Gospođo predsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Ljajiću, u okviru ovog amandmana prof. dr Gordane Paunović Milosavljević moram da tretiram jedno pitanje koje je uznemirilo kragujevačku javnost, radnike, invalide rada iz Kragujevca, koji su ostali bez posla u okviru dogovora Vlade Republike Srbije, prilikom stvaranja nove fabrike i otpuštanja.
Kada se ta drama završila, 30. decembra prošle godine, Vlada Republike Srbije je obećala invalidima rada da će dobiti adekvatna mesta i da će biti premešteni u tzv. zaštitne radionice, koje nikada nisu osnovane, u okviru fabrike „Zastava automobili“. Oni se danas se nalaze u bezizlaznom položaju.
Mediji sa nacionalnom frekvencijom i dnevna štampa su izveštavali o tome ovih dana. Vi dobro znate, vama je takođe poslat taj dopis, kao resornom ministru, da 16 invalida rada kragujevačke fabrike „Zastava automobili“ nisu prihvatili sporazumno premeštanje u novo preduzeće „Zastava INPRO“, zato što im po ugovoru kojim im prestaje radni odnos u „Zastava automobilima“ i prelaskom u „Zastava INPRO“ novo preduzeće ne garantuje sve ono što bi trebalo da imaju kao zaštitu po osnovu invaliditeta i radnog odnosa.
O čemu se radi? To moram da kažem zbog javnosti Srbije, a ponavljam, mediji su pisali o tome. Radnici su rekli da će početi štrajk glađu ispred Fabrike automobila ili ispred Skupštine grada Kragujevca. Sa tim je upoznat i gradonačelnik Kragujevca, kao i njegov zamenik, koji je bio jedan od onih koji su bili garanti potpisivanja memoranduma i novog ugovora sa „Zastavom“. Prelaskom u „Zastava INPRO“ oni nemaju mogućnost da ostvare ono što im pripada po zakonu, a to je renta od oko 10.000 dinara, koja je, morate priznati, u današnje vreme veoma veliki iznos za egzistenciju takvih ljudi, kao ni sva druga stečena prava koja im po osnovu njihovog invaliditeta pripadaju na osnovu Zakona o radu.
Da ironija bude veća, gospodine Ljajiću, one koji su morali pod velikim pritiskom da potpišu takav neuslovan ugovor, sa velikim oštećenjima koja su zadobili na radu, godinama radeći u fabrici „Zastava automobili“, direktor preduzeća „Zastava INPRO“ gospodin Veljović je rasporedio da rade na poslovima koji su za zdrave radnike. Tako su ljudi koji nažalost nemaju nekoliko prstiju na rukama ili imaju teške povrede ruku, ramena itd., čije motorne funkcije više nisu kao što su nekada bile, a povredili su se u nekadašnjoj fabrici automobila koja je proizvodila domaći program, u preduzeću „Zastava INPRO“ sada prinuđeni da rade na presi, što je jedan od najtežih poslova.
Molim vas, kao narodni poslanik iz Kragujevca i kao odbornik Skupštine grada, u ime Srpske radikalne stranke, jer oni su se nekoliko puta nama obraćali, dolazili, sa njima smo razgovarali, da se ne bi desio neki, ne daj bože, tragičan ishod, da ljudi ne bi žrtvovali svoje zdravlje i tako bolesni i ojađeni zbog nebrige države ušli u štrajk ili uradili nešto drugo, molim vas da učinite sve, jer zakon je na njihovoj strani, da im obezbedite (u pitanju je 16 invalida rada) da se njihova prava poštuju i da prelaskom u to novo preduzeće dobiju sve ono što im po zakonu pripada. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedniče. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovaj amandman se odnosi na takozvani domski smeštaj i na korisnike domskog smeštaja. Mi smo kao poslanička grupa amandmanom tražili da se deca do tri godine obavezno prihvataju u domski smeštaj. Vi ste odgovorili neprihvatanjem amandmana, da je to moguće samo u izuzetnim slučajevima, kada zdravstveni i drugi razlozi to nalažu, tako da je taj amandman odbijen.
Mislim da ne možemo prava dece koja nemaju roditeljsko staranje, gospodine Ljajiću, a složiće se i predsednica sa mnom, pošto je na čelu Radne grupe za prava deteta, da regulišemo potpuno ovim zakonom. Mi moramo tu oblast da uredimo i da je pravno regulišemo, takozvane hraniteljske porodice i smeštaj te dece u budućnosti, posebnim zakonom. Kako ćemo da ga nazovemo i koji će on okvir sve da obuhvata, videćemo, verujem, u toku ove godine, kada budemo intenzivno radili na setu tih zakona koji se tiču prava dece.
Ono što ja danas u ovom zaista kratkom vremenu hoću da otvorim kao temu jesu upravo hraniteljske porodice. Po onoj evidenciji, odnosno po podacima koje sam našla, u ovom trenutku preko 4.000 mališana u Srbiji je bez roditeljskog staranja, a možda ih sada ima i više, a samo u Beogradu dom za nezbrinutu decu može da primi oko 300 mališana.
Sada se tu postavlja pitanje zašto država ne reaguje? Zašto, pre svega, predstavnici medija ne posvećuju pažnju ovom problemu koji je izuzetan u našoj zemlji? Jer, sami znate i vidite po novinskim naslovima da se to dešava ne samo zbog nasilja u porodici, zbog nebrige roditelja, nego su tu razni socijalni i drugi faktori, da ne ulazim u ono što je struka gospođe Đukić Dejanović, zbog čega ta deca više ne mogu da ostanu u porodici i jednostavno se zovu deca bez roditeljskog staranja.
Moram danas da pomenem jednu od akcija koje su bile vredne pažnje u Srbiji prošle godine, koju je pokrenuo naš proslavljeni plivač Milorad Čavić; on je organizovao akciju za decu bez roditeljskog staranja pod sloganom „Veruj u sebe“.
Međutim, ni ona nije imala neki veći odjek u javnosti, u pozitivnom smislu, zato što se niti vlast, a pre svega ni mediji u dovoljnoj meri ne interesuju za taj problem. Više možete da nađete, gospodine Ljajiću, po takozvanim društvenim mrežama, Fejsbuku i Tviteru, razna udruženja koja apeluju za pomoć deci bez roditeljskog staranja, nego što ćete to da vidite, kao ministar i kao građanin Srbije, u nekom mediju, zato što to nije stvar koja je komercijalnog karaktera, nego jedan ozbiljan problem u našem društvu, koji su mnoge druge države koje teže tom modelu države blagostanja na izuzetan način rešile.
Prema tome, danas ne mogu da nađem nikoga od narodnih poslanika u sali, ako se nisu posebno interesovali za ovaj problem, ko će da navede ime jedne žene ili bračnog para iz Srbije koji su odgajali i prihvatili u zagrljaj, u svoje krilo tu decu koja nemaju roditeljsko staranje, a verujte da u Srbiji ima mnogo primera. Neću sada ovom prilikom, nemam vremena, da apostrofiram mnoge porodice koje su se prihvatile tog humanog posla. Međutim, oni jednostavno nisu, ponavljam, regulisani u pravnom sistemu zemlje. S druge strane, oni nemaju mogućnost da ostvare starateljstvo nad tom decom, što u mnogim drugim državama postoji kao mogućnost posle izvesnog perioda kada se vidi da njima ta porodica odgovara, da su se socijalizovali, da prihvataju to okruženje, da imaju normalno odrastanje i normalno školovanje.
Ali, verujem da ćemo u ovoj godini, u narednom periodu, bar što se Srpske radikalne stranke tiče, to je deo našeg programa, kada su u pitanju deca i njihova socijalna i zdravstvena zaštita, ozbiljno posvetiti punu pažnju ovom problemu, koji je veliki problem u Srbiji uopšte. Hvala.

Gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru ove tačke dnevnog reda i ovih imenovanja pažnju ću usmeriti na ono u čemu sami učestvujemo, a to je rad srpske delegacije u Parlamentarnoj skupštini SE. S obzirom na to da je javnost bila u toku januara meseca upoznata sa problemom koji je Srbija imala i koji je gospođa Radeta spomenula u uvodnom izlaganju, pokušaću da ostalim kolegama, koji očigledno ne znaju pravu istinu o tome, a i srpskoj javnosti, pokažem svu neozbiljnost države Srbije, pre svega Demokratske stranke i predsednika Odbora za inostrane poslove, koji se predstavlja kao šef delegacije Srbije u SE, a u situaciji u kojoj se to naziva tehničkim problemom.
Za mene kao pripadnicu, uslovno rečeno, slabijeg pola, kao i za sve prisutne dame ovde u Skupštini, a verujem i u celoj Srbiji, više je nego uvredljivo – s obzirom na to da se, kao što smo rekli u uvodnom izlaganju, zalažete za ravnopravnost u političkom sistemu i u društvenom životu oba pola, i onog koji je manje zastupljen, u ovom slučaju su to žene – da se to naziva tehničkim problemom.
Mi ovde ne govorimo o zamenicima članova delegacije Srbije. Srbija ima sedam članova i sedam zamenika i, kao što je koleginica Radeta rekla, četiri žene iz četiri poslaničke grupe. Dakle, to smo gospođa Radeta, moja malenkost, gospođica Elvira Kovač i gospođica Nataša Vučković, učesnici u radu Parlamentarne skupštine SE; mi od 2007. godine, a mislim i pomenute koleginice od istog perioda.
Desio se jedan neviđeni skandal. Dakle, Srbija obiluje skandalima na unutrašnjoj političkoj sceni. Verujte mi da će i ovaj „zipovani“ Cvetkovićev kabinet i te kako da bude podložan raznim skandalima, iako se predstavlja već dva dana kao spasilačko rešenje za Srbiju. Ali, ovo ne samo da je zaista ponizilo nas kao predstavnike naše zemlje u tom telu, koje je osnovano davne 1949. godine posle UN i koje za osnov ima bavljenje ljudskim pravima, jer osnovna Konvencija o ljudskim pravima je osnovni dokument Parlamentarne skupštine SE, čiji je SRJ član od 2003. godine, već to pokazuje svu bahatost i osionost aktuelne vlasti u Srbiji.
Boris Tadić, koji je na sebe preuzeo ulogu faraona, svemoćnog vladara, koji diktira i rad Skupštine, koji „zipuje“ Vladu kako on hoće, određuje resore, spaja ih i razdvaja ih itd., nije se uopšte oglasio povodom ovog pitanja koje je, kako kažem, i ponižavajuće i uvredljivo. A vi ste pribegli sada, gospođo Đukić Dejanović, u nevolji koja je vas lično zadesila kao predsednika parlamenta, jednom kompromisnom rešenju, u dogovoru sa kolegom Čedomirom Jovanovićem, mada je trebalo da se obratite na drugu adresu. Dakle, kako je do tog dogovora došlo, da li je to bio džentlmenski potez Jovanovića, u to ne želim da ulazim, ali vaša adresa je bio Dragoljub Mićunović, koji je napravio ceo problem.
Kako ga je napravio? Pošto čovek hoće da bude i predstavlja se kao šef delegacije... Uzgred budi rečeno, on nikada ne zastupa interese Srbije u Parlamentarnoj skupštini SE na način kako je to potrebno Srbiji. Kao što je sada bio izveštaj Dika Martija, a on je govorio nekakvu filozofsku, uopštenu priču; niti je pominjao zlikovca Tačija, niti je govorio o UČK, niti je govorio o Srbima kojima su vađeni organi, načinu na koji se to odvijalo. Ne, on je u nekom svom filozofskom zanosu pričao tri-četiri minuta i na tome se sve završilo.
Kada je trebalo da nam kaže na vreme da je Srbija u rangu San Marina i doskorašnje srpske Republike Crne Gore, u slučaju da nema predstavnika, u onoj meri u kojoj to Savet Evrope zahteva, pripadnika ženskog pola, jer je to manje zastupljeni pol, koleginica i ja, kao i sve prisutne druge kolege smo to saznale na aerodromu, neposredno pred poletanje aviona za Francusku. To je zaista bezobrazluk, ne znam koju drugu reč da upotrebim, ova je najpristojnija, verujte mi, u kontekstu svih dešavanja.
Ne samo to, činjenica je da smo do poslednjeg trenutka bili u nerešenom, nekom stendbaj statusu da li možemo da učestvujemo u raspravi o Martijevom izveštaju i o drugim temama, u radu komiteta u kojima takođe učestvujemo, a koleginica Elvira Kovač i ja smo članovi Komiteta za ravnopravnost polova u SE. Jednostavno, svojim kasnijim izjavama gospodin Mićunović je pokazao da nije dostojan te funkcije koju obavlja kao šef srpske delegacije. Ne samo to, nego postoji potpuna indolentnost prema krucijalnim problemima koji treba da se tretiraju u tom evropskom parlamentarnom telu, njega to uopšte ne dotiče.
To je nekako sa Dikom Martijem prošlo u tom govoru koji je bio opšteg karaktera. Mnogo su oštrije od njega govorili predstavnici nekih zemalja EU koje su priznale šiptarsku veštačku tvorevinu, a da se on nije setio da žigoše UČK, šiptarske teroriste i njihove zapadne saveznike, one koji su ih finansirali i doveli nas u tu situaciju.
Sutradan kada je bio izveštaj o tzv. zaštićenim svedocima, koji je pred Savetom Evrope podneo poslanik Gardeto iz Monaka, naravno da njega ta tema nije tretirala, iako se tiče direktne povezanosti, takođe, presije i torture koju Haški tribunal vrši nad građanima Srbije u kontekstu ucene od strane istražitelja Haškog tribunala da lažno svedoče, pre svega u slučaju našeg predsednika dr Vojislava Šešelja.
Evo, tu sede ljudi koji su pravni stručnjaci u komitetu koji mu pomaže za odbranu, gospodin Krasić je o tome govorio milion puta, preko 80 svedoka je prošlo kroz proces, a 55 njih je dalo pisane izjave. Mi smo o tome upoznali gospodina Mićunovića kroz specijalno izdanje lista „Velika Srbija“, koji smo specijalno za tu priliku štampali i odneli u SE. Dakle, da je hteo, mogao je kao šef delegacije da se oglasi po tom pitanju. Odštampali smo ga na ruskom, engleskom i francuskom jeziku. On neke od ta tri... valjda razume bar ruski, pouzdano znam da ne govori ni engleski ni francuski jezik. Služi se nemačkim jezikom.
U svakom slučaju, nije mu palo na pamet da na bilo koji način tretira to pitanje koje je važno za jednog građanina Srbije, za predsednika najveće opozicione političke stranke, za čoveka koji je na pravdi boga preko osam godina u haškom kazamatu.
Šta je onda rekao, pošto je napravio ovaj problem? A on ga je napravio i vi to znate, gospođo Đukić Dejanović, vas je o tome ko zna kada obavestio. On nije sposoban da obavlja taj posao šefa delegacije (jer postoji takva funkcija u Savetu Evrope), jer ga nije zanimalo da ide u oktobru mesecu u Antaliju na Stending komitet i da mu lepo kažu da je promenjeno Pravilo 2003 (oni tamo imaju pravilo o postupcima i proceduri za rad, kao i mi naš poslovnik ovde) i da mora da bude ta zastupljenost manje zastupljenog pola u nacionalnim parlamentima.
Bojim se, gospođo Đukić Dejanović, da ste vi zaista napravili jednu lošu uslugu Demokratskoj stranci, da li pod pritiscima, što ste se obratili na adresu Čedomira Jovanovića. Reći ću vam zbog čega. Vaše prvo obraćanje trebalo je da bude prema onome ko je ukrao mandat SRS, a ko ima status člana. Zamislite taj skandal – em je ovde sa ukradenim mandatom, Tomislav Nikolić, i nelegitimni je predstavnik građana, on ima status člana u Savetu Evrope!
Prošle godine, čini mi se u junu mesecu, kada smo razgovarali sa predstavnicima Monitoring komiteta u Savetu Evrope, to sam njima rekla. Rekla sam im – navedite mi, evo, mi smo jedna članica od 47, od 46 zemalja koje su članice Saveta Evrope, da li se desilo da posle održanih izbora neko ukrade mandate, formira neku fantomsku poslaničku grupu i posle svega toga još ga pošalju da bude predstavnik Srbije u takvom telu? To je prva bruka koja nam se desila. Onda je usledilo ovo sa jednim objašnjenjem da je to neka tehnička stvar.
Verujte mi da su konsekvence mnogo veće, ne zbog samog ugleda države Srbije, nego zbog činjenice da odnosi u ovakvom nepostojanju zdrave komunikacije i postavljanja stvari na svoje mesto u Srbiji posle 20 godina parlamentarizma nikada ne mogu da budu dobri.
Mi smo opoziciona, izričito, politička stranka, koja najoštrije kritikuje Tadićev režim i koja je protivnik Demokratske stranke i njenih koalicionih partnera, ali to ne znači da možete da nas gazite, to ne znači da možete na takav način da se igrate sa izbornom voljom građana, jer i to jedno mesto predstavnika Srbije od ovih sedam koje uzurpira Nikolić kao fantomski poslanik ovde i tamo, naravno pripada Srpskoj radikalnoj stranci po izbornoj volji građana Srbije.
Dolazimo u situaciju da će o tome da se izjašnjava sada, post festum, nadležni komitet na zasedanju koje počinje 11. aprila, ali ne vidim, osim toga što će to nekako da se zabašuri i što će da se napravi ta izmena Jovanovića i gospođe Vučković, da ćemo moći kao delegacija da radimo za dobrobit građana Srbije i za ove krucijalne nacionalne interese u ovom sazivu i na ovakav način kako nas tretira gospodin Mićunović kao šef delegacije.
Ne samo to, gospođo Đukić Dejanović, ovde se sad otvara jedan drugi problem, koji je koliko danas trebalo da bude na dnevnom redu ovog zasedanja, a to je nedolazak na dnevni red inicijative koju smo dobili od strane Ruske Federacije, naše bratske, prijateljske zemlje, koja nam pomaže uvek i u svakoj situaciji, i mi iz SRS smo za još veću saradnju sa Rusijom.
Evo, sledeće nedelje dočekujemo ruskog premijera gospodina Putina. Do dana današnjeg, takođe samovoljom Dragoljuba Mićunovića, meni je žao što nije sada u sali, čitavog dana nisam ga videla na zasedanju... Stavio je negde u fioku poziv od strane Ruske Federacije za članstvo Srbije, odnosno za status posmatrača u Organizaciji dogovora o kolektivnoj bezbednosti, tzv. ODKB, na koji već dugi niz meseci čekamo.
Naime, takođe ste morali da napravite kompromis sa DS, vi lično, gospođo Đukić Dejanović, i vi znate, to je vama teško i bolno, verovatno sa Tadićem i sa Mićunovićem, sa Nadom Kolundžijom, da kao predsednik Skupštine zbog nepostojanja formirane delegacije za ODKB pošaljete neke predstavnike. Išao je gospodin Todorović već dva puta kao predstavnik SRS, ali vi ste to uradili zbog nepostojanja delegacije.
Znate da smo mi pretprošle nedelje bili kod njegove ekselencije gospodina Konuzina, u vezi s dogovorom o radu i funkcionisanju Grupe prijateljstva Ruske Federacije i srpskog parlamenta; prvo pitanje koje je bilo sa te strane je kada ćemo da izglasamo stalnu delegaciju, da dobije status posmatrača za sledeću parlamentarnu skupštinu ODKB, koja će da se održi 24. maja.
Kako da dođemo do toga kada Mićunović svesno to gura u fioku? Jer, on je za saradnju sa NATO paktom, to je očigledno. On je čovek koji se sa mesta predsednika Odbora za inostrane poslove drznuo da se, protivno svim drugim zvaničnicima u Srbiji, prvi pojavi u Dnevniku državne televizije i osuđuje pukovnika Gadafija i da priča o tome kako treba da preispitamo odnose sa Libijom, koja je za nas srpske radikale i srpski patriotski narod prijateljska zemlja. Da ne pominjemo sve ono od sankcija, od 1992. godine, a mogla bih da vam pomenem onaj ček koji je nestao, koji je gospodin Gadafi poslao posle 5. oktobra, pa pošto je došla ova dosovska bulumenta, ovaj konglomerat od 18 stranaka, ne zna se kod koga je ček završio. Gospodin Šešelj, predsednik naše stranke, sve do odlaska u Hag je svaki čas sa govornice pitao – gde je onaj ček koji je poslao Gadafi, ko ga je strpao u džep?
U trenutku kada treba da se osvrnemo ka onim zemljama koje su nam prijatelji, koje ne priznaju šiptarsku tvorevinu tzv. Kosovo, Mićunović ne samo da osuđuje pukovnika Gadafija, ide i dalje – on dovodi u pitanje održavanje samita, konferencije nesvrstanih u septembru mesecu na nivou šefova diplomatija, u situaciji kada se zna da su nam upravo te zemlje pomogle da u Savetu bezbednosti UN, svuda i na svakom mestu branimo suverenitet naše zemlje, a ne ovi prijatelji, odnosno razbijači srpskog nacionalnog prostora iz Amerike i zapadne Evrope, koji nam ne žele ništa dobro.
Ovo će da se završi na izglasavanju novog člana delegacije i te rokade koja će da se napravi. Nikolić, koji je otputovao u Brisel da razgovara o svojoj daljoj poslušničkoj ulozi koju mu je namenila briselska direktiva, kao i Boris Tadić, vratiće se, opet će da sednu u ove klupe, a mi ćemo, gospođo Đukić Dejanović, ipak biti poniženi, iako ćemo ovo (što nije greška, već očigledna namera DS) da ispravimo ovim glasanjem, ali bruka i uniženje Srbije će ostati za sva vremena zbog ovakvog postupka. Hvala.

Gospođo Đukić Dejanović, poštujući Poslovnik obratiću se vama, a javila sam se za repliku na osnovu izlaganja ovog propalog kandidata za ministra. Gospodin Krasić ga je video u ovoj „zipovanoj“ vladi, ali, nažalost, tamo nije bilo mesta za kolegu Milivojevića.
Naime, nisam želela uopšte da govorim o liku i delu Mićunovića kao Mićunovića. Jednom davno, čini mi se 1993. godine, i vi pamtite taj skupštinski dan, a kolega Odalović svakako, Skupština SRJ, kojoj je predsedavao Radoman Božović, o njegovom liku i delu i nekim nečasnim ulogama u posleratnom periodu raspravljala je čitav dan, tako da je to završeno. Gospodine Milivojeviću, izvolite gore u biblioteku, pogledajte stenograme, tamo možete da vidite kakav je epilog svega toga. Najveći pečat svemu tome, dakle u toj diskusiji, dao je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, koji će to i da ponovi kada se uskoro vrati u skupštinske klupe.
Što se tiče izopštavanja iz sveta, upravo Demokratska stranka i takve izjave gospodina Mićunovića, koji je politički direktor Demokratske stranke, nas izopštavaju iz sveta. Oni nama prete, i svojim postupcima, takve su im i izjave, da mi ne možemo da sarađujemo sa zemljama koje treba da dođu ovde i obeleže 50 godina postojanja organizacije nesvrstanih, i njihovi šefovi diplomatije u septembru. To dovode u pitanje. Oni su ti koji koče, uoči dolaska Vladimira Putina u Srbiju, da mi postanemo i da formiramo delegaciju... Da vas naučim, gospodine Milivojeviću, to nije nikakva komisija ili nešto tako; kad već ne znate da baratate pojmovima, evo, imate u Poslovniku kako se to tačno zove.
Dakle, mi ne možemo, iako imamo još dovoljno dana za skupštinsko zasedanje, gospođo Đukić Dejanović... Mogli bismo to u petak, je li tako, sazovemo sednicu sa tom jednom tačkom dnevnog reda i obradujemo rusku stranu, obradujemo građane Srbije i kažemo im – ne, mi nećemo i nismo za ovaj pronatovski i EU put koji nudi DS, već postoje ljudi i poslanici koji žele da vide Srbiju u ekonomskom, političkom i u vojnom strateškom savezu sa Ruskom Federacijom.

Gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, trebalo bi sada ozbiljno da razgovaramo o ovom predlogu zakona i ovom zaista više nego suvislom predlogu gospodina Martinovića da se briše ovaj predloženi član 4, ali ne mogu da ne budem pomalo ironična kada je u pitanju ovaj predloženi član zakona, imajući u vidu sve što se dešavalo u proteklom periodu.
Utisak koji postoji među građanima Srbije je ne samo ono što mi tvrdimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, da stari-novi predsednik Vlade Mirko Cvetković nema apsolutno nikakav autoritet, nego, verujte mi, u gradu u kome ja živim, kad god sretnem bilo kojeg pojedinca, čoveka srednjih godina, mlađeg, starijeg, niko ne može da mi kaže da je zapamtio bilo koju rečenicu koju je bilo kada izgovorio predsednik Vlade gospodin Cvetković.
Ali zato su tu sva ona lažna obećanja koja ste davali, mislim pre svega na vas iz DS-a, na njega kao premijera, na sve tada predložene ministre, tokom izloženog ekspozea 2008. godine, i mi se sada nalazimo u jednoj situaciji da vi želite taj od početka nepostojeći autoritet Vlade, koja zapravo nije ni nastala na pravoj izbornoj volji građana, već uz diktat centara moći van Srbije, Vašingtona i Brisela, da povratite tako što ćete najpre da izmenite zakone o Vladi i ministarstvima, a onda uz ovakve neke kodekse, pravila ponašanja, da uverite građane Srbije da će ti ministri biti disciplinovani, da rade u interesu i da sprovode neku politiku koja će, zaboga, da poboljša ovu katastrofalnu situaciju u kojoj se nalazimo.
Znate šta, zaista je lako, to sam i ranije govorila i mislim da će se složiti i građani Srbije sa mnom, gospodinu Siniši Paviću, koji pravi ovu seriju "Bela lađa", čije nove epizode gledamo nedeljom uveče, a nije ni slučajno da su neki kadrovi snimani upravo u ovoj sali, odnosno u Maloj sali Doma Narodne skupštine, jer to je naša tužna slika i stvarnost u Srbiji.
Ako ste vi toliko sigurni i ako Mirko Cvetković tim novim autoritetom, koji nikako ne može da dobije jer sam nije politička ličnost koja to može da sprovede, zašto onda uvodite ovaj član, a pogotovo ovaj stav 2. koji kaže da je odluku Vlade dužan da zastupa u javnosti član Vlade koji je glasao protiv nje ili je bio uzdržan? To nikada do sada nije bilo. Zbog čega vi obavezujete ministre koji su imali drugačije mišljenje ili stav da ga ne iznesu u javnost? I kakva je to onda demokratija među vama?
Evo juče ujutru je, čini mi se na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom, bio urednik jednog dnevnog lista čitanog u Srbiji. Kao urednik tog lista, začudio se kako je moguće da on ili njegove kolege ubuduće ne mogu od nekog ministra da dobiju stav koji odražava stav njegovog resora ili, na kraju, njegove političke stranke.
Jer, vi ste jedna, priznaćete, čudna koalicija. Disonantnih tonova je bilo od samog početka, ali ste vi odlučili da ovaj član u zakon uvedete i predložite budućim ministrima da budu mirni kao bubice tek onda kada je iz tog vašeg klišea počeo jako nedisciplinovano da iskače Mlađan Dinkić, koji sada više i nije potpredsednik Vlade i ministar za ekonomiju, već je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Evo ovde u skupštinskim klupama sedi naš kolega uvaženi poslanik gospodin Milorad Buha, koji je i dan-danas predsednik Vlade Republike Srpske Krajine, nažalost u progonstvu. Pitajte čoveka da li mu je tako nešto palo na pamet, da bilo kada Poslovnikom o radu Vlade Republike Srpske Krajine predloži da se uvode ovakvi kodeksi ponašanja, a on će, verujem, kasnije da govori o ovom amandmanu. Naravno, da nije žalosno, bilo bi smešno. Jer, ako je neko nacionalno odgovoran, ako zastupa jedan jedinstven interes, kao što ti ljudi na čelu sa njim i dan-danas rade ovde u Srbiji, u matici, zbog toga što je okupirana zapadna srpska zemlja, onda se postavlja pitanje koje je to nepoverenje.
Znate, ni deca u školi ovo ne bi predložila. Jer, ovo je stvarno toliko neozbiljno, da ne možemo ozbiljno da pričamo o ovome, gospođo Čomić. I lepo vam jer rekao gospodin Krasić prekjuče u onom, kako reče Nada Kolundžija, skeču – pitanje je kako ćete vi dalje da vodite svoju politiku i kojim pravcem ćete da idete.
Ovaj gospodin "stiropor" može i na sever i na jug, i na istok i na zapad, i da prosipa ovde neke parole i floskule, i da se obrazuje u 60. godini. Naravno, to je lik iz Pavićeve serije, ali molim vas, ako govorite o ljudima koji će ubuduće ozbiljno da preuzimaju funkcije ministara, kako vi to nama ovde tvrdite, ako zamajavate građane činjenicom da ćete da uvedete neki grejs period (zamislite to) za njihove kredite, a zaduženi su preko glave, onda će 2013. godine, kada vi zajedno sa ovim "stiroporom" napravite novu koaliciju po nalogu Vašingtona i Brisela, moći da vraćaju redovno svoje kredite i sve račune koje imaju po raznim bankama koje ovde posluju po povoljnim uslovima.
Gospođo Čomić, ovo je neozbiljan predlog zakona. Ovaj član 4, odnosno dodavanje člana 26a, koji gospodin Martinović amandmanskim rešenjem traži da se briše, najveći je smeh i, na kraju krajeva, podozrenje prema namerama Vlade da radi homogeno u interesu građana, izazvao ne samo kod narodnih poslanika, već, kao što vam rekoh, i kod poslenika medija, koji se ovome više nego smeju svih ovih dana, zbog činjenice da mi znamo da će i gospodin Krkobabić i predstavnici G17, koji su kao izašli, ali će, naravno, imati svoje ministre i svoje resore u Vladi kao i drugi koalicioni partneri DS-a i te kako da budu nezadovoljni.
Zbog čega? Pa, zato što im je najvažnija fotelja, da ostanu na vlasti, i svaki ulazak u neki resor, svako mešanje u politiku na način na koji oni to ne prihvataju za njih će biti opomena od strane predsednika Vlade, koji, inače, govori istim tonom, apsolutno, šta god da se radi. Ne daj bože da se desi neki potres, ne znam koliko stepeni Rihterove skale, Mirko Cvetković bi sedeo i istim tonom bi govorio da on ne zna, da se on pita da li je to ovako ili onako.
Takva vlada, sa takvim predsednikom i sa ovakvim merama, za koje nikakve sankcije ne postoje, naravno da neće biti ni dugog veka, niti će doneti ništa bolje građanima Srbije. Hvala.

