Srpska radikalna stranka je tražila da se briše član 36 Predloga zakona, zato što u ovom delu, kao i u nekim drugim članovima o kojima ćemo kasnije da govorimo, ovaj zakon već ulazi u jedan pravni kontekst i rekla bih u jedne društvene i porodične odnose, a ne samo u oblast struke, na koje vi potencirate, i on stvarno jeste stručni zakon.

Moram da se vratim malo unazad, ali kratko ću, pošto nemamo još puno vremena Poslaničke grupe. Još u bivšoj SFRJ 1978. godine, kada je prvi put uopšte ova oblast regulisana, tačno naznačeno da davalac reproduktivnih ćelija ima određene obaveze i određena prava, ali pravnih posledica ne bi trebalo da bude. Vi ovde kažete, u članu 36, da način saopštavanja podataka iz stava 1 ovog člana, propisuje ministar nadležan za poslove zdravlja, kako bi se predupredile određene pravne posledice za davaoce reproduktivnih ćelija.

Mi smo zemlja koja bi sve trebala da reguliše zakonom i ako je zakonom jasno definisano koja su to njihova prava i obaveze, da se ne desi sutra, kao što imate slučajeve, bilo ih je i tada, u to vreme, kada je prvi put započeo proces veštačke oplodnje u našoj zemlji, da se desi to da anonimni davalac bude izložen kasnije sudskom utvrđivanju očinstva, na primer. To vam navodim samo kao jedan primer, zato što je to nekome palo na pamet, iz raznoraznih životnih okolnosti.

Pošto smo mi zemlja gde se primenjuje kontinentalno pravo, dakle, ovo nije Amerika, i nema mogućnosti da se putem nekih posebnih ugovora, bar ovaj zakon to nije predvideo, između primalaca i davalaca sklapaju određeni, da ih žargonski nazovem, aranžmani, to može u zemljama sa anglosaksonskim pravom, i tamo su jasno definisani, precizni i ta prava i obaveze.

Mi smo smatrali da ovaj član 36 zakona treba da se briše kako bi se otklonile sve nedoumice i kako bi se jasno stavilo do znanja da nema nikakvih pravnih posledica po davaoca, o kojima se govori u prethodnim članovima.

Mi smo tražili brisanje člana 57. gospodine ministre, SRS smatra da ovaj član ako ostane u zakonu može da izazove određene probleme.

Najpre, ovde je greška u prvom stavu, jer kada kažete – dete začeto postupkom BMPO reproduktivnim ćelijama davaoca ima pravo da iz medicinskih razloga traži uvod u dokumentaciju davaoca i precizirate, kada navrši 15 godina života i koje je sposobno za rasuđivanje. Postoje zakoni i pre ove Vlade i momenta kada ste vi preuzeli vođenje ovog resora.

Mi smo, naime, 2011. godine usvojili porodični zakon gde je jasno precizirano da dete sa 15 godina ima sposobnost rasuđivanja. Tako ne možemo da ostavimo nedorečeno da li neko ima ili nema, onda mora da postoji i sledeći stav ako ste to hteli, a ne treba da ostane uopšte ovaj član, da onda tim psihologa treba da radi u slučaju da se ustanovi da to dete nije sposobno da rasuđuje.

Šta je ovde suština? Suština je da ne treba da ostane ovaj član zato što u najvećem broju, takvo smo društvo, i preovlađuje i takav procenat u statistici da gotovo 100% roditelja koji reproduktivne ćelije uzimaju od davaoca, anonimnog, ne obaveštavaju, pa ni do ovih 15 godina i vi to znate, gospodine ministre, tako je uglavnom u Srbiji, svoje dete da je začeto na taj način i u nekim drugim zemljama. Zamislite sada kakav problem će da nastane ako to dete, ako ostane ovaj član zakona, putem onoga što mu je dato kao pravo kada krene da traži te podatke. Da bi se izbegle sve ove stvari, verujem složiće se, a nije tu, pre svega dr Đukić, mora država da se pre svega bavi time pored mogućnosti biomedicinski potpomognute oplodnje da dete koje je na takav način začeto i rođeno bude zdravo.

