeni. Imamo jednu trećinu srednjoškolaca koji ne mogu praktično da primene svoje znanje, znači, čili su nešto, ali ne mogu u praksi da ga primene, imate takve slučajeve i sa stručnim zanimanjima. Recimo, kuvar četvrte godine srednje škole u Kragujevcu ne zna da skuva ništa. Nije kriv taj đak. Sistem nije dobro postavljen. Šta ćete na tom polju da uradite, to je moje prvo pitanje. Drugo pitanje je kako ćete onda da se borite kao ministar prosvete, jer ste govorili o tome da će neke ogledne i druge nastave, izleti itd, da se organizuju u školama u Srbiji, gde su ljudi ostali u selu da žive.

Recimo, moja majka je išla u školu u selu Čumić kod Kragujevca, za koju ste verovatno čuli, koja je stara skoro 300 godina. U vreme kada je ona išla, posle Drugog svetskog rata, u tu osnovnu školu, u to vreme je bila jedna od oglednih škola u Srbiji. Hajde da učinimo da mnogo takvih škola u selima Srbije bude.

Dakle, molim vas da do kraja ove rasprave nešto kažete na ovu temu, jer mislim da je to važno. Vidite, imamo kvalifikovane radnike. To su ovi radnici iz „Goše“. Oni tri godine ne primaju platu. Znači, oni su stekli znanje i znaju da rade. Poslodavac i Vlada su ih pustili niz vodu, kao i ove u Staklari, koji su ostali pre neki dan bez posla, jer je lično Tomislav Nikolić muljao u toj privatizaciji i izvesni poslodavac iz Bugarske je došao. Nije poštovao ono što je obećao i sada su ljudi ostali na ulici.

Hvala, gospođo Gojković.

Samo ako mi dozvolite jednu malu digresiju na ono što se dešavalo u petak, kako vidim i sad se ponavlja. Vi ste neko ko se izuzetno razume i u kulturu i umetnost ove zemlje kao predsednik Skupštine, znam to pouzdano. Ja bih vas zamolila da neuspele stend ap komičare, one u pokušaju, sprečite da zloupotrebljavaju govornicu, kao što je prethodnik uradio, i da na takav način komentarišu izlaganja narodnih poslanika.

Što se ovog amandmana tiče, gospodine ministre, i brisanja člana 1. To je neophodno iz prostog razloga što je ovde u pitanju neka vrsta podvale. Naime, radi se o tome da će, bez obzira na to što se zakon odnosi na fizička lica, stranci prečicom doći do poljoprivrednog zemljišta u kraćem vremenskom roku. Vi to vrlo dobro znate, jer svaki strani državljanin koji se pojavi danas u Agenciji za privredne registre, ako podnese validnu dokumentaciju u roku od pet dana dobiće dokument kojim će osnovati privredno društvo i kao vlasnik privrednog društva moći će da kupi ne samo dva, nego više hektara.

Najključnije je ono o čemu je govorio naš kolega gospodin Krasić, verovatno će on to danas i da ponovi, a evo ja koristim tu priliku. Gazi se ustavni princip zemlje. Šta to znači? Po Ustavu naše zemlje, da je strancima dozvoljeno da kupe i da poseduju nepokretnost. To je zgrada, to je stan, to je neki objekat, to nikako nije zemljište koje je neponovljiv resurs, resurs koji niko više ne može da vrati i koji će zauvek otići u ruke onih koji će da vršljaju po našim oranicama. Već sada je jasno da je na skoro 30.000 hektara bačeno oko od stranaca koji jedva čekaju da dođu u Srbiju. Na kraju, kao pravna lica oni do sada imaju već preko 30.000 hektara u svom posedu.