Hvala vam, gospođo predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, gospođo Kolundžija, mi nastavljamo priču o izmenama Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije, koja se tiče člana 237. i nezavisnih takozvanih državnih organa i tela.
Za građane Srbije koji nisu pratili našu prepodnevnu diskusiju, želim samo da ponovim nešto od stavova SRS i ono o čemu je govorio magistar Aleksandar Martinović, a to je naš stav da, pre svega, ova tela nisu, po svojoj funkciji i po Ustavu Republike Srbije, pošto su ustavna kategorija, od 2006. godine trebalo bi da imaju funkciju nezavisnosti. Ali, mi smo i kasnije nizom primera, ilustrujući kako to izgleda u praksi, pokušali da građanima Srbije objasnimo da je u pitanju jedna obična farsa. Morali bismo i sada, pošto smo najviši zakonodavni organ u zemlji, da podsetimo građane Srbije da je taj princip podele vlasti za nas srpske radikale, od obnavljanja višestranačja i uvođenja višepartijskog sistema u Srbiji, najvažniji aspekt funkcionisanja društva. Uostalom, na to sve nas obavezuje Ustav Republike Srbije i ta najbolja takozvana horizontalna podela vlasti na: zakonodavnu, izvršnu i sudsku, jeste nešto što bi u svakom demokratskom društvu i u društvu u kome se poštuju te ustavne kategorije trebalo da funkcioniše na najbolji mogući način.
Sećate se i vi, gospođo Đukić-Dejanović, da je još pre 20 godina, pa čak i pre osam godina, evo, sutra je osam godina otkako je dr Vojislav Šešelj otišao u ''haški kazamat'', naš predsednik uvek govorio da Narodna skupština Republike Srbije mora da ima ulogu supervizora i da zakonodavnu vlast treba da vrši kontrolu pre svega nad izvršnom vlašću.
Kako je lepo mr Martinović i sa naučnog i sa političkog stanovišta jutros primetio, ovo je neka četvrta grana vlasti, kako bismo drugačije mogli da nazovemo sva ova takozvana nezavisna tela, odnosno organe. A, da oni nisu nezavisni u obavljanju svojih funkcija i da nemaju taj, kako ste i vi sami mislili kao entuzijasta i predsednik Skupštine u samom početku, gospođo Đukić-Dejanović, jer, evo, ja pred sobom imam, Narodna skupština Republike Srbije je štampala ovu knjigu koja je posvećena upravo radu tih organa, jednostavno, sve ovo što smo mogli da pročitamo u ovoj knjizi ''uporedna praksa iz drugih zemalja'', što bi se reklo ovde u Srbiji – ne pije vodu.
Kada govorimo o Zaštitniku građana, kako ga nazivaju Ombudsman, moram da vam kažem da moje iskustvo sa tom kategorijom takozvanog nezavisnog tela seže nekoliko godina pre donošenja novog Ustava, a to i vi znate, jer smo mi u gradu Kragujevcu na osnovu Zakona o lokalnoj samoupravi još 2004. godine ustanovili Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana.
Šta se promenilo od tada kada je to ustanovljeno tamo ili od kada je počeo Ombudsman, odnosno Zaštitnik građana da radi u Srbiji? Apsolutno ništa, jer tradiciju i zaista obavezujuću ulogu, ne u formalnom smislu, jer u mnogim zemljama gde on postoji preporuka Zaštitnika građana nije obavezujuća, ali gde to zaista institucionalno postoji i gde je velika tradicija, kao u Švedskoj, gde je on ustanovljen još 1809. godine, služi i u funkcije takozvane države blagostanja i zaštite građanina pojedinca, a mi smatramo, mi srpski radikali, da svaki građanin treba da ima podjednako važnu ulogu u ovom društvu. Međutim, to danas nije tako.
Mi ovde imamo građane prvog i drugog reda, oni koji su na vlasti, kako je to Monteskje već odavno primetio, ne da su kvarljiva roba, nego pozicije vlasti, pa čak to dolazi do apsolutističkog ponašanja pojedinaca, kao što je predsednik Republike Boris Tadić, koji poziciju predsednika Republike zloupotrebljava i radi sve ono što nije propisano Ustavom Republike Srbije, mi dolazimo u jednu situaciju da građani misle da ti ljudi, agencije, navodno, rade svoj posao, da istražuju neki kriminal, korupciju, a jednostavno ništa se u tom smislu ne dešava.
Čak i nekadašnji naš kolega, gospodin Šabić, koji je Poverenik za informacije od javnog značaja, nekoliko meseci posle donošenja zakona, sećate se, pojavljivao se u svim medijima, nije imao kancelariju gde da sedi, nego je tumarao nekim hodnicima, ne možete da nam kažete da je kao u ovoj knjizi koju smo mi dobili i on u mogućnosti da kroz svoje obavezujuće rešenje tim rešenjem naloži, da je to stvarno tako i da zakon funkcioniše, pojedincu ili organu da izvrši tu ulogu ili da mi znamo da je on pred upravnim sudom pokrenuo zbog nepoštovanja na desetine tužbi.
Jednostavno, to nije tačno, zato što je sve farsa i zato što je to trebalo samo da služi kao maska ili kao uslov briselske administracije, na vašem nesrećnom putu priključenja Srbije Evropskoj uniji, protiv čega je izričito SRS, a vidimo iz meseca u mesec, i sve veći broj anketiranih građana Srbije. I, ta nezavisna takozvana tela i organi nisu u funkciji da tako nezavisno, kao što ste vi to zamislili i napisali na papiru, rade taj svoj posao. Zašto?
Pa, evo, setimo se primera, i to je jutros pominjano, ljudi koji su narodni poslanici, koji imaju funkcije i pokrajinski su poslanici, AP Skupštine Vojvodina, koji imaju po 10, 15 funkcija, nijedne se nisu odrekli zbog toga što ih zakon na to obavezuje. Zašto? Dobili su javno upozorenje, opomenu, jedan ili dva medija, štampana i elektronska pričali su dva-tri dana o tome i nikom ništa.
Mi ovde imamo kolege koji su narodni poslanici, a u isto vreme i predsednici opštine i gradonačelnici, nije im palo na pamet da podnesu ostavke na te funkcije, već akumulacijom funkcija i po upravnim odborima i na svim tim mestima oni pokazuju da je baš tako. Ne može da se spozna čovek dok ne dođe na vlast, jer ga vuče da zloupotrebljava. Naravno, imamo praksu celokupnog DOS-a da to radi. A što se tiče osnovne funkcije postojanja SRS i našeg učešća u vlasti, bilo kada i bilo gde, disciplina, odgovornost prema funkciji, tome nas je oduvek učio dr Vojislav Šešelj, jeste nešto što je osnovni pravac našeg delovanja da budemo u funkciji građana.
Da to vladajuća koalicija nije i da nije u mogućnosti zakonodavno telo, na čijem čelu vi predsedavate, da kontroliše izvršnu vlast, pokazuju i sve ove afere koje su isplivale u javnost i na kraju krajeva, i sve ovo što vam se desilo sa jednim od koalicionih partnera, zato što je vlast sastavljena iz Vašingtona i Brisela, s' koca i konopca, i niko nikoga tu više ne može da kontroliše, odnosno samo vaši zapadni mentori vas, u funkciji izvršavanja tih naloga.
Koleginica Radeta je pominjala Agenciju za borbu protiv korupcije. Volela bih da se na nekim konkretnim primerima zadržim ovde, najpre zbog naše zakonske obaveze svih nas i svih izabranih funkcionera u Srbiji, da do kraja januara meseca, tekuće godine, prijavimo svoju imovinsku kartu, eventualne promene, ako su se one desile.
Ove godine nas je direktor Agencije obavestio da ako nema promena, mada smo to ranije radili i bez toga da ih je bilo, pogotovo kod nas srpskih radikala, mi smo ljudi iz naroda, živimo, neki od nas tako što su zaposleni na ovoj funkciji, neki na nekim drugima, ali najlakše je sada ove godine onima kojima je poručeno – ne morate da prijavljujete ako nemate nikakve izmene, a ne da su se desile promene u njihovom imovinskom stanju i članova njihovih porodica, nego jednostavno oni će to da prećute, Agencija neće da ide nekim drugim tragom, jer to nije radila ni do sada.
Imamo slučaj, pre svega, Tomislava Nikolića kome se enormno uvećalo imovinsko stanje, odnosno bogatstvo, i članova njegove porodice, svih povezanih lica, otkako je pokušao puč u SRS, do pre dve i po godine, i kolega Nemanja Šarovića je lepo izračunao da je to oko milion i po evra. Vi vrlo dobro znate, pošto je i on zaposlen u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koliko se sećam već 19 godina ili sada će već 20, da od poslaničke plate ne mogu da se kupe stanovi od 800.000 evra, da se prave dvorci u rodnom selu od 400.000 evra, voze skupoceni automobili itd.
Gde ste vi bili, gospodo iz DS, koji ste napravili tu novu fantomsku političku stranku u trenutku kada vam je trebalo da se na najprljaviji način obračunavate sa srpskim radikalima, da sada ispitate poreklo tog novca i finansiranja SNS? Ta stranka mesečno plaća sedam i po hiljada evra usluge bivšem američkom ambasadoru Montgomeriju za savete, videli ste, pošto je to objavljeno, i Montgomeri to nije poricao, već je samo rekao – upućujem vas na svoje klijente, odnosno na SNS, da ih savetuje kako dalje da vrše destrukciju Srbije, kao što je i vas savetovao i doveo vas na vlast posle 2000. godine, odnosno 5. oktobra. I, gde je, onda, tu pravda za običnog čoveka? Kako da se ponaša jedan građanin Kragujevca koji u sedam ili osam hiljada slučajeva, pred Gradskim zaštitnikom građana ima primedbe na proces legalizacije, na proces u oblasti rada i zaštite na radu, invalidi rada, koji su ostali bez posla jednostranim raskidanjem ugovora od strane "Zastava automobili", jer im nisu obezbeđene zaštitne radionice, pa su sada poslati u neko novo preduzeće, bez preuzimanja prava iz radnog odnosa za sve ono što im sleduje?!
Ako vi ne možete, odnosno ako vladajuća većina i mi kao najviši zakonodavni organ ne možemo da sprovodimo tu striktnu podelu vlasti i da vršimo kontrolu, pa, to je, onda, zaista farsa i postojanje ovakvih takozvanih nezavisnih regulacionih tela ne pije vodu i promena Poslovnika i ono što vi sada radite, to je nemogućnost Skupštine da odbije njihov izveštaj za period za koji ga oni podnose, dovoljno govore u prilog tome da se još više unižava Skupština i da se nama daje uloga nekoga ko će da aminuje i da prihvata sve ono što dođe iz kabineta, pre svega predsednika države, pa svih onih drugih koji u vrhu vlasti kanališu sve tokove, od novčanih, finansijskih, i tako dalje i političkih mešetarenja na političkoj sceni Srbije.
Kada je prvi put taj institut zaštitnika građana, kao što rekoh, pominjan u Zakonu o lokalnoj samoupravi, mi smo bili oštro protiv toga, kao i kasnije. I, kao što je lepo danas primetio kolega Martinović, oni koji su pisali Ustav, nije on, niti sam ja, već je to radio zajedno sa vama Tomislav Nikolić 2006. godine, danas je vaš najveći kritičar. Dali ste mu mogućnost, ukrali mandate SRS, šurujete sa njim iza kulisa, što bi se reklo, jer je poželjan i dobar partner, i za Amerikance i za Zapad, DS, a ovde vam drži slovo o tome kako vi niste demokratsko društvo, što u suštini i niste, ali to vam govori neko ko je na najgori mogući način došao do te pozicije, otimanjem, odnosno prekrajanjem izborne volje građana.
Ta nezavisna regulaciona tela u svim zemljama, kao što Srbija nije, gde to postoje, i gde imaju, kao što rekoh, višedecenijsku tradiciju, ili više vekova, kao što je to slučaj u Švedskoj, bore se da kroz partnerski odnos sa Narodnom skupštinom, odnosno sa najvišim zakonodavnim telom imaju i ulogu nekog medijatora, zato što Narodna skupština Republike Srbije, svedoci ste i vi toga, verujem i da vi lično kao predsednik Skupštine to ne podržavate, da nas Vlada Republike Srbije štancovanjem zakona i svojim nahođenjem kako treba Skupština da radi, bombarduje, diktira nam tempo na osnovu onoga što dolazi od Evropske komisije, direktno iz Brisela. Oni to u nekim zemljama mogu da budu, kao neki medijator, odnosno neko ko će da se postavi između Vlade i zakonodavnog tela. U ovom slučaju to je apsolutno nemoguće. Videli ste i primer našeg zaštitnika građana i one bruke koja je Srbiju zadesila, kada je otišao na dodelu sramne Nobelove nagrade, a sve zbog toga što je ministar inostranih poslova, Vuk Jeremić, imao u tom trenutku drugačije mišljenje.
Što se tiče DRI i gospodina Sretenovića, zaista ste njegovu ulogu i sve ono što je on radio u proteklih godinu dana i prošlogodišnjem izveštaju i ovom sada, doveli na najniže moguće grane. On je bio prinuđen i da se obrati javnosti, a premijer nam je dao, kao i svaki put, neki nemušti odgovor, da će inspekciju, odnosno kontrolu rada tih ministarstava, koja su kao negativna navedena u Izveštaju revizora, da pošalje u ta ministarstva, da vidi da li su poštovali Zakon o budžetskom sistemu.
Zakon o budžetskom sistemu koji ste nekoliko puta menjali od trenutka kada ga je Đelić 2001. godine predložio i on usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije i dalje je pogodan prostor za manipulaciju svake vrste. Možete da pričate šta god hoćete i da se pravdate i u jedinicama lokalne samouprave i po ministarstvima i da balansirate u godišnjim izveštajima završnog računa budžeta, ali ste ostavili dva ključna konta 422 i 423 – specijalizovane usluge ili usluge po ugovoru i možete da perete koliko god, odnosno da pljačkate koliko god para iz budžeta, to da radite i preko javnih preduzeća i svugde gde vršite vlast.
Uostalom, ovaj apel i upozorenje javnosti koje su mediji u poslednja dva dana korektno preneli koje je izneo gospodin Nemanja Šarović o pljački opštine Zemun i opštine Voždovac od strane Aleksandra Vučića, Nebojše Stefanovića i svih Vučićevih saradnika, preko tog preduzeća gde on ima svoje učešće, Stefanovićeva žena i cela ta klika iz SNS, treba da bude signal onima koji vrše budžetski nadzor i inspekciju, kao i ovim takozvanim regulacionim nezavisnim telima da rade svoj posao i da na uvid javnosti dostave sve ono što tražimo, a mi ćemo i kolega Šarović, koliko već sutra, da nastavimo da razotkrivamo sve te njihove afere.
A, opet ponavljam, ne bi bili u poziciji to da rade, i da na takav način sada pljačkaju i građane gde su na prevaru i kupovinom glasova i kampanjama koje su plaćali srpski tajkuni da dobiju vlast, da nije bilo DS i vaše pružene ruke onima koji vam sada i danas dobro služe. Uostalom, mi ćemo i videti na kraju i u toku ove godine, da ovi ljudi koji vrše ove funkcije u ovim agencijama i u ovim telima neće biti u mogućnosti da se bore protiv kriminala i korupcije, jer imaju zaštitu svih onih u vrhu vlasti, odnosno u vrhu režima, koji danas u Srbiji, na žalost građana Srbije, izuzetno loše vlada. Hvala. (Aplauz)