Mi sada ne gajimo iluziju da će država Srbija u dogledno vreme za šest meseci, 18 meseci da ima ta sredstva, ali ja sam se konsultujući se sa timom stručnjaka iz SNS uputila i na dodatni metod koji će omogućiti da budemo, ne baš 100%, ali recimo sada je u Britaniji gde je taj metod zastupljen 66% sigurnosti da ako se primeni tehnika, moram da pročitam jer to je meni potpuno stran termin – komparativno genomske hibridizacije, što košta dodatnih dve hiljade evra, otkloniće se mogućnost, da li je tako gospodine ministre, da dođe i do većih rizika, pogotovo kod žena koje su u poodmaklim godinama. Taj metod koji se do sada u najvećem broju slučajeva primenjuje na klinikama u Velikoj Britaniji omogućuje da se iz embriona koji je star samo nekoliko dana, a ne nekoliko nedelja, kao što bi bio ovde u ovim optimalnim okolnostima slučaj, uzimaju ćelije i na taj način se vrši provera da li ima nekih, ne daj bože, genetskih poremećaja i budućih problema za to novorođeno dete.

Tako da u tom pravcu treba da se razmišlja, a ovo svakako može da ostavi trajne psihološke posledice po to dete koje bi ušlo u proces traženja tog donora, odnosno davaoca, a nema na kraju krajeva ni razloga, jer prema svim ostalim predviđenim članovima i striktno propisanim uslovima u registru su tačno navedeni, počev od anamneze neke bolesti koju je davalac imao, preko sveobuhvatnog zdravstvenog stanja u trenutku kada davalac pristupi banci. Nije potrebno da ostane ovaj član, jer će zaista prouzrokovati mnogo problema u kasnijem periodu života dece koja su začeta na ovaj način. Hvala.

Gospođo predsednice, SRS je tražila da se ovaj član briše zbog toga što je i predsednik naše poslaničke grupe prilikom podnošenja ekspozea od strane premijera Vučića rekao da je za Vladu Srbije, što vi niste uradili, najbolje da se iznos od četiri milijarde dinara, koliko dajete RTS-u i RTV-u preusmeri na neophodna socijalna davanja za one koji su danas u Srbiji najugroženiji, a ne za medijski, tzv. javni servis, koji nam ne daje pravo, kako njihov slogan kaže, da znamo sve.


Naime, građani Srbije treba da znaju da direktor RTS, koji podnosi izveštaj o svom radu, ne vama gospodo iz Vlade, i tu sada nije ministar Antić, koji je pre nekoliko dana doneo neku statistiku i pokušao je da brani RTS, valjda i od sebe samog, i od članova Vlade, jer sam premijer je rekao, da nije zadovoljan njihovim radom.


Dakle, oni se najbahatije ponašaju pod rukovodstvom Bujoševića, i za to podnose račun očigledno samo svojim zapadnim mentorima i pojedinim stranim ambasadorima.


Ako je RTS, gospođo Gojković, danas u Srbiji, kada su deca gladna, kada su ljudi bez posla, kada nemamo dovoljno za obrazovni sistem, za škole, za visokoškolske ustanove, za pripadnike najugroženijih i predstavnika pojedinih i nacionalnih grupacija i manjina u ovoj zemlji, ako on potroši 800 hiljada evra godišnje na iće i piće, što bi kod mene u Šumadiji rekli, dakle, na jelo, na razne đakonije, onda treba da se zapitate da li vi takvim daljim srljanjem i davanjem novca onima kojima treba da kažete lepo da budu na tržištu kao i druge televizije u ovoj zemlji, kao i drugi medijski sektor koji se za to bori, mogu i dalje tako da rade.