Zašto vi radite nešto, gospodine Nedimoviću, što nisu uradile ni članice EU, a Srbija nikada neće, u to sam uverena, ući u EU. Pre će se raspasti ta birokratska i neprijateljska prema Srbiji tvorevina, nego što ćete vi ući tamo. Kako je moguće da jedna Mađarska Ustavom zabrani prodaju zemlje? Kako je moguće da jedna Poljska stavi moratorijum sedam plus tri godine, jedna Slovačka sedam plus četiri i kako vam nije bilo iskustvo Rumunije, gde su za tako sitne pare gotovo bescenje stranci kupili 800 hiljada hektara zemlje, alarm da se upitate zašto mi to da radimo? Zašto ono što je najvrednije u Srbiji da damo? Ne mislite valjda da ove fabrike za koje strancima plaćate subvencije po radnom mestu, 10-11 hiljada evra više vrede nego srpska zemlja?

Na kraju, u vreme komunista Josipa Broza, upravo deagrarizacija Srbije nas je dovela dotle, da li je tako gospodine ministre, kod vas u Sremu i kod mene u Šumadiji, u celoj Srbiji, da srpski seljak spadne na najniže grane, da imamo situaciju da ljudi da preko 70 godina voze stare traktore koje su kupili pre 30-40 godina, a umesto da se skoncentrišete na to i da kažete – ne, to ne može tako, već da mladim ljudima date šansu onima koji hoće da idu u napuštena srpska sela ili na imanje svojih predaka da „start ap“ kreditima i subvencijama započnu neki posao, vi trčite u zagrljaj onih koji uništavaju srpsku poljoprivredu, koji su nas zatrpali sa nekvalitetnim robom zato što im je to dozvoljeno, a država gubi godišnje preko pola milijarde evra od nenaplaćenih carina i time se i dalje sistematski uništava srpski seljak i srpska poljoprivreda. Zato je neophodno da se ovaj član briše.

Uostalom, ovaj zakon je potpuno neuračunljiv potez Vlade koja je samo u pokušaju da uđe u EU koja nam postavlja sve veće uslove. Na kraju, šta ćete više od toga da nam otima KiM, pa kako ćete da kažete nekom srpskom seljaku iz Filipovog, Šilova, ili iz Prilužja, ili iz Plemetine, da ne ređam druga sela po KiM, po gradovima i opštinama, koji ne mogu da dođu na svoju zemlju i da je obrađuju, jer je okupirana upravo od onih koji postavljaju ovakve uslove.

Potpredsedniče gospodine Arsiću, reklamiram član 27. Poslovnika koji govori o našim pravima i obavezama kada je u pitanju poštovanje Poslovnika Narodne skupštine, vi ste sada u situaciji da zamenjujete trenutno na mesto predsedavajućeg Maju Gojković, ali nikako niste u situaciji da na sufliranje bilo koga od poslanika vladajuće koalicije prekidate govornika i niko ne može osim predsednika, ali po Poslovniku u određenim uslovima što može gospodin Branko da vam kaže da on vama suflira kako je pravilno i vi ste prekinuli koleginicu Radetu, toliko ste bili izgubljeni da ste je oslovili u muškom rodu, jer ste to uradili na sufliranje Aleksandra Martinovića.

Više nikada nemojte na takav način da zloupotrebljavate Poslovnik o radu Narodne skupštine i da ako se učini nekome, evo sada Martinoviću, sutra nekom drugom LJubiši, ne znam kome, Srbi, da ih ne licitiram mada njih niko ništa ne pita ali hajde, da prekidate narodnog poslanika kada su… u skladu sa onim što piše u članu 2. odnosno obrazloženje amandmana, jer cela Srbija zna gospodine Arsiću da Martinović kada se javlja za diskusiju pojma nema šta piše u amandmanu, a takođe cela Srbija zna …