Hvala vam, gospođo Čomić. Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, da bi građani Srbije koji nisu pre podne pratili skupštinski prenos dobili osnovnu predstavu o tome o čemu mi danas sa vama raspravljamo ovde, misleći da utvrđujemo neku bolju strategiju za Vojsku Srbije, za bezbednost naše zemlje, za pomoć našim sunarodnicima na ugroženim područjima ili za eventualno vašu nameru, gospodine ministre, da na osnovu Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN zahtevate da, u onoj meri u kojoj to podrazumeva Sporazum Černomirdin-Ahtisari ili Aneks tog sporazuma, uputimo naše vojne snage na KiM, a naročito u svetlu novih dešavanja i Izveštaja za koje je saznao čitav svet i Rezolucije koja je usvojena u Savetu Evrope, koju je predložio Dik Marti, o monstruoznim zločinima koji su šiptarski zlikovci i teroristi počinili nad našim narodom, onda, kad su snage NATO pakta okupirale našu južnu srpsku pokrajinu i, nažalost, ne samo da se ta tragedija našeg naroda i dalje nastavlja, nego, zaista je pitanje, s obzirom na to da, očigledno ne govorim o vama lično, mada i vi ističete da je to i vaš stav, i politički i kao ministra – Boris Tadić i koalicija na vlasti žele da uvedu Srbiju, u nekoj skorijoj budućnosti, u takozvane evroatlantske integracije.
Običan stanovnik, građanin Srbije, vojni beskućnik, onaj čovek bez posla, onaj koji je pamtio i pamti slavna vremena naše srpske vojske, razmišlja – zašto Skupština Srbije uopšte ovo danas mora da raspravlja i zašto se država Srbija odlučuje na ovo?
Reći ćete i vi, a rekla je juče gospođa Tanja Miščević na Odboru za odbranu i bezbednost, da je to obaveza države Srbije po glavi VII i VIII Povelje UN.
Međutim, gospodine ministre, obaveza je bila svih njih, ali, na svu sreću i što se kaže, kroz iglene uši, mi smo obezbedili u septembru mesecu prošle godine da prođe Rezolucija vezana za KiM. A, ova druga koja je promenjena SMS poruka Borisa Tadića, koju je uputio ministru Jeremiću, valjda vam dovoljno govori, gospodine ministre, o tome da se ono što su rezolutni stavovi Generalne skupštine UN od 1946. godine pa do današnjeg dana ne primenjuju više isto. Vi ste čovek koji zbog svog posla i zbog svog resora pratite sve nove događaje na karti sveta. Tako vidite, gospodine ministre, pošto ste dali jednu takvu izjavu (ako budem imala kasnije vremena, citiraću je) pozvali ste se, otprilike, na slavnu tradiciju JNA i činjenicu da smo mi, kao država, ona SFRJ, slali naše mirovnjake u određene misije.
Sada mi danas recite, gospodine ministre, s obzirom na to da ti naši mirovnjaci idu u zemlje centralne i južne Afrike, zemlje Bliskog istoka itd, da li je ista politika ove države sada prema prijateljskim i takozvanim Nesvrstanim zemljama, danas, i od kada je DOS na vlasti, a samim tim i vi, jer ste i vi otpočeli svoj politički angažman kao poslanik DOS-a, posle 5. oktobra. Možda je to isto kao što je nekad bilo. U svetlu kojih događaja i koje geopolitike mi danas treba da raspravljamo o tome gde je tu mesto Srbije.
Ozbiljni državnici, ozbiljne zemlje, bez obzira na to koliko da su, a vi ste danas pomenuli taj izraz i rekli ste da je ''naša mala Srbija manja'', e, kamo te lepe sreće da je na liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, to je ispravno, a ne kako vi obrnutim redom krenete odozgo od Karlovca, i kamo te lepe sreće da se svi ovde zajedno, bez obzira na to kojim strankama pripadamo, borimo za jedinstvo srpskog naroda, borimo da sačuvamo Srbiju, da se borimo da je osnažimo i ojačamo, onda, mi ne bismo morali danas građanima Srbije da objašnjavamo, gde god oni da žive, da naši mirovnjaci idu u Demokratsku Republiku Kongo, u Liberiju, Obalu Slonovače. Malopre ste rekli, hteli ste da izvrgnete ruglu jednog poslanika, pa, vojnom brodu ne preti nikakva opasnost u Adenskom zalivu i od pirata ništa neće da im se desi.
Gospodine ministre, nemam ništa protiv vaših holivudskih i spektakularnih nastupa, kao onog u Sredozemnom moru i toga što vi imate taj stil ponašanja. Ali, ovo nije Holivud, a sada kad neka deca gledaju prenos Skupštine oni tamo zamišljaju Džonija Depa da on snima neke filmove i imaju neku drugačiju sliku, a u pitanju je ozbiljna stvar. A, ozbiljna stvar je ta da ste vi rekli, kao odgovor na to, zašto mi to radimo, i vi gospođo Miščević, pa i načelnik Generalštaba general Miloje Miletić, da su ta iskustva, sada citiram generala, "neprocenjiva, starešine i osoblje se osposobljavaju za rad u savremenom međunarodnom štabnom okruženju".
Gospodine ministre, ovo je general Miletić izjavio, kao da on nije davnih godina, a bio je dobar i pitomac a kasnije i oficir, i sada je na toj funkciji, kao da uopšte ne zna kakvu je srpsku vojsku izrodila srpska majka. A vi zaboravljate da je zbog toga što smo se nalazili u najtežem mogućem međunarodnom štabnom okruženju, kada nas je napala, o tome je govorio i kolega Bojan Mladenović i kolega Munjić i ostali, najveća vojna sila – a šta je to što jedan oficir i jedan vojnik nije mogao da savlada u našoj borbi u toku 78 dana, u toj zlikovačkoj NATO agresiji, a vi ste prihvatili kao vojni ministar, i Boris Tadić i svi pre vas, da oni to nazivaju humanitarnom intervencijom, što sada treba da nauči u nekoj južnoafričkoj ili centralnoafričkoj zemlji, na Bliskom istoku ili bilo gde?
Molim vas, nemojte na takav način da potcenjujete naše vojnike i naše oficire. Treba da nam kažete, mi smo to pitali na Odboru za bezbednost, ne juče, gospođo Miščević, jer vi, naravno, niste ni mogli na to da odgovorite. Reći će nam gospodin ministar. Kada je u Narodnoj skupštini usvajan Zakon o upućivanju u multinacionalne operacije, mi smo vas lepo pitali – zašto mi degradiramo činove srpske vojske i pojedinačno ih šaljemo u određene kontingente i grupe? Evo, vi meni odgovorite – da li će da se poštuje tamo čin našeg kapetana kao što jeste ili majora, ili će on morati da poštuje zvanje instruktora kog ima pred sobom, u sastavu tog kontingenta gde on ide? Mislimo da bez obzira na to što se vi pozivati na rezoluciju UN i, juče vaša koleginica državni sekretar, na Povelju UN, ipak, treba malo da se zapitate kakav je danas odnos snaga u tom telu, na koji način deluje Savet bezbednosti, ako on ima svoje stalne i nestalne članice, i da razmišljate malo kao naši prijatelji i braća iz Ruske Federacije.
Jer, ako vi za sebe kažete da imate neku ideologiju i da imate nekakvu viziju, i da vi nekako vidite Srbiju u budućnosti, a vidite je pogrešno, jer nama nije mesto u EU, SRS je, a evo, vidimo i da je sve veći broj građana Srbije protiv tih evropskih integracija, nama nije mesto u zločinačkom NATO paktu, zašto se, onda, malo ne osvrnete na to i ne pogledate kako to ozbiljne države rade i kako posmatraju današnju konstelaciju snaga u svetu? Očigledno je, i laiku jasno, da SAD već godinama unazad, a o tome je još krajem 80-tih godina i početkom 90-tih u ovom domu govorio naše predsednik prof. dr Vojislav Šešelj, žele, pre svega, vojno da dominiraju. A kroz vojnu dominaciju, što su uspeli, nažalost, da ostvare i okupacijom naše južne pokrajine i geostrateškim ciljem koji imaju na Balkanu, naravno da će ekonomski da eksploatišu sve što im je dostupno, da ugnjetavaju, menjaju režime.
I, sada gospodin Gadafi nije za vas verovatno isto u svetlu ovih događaja koje gledate ovih dana, jer se povodite za američkom demokratijom i njihovom diktaturom koje sprovode u svetu, kao što je bilo onda u onim godinama na čije se slavne dane JNA pozivate. Odgovorite na to pitanje. Ili ćete da sledite tu hipokriziju zapadnih evropskih zemalja koje žele svuda i svakoga da potlače koji nisu pod njihovom čizmom ili pod njihovim patronatom, ili ćete da se boriti za suverenost zemlje?
Vi ste rekli da se tako jačaju ne samo odbrambeni kapaciteti, nego i spoljnopolitički kapaciteti naše zemlje. Zašto ne upotrebljavate, ako već imate spoljnopolitičke kapacitete, a jedino možete tako što ćete jasno i glasno zemljama koje su vaši politički mentori, a koje su članice EU, da kažete šta mislite, i pre svega o ovome što se desilo na Kosovu i Metohiji i Martijevoj rezoluciji, o čemu ćemo da razgovaramo u četvrtak, i da jednostavno prekidate sa tim projektom?
Ne, vama uopšte nije bitno, hoćete u Evropu, pa makar se Srbija svela i na beogradski pašaluk! Niko nije danas naivan, a hvala bogu, pogotovo nisu naši prijatelji Rusi da ne znaju kako se to odvija i u UN i u Savetu bezbednosti.
Kao što rekoh, pošto SAD već godinama unazad imaju pre svega svoj vojni cilj, a preko njega da ostvaruju i ekonomski, SRS i ja zaista smatramo da moramo građanima Srbije, a pre svega ovoj našoj deci i omladini, na ozbiljan način, putem ovih skupštinskih debata, ovakvim temama podiže moral i budimo nacionalnu svest. Na kraju, postoji i grupa roditelja, koja je sve veća u Srbiji, koja traži da se predmet ''patriotizam'' uvede u naše osnovne škole, da im kažemo da u budućnosti svaka zemlja koja želi da jača vojno, ekonomski i na svaki drugi način, da povrati svoju sigurnost, stabilnost, nacionalni ponos i dostojanstvo, treba da se odupire pritiscima i ucenama Amerike i zapadnih sila. To je jedini put koji mi možemo da imamo.
Jer ako je to tačno, a tako danas procenjuju svi analitičari u svetu, da će Rusija u budućnosti biti glavni stub koji će da obuhvata apsolutno sve oblasti, od vojne preko ekonomske, preko svake druge saradnje, kulturne itd, onda je ispravan put kojim ide SRS.
Uostalom, videli ste i kroz istraživanja kojima se bave neki drugi da je 90% biračkog tela koje glasa za SRS i našeg predsednika dr Vojislava Šešelja bezuslovno za saradnju sa Ruskom Federacijom. I na to smo ponosni, jer znamo da je to budućnost Srbije. Uostalom, videćete i 23. marta poruke ruskog premijera, ranijeg predsednika, gospodina Vladimira Putina. Ja bih bila, kao i svaki srpski radikal, najsrećnija da nam se on, iako to možda nije uobičajeno jer je u pitanju premijer, ali takav moćan državnik i čovek koji je uspravio i podigao zemlju koja je grcala i sa kolena je doveo na ovo što ona danas jeste, obrati i ovde u parlamentu.
Gospodine Šutanovac, što se tiče svih ovih zemalja koje sam pobrojala, nemojte da mislite da te procene rizika bezbednosti za ljude koje upućujete tamo nisu važna stvar. Najpre želim da izrazim protest kao član Odbora za odbranu i bezbednost što nismo dobili procenu takvih rizika. Zašto vam je to bio problem da nam to doznačite, ili pod oznakom strogo poverljivo, da mi to možemo kao potpisnici te obaveze da pročitamo? Ovako, mi treba da razmišljamo šta će tamo da im se dešava. A, ja ću samo da se vratim na tu hipokriziju zapadnih demokratija koje sada sprovode sve ovo i u zemljama koje su nama izuzetno prijateljske i stvaraju krizna žarišta, i ovo što se jutros i ovih dana dešava u Libiji, evo da vam citiram nekoga ko je ratni izveštač i to iz zemlje koja nije prijateljska prema Srbiji, izveštač časopisa "Indipendent", iz Velike Britanije, nije važno ni kako se zove, koji je rekao – 2006. godine, to je jedna od prvih, znate to i vi i gospodin Mičević, misija EU koju su poslali u jednu takvu zemlju, dakle, poslali su je u Liban, kako je on to rekao, u libansku močvaru, u tom svom članku, ne da čuvaju mir, već da popune tampon zonu, i brani Izrael koji ima sukob sa Hezbolahom.
Prema tome, nisu oni tamo otišli kao neki mirovnjaci, kao što i ne idu u sve ove zemlje, što su ranije moje kolege srpski radikali lepo primetili, a naši, ne daj bože da se to desi, ljudi mogu tamo da budu, kako bi to ovi NATO-vci rekli, kolateralna šteta. Znate, sve ove zemlje, za koje ste se odlučili i ljude koje tamo upućujete opredelili da tamo idu u određenom periodu, da budu u tzv. mirovnim misijama, jesu u mnogo većoj opasnosti od vremena kada smo mi, gospodine ministre, usvojili zakon ovde.
Evo, budite iskreni pa recite šta se dešavalo na Obali Slonovače pre nekoliko meseci. Maltene svi svetski mediji i naši su svakoga dana izveštavali da je gotovo sve na ivici genocida. Šta se dešavalo isto tako u Liberiji? Šta se sada dešava u Libanu i u svim drugim ključnim područjima i žarištima? Rekla sam vam i onda kada ste prvi put govorili o tome i kada su prvi mirovnjaci upućivani, kada je bilo reči o Čadu. Pa i Čad i Darfur i sva ta krizna područja sami ne mogu, njihove vlasti nisu mogle pre nekoliko godina, 2007. godine, da izbroje kakav je to pokolj bio, koliko ima stradalih.
Da li vi onda razmišljate u tom kontekstu, rekli ste da je to jedna humana misija, o humanosti na delu kada su u pitanju Srbi na Kosovu i Metohiji? Kako država pomaže njima? Kako ste se vi i kojim mehanizmima trudili da zaštite državu Srbiju? Kako je onda moguće, ako su vaše namere iskrene da branite teritorijalnu celovitost naše zemlje, što je i vaša ustavna obaveza i svih nas, da se Rezolucija u UN, kroz poruke koje Tadić šalje Jeremiću, tako menja i da Srbija već nekoliko meseci ne raspravlja o situaciji na Kosovu i Metohiji i o tome šta nam valja činiti dalje?
Ali sreća je da, i to govorim građanima Srbije i svima onima koji su zaista poniženi danas i koji možda imaju poljuljanu svest o tome da treba na takav način svi zajedno da branimo našu zemlju, u ovoj skupštini postoji jedna jedina stranka, a to je SRS – dr Vojislav Šešelj, koja od tog patriotskog puta i od odbrane državnih, vitalnih i nacionalnih interesa nikada neće da odustane.
Gospodine ministre, vi se veoma često smejete, ali meni to ne smeta, kada mi govorimo da su NATO pakt i saveznici te agresorske vojne alijanse i zemlje EU izrazito neprijateljski nastrojene prema našoj zemlji. Vama kao ministru odbrane ipak je moralo negde da proradi, pa, makar i da je zrno pšenice savesti, da se zapitate kada je u pitanju Haški tribunal, jer tamo je završio skoro čitav politički i vojni vrh naše zemlje. Naši generali, naši oficiri dobili su od tog kvazisuda, koji je ustanovljen bez odluke Generalne skupštine, već odlukom Saveta bezbednosti UN, preko hiljadu godina zatvora, dakle, najdrakonskijih kazni, a za to vreme je ova ''drenička grupa'', je l' tako kolega Stevanoviću, dobila za ubistvo preko 100 Srba samo 80 godina zatvora.
E, onda ste morali da se zapitate, pošto ste ministar u Vladi Republike Srbije, a opredelili ste se za bespogovornu saradnju sa tim takozvanim Haškim tribunalom, kako je moguće da je jedan čovek, političar, koji je imao tu viziju i sve ove ideje, i sve ono što se danas, nažalost, ostvaruje u svetu, i stradaju ti narodi i njihove zemlje zato što hoće Amerika da ih potčini, da ih pljačka i da dominira vojno i ekonomski itd, da je naš predsednik dr Vojislav Šešelj, evo, biće prekosutra osam godina kako je dobrovoljno u tamnici Haškog kazamata, a njegovo suđenje još uvek nije završeno?
I ne samo to da nije završeno, gospodine Šutanovac, nego od jutros, od kako mi razgovaramo o ovoj temi ovde, njemu je bilo suđenje i večeras će to građani Srbije moći, nadam se, da prate u odloženom prenosu na Drugom programu RTS, drugi put mu se sudi za takozvano nepoštovanje suda.
Jutros sam vam, time ću da završim, poklonila jednu knjigu. Možda vam se učini, pošto je u pitanju satira našeg istaknutog publiciste i novinara Predraga Popovića, a knjiga je o Aleksandru Vučiću i zove se "Istorija jedne bolesti", ozbiljna je stvar i ozbiljna je bolest u pitanju…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
…završiću sa konstatacijom, evo, završavam, da su NATO- pakt i EU tvorci Haškog tribunala, neprijatelji srpskog naroda, a pokloniću vam knjigu zbog koje je danas u toku bilo suđenje i biće i sutra i prekosutra našem predsedniku, da on ne poštuje sud koji ubija Srbe, a zove se "Glupson iz Manitobe Brus Mekfarlen" i sa zadovoljstvom ću da vam je poklonim, da vidite o kakvim se zlikovcima radi. Ovaj što je došao iz Manitobe nije ništa drugačiji od nekih drugih koji su došli iz drugih krajeva sveta da primaju ogromne plate, da sude po međunarodnom pravu koje su oni izmislili, koje se ne poštuje…
(Predsedavajuća: Dvadeset i jedan minut.)
I, gospodine Šutanovac, krajnje je vreme da se okrenete patriotskoj svesti koju je srpski narod imao u sebi, samo vi još u sebi da treba probudite. (Aplauz)