Očigledno je da mogu, jer im vi to dozvoljavate. Vi ste zakonom i ovim članom koji tražimo da se briše, nama dali obrazloženje da, eto, potrebno je još godinu dana da Vlada Republike Srbije, kasnije će i koleginica Radeta i druge kolege da pričaju o ovih 150 dinara, koliko će građani da plaćaju i dalje u 2017. godini za finansiranje RTS, kako treba da još malo se prevaziđe ta situacija. Ta situacija je trebala da se prevaziđe da stavite RTS pod kontrolu i parlamentarni nadzor, na način na koji ste izabrali regulatorno telo o kome je bilo reči i danas i izboru dva člana, koji takođe kontroliše RTS, da taj program bude upodobljen državnim i nacionalnim interesima, što naravno nije.


Sam premijer se bunio da je u nekoj vesti bio, ne znam, u kom minutu, mada su njemu svi mediji otvoreni, i on može kako hoće, pa i na RTS. Ali, najveća opoziciona stranka i naš predsednik, koji se posle 12 godina, pobedio je sam Haški tribunal, vratio u Srbiju, nije dobio jedan jedini termin, i druge kolege poslanici najveće opozicione SRS.


Prema tome, mi smatramo da je poslednji trenutak da se trgnete i da shvatite da finansiranjem televizije, koja je sve samo nije nacionalna, i ne sprovodi politiku medijsku koja je u interesu države i naroda, prestanete na takav način da finansirate da bi se Bujošević i ostali, koji služe zapadu i interesima koji su u suprotnosti sa vitalnim državnim i nacionalnim interesima, finansirali na takav način.

Gospodine ministre, vi ste u pravu. Nema ništa loše u tome da prestanete da finansirate antisrpski RTS.

Gospodine potpredsedniče, ja sam narodni poslanik.


Što se tiče vašeg vođenja sednice moram da vam ukažem na nekoliko nepravilnosti, pošto vidim da pokušavate i u ovim trenucima da ostanete staloženi i pribrani i čuvajte koncentraciju pošto će ovo dugo da potraje, do duboko u noć, do sutra i tako.


Najpre ste povredili član 27. i to je osnov svega, rukovođenja ovim zasedanjem.


Znam da ne možete da budete neko ko predviđa situacije i ne možete da uđete u mozak gospodina Martinovića, u njegovu glavu pa da znate da li je on u trenutku kada stisne taster ovlašćeni predstavnik ovog Predloga zakona ili je narodni poslanik koji koristi i krcka to vreme poslaničke grupe.


Vaše je bilo, gospodine Milićeviću, i ja vas zaista sada upozoravam, inače ćemo se svakog puta javljati, da pitate – po kom osnovu se gospodin Martinović javlja. On može da govori do dva minuta i nikako preko toga, a to što njegova poslanička grupa ima vreme. Znate šta, mi imamo ovde situaciju i da njegov kolega iz poslaničke grupe koga vidim kao novog kalifa umesto kalifa podnosi amandman na Predlog njegovog zakona, znači nije dobro, i to je dobro da vlada konkurencija među vama i da gospodin Orlić ima takve ambicije.


Molim vas, vodite računa i pitajte ga lepo u trenutku kada se javlja dok traje rasprava po ovom zakonu po kom osnovu se javlja, jer vidim da i vi niste čovek koji može da predviđa takve situacije.

Ovaj zakon kada je donet uopšte nije u pravnom smislu na adekvatan način, shodno tržištu kapitala u našoj zemlji i postojeći privrednoj situaciji, izvršio normiranje i ovaj član o kome se govori u amandmanu koji sam podnela u ime poslaničke grupe SRS, a to je dobrovoljna ponuda za preuzimanje, je sada izmenjen i on se odnosi na obaveznost, odnosno neobaveznost objavljivanja ponude za preuzimanje kapitala.


Zakon kada je donet, i začetak ovog celog procesa 2006. godina, koliko me sećanje služi, imao je za cilj da se nesposobne uprave iz naših privrednih društava isteraju na takav način i ono što se desilo je da su potpuno uništeni mali akcionari u Srbiji.