Po Poslovniku, gospodine Milićević, upravo zbog vas, jer ste na najgrublji način prekršili član 27. Poslovnika o radu Narodne skupštine, sednicu ste završili pre početka pauze, koja je uobičajena, od sat vremena, tako što niste dozvolili predsedniku poslaničke grupe prof. dr Vojislavu Šešlju da završi krug replika na tendenciozno manipulisanje i iznošenje laži i neistine od strane Aleksandra Martinovića, koji ovog trenutka nije u sali, ali i da jeste, svakako ćete vi da mu prenesete i, na kraju, neka čuje čitava javnost, da se ne dovede u zabludu možda neko da je Aleksandar Martinović u periodu o kojem je govorio bio neka pojava u SRS. Jeste bio narodni poslanik, kasnije mu je data šansa da se promoviše tako jer je govorio da veruje u ideologiju SRS, u ono za šta se mi zalažemo i naš predsednik više od 20 godina, da je protiv članstva Srbije u EU. Onda je zarad ogromnih privilegija, funkcija i svega onoga što su mu dali naprednjaci okrenuo ćurak naopako, iskoristio je, uz vaše aminovanje, gospodine Milićeviću, direktan prenos sednice Skupštine Srbije da manipuliše, laže i obmanjuje javnost Srbije.

Suština je u tome, gospodine Milićeviću, a moram da vas podsetim, malopre sam se i ja podsetila, da ste baš vi, Đorđe Milićević, tog dana 2008. godine takođe dali izjavu posle tog famoznog istupanja, odnosno krađe mandata od strane Tomislava Nikolića, da je Tomislav Nikolić imao nameru ne da štiti Kosovo i Metohiju, kako je to hteo da predstavi Aleksandar Martinović, već da učini sve kako se Vojislav Šešelj ne bi vratio iz Haškog kazamata, a on se vratio, na ponos nacije i na žalost Tomislava Nikolića.

Molim vas, gospodine Milićeviću, da ubuduće ne radite takve stvari, jer, kao što je neko rekao, a to je bio jedan od slogana, da protiv nas srpskih radikala i Vojislava Šešelja u pravnom smislu i političkom leka nema. Nemojte da kršite Poslovnik i da na takav način mislite da ćete da nas ućutkate, jer uvek istina izađe na videlo.

Da, želim da se izjasni Skupština.

Ponovo imam povredu Poslovnika, ovog puta član 107. Znači, vi grubo vređate sada moje dostojanstvo, kažete kako su vama tobož zabrinuti poslanici većine prilazili zato što rasprava odmiče u smeru u kojem vi to ne želite.

Najpre, zašto ste plandovali toliko vremena, pa niste zakazali sednicu Skupštine po nalogu vaših mentora iz EU, da vam zakon stigne na red. Drugo, vi ne možete, gospodine Milićeviću, ako je Aleksandar Martinović grubim iznošenjem neistine otpočeo seriju replika, da zaključite zasedanje tako i da prekinete, a da onome ko je prozivan na način na koji je to radio Martinović, a to je prof. Šešelj, ne date da završi to i da kaže šta je suština, a to je ono što bi Martinović morao da zna, time ću završiti, da kada već govorimo, sada bih trebala da podsećam čitavu javnost, one koji nisu gledali pre pauze o čemu se radi, o tome na koji način se usvajao taj famozni zakon o proglašenju SSP. Ne glasa se o amandmanima, oni postaju sastavni deo zakona, tako da niko nije mogao, kao što je to Martinović neistinito rekao, da glasa protiv nekog amandmana, jer takvog amandmana u proceduri glasanja među narodnim poslanicima nije ni bilo.

Gospodine Milićeviću, sada reklamiram član 32. Poslovnika. Ja bih imala pravo na repliku, s obzirom na to da se direktno meni na izvestan način sada obraćao malopređašnji govornik Aleksandar Martinović. Ovde je suština, time ću završiti, ne u tome što on želi da predstavi da je tobož Tomislav Nikolić brinuo za sudbinu Kosova i Metohije, pa se upinjao da to ugradi u tekst Sporazuma o SSP. Suština je u tome, što vi znate, gospodine Martinoviću, jer ste tada bili navodno radikal, poštovalac lica i dela Vojislava Šešelja zatočenog u haškom kazamatu, da je on za te svoje mutljavine sa Božidarom Đelićem i Borisom Tadićem dobio ogroman novac, da je novac dobio i od Stanka Subotića, koga ste oslobodili za sva njegova kriminalna dela, od Miškovića i ko zna koga sve još. Vi niste tada, gospodine Martinoviću, učestvovali u podeli tog milionskog kolača. Pa, kad vam se učinilo da vam nedostaje para, onda ste promenili dres i otišli na drugu stranu, jer sada vam odgovaraju te privilegije.