Počeću od kraja, gospodine Šutanovac.        Kada već pominjete kako je to bilo, vi ste učesnik, zajedno sa Dosovskom vlašću, na čelu sa Zoranom Đinđićem, u pisanju optužnice protiv prof. dr Vojislava Šešelja. Zato je on, kada je ona napisana, dobrovoljno otišao u Haški tribunal. Ispraćen je sa preko 100.000 građana Beograda, koji su ga ispratili na Surčinski aerodrom. Najmanje će milion njih da ga dočeka kada se kroz nekoliko meseci bude vratio u otadžbinu, kao pobednik nad tim sudom. Uostalom i Karla Del Ponte je u svojoj knjizi napisala da je Đinđić lično rekao – ''vodite Šešelja i ne vraćajte ga više!'' Ali vratiće se Vojislav Šešelj, i kako građani kažu, i kako su skandirali u subotu u ''Sava'' centru, ''Šešelj dolazi'', ništa se vi ne brinite za to.
Što se tiče vojnog Kumanovskog sporazuma, Sporazuma Černomirdin-Ahtisari, nemojte… to već, gospodine Šutanovac, jedino je Srpska radikalna stranka glasala protiv njega. Vi to znate, vi ste bili poslanik posle 5. oktobra, imali ste sa nama te okršaje i duele sa skupštinske govornice. Jednostavno, svako ko je tada pratio i prenos Skupštine zna, mi smo bili izašli iz Vlade Republike Srbije zbog toga, mi smo bili protiv okupacije Kosova i Metohije i to nikada ne možete da stavljate na dušu i na teret SRS.
Što se tiče povlačenja iz takozvane Kopnene zone bezbednosti to se desilo zahvaljujući Nebojši Čoviću. Sećate se, gospodine Šutanovac, sednica Skupštine Srbije, kada ste i vi bili narodni poslanik do 2003. godine, kada smo oborili Dosov režim, da smo mi tada oštro kritikovali takvu politiku i da smo vam govorili, upozoravali vas, kada smo donosili jedinstveno, dakle, niko nije bio protiv od svih poslanika u Skupštini, seća se toga, i gospođa Čomić, Rezoluciju i Deklaraciju vezano za KiM, jer bez obzira da li smo na vlasti ili opoziciji…
(Predsedavajuća: Dva minuta.)
… naša nacionalna svest je važna. Rekli smo vam da će ovo da se desi, a vi zbog toga što povlađujete Americi i NATO paktu, Srbija ima ovako nepovoljan položaj. I ne…(Aplauz)

Hvala vam, gospođo predsedniče. Dame i gospodo narodni poslanici, ovu priču o našoj surovoj stvarnosti u Kragujevcu i u vezi "Fijata" ću nastaviti sa drugog aspekta. Vi najbolje znate, gospođo Đukić-Dejanović, baš kao i ja, jer mi živimo život naših sugrađana tamo, da je najveći i najvažniji resurs za jednu zemlju u stvari ljudski život i mogućnost čoveka da radi i da živi od svoga rada.

Ovo što se desilo pre nego što smo ušli u raspravu u pojedinostima, da je 800 radnika ostalo bez mogućnosti da nađe posao u novoj fabrici "Fijat" u Kragujevcu, velika prevara ljudi koji su 6. maja verovali Borisu Tadiću, Mlađanu Dinkiću i Božidaru Đeliću, kada su obećali projekat proizvodnji novih modela automobila A i B klase, sada ćemo videti koja će u stvari biti i ako uopšte ta proizvodnja krene 2012. godine.

Dakle, ljudi su testirani, nisu imali mogućnost da pogledaju svoje testove. Obećano im je da, ako ne budu primljeni da rade u " Fijatovoj" fabrici, da će dobiti posao, to im je obećano 2008. godine, gospođo Dragutinović, u nekoj od fabrika kooperanata. Niti ima tih fabrika, niti oni imaju mogućnost. Vi ćete sada njima da date 300 evra po godini staža. Šta da rade sa tim? Mi u Kragujevcu ne možemo da otvorimo još jedan buvljak. Imao jedan koji je napravljen, ljudi koji su dobili onaj novac, koji su otišli za ZZO, uložili su u te tezge ili su potrošili da plate deci visoke školarine, zaostale račune za struju. Teško se živi.

Završiću ovim podatkom: 2000. godine, znači, posle bombardovanja i obnavljanja fabrike "Zastava", gde je nekoliko pogona bilo potpuno uništeno zlikovačkim NATO bombama, bilo je u Kragujevcu 10 hiljada u Fabrici automobila, 2.700 je dočekalo dolazak "Fijata", a danas tamo radi samo 1.153 radnika.

Recite onda, gospođo Dragutinović, kako bilo ko od vas može, a pre svega Boris Tadić i ova dvojica koji su sa njim došli 6. maja 2008. godine, da prevare Kragujevčane, da glasaju za njih? Sada tvrdim da je, uz SSP i uz "Fijat", to prevagnulo da prevarite ljude i dobijete toliko glasova na izborima, kao da im izađete na oči kada imate sada 800 ljudi koji su u rasponu od 41 do 48 godina, koji više nemaju nikakvu budućnost u gradu u kome živim i odakle je i gospođa Đukić-Dejanović? Hvala.

Kratko ću, jer nemamo puno vremena. Samo ću vam postaviti pitanje, pošto je gospodin Aleksić podneo amandman kojim sredstva koja ste predvideli za obnavljanje ambasade Srbije u Vašingtonu preusmerava u ono što je našoj državi potrebnije. Da li ste ikada gospođo Dragutinović, a to su pre svega trebali da urade vaši prethodnici, kao Vlada Republike Srbije, postavili američkoj administraciji pitanje – kada će da plate ratnu odštetu našoj državi, posle sedamdesetosmodnevnom zlikovačkog bombardovanja od strane NATO pakta? Pa procena je da nam duguju nekoliko stotina miliona dolara, a najstrašnije od svega je što mi ljudske živote ne možemo da vratimo.