Pošto nemam puno vremena, reći ću da je takav slučaj sa kompanijom „Autosaobraćaj“ u Kragujevcu, jer se ciljno išlo na to da se zbog nemogućnosti da država, koja je preuzela deo kapitala konverzijom i grada i Vlada Republike Srbije, to preduzeće sa višedecenijskom tradicijom spasi od uništenja sada nalazi u stečaju, bez mogućnosti da preko 1.000 radnika, odnosno nekoliko hiljada ljudi mojih sugrađana i članova njihovih porodica, naplati naknadu štete zbog izgubljenih akcija i zbog takve nebrige Vlade Republike Srbije.


Tako da je čitav zakon u celini jedna obična farsa, jer su mnogi pravnici u ovoj zemlji i profesori Pravnog fakulteta dali veoma kritičan osvrt i na ovaj član i na celokupan tekst ovog postojećeg zakona.

Ovaj zakon, kao što sam rekla u malopređašnjem javljanju ima mnogo nedostataka i on je napravljen u skladu sa direktivama EU, što nije dobro zato što vaš put u EU je sunovrat za Srbiju, jer naša preduzeća i tržišta kapitala i pre svega naša privreda, ne mogu da odgovore takvim oštrim zahtevima koji dolaze od strane zemalja članica EU.

Ova komisija za koju smo mi tražili u članu 26. da se briše, je komisija koja može da konstatuje način na koji je došlo do preuzimanja akcionarskog društva, odnosno dela kapitala, međutim, ostaće nerešena pitanja mnoga teška, sistemska nerešena pitanja. Sada kada pogledamo iz ove perspektive, a tu ima i poslanika koji su od donošenja prvih zakona o privrednim društvima i zakona o preduzećima, seća se kolega Krasić, iz 1996. godine, taj zakon je na bolji način regulisao ovu oblast nego kada ste krenuli da usklađujete zakone sa pravilima EU.

Na kraju krajeva, sećamo se i onog famoznog momenta, pa ko želi da se podseti, neka vidi kada je ministar finansija u to doba dosovski ministar Božidar Đelić, poskočio pred Oliverom Kovačević, sa ona tri poljupca, da ste dobili status kandidata, a u stvari tada je počela propast i srpske privrede i države Srbije uopšte.

Gospodine Milićeviću, povređen je član 128. Poslovnika, jer su narodni poslanici da svoje identifikacione kartice prilikom izlaska iz sale ponesu, malo pogledajte. Fokusirajte se, popustila je koncentracija sad će pola šest, znači sviće zora, niste obratili pažnju. Određeni narodni poslanici nisu više zainteresovani za ovaj tok sednice, a mi i te kako je smo jer smo vrlo ozbiljno pristupili razmatranju svih ovih zakona. Gospodin Antić i gospodin Nedimović nas pažljivo slušaju kao i gospoda iz ministarstva, dajemo veoma ozbiljne argumente, naravno vi nećete da prihvatite naše amandmane, ali vas molim da zavedete red bez obzira na ovo vreme kao da je sad početak, ja se tako osećam, pretpostavljam i vi, orna sam za rad i sve kolege srpski radikali. Nastavićemo dalje i molim vas da bude kao i uvek red u sali i da se vodi računa o tome ko je, a ko nije tu.

Drugo, gospodine Milićeviću da se držite reči i vi, to je druga povreda član 27. da se starate o primeni ovog Poslovnika, prošlo je pet sati, gospođa predsednik je rekla, pre otprilike osam sati, meni lično da će u pet biti presek. Molim vas, a to ste i vi rekli, molim vas, pa taj ko je tako duhovit ko ne zna ništa da kaže ni o čemu, a to je jedan gospodin, koji malo po malo, prvi put ga vidim najpre u životu, videla sam ga možda na fotografiji i dobaci tako nešto pametno, ja ne znam Martinoviću, gde pronađe ti ovakve pametne da u pola šest ujutru ovako pametno dobacuju. Ako ih niste naučili i vi i gospodin Orlić, da nešto pametno kažu, trebali bi da se pokriju ušima i da ćute.