Molim, šta ste rekli? Ne možemo i vi i ja u glas da govorimo. Dakle, čekajte da završim moje obrazlaganje, pa onda vi govorite. Upravo vam to govori član 32, da vi pomažete predsedniku u radu tako što ćete poštovati prava narodnih poslanika. Vi i ja da govorimo u glas, pošto sam takođe u dva mandata bila potpredsednik Skupštine i znam vrlo dobro o čemu pričam i kakva je vaša obaveza, to je prosto nemoguće.

Dužni ste i vi, gospodine Milićeviću, da koristite Poslovnik tako da štitite dostojanstvo Skupštine. Vi niste nikako mogli ovom potrčku Aleksandra Martinovića da date reč da vas podučava šta ćete da radite. On inače pretenduje da Martinovića zameni na toj funkciji.

Čl. 107, 27, 32, kako god hoćete, ima ih puno, ako mi date za svaki po dva minuta.

Dakle, ovde niko ne koristi govornicu i ne zloupotrebljava Poslovnik da bi ispravljao nešto, već da se govori istina i samo istina. Istina je da je Tomislav Nikolić otišao u istoriju, istina je da je on izdao interese za koje se navodno zalagao. Istina je da Vojislav Šešelj uvek govori istinu i samo istinu. Istina je da ste vi na najgrublji način danas završili zasedanje, tako što niste dali da profesor Šešelj završi krug replika koji je otpočeo Aleksandar Martinović.

Koliko je gospođa Radeta u pravu kada je govorila o tome da je bilo neophodno da razmotrite i prihvatite ovaj amandman SRS, zato ću kratko zbog vremena koje nam je ostalo, govori činjenica, verovatno se vi sećate gospodine Marinkoviću i gospodin Milićević, pored vas, da je ova Skupština, pošto vidim da je ovde žamor, kao da je neka žurka u sali za većinu poslanika vladajuće koalicije, 31. decembra usvojila zakon, na predlog ministra Nedimovića, o ruralnom razvoju u poljoprivredi. Onda je nelogično i za predlagača ovog zakona, gospodina Martinovića, da nije želeo, kao i poslanička većina, da prihvati ovaj amandman, a mi smo već doneli poseban zakon za koji vam garantujem da je do sada ostao samo slovo na papiru. U ovoj godini nije bilo nikakvih pomaka što se tiče većih subvencija za ljude u poljoprivredi i, kada govorimo ruralni razvoj, to nije samo vezano za uzgoj stoke, za proizvodnju malina, što je skandal sa ovako niskom otkupnom cenom, već na kompleksno jedno pitanje, a to je da date podsticaj ljudima da ostaju u svojim selima i da u tim zdravim sredinama razvijaju i etno sela, kompletne komplekse i voćnjake i malinjake i sve ono što podrazumeva jedno zaokruženo domaćinstvo koje će moći da živi pošteno od svog rada.

Očigledno vama to nije cilj, čim niste želeli. A znate da ste vi izglasali, možda i ne znate, možda ste zaboravili koje ste zakone izglasali ovde, prošlo je vreme, znate, vi dođete i na zvonce glasate, evo, da vas podsetim, u decembru mesecu, pošto smo celu noć raspravljali o amandmanima na taj zakon, usvojili ste Zakon o ruralnom razvoju i onda je bilo logično da ovo, o čemu je gospođa Radeta pričala i podnela amandman, inkorporišete u ovaj izmenjeni zakon.