Sa druge strane, građani Srbije moraju da znaju da je ogroman novac iz budžeta potrošen 12. oktobra, kada je supruga onoga ko je naredio bombardovanje, Hilari Klinton, došla u Beograd zbog toga što je nebo iznad Srbije i nad Beogradom bilo prekriveno MIG-ovima i uz najveći stepen obezbeđenja od strane policije.

Prema tome, građani to nikada neće da zaborave, a sa druge strane, Amerika nikada nije ni imala dobre namere prema našoj zemlji i prema našem narodu. Zbog toga smatramo da je bilo neophodno da se ovaj novac upotrebi u ono što je goruće pitanje danas u zemlji, a ne verujem da ćete vi ikada do dolaska nas, srpskih patriota, na vlast bilo kome da postavite više pitanje vezana za bombardovanje.

Hvala vam, gospođo predsednice. Gospođo ministar, ovo je skandalozno zaista, da mi moramo i u 2011. godini iz džepova siromašnih građana Srbije da izdvajamo po ovoj poziciji specijalizovanih usluga i ugovora novac za prevođenje i harmonizaciju sa zakonima EU.

Srpska radikalna stranka je izričito protiv ulaska u EU i mi verujemo da će u 2011. godini taj procenat građana Srbije koji slede takav naš stav biti veći. Moram da vas podsetim da najnovije istraživanje iz oktobra meseca pokazuje da je sa 70%, sa koliko ste se hvalili u kampanji 2008. godine, ta podrška je sada 44% od ispitanih. Ta iluzija o tome da nas tamo čeka bolji život jednostavno više ne može da prođe kroz normalnog čoveka, koji je sve siromašniji, bez posla i koji zna da su nam države članice EU otele teritoriju, odnosno da nam otimaju Kosovo i Metohiju i da se na tome neće zaustaviti.

Imam jedno konkretno pitanje i time ću završiti, za vas. Da li vam je poznato koliko do sada košta opremanje tzv. Srpske kuće u Briselu, koja je tik u sklopu naše ambasade, s obzirom na to da mi raspolažemo nekim informacijama da je celokupno opremanje Srpske kuće bilo sa nameštenim tenderom ili tenderom po pozivu za osobu koja je bliska Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade za evropske integracije?

Radi se o opremanju u smislu nameštaja i svega onoga što je potrebno za jedno takvo zdanje, a inače mi verujemo da Srbija nikada neće ni ući u EU, što se nas tiče i našeg predsednika, koji je danas najveći antiglobalista i pobornik takve politike protiv NATO i EU. Onda je besmisleno da više pljačkate građane Srbije na ovakav način, a pogotovo za tu tzv. Srpsku kuću u Briselu. Hvala.

Gospođo Đukić Dejanović, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, naizgled jedna odluka kao pro forma da se razrešava, odnosno da prestaje funkcija jednom od članova Nacionalnog prosvetnog saveta, ali ja sada kada budem govorila, gospodine ministre, o dotičnom gospodinu Slobodanu Pavloviću, čija odluka je sada na dnevnom redu, zbog toga što je Odbor ustanovio, na osnovu zakonskih odredbi, da je on u sukobu interesa i da ne može da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta, moraću da napravim jedan uvod i da iznesem podatke o kojima javnost gotovo ništa ne zna i onda ćete videti, gospodine ministre, da i u prosveti, baš kao i u svim strukturama našeg društva, postoje segmenti korupcije i onoga što se zove nečasno postupanje.
Naravno, zbog toga postoji i prosvetna inspekcija i nadležni organi koji to rade. Na kraju, nedavno je i u visokoškolskoj ustanovi u kojoj je zaposlen i profesor Goran Mihajlović, poslanik SRS, bilo reči, odnosno pokrenuta je jedna slična inicijativa od strane studenata.
Da bi vam, uvažene kolege narodni poslanici, predstavila o kakvom se čoveku radi i kakva je to bruka za profesiju koju zastupa gospodin ministar i kojom se mnogi od vas bave, da li su u osnovnim, srednjim školama, u visokoškolskim ustanovama, reći ću vam da bi sve bilo gurnuto pod tepih da nije bilo jednog hrabrog mladića koji je, sada već davne 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole u Beogradu, razotkrio, odnosno pokrenuo aferu vezanu za gospodina Slobodana Pavlovića, kome prestaje sada funkcija.
Naravno, Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu 11. septembra 2009. godine, propisano je u članu 13. da Nacionalni prosvetni savet ima 43 člana, ranije je bilo 42. Narodna skupština, čuli ste od kolege Savića, o tome je govorio i gospodin ministar, bira te ljude na predlog ovlašćenih predlagača na vreme od šest godina.
Osim toga što je ustanovljeno, kolega Savić je u ime SRS imao primedbu na teritorijalnu zastupljenost, zakon je jasno predvideo da ti predlagači koji daju članove Nacionalnog prosvetnog saveta su Državni univerzitet u Novom Pazaru, Sociološko društvo Srbije, visokoškolske ustanove strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, koje daju svaki po jednog člana u Savetu i, između ostalih, gospodine ministre, iz Zajednice srednjih stručnih škola sada imaju pravo na dva člana, umesto četiri, na koliko su imali po onom starom zakonu.
Ovaj gospodin Slobodan Pavlović je na mesto člana tog novoustanovljenog, 23. maja 2005. godine, Nacionalnog prosvetnog saveta, izabran kao predstavnik Zajednice stručnih škola, je li tako, Srbije.
Zašto, dame i gospodo, njemu sada ovom odlukom prestaje mandat? Zato što je on u sukobu interesa, jer je u međuvremenu on prestao da radi u Pravno-birotehničkoj školi, gde je bio direktor, u Beogradu, i otišao je za redaktora, odnosno za jednog od urednika u Zavodu za udžbenike, kod direktora našeg već odavno bivšeg kolege Miroljuba Albijanića.
Da se vratim na ovog hrabrog učenika 2007. godine, Ivana Ninića, koji je kasnije, zbog činjenice da se i opredelio da se, kao čovek koji je napunio 18 godina, učlani u SRS zato što se izričito bori protiv svakog vida kriminala i korupcije, pa je sada i na čelu Antikorupcijskog tima SRS, u međuvremenu objavio knjigu, gospodine ministre, koju sam jednom prilikom poklonila Božidaru Đeliću, potpredsedniku Vlade, "Revizija demokratije", argumentovano, dokumentovano, sve zloupotrebe, sve mahinacije od dolaska DOS na vlast, od 2000. godine do momenta dok je objavio knjigu, a on je o Slobodanu Pavloviću govorio i pisao kada ni vi niste znali ko je taj čovek i kada niko nije ni sanjao, dame i gospodo, da će on jednog dana i njegovo ime da se spominje na sednici Narodne skupštine i uopšte da će o njemu da se raspravlja.
Ivan Ninić je 2007. godine, kao učenik Pravno-birotehničke škole, prijavio Ministarstvu prosvete i budžetskoj inspekciji da osnovano sumnja da je direktor njegove škole Slobodan Pavlović, o kome mi danas ovde govorimo, zloupotrebio položaj direktora i da je u kasi škole manjak od 7,5 miliona dinara, gospodine ministre. Da ne bi sve to ostalo tako, taj hrabri mladi čovek Ivan Ninić se obratio nadležnim državnim organima i oni su došli da vide o čemu se radi. On je u isto vreme želeo da to argumentuje i, naravno, znate kako je to u školi kada direktori vrše pritisak i na učenike i na đake, možda je imao podršku svojih kolega, svojih drugova i drugarica, možda nije, ali on je hteo hrabro da ide do kraja u svemu tome.
Posle toga nadležni organi, dakle, opštinsko javno tužilaštvo je pokrenulo postupak i sudija za prekršaje, pošto je budžetska inspekcija utvrdila da je mladi gospodin Ivan Ninić, tada učenik Pravno-birotehničke škole, u pravu, kaznila je sa 300.000 dinara školu, a Pavlovića sa 50.000 dinara.
Po krivičnim prijavama gospodina Ivana Ninića, prvi opštinski javni tužilac otvorio je postupak protiv Pavlovića, trenutno je u toku veštačenje i sve ovo je moralo da bude kasnije poznato Miloljubu Albijaniću, koji je iz poslaničkih klupa brzo pohitao za boljim položajem, verovatno, i boljom platom, šta će on u poslaničkim klupama, to je njemu verovatno dosadno, nema šta radi, a bio je jedno vreme i potpredsednik Skupštine, da ide za direktora Zavoda za izdavanje udžbenika.
Znate, kada je došao na tu odgovornu funkciju, naš bivši kolega Miloljub Albijanić je morao da zna koga prima u ustanovu i ko je taj i sa kakvom reputacijom. On je to morao da zna, što kaže gospodin Krasić, zato ga je i primio, ali da je to bio neki normalan tok morao je da zna. Ako nije znao ko je Slobodan Pavlović kada ga je postavljao na mesto urednika, odnosno urednika redakcije u Zavodu za izdavanje udžbenika, to je sve mogao da sazna od mladog gospodina Ivana Ninića. On mu je napisao pismo i rekao mu je: "Gospodine Albijaniću, ja sam kao učenik Pravno-birotehničke škole reagovao, pozvao budžetsku inspekciju, direktor je proneverio sedam i po miliona dinara, budžetska inspekcija je to ustanovila, sudija za prekršaje ga je kaznio…"
Znate šta je njemu, gospodine ministre, odgovorio Albijanić? U pismo je rekao: ''Pa da, takav čovek i sa takvim referencama je potreban ovoj ustanovi'', citiram doslovce. Znači, Albijaniću je u Zavodu za udžbenike potreban čovek koji vrši proneveru, jer nije Slobodan Pavlović, mi ga zato razrešavamo sada, logično je, on više nije predstavnik onoga što je bio u Nacionalnom savetu, iz zajednice stručnih škola. On nije otišao sa mesta direktora u avgustu mesecu 2009. godine zato što je on to hteo, nego pod pritiskom, jer je tužilaštvo počelo da radi svoj posao.
Dakle, sada je u toku veštačenje i dalje se nastavlja to i videćemo kakav će biti epilog, ako sudije budu radile po tim materijalnim dokazima, ali ga je vrlo širokogrudo i bez konkursa, gospodine ministre, Albijanić primio ovamo.
O čemu mi onda pričamo? Znate, sutra će da ispliva neka druga afera. Promeniće se sastav ovog nacionalnog saveta, doći će neki drugi. Zar je trebalo da ovakvi ljudi sede tamo?
Molim vas, ako je on, Ivan Ninić, zbog toga što je otkrio aferu, koji je kasnije počeo da piše za naš stranački liste "Velika Srbija", kada se učlanio u SRS, mnogi nisu hteli da ga čuju, ali je došao u stranku koja se jedina istinski bori protiv svakog vida kriminala i korupcije.
Napisao je još pre tri godine članak pod naslovom, to je bilo u našem časopisu "Velika Srbija", "Lik i delo Srećka Šojića". Ne ovog Šojića Laneta Gutovića u Pavićevoj seriji, da ne pomislite, ne ni kasnije ovog Šojića Tomislava Nikolića, koji je ukrao mandate i pare u SRS, pa on dobio nadimak da je Srećko Šojić, nego o Šojiću ovom, a vidite koliko Šojića ima u Srbiji, kako je to vešto Pavić prikazao u svojoj seriji, o Šojiću Slobodanu Pavloviću, koji je sa funkcije i sa mesta direktora Pravno-birotehničke škole počinio osnovano krivično delo.
Nećemo da prejudiciramo, ni gospodin Ivan Ninić, kao podnosilac krivične prijave, odluku, odnosno presudu nadležnog organa, odnosno suda, ali molim vas, ako je sudija za prekršaje i budžetska inspekcija to ustanovila.
Šta ja sad ovde imam ispred sebe? Imam imovinsku kartu Agencije za borbu protiv korupcije Slobodana Pavlovića. Gospodo, mi danas, 24. decembra 2010. godine, ovog čoveka odlukom treba da razrešimo, odnosno u danu za glasanje, znači sledeće nedelje 29, sa mesta člana Nacionalnog prosvetnog saveta, a on to nije mogao da bude od 2009. godine, kada je podneo ostavku. Odbor nije bio u situaciji da radi, jer predlog nije stigao, sve to sporo ide, gospođo Đukić Dejanović, vi to vrlo dobro znate, kao i da razni opstruišu rad Narodne skupštine.
Sad pošto se desilo da je tek danas ovde ova odluka, šta ćemo sa ovim novcem koji Pavlović prima, kao član Nacionalnog prosvetnog saveta, a da on više nije imao, jer je utvrđeno da je on u sukobu interesa, prava da tamo bude? Koliki je taj iznos? On je prijavio 41.255 dinara. Plata kod Albijanića mu je bila u trenutku kada je to prijavio, kada je primljen bez konkursa, 90.940 dinara. Sada za godinu i više dana, da li će Pavlović da vrati ovaj novac, gospodine ministre?
Kolika je plata jednog prosvetnog radnika? Ljudi grcaju. Kod mene u Kragujevcu, u Šumadiji, mi moramo sada, to je danas na sednici Skupštine grada Kragujevca, između ostalog, tema dnevnog reda, da pravimo drugačiju mrežu osnovnih škola.
Zna to gospođa Đukić Dejanović, jer nam umiru šumadijska sela. Odumiru, nema dece. U selu Božurnja kod Topole je ugašena škola koja je proslavila sto godina, jer nema jednog jedinog đaka. Da ne govorim o odeljenjima po drugim selima i u mestima, odakle su poreklom iz Račanskog čuvenog Voždovog kraja i moji preci. Nema, jednostavno mora da se prekomponuje, pa đaci iz jedne idu u drugu.
Čovek koji je bio u Nacionalnom prosvetnom savetu, koji je trebalo time da se bavi, zloupotrebio je položaj. Šta je još radio? U kafani, odnosno u restoranu ''Madera'' je troškario sve ove pare, računi su bili od 50 do 70 hiljada. Nije džabe, opet kažem da se izvinjavam gospodinu Paviću, da ne misli ništa ovaj doajen srpskog glumišta da govorim o njemu, zato je gospodin Ninić napisao "Lik i delo Srećka Šojića". Znate šta je navodio u tim računima koje je Pavlović plaćao u Maderi, od 50 do 70 hiljada dinara? Između ostalog fakturisan je i bakšiš. To i Šojić radi u seriji, i u "Tesnoj koži" i kasnije u "Beloj lađi".
Molim vas, dokle je otišla Srbija i kakva je naša stvarnost? Šta mi sada da radimo, gospodine Obradoviću? Ko će? Ovo ne može nadležni organ da radi, pred kojim je postupak pokrenuo gospodin Ivan Ninić. On će da ustanovi ili neće da ustanovi, ali kažem u toku je veštačenje. Kakva zakonska sankcija sledi?
Za ovo nema nikakve zakonske sankcije. On otišao kod Albijanića, dobio mesto bez konkursa, primio je, izračunajte i sami, to je prijavljeno u imovinskoj karti. Da reaguje Agencija za borbu protiv korupcije, ne može. Je li tako? A koji je to nadležni organ? Da li je to sada inspekcija koju će da mu naloži Ministarstvo prosvete, gospodine Obradoviću, jer on je nezakonito primao novac od avgusta 2009. godine?
Dakle, ovo je jedan veliki skandal. Završavam, da ne mislite da sam pristrasna, jer je u pitanju član SRS, ali taj mladi čovek je na čelu našeg antikorupcijskog tima i mnogo je stvari pokrenuo i njegovim tragom idu, na kraju krajeva, u mnogim slučajevima, i gospođa Barać i mnogi drugi koji pišu, da li je "Pištaljka" ili nešto drugo.
Molim vas, povedite računa o ovome i sada ovaj slučaj mora da se reši. Njemu će da prestane funkcija, ali šta ćemo sa iznosom i šta ćemo sa činjenicom ko će to da razotkrije što je on tamo primljen i radi taj posao u Zavodu za izdavanje udžbenika bez konkursa?
U svakom slučaju, na kraju želim da pozovem sve hrabre ljude, sve učenike, sve studente, bilo je takvih slučajeva i na Visokoj mašinskoj školi u Trsteniku, gde predaje gospodin Mihajlović, i vi ste upoznati sa tim, pa na kraju krajeva i u drugim gradovima u Srbiji, da se odvaže da slede put ovakvog jednog mladog čoveka, koji je onda bio srednjoškolac, gospodina Ivana Ninića, a sada je student Pravnog fakulteta, koji je odgovorno i odlučno krenuo i ustao protiv kriminala i korupcije u školi u kojoj je bio samo običan đak.

Predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, nastavljamo temu. Ovde imamo slučaj 2. člana Nacionalnog prosvetnog saveta. U pitanju je gospođa Jadranka Dimov, kojoj prestaje funkcija zbog toga što je Nacionalna služba za zapošljavanje još 18. maja ove godine obavestila skupštinski Odbor za prosvetu da su se stekli uslovi da gospođa Dimov ide u penziju, a onda kasnije 5. juna ove godine Odbor je obavešten da je stigao predlog iz Nacionalne službe za zapošljavanje da se na njeno mesto predlažu Vesna Čekić i Vesna Fabijan.
Kao što vidite, mi sada možemo da raspravljamo zbog one spore procedure o kojoj sam vam govorila i zastoj je očigledno nečija namera da opstruiše rad najvišeg zakonodavnog tela, da se poigrava sa Skupštinom kako god hoće. Mi ne možemo na ovoj sednici, do kraja ove godine, da na upražnjeno mesto gospođe Jadranke Dimov izaberemo jednog od dva predložena kandidata, već će samo Skupština da se izjašnjava o ovome.
Moramo da objasnimo i građanima Srbije, a pre svega zaposlenima u prosveti, da smo mi, srpski radikali, u martu mesecu 2009. godine, kada se raspravljalo o Nacionalnom prosvetnom savetu, govorili zaista o svim aspektima problema u osnovnom i srednjem obrazovanju, takođe i o predškolskom.
Međutim, kasnije je tek došao Zakon o predškolskom obrazovanju, koji smo mi ustanovili na radnoj grupi kojoj vi predsedavate, u kojoj smo i mi, kao potpredsednici Skupštine. Šta je problem?
Problem je u tome što ono što smo utvrdili tada, pokazalo se, prošlo je samo godinu i po dana, kao tačno. Mi smo tada rekli, svi naši poslanici koji su učestvovali u raspravi tog marta 2009. godine, da je zamisao Nacionalnog prosvetnog saveta zaista velika odgovornost te institucije, možemo tako da je nazovemo, na papiru.
Ali, šta se dešava u stvarnosti­? Nacionalna strategija obrazovanja, čuli ste i od gospodina ministra Žarka Obradovića, treba da bude završena do kraja mandata ove vlade, ali je pitanje, još 15 meseci. Vi vrlo dobro znate, baš kao i uvažene kolege i gospođa Čomić i gospodin Novaković, pošto smo u ovoj radnoj grupi za prava dece, pre tri nedelje, razgovarali i o mogućnostima da se u obrazovni sistem uvede zdravstveno vaspitanje, kao program za naše osnovce, i sve je veći broj roditelja u Srbiji koji kroz razne forume, kroz razni vid organizovanja traže da se ubuduće obrazovanje dece u Srbiji uvede i predmet patriotizam, jer, znate, najlepši je osećaj kada ste patriota i kada volite svoju zemlju i kada se zalažete za to da poštujete i da drugi poštuju vaše nacionalno biće.
Razumem te roditelje, i sa mnogima od njih sam razgovarala u gradu u kojem živim, pa su dolazili ovde, pa se organizuju kroz razne forume na nekim društvenim mrežama i otvaraju sajtove, jer kako ćemo mi da vaspitavamo buduće generacije, ako ne učimo tu decu da vole svoju Srbiju, da se bore za nju i da se bore za slobodu svoje otadžbine?
Neće valjda, što kaže malopre gospodin Krasić, jedna administracija iz Brisela, iz države koja nema svoju vladu, nama da govori šta ćemo da radimo. Preteča našeg visokoškolskog obrazovanja kragujevačkih liceja, odakle smo i vi i ja, iz našeg grada je dostigla takve razmere i dala takve vrsne naučnike i kadrove, kasnije kroz obrazovanje univerziteta širom Srbije i nekadašnje one SFRJ, da mi danas zaista možemo da budemo ponosni na taj period.
Dokle smo danas došli? Dakle, Nacionalni prosvetni savet. I da je gospođa Dimov mogla još da radi i da su joj godine dozvolile, ne bi mogla da se pohvali, verujem, iako i ovim putem, mi zaista nju ne poznajemo i ništa lično ne govorimo, za razliku malopre od ovog Slobodana Pavlovića, koji je počinio ove malverzacije i zloupotrebe, i za koga vam još nisam rekla, gospođo Đukić Dejanović, da ne samo da je godinu i po dana nezakonito, do stupanja na snagu ove odluke o prestanku njegove funkcije za člana Nacionalnog prosvetnog saveta, tamo primao ovih preko 40.000 dinara, nego kada je primljen, kada je Albijanić njega doveo u Zavod za izdavanje udžbenika, bez konkursa, i zaposlio ga uz platu od preko 90.000, znate li šta je Vlada Srbije uradila u martu mesecu ove godine?
Konstatovano je da je on u sukobu interesa, jer ne može da bude i član Nacionalnog prosvetnog saveta, biran iz Zajednica stručnih škola, jer je tamo podneo ostavku zbog ovih malverzacija koje je razotkrio kroz 13 krivičnih prijava gospodin Ivan Ninić, ali Vlada Srbije sve to prenebregava i u martu mesecu ove godine Slobodana Pavlovića imenuje za člana upravnog odbora Zavoda za izdavanje udžbenika iz reda zaposlenih.
Recite mi, gospođo Đukić Dejanović, da li je to normalno? Znate li kako ste vi postupili u situaciji kada su vam se obratili iz ove agencije za borbu protiv korupcije, iako, zaista to mogu odgovorno da kažem, svoju struku i državničku funkciju koju imate nikada niste dovodili niti spajali na bilo koji način? Je l' tako? Vi ste se časno obratili i rekli da je to problem onog momenta kada su vam se obratili. Je l' bilo tako? To što su neki vaši iz vladajuće koalicije, oponenti koji vas ne vole i koji vide možda neku opasnost u vama, pokušali da zloupotrebe kroz razne natpise u medijima i kroz njihove izjave itd. Mi nismo reagovali, jer ste vi postupili onako kako zakon nalaže i kako vaš moral i vaša čast nalažu.
Vidite šta radi ovaj Pavlović. Mi uopšte i ne znamo, iako se gospodin Ivan Ilić obratio Albijaniću, kolika je njegova naknada kao člana upravnog odbora javnog preduzeća koje je pod patronatom Vlade, koji je biran iz reda zaposlenih.
Nije takve malverzacije niti bilo šta slično prljavo u svojoj karijera imala gospođa Dimov, ali se postavilo pitanje u javnosti, među prosvetnim radnicima, gospođo Đukić Dejanović, među građanima Srbije i pre svega roditeljima – šta to radi Nacionalni prosvetni savet, a da zadire u određene odredbe Ustava Republike Srbije?
Govoriću sada o konkretnoj stvari. Činjenica je da se u septembru mesecu pojavio udžbenik za osmi razred osnovne škole gde se pominje termin srpskohrvatski jezik. Autor udžbenika, gospođa Duška Klikovac je pokušala kasnije, javnom polemikom sa prof. dr Milošem Kovačevićem i docentom dr Mihajlom Šćepanovićem, da opravda takav svoj stav.
Međutim, vi znate, sa bratstvom i jedinstvom, sa brozomanijom, sa nesrećom jugoslovenstva, koja je dovela dotle da mi sada imamo okupiranu i zapadnu Republiku Srpsku Krajinu i da nam je otet ogroman procenat teritorije Republike Srpske, koja je ugrožena, iako je na snazi Dejtonski sporazum, mi danas doživljavamo u Srbiji, naši roditelji i naša deca, da se u udžbeniku za osmi razred pojavljuje termin srpskohrvatski jezik. Molim vas, to sve pred očima i članovima Nacionalnog prosvetnog saveta.
Zamislite sada, gospođo Đukić Dejanović, pošto je gospođi Dimov sada zbog penzionisanja istekao mandat, ulazimo u onaj vakum period, da ga tako nazovemo, u maju mesecu sledeće, 2011. godine, kada polovina članova koji su izabrani 2005. godine moraju, zbog toga što im ističe mandat, da budu razrešeni, druga polovina će, do ovog broja 43, biti izabrana, oni će da rade u Nacionalnom prosvetnom savetu do 2015. godine i kakav će tu sada haos da nastane i kako će oni da se dogovore i da predlažu i da usaglase nacionalnu strategiju obrazovanja u Srbiji kada su se ovakve stvari dešavale?
Ne samo da je gospođa Duška Klikovac, koja je verovatno imala problem sa tim što je ona iz opšte jugoslovenske književnosti crpila znanje sa osnovnih studija, pa svako ko se bavi sociolingvistikom zna da je pitanje jezika izričito lingvističko pitanje, ona je pokušala taj svoj stav, da uvodi termin srpskohrvatski jezik, da pravda tim podatkom da je to političko pitanje.
Prema tome, mi sada dolazimo u situaciju da Ustavni sud Republike Srbije mora svakako da reaguje u ovom slučaju i meni je žao što tu nije gospodin ministar, da vidimo kako će to da se razreši. Apsolutno je jasno da Nacionalni prosvetni savet nema nikakve osnove, niti ikakav mehanizam, niti može da bude iznad Ustava Srbije koji jasno kaže da je za Srbe, i čitavog veka je tako, u upotrebi i da Srbi govore srpskim jezikom. Na kraju, to je potvrdio još i Vuk Karadžić.