Ovaj se član odnosi na član 195. osnovnog zakona, a to je dopremanje robe smeštene u slobodnoj zoni ili slobodnom skladištu u carinskom organu. Potpuno, kao što smo rekli u obrazloženju, bespotrebna promena koja ništa neće da poporavi ili poboljša ovaj Predlog zakona.

Ovde imamo jedan stav u osnovnom članu 195. koji ste možda trebali najpre da tretirate, a niste, koji kaže da na zahtev zainteresovanog lica carinski organ će proveriti da li je roba koja je smeštena u slobodnu zonu ili u slobodno skladište domaća ili strana roba. To je ova eventualna mogućnost zloupotrebe o kojoj je malopre govorio gospodin Krasić. A ovo je idealna prilika, i sada ste vi ostali samo, kolega Nedimoviću. Bili ste u to vreme narodni poslanik u Narodnoj skupštini, kada smo doneli zakon, kao i gospodin Arsić, o slobodnim zonama u Srbiji. NJih za sada ima 14. To je nedovoljno iskorišćen potencijal.

Na ono Arsićevo pitanje kako mi možemo da stvorimo jednu fabriku koju su zaista ovi žuti, čiji ste vi sledbenici, uništili, pa gospodine Arsiću, što ne koristite slobodne zone?

Evo, vi ste iz Požarevca, Smederevo vam je ispred nosa, što se kaže. Koliko još potencijala tamo ima i slobodnih kvadrata u tom području i kakvo je to mesto? Kada govorimo o tome, mogu da pričam o slobodnoj zoni Lapovo, i Kragujevac, i Užice, nemam vremena, vrlo je kompleksna tema. Evo, izvolite, dovedite strane investitore. Bojite se kineskog i ruskog kapitala. Kineske kompanije, bile su vaše kolege samnom pre nepunih mesec dana u Sudžoou, jednom od najvećih industrija parkova u Kini, spremne da dođu u Srbiju i da investiraju slobodne carinske zone. Hvala.

Vi ste mene, kolega Arsiću, pomešali sa nekim. Replicirate meni i govorite nešto što apsolutno nema veze sa mojim izlaganjem. Čak sam govorila suprotno o tome o čemu ste vi sada pričali, a to je da niste sposobni i ova Vlada da iskoristite potencijale i mogućnosti koje se ovako na izvolte nude, jer novi kineski put i projekat na Balkanu i Evropi upravo daje tu mogućnost o kojoj sam ja pričala, a to je da se u tim carinskim slobodnim zonama, preko kompanija koja bi otvorila nova radna mesta, upravo izvozi roba na tržište u zemlje gde oni to već čine, a Srbija je za njih idealna zbog toga što nije u EU i, bez obzira što oni nikada otvoreno neće reći, izuzetno im je drago zbog toga. Zahvaljujući njima mi imamo i, juče smo, da li je tako, potvrdili dodatni zajam za Koridor 10, imaćemo i novu Železnicu, kompletnu infrastrukturu i zahvaljujući upravo kreditima naših prijatelja, kao što je kredit Azerbejdžana za dovršetak Koridora 11. Nemojte da vršite zamenu teza.

Šta je to stiglo, molim vas, tako krupno i veliko od vaših prijatelja sa zapada, već ste im poput Dinkića to uradio u Kragujevcu dali po 10 hiljada evra za svako novootvoreno radno mesto. Rusija nas ne ucenjuje. Na taj način svojim ponuđenim stranim investicijama, isto tako, ni naši kineski prijatelji. Prema tome, kada se meni obraćate ili bilo kome od srpskih radikala, onda baratajte činjenica i onim za šta se mi zalažemo, a to svakako nije srljanje i dalja propast ulaska Srbije u EU.

Evo i vi kolega iz Novog Sada, dobro je da ste se uključili u diskusiju i da nas ima više, da razmenjujemo argumente. Dakle, 11 hektara slobodnog, opredeljenog zemljišta po Zakonu o slobodnim carinskim zonama je na području Novog Sada. Uopšte nisam rekla da to nije urađeno uopšte, ali nije dovoljno. Pre toga su „Delfi“, ne zaboravite, bili u Rači pre nego što je došla „Jura“. Da li je tako? Bio je jedan strateški ugovor tadašnje „Elektro“ Rače sa kompanijom „Delfi“.

Što se tiče kolege Arsića, gospodine Arsiću da nije bilo našeg predsednika da kroz konferenciju za novinare i obraćanje javnosti, tri ih je imao zaredom, podigne to na najviši mogući nivo, što se javnosti Srbije tiče, vi biste „Esmarku“ ovako na izvolte dali smederevsku „Železaru“. To je već sve bilo dogovoreno. U poslednjem trenutku ste pod takvim pritiskom, a pre svega zbog činjenice da je on izneo podatke na koji način bi nas opljačkali… Kirbi vas je na to nagovarao. Znači, mi smo uspeli to da sprečimo.

Naši kineski prijatelji, jer tamo sam bila pre nepunih mesec dana su prepoznali svoj interes na tom novom kineskom putu i odlučili da upravo u Srbiju ulože baš zbog naših tradicionalnih, prijateljskih veza, baš zbog resursa koje imamo, kvalitetne radne snage i zbog činjenice da je to samo prvi projekat i početak u njihovim daljim investicionim ulaganjima za koje će se opredeliti u narednim, verujem, ne samo godinama, već decenijama.

Gospođo ministar, vidim da niste prihvatili ovu bolju definiciju šta je to operater, što smo mi hteli da ovim amandmanom popravimo u članu 3. u tački 5), ali ja ću iskoristiti ovaj amandman da vas upitam, pošto je vezan za upravljanje aerodromima, gde je zapelo i šta se dešava, zašto je još uvek zaključana zgrada Aerodroma Morava?

Naime, ja sam u prilici da veoma često prolazim tuda, jer moja porodična kuća je na samo kilometar od ulaska u pristanišnu zgradu i želim da vam kažem da se to pitaju i meštani svih okolnih sela, što se tiče Aerodroma Morava, ali i 38 opština koje gravitiraju tom aerodromu, jer projekat koji je započet 2012. godine bi mnogo prihoda doneo državi Srbiji. Najpre zbog toga što je u pitanju dva miliona potencijalnih putnika po nekim projekcijama, ogromne investicije koje ljudi očekuju zbog toga što je to poljoprivredni kraj, pa je normalno i prirodno da se ljudi tome nadaju u tom kraju, ljudi se u dolini Zapadne Morave najviše bave voćarstvom i povrtarstvom, a onda je tu najvažniji aspekt, a to je turistički potencijal Gornja Trepča, odakle je predsednik Gojković, zatim Kopaonik, Goč, naši manastiri, najveće svetinje, Žiča, Studenica, Ivanjica, Guča. Treba li još nešto reći?

Tako da je to veliki problem, i tome se ne vidi kraj, normalno je da će ljudi i meštani i okolnih sela ili svih tih opština da očekuju da neko jednostavno dođe i da otvori ključ i da kaže – od ovog dana danas kreće sa radom ovaj aerodrom koji po projekcijama vrlo ozbiljnih ljudi koji su se bavili tim analizama može da odvuče oko 30% putnika sa nekih drugih aerodroma u zemljama u okruženju, a naročito je to strateški važno za naše ljude, pogotovo za dijasporu, sa juga Srbije, iz centralne Srbije.

Želim da mi danas ako ste u prilici konačno kažete koji je to mesec, po vašem mišljenju, po viđenju premijera i svih nadležnih u Vladi, kada će konačno aerodrom „Morava“ početi sa radom. Hvala vam.