Gospodine Novakoviću, zaista moram da izrazim protest zato što gospodin ministar nije ovde, jer upravo sam njemu htela da se obratim i da ga podsetim na vreme kada je donet prvi Zakon o platama državnih službenika i nameštenika.
Naime, i vi se dobro sećate te noćne sednice Narodne skupštine Republike Srbije i radi podsećanja, moram da kažem da je tada napravljen jedan presedan koji je uveden u odnosu izvršne prema zakonodavnoj vlasti i vi ste tada, iako ste bili deo koalicije, protestovali kao stranka.
Jer je prvi put u Skupštinu došao da upravo taj zakon, sa ovim novim kategorijama nameštenika, obrazlaže gospodin Balinovac, koji je bio sekretar Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo i mi smo morali nekoliko dana pre toga da promenimo Poslovnik i da damo njemu mogućnost da on dođe sa ovakvim zakonom.
Gospodin Milan Marković, koji je danas ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tada je bio opozicija gospodinu Balinovcu i tadašnjoj koaliciji. Ta sednica je trajala do pola pet ujutru i baš kao i poslanici SRS, i poslanici DS koje vidim sada veoma zamišljene, ne znam da li reaguju na ove naše opravdane argumente, su podneli mnogobrojne amandmane.
Šta se promenilo od tog vremena do danas? Vidite, za te četiri godine položaj državnih službenika i nameštenika je postao sve gori i gori. Gospodin Marković je iz opozicije otišao u vlast još 2007. godine, a onda je zaboravio na ta obećanja koja je u toj noći davao kao opozicioni poslanik i njegova DS državnim službenicima i nameštenicima za koje je te noći gospodin Balinovac, pošto je to uvedeno kao nova kategorija, rekao – Narodna skupština RS bez njih i može.
Naravno da ne možemo, i to vi dobro znate, kao jedan od potpredsednika Narodne skupštine, baš kao i ja, pošto koristite usluge nameštenika, ako tako mogu da kažem, a to su vozači koji su vozači Uprave Vlade RS, koji imaju platu sa preko 30 godina radnog staža ili ove kolege koje idu sada u penziju sa napunjenih 40 godina staža, sa platom od nepunih 20 hiljada dinara. Znači, oni stavljaju svoju glavu u torbu, nas voze u situacijama kada nam to generalni sekretar na osnovu zahteva odbori, a ti ljudi imaju platu od 20 hiljada dinara.
Ovaj amandman nije prihvaćen. Kao što reče koleginica Radeta, zaista imam utisak da ministar uopšte nije ni gledao ove amandmane. On nije to čitao. Jer, da je pročitao, a to je jednim delom govorila i koleginica Radović i koleginica Vojić Marković, onda bismo stvarno mogli da imamo definisano u ovom članu zakona, osnovnom članu 27. i da kažemo – državni službenici i nameštenici imaju radno vreme i prekovremeni rad. Kada je taj prekovremeni rad, mi to ne znamo, to je za njih lutrija, svakoga dana kad krenu na posao oni mogu da pretpostavljaju da li će da bude ili neće da bude prekovremenog rada, a takvih dana u godini može da bude 90 dana.
Gospođa Pop Lazić je išla na celishodnije, svrsishodnije i humanije rešenje i lepo je amandmanom u ime SRS predložila da to bude maksimum 60 dana i to onda kada potrebe posla to zahtevaju. Molim vas, da li je normalno da ljudi koji nemaju plaćeni prekovremeni rad, a to su državni službenici, nameštenici, pored pomenutih vozača, to su i ove devojke stenografi, koje rade svoj posao, to su i konobari i kuvari, i oni koji misle i razmišljaju o tome da li se nekom poslaniku u 12 sati noću kada se radi prekovremeno jede vruća pita ili će da mu spremi omlet, jer tog dana sve što je spremljeno u kuhinji je posluženo za ručak i za večeru?
Gde je tu humanost? Gde je tu odnos prema ljudima koji služe za to da se održi rad ove institucije i da oni rade normalno? Gde je tu pravičnost i zašto sistemski nije ovaj problem rešen? Najpre, kada je došlo do toga da se kategorija nameštenika uvede.
Trebalo je da imate u vidu to da svi službenici i nameštenici koji rade, ako su potrebni za jednu državnu instituciju, evo samo da govorimo najbolje poznajemo prilike u Narodnoj skupštini Republike Srbije, moraju da imaju svoju sigurnost.
Ako se od njih traži, gospodine Novakoviću, sada je tu ušao i generalni sekretar, da oni rade 90 dana u godini prekovremeno, a ne zna se kada, zašto onda oni rade kad su već toliko potrebni, a jesu, jer im se stalno produžava taj rad, kao što su to naše saradnice u poslaničkoj grupi. Zašto oni nemaju stalni radni odnos?
Zašto su oni pod ugovorom na šest meseci, pa tako godinama? Moram da obavestim javnost, mislim i ranije smo govorili o tome da mi kao politička stranka koja je osvojila najveći broj mandata kao opoziciona stranka i ukrali ste nam 22 mandata, to stalno moramo da govorimo, mi nemamo u poslaničkoj grupi naše saradnike koji su zaposleni, a da imaju stalni radni odnos.
Imamo gospođu koja je ranije bila zamenik sekretara Skupštine, koja je raspoređena našoj poslaničkoj grupi i koja je u stalnom radnom odnosu, koja je savetnik, jer je diplomirani pravnik. Naše ostale koleginice saradnice i gospodin koji radi u kvoti onoga što je gospodin Ličina, kvota potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, rade ljudi šest plus šest meseci. Oni su obespravljeni.
Kada imaju tako male i bedne plate, ovde je minimalna 16.000, ne znam da li neko može da se pohvali da ima veću od 20.000, recimo, zavisi koliko ima godina staža. Zbog toga što nemaju ni rešen status, em su obespravljeni po zakonu i po ovim članovima, ne mogu da koriste sva druga prava kao što mogu neke njihove druge kolege.
Morate da pođete od toga da su im plate jadne i bedne, da su prezaduženi i da moraju da uđu u neki proces kod neke banke, jer vidite dokle ste doveli građane Srbije vašom ekonomskom politikom. Zbog nemanja mogućnosti da ljudi prežive i da uzmu neki kredi. Ko će to njima da odobri kad oni rade na određeno vreme, na šest meseci.
Koleginica Radeta je pomenula pravično rešenje koje je važilo dok vi niste uveli ovaj zakon i dok nisu na drugi način limitirane lokalne samouprave, a da je naša stranka preuzela vlast u opštini Zemun 1996. godine, mi smo uveli takve platne razrede u rasponu 1:3, pa je recimo u to vreme portir, kurir, službenik u SO Zemun imao platu kao sada recimo da bi imao oko 30 i 30 i više hiljada dinara, a maksimalna predsednik opštine, sekretar itd.
Evo podseća me koleginica, to je bio naš predsednik prof. dr Vojislav Šešelj nije primao platu, a svi ostali sa najvišom funkcijom su mogli da imaju samo tri puta više. Zar nije bilo racionalnije i svrsishodnije rešenje da se tako uredi u državi da se zna kolika je plata od jednog do gornje granice platnog razreda onog i funkcionera i službenika i da se napravi ono što bi bilo najpravičnije.
Prema tome, gospodine Novaković, vama dalje to da pričam, mogu da mislim da ćete vi u nekom delu i da se složite, iako ne smete to u mikrofon da kažete.
Gospodin sekretar ima neko svoje mišljenje ili već neki plan kako će da napravi sistematizaciu. Vodite računa o tome da ćemo mi do kraja da protestujemo kada su u pitanju svi ovi ljudi koji ovde danonoćno rade, a govorim isključivo o Skupštini, jer ovde provodim već 15 godina kao narodni poslanik, jer su obespravljeni i ovim zakonom, a pogotovo ovim članom oni će biti još u težoj poziciji tokom cele godine. Hvala.

Gospodine ministre, gospođo Čomić, dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću da govorim o ovom jednom ugovoru, zapravo Zakonu o potvrđivanju Ugovora koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije sa ministrom Hrvatske, tako možemo da nazovemo tu tvorevinu, nekada bivšu Republiku koja je okupirala Republiku Srpsku Krajinu.
Sada u 15.00 časova u naselju Busi u opštini Zemun počinje obeležavanje, od strane Vlade Republike Srpske Krajine i Krajišnika koji su prognani sa svojih vekovnih ognjišta, dvadesetogodišnjice stvaranja SAO Krajine.
Moram da vas podsetim, gospođo Čomić, i vas, gospodine ministre, da je Republika Srpska Krajina, najzapadnija okupirana srpska zemlja, imala posle toga izbore na kojima je izabrala svog legitimnog predsednika, svoju Vladu i svoj parlament. Predsednik Vlade Republike Srpske Krajine u izgnanstvu, jeste naš kolega srpski radikal, gospodin Milorad Buha, narodni poslanik SRS.
Evo kakva je to slučajnost i kakva ironija za srpski narod koji je propatio i koji je morao pod drugim genocidom, u 20. veku, koji je počinila ustaška hrvatska vlast, da ode sa svojih vekovnih ognjišta, da mi baš danas kada oni obeležavaju 20 godina, kada su morali zbog činjenice da su Hrvati, izbacivanjem Srba iz Ustava izopštili srpski narod kao narod koji je vekovima egzistirao tamo...
Da ironija bude još veća, na ovom spisku, videćete, gospodine Bradiću, pošto su vas na brzinu uhvatili da dođete, jer pre ovog ugovora potvrđivanje Evropske konvencije o nezastarevanju krivičnih dela protiv čovečnosti i ratnih zločina, mi smo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije imali predlog da Narodna skupština Republike Srbije, umesto one sramne Rezolucije o Srebrenici, donese rezoluciju kojom će da osudi ustašku hrvatsku vlast, koja je počinila zločin nad Srbima, Romima i Jevrejima 1941. godine. Odbijena je od strane većine ovde. Kako se to uklapa u ovu konvenciju o nezastarevanju ratnih zločina koju ćete da donesete?
Ko će onda da osudi te zlikovce koji su pobili toliku srpsku nejač i izvršili agresiju nad srpskom teritorijom, proterali i satrli Srbe iz mesta gde je bilo 99% srpskog stanovništva?
Ono na šta će Krajišnici danas morati da podsete okupljene na skupu u Busijama, jesu izveštaji međunarodnih organizacija, nekada generalnog sekretara UN Butrosa Galija, koji je, kada je doneta prva Rezolucija o priznavanju Republike Srpske Krajine, kao legitimne tvorevine Srba na tom prostoru, na zapadnoj liniji Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, s tim što su Srpske Moravice srpsko mesto čak i iza te linije, podneo tada izveštaj, 15. maja 1993. godine, i referisao o etničkom čišćenju i pljačkanju srpske imovine.
Rekao je da je hrvatska vlast prognala u Jugoslaviju, Republiku Srpsku Krajinu, do tada, pazite, 251.000 Srba iz Hrvatske. Šta se onda desilo 4. avgusta u ustaškim akcijama "Bljesak" i "Oluja", to vam je poznato, da je još pola miliona naših sunarodnika moralo da ode sa svojih ognjišta.
U ovom sporazumu koji je potpisan postoji, navodno, a to je samo privid, razlog da je to zbog borbe Srbije i ove druge strane iz tzv. Hrvatske, u borbi protiv organizovanog kriminala.
Ako pitate srpske radikale, mi smo prvi za to da se svako ko učestvuje u bilo kakvom vidu kriminala procesuira pred domaćim sudovima i da epilog ima, ali onaj stvarni, ne kao što je jedan predstavnik, koji je sada unapređen, gde je sudska instanca rekla da je dobila presudu koju treba da saopšti, a upravo je ta grupa i taj period u Srbiji posle tzv. demokratskih promena postao rasadnik kriminala i u Beogradu, i u Podgorici i u Zagrebu.
Ko je upozoravao na taj aspekt? Profesor dr Vojislav Šešelj. Napisao je knjigu. Pre neki dan sam, i žao mi je što nemam ovde primerak za vas, tu knjigu poklonila gospođi Diani Dragutinović, "Stanko Subotić – Cane Žabac, kralj duvanske mafije". Ko su ta lica koja je nabrajao u dokumentima, prenoseći pisanja zagrebačkog "Nacionala", prof. dr Vojislav Šešelj?
Upravo ta lica zbog kojih se navodno potpisuje ovaj ugovor između dve države. Ta lica su okoreli kriminalci, ali su oni poslužili. Jedan od njih, koji je pobegao i koji se skrivao sedam godina u Zagrebu, a onda, pošto je pucao na ovog drugog, svog kompanjona iz kriminalne grupe, Sretka Kalinića, Miloš Simović je pobegao u Srbiju i predao se, ako tako može da se kaže, ovdašnjim vlastima, uključio se preko Aleksandra Vučića i njegovih advokata, taj Miloš Simović, u kampanju, najgoru moguću, najbestijalniju, protiv našeg predsednika, koji je osam godina u haškoj tamnici i protiv njegove supruge i čitave porodice, u junu ove godine. To nije ni malo slučajno, znate.
Da se krene sa takvom hajkom i kampanjom na čoveka, da je on imao veze sa bilo kime iz Zemunskog klana, u trenutku kada se on bori za nastavak svog procesa, a već je do nogu potukao Haški tribunal, a da se mediji uključe u takvu hajku i harangu, a onda da, navodno, taj koji je ugrožen, a to je ovaj otpadnik iz SRS Tomislav Nikolić, koga tajkuni plaćaju, a samim tim i organizovani kriminal.
Vidite kako je sve to povezano, gospodine Bradiću, kaže da je njemu ugrožen život i traži policijsko obezbeđenje. Sve je to trajalo četiri meseca, a onda se oglasio zamenik specijalnog tužioca, doduše, tek 9. novembra ove godine, i rekao: "U vezi sa pisanjem medija o planiranju ubistva predsednika SNS Tomislava Nikolića, obaveštavam vas sledeće: Vojislav Šešelj nema svojstvo okrivljenog u vezi sa napred navedenim, pa, saglasno tome, ne postoji ni osnovana sumnja u tom pravcu." To je potpisao zamenik tužioca za organizovani kriminal Jovica Jovanović.
Dame i gospodo, gospodine ministre, opet ponavljam, već smo o tome govorili, mi imamo saznanja da je Aleksandar Vučić preko advokata Simovića, kriminalca koji je pobegao i koji se skrivao u Zagrebu i koga je štitila hrvatska vlast sedam godina zbog toga što im je trebao za njihove prljave poslove, ne mislite valjda da je odjednom otkriveno da on ima lažni identitet, a posle toga je uhvaćen tako i Sretko Kalinić, koji je posle potpisivanja ovog sporazuma izručen, naime, oni su se, preko ovih koje ste vi napravili ovde u parlamentu, krađom mandata SRS, ustremili na čoveka kome su ruke vezane i koji se bori pred međunarodnom javnošću protiv tog kvazi suda.
Prema tome, gospodine Bradiću, ovo što će danas da govore naši Krajišnici, naši napaćeni ljudi koji su izgubili svoje najmilije, a ilustrovaću vam kakav će to biti reciprocitet, samo kroz jedan primer, to što će oni da govore je samo, nažalost, tužna slika ove vlasti koja je ponizila Srbiju i srpski narod, klanjajući se i Hrvatima i muslimanima, a ne tražeći, s druge strane, da se oni osude. Počinili su najgore moguće kršenje Konvencije o zabrani zločina protiv čovečnosti, da se oni osude zbog tih zlodela.
Reći ću vam kroz ovaj primer kako to izgleda, a zamislite, sada je zaprećena kazna od jedne godine. Posle će i gospodin Marić da nastavi eksplicitnije o tome da govori. U odsustvu, grupa Srba je dobila 36 godina što su navodno tukli, u Medačkom džepu, nekog policajca 1991. godine. U Medačkom džepu je 99 Srba 1991. godine nestalo, pobijeno, to su uradili ustaški zločinci i oni su za sve to dobili ukupnu kaznu od sedam godina zatvora.
Znači, jedan Hrvat vredi kao sto Srba. Pogledajte vi gde je onda tu pravda, kako se sprovodi ovaj sramni ugovor koji je potpisala gospođa Malović u ime Republike Srbije.