Gospodine ministre, gospođo predsednice, koleginica Nikolić Vukajlović je podnela ovaj amandman u ime SRS iz veoma konkretnih razloga koje je u kratkim crtama objasnila, a ja ću da se nadovežem na to i da postavim vama neka konkretna pitanja.

S obzirom na to da ovakvi projekti, gospodine ministre, vi ste od skora na toj funkciji, imaju rokove praćenja subvencija, odnosno ovih kreditnih linija u periodu od pet godina, da li vi kao novi ministar smatrate da je Srbiji, na osnovu svih ovih izlaganja, pa i ovog najkonkretnijeg amandmana, potrebna dugoročna strategija za agrarnu politiku koja će da trasira put u budućnost?

Kada to govorim, to želim da kažem i da napomenem kolegama koji prate, a pre svega zbog javnosti Srbije, da ruralni razvoj je jedna, složićete se verovatno sa mnom, šira komponenta. To je mnogo kompleksnije od obrade zemlje, zasada, stočarstva, voćarstva itd. Kada kažemo ruralni razvoj, mi treba, srpski radikali kada budu u prilici da sprovode tu politiku će to svakako uraditi, da donesemo strateški plan za ruralni razvoj, jer nije dovoljno da imamo samo sredstva i tako srljamo i kažemo – e, sada ćemo ovo i ad hok te stvari da se dešavaju.

Ruralni razvoj podrazumeva i razvoj seoskog turizma i razvoj krajeva, jel tako? Jer, nije čitava Srbija ruralno izjednačena. Ono što je na području i na padinama Stare planine ili tamo na zapadu Srbije situacija, gde je izvršena deagrarizacija, nažalost, to su počeli još Brozovi komunisti posle rata, depopulacija, gde nema više, a pogledajte samo pirotska sela. Evo, ja ću da pomenem jedno selo Vrmdža, o kojem ste čuli jer se mnogo pričalo o tome, nema kuća, nema ljudi, nema stanovništva. Onda ruralni razvoj mora da se strateški planira kako bi se u periodu od deset godina, početkom nekog posla i vraćanjem tih mladih ljudi, a ima zaista pozitivnih primera, mladi bračni par arhitekata iz Beograda, to je ono što smo mogli da gledamo, inženjeri koji su rodom iz tog kraja ili njihovi dedovi, vraćaju se da započnu nešto novo.

Osim toga, gospodine ministre, u tim ruralnim područjima, ovo je 2016. godina, prate se inovacije i trendovi u poljoprivredi i u svetu, postoje i nove kulture koje mogu za deset godina da donesu veći i značajan prihod i da taj neko odluči da tu ostane, da kupi imanje i da krene da razvija posao koji će pun svoj prinos i doprinos imati za čitavu porodičnu zajednicu tek posle deset godina.

Zbog toga je ovaj amandman koleginice u nameri da strateški planiramo sve ono što može da donese prihod, a pogotovo mladim ljudima i onima koji žele da se vrate ili da ostanu na selu. Hvala vam.

Korišćenje erozivnog područja, gospodine ministre, i uopšte erozija zemljišta je veliki problem u Srbiji i sam podatak da, možda je sada to i više, 25 hiljada hektara zemljišta godišnje mi izgubimo je frapantno.

Vi morate sve da učinite ako želite da rešite taj problem da sistemski krenete u rešavanje toga. Nije dovoljan samo ovaj zakon. Moraju da se donesu određene strateške mere i planovi kako to da se uradi. S druge strane, ovo nije dovoljno da stavimo samo eroziono područje, jer kategorizacija toga mora da postoji, gde je potpuna erozija odnela ljudima njive, i gde je sada reka promenila tok, kao u mom selu Katrga u dolini Zapadne Morave, gde više ne postoji njiva mog dede, pa ni komšijina, pa ni daljih rođaka itd, kao i to da ne možemo, zato smo predložili ovaj amandman, mi da uslovljavamo ljude koji koriste to zemljište da oni izvode sve radove. Zato je ova reč – određene bila prihvatljiva. Zbog čega? Zato što upravo država treba da uradi to, da zaštiti od daljih bujica i nanosa upravo to zemljište.

Oni ne mogu da izgrade brane, jel tako? Mogu da urade nešto da se to spreči. Ne mogu da izvrše zasade. Evo, ja ću vam reći na primeru, dakle, i mom najnovijem iskustvu i kolega parlamentaraca. Posetili smo Narodnu Republiku Kinu. Vi znate da su tamo česte poplave zbog mnogbrojnih bujica i padavina. U celom podruju od Pekinga do Sudžoua, to je 1.500 kilometara, ali eto, mi smo voljom naših domaćina putovali onim brzim MAGLEV vozom, pa su nam te slike prošle. Zasađena je paulovnija. Dobro znate da to drvo može da dostigne visinu od nekoliko metara za samo tri godine.

Ja mislim da ti šumski zasadi, pogotovo tamo gde je zbog krađe, nebrige i takvih stvari došlo upravo do erozije i došlo do gubljenja silnih hektara, država o tome treba da vodi računa. Zato je amandman veoma smislen, jer određene radove mogu, a sve drugo mora država i Vlada Republike Srbije.

Dobro je, gospodine ministre, da ste prihvatili ovaj amandman. Međutim, mi smo još od početka reagovali kada je u pitanju i voda za piće, jer u članu 3. gde se definišu pojmovi, a ne znam iz kog razloga je odbijen taj amandman i uopšte se nije našao ovde u raspravi u proceduri, da se definiše da je to voda namenjena za ljudsku upotrebu, koja po svojim karakteristikama zadovoljava propisane kriterijume iz oblasti zaštite zdravlja.

To je onaj osnovni pojmovni deo. A u praksi i u stvarnom životu voda za piće se kontroliše od strane nadležnih zavoda u opštinama i gradovima jedinica lokalne samouprave samo iz izvorišta koja su pod ingerencijom grada, odnosno opštine.

Kada su u pitanju privatni bunari, imamo takav slučaj, jel tako, gospođo Radeta, u selu Brzan kod Batočine, gde je najveći problem i gde je osnovano i udruženje građana koji traže da se Vlada uključi i vi lično, ministre, u rešavanje tog problema. Niko ne kontroliše ispravnost te vode. Na kraju, pogledajte i po seoskim bunarima. Evo, opet da ne bude da reklamiram svoje čuveno selo, ali i u njemu i u drugim krajevima Srbije, koliko je ljudi koji koriste, verovatno i u vašoj sredini, gospodine ministre, vodu za piće preko hidrofora, odnosno pobijanjem cevi na nivo gde je ta voda moguće da krene svojim tokom i ko to kontroliše?

Ljudi to piju, mala deca, i naravno kontrolisanje vode za kupanje je takođe veoma bitno. Mi smo predložili ispravnost kvaliteta, ali verujte nikakve kaznene odredbe ne mogu da pomognu i da nateraju neodgovorne ljude u lokalnim samoupravama da se pobrinu za to da zdravlje i život ljudi ne bude ugrožen.

Završiću time, Kragujevac nema svoju reku za kupanje. Mi imamo čuvenu Lepenicu, ona je mala reka, rečica, ali zato imam kragujevačko more, Šumaričko jezero, veštačko akumulacino jezero koje godinama služi za kupanje, i ta voda je tamo neispravna, a na hiljade i hiljade ljudi, desetine hiljada, svake letenje sezone se tamo kupa. Stoji upozorenje iz zavoda – upozoravamo, voda nije ispravna za kupanje. Gradske vlasti ništa ne čine da prečišćavanjem i onim što oni mogu da urade, a tamo je na vlasti SNS, sada, a to nisu radili ni Stevanović ni DS, učine, da koliko, toliko ona bude osposobljena da građani, pogotovo mala deca mogu tu da se kupaju. Zato je dobro što je ovaj amandman prihvaćen, ali to je samo delimično rešenje, problemi su mnogo duži i nemam vremena više ni detaljnije o tome da pričam. Hvala.