Verujte da neće da se ljuti kolega Milija Miletić, čak naprotiv, ali zaista sam u većem delu njegovog izlaganja prepoznala i tumačenje moje diskusije po ovim tačkama dnevnog reda.

Neverovatno je sad, pošto je gospodin Milija Miletić sa svojom strankom mali koalicioni partner SNS, kako se onda niste zapitali, a to je pitanje i za vas gospodine Milićeviću i za gospodina Marinkovića, svi ste u jedinstvenoj koaliciji, da u jednoj ovakvoj opštini, poznajem lično i gospođu Jelenu, predsednika opštine Svrljig i kolegu Miliju koji je toliko dugo godina narodni poslanik, da za razliku od te opštine gde se vodi računa o svakom potrošenom dinaru imate situaciju, malopre sam govorila sve šta se u ovoj vašoj koaliciji sa Čankom u Novom Sadu, komunalna, pod znacima navoda, koalicija, a ja živim u gradu gde je opšta katastrofa, potop Kragujevca, finansijski kolaps, pred bankrotom.

Sad, u gradu u kojem živi 200 hiljada ljudi, gde je nekada zaista toliki broj fabrika besprekorno funkcionisao, koje se petooktobarski pučisti sve te radnike ostavili bez posla, nikakve investicije. Četrdeset miliona evra je Vlada Republike Srbije živih para dala Radomiru Nikoliću, gradonačelniku Kragujevca.

Postavlja se pitanje, gde je taj novac? Da li znate, dame i gospodo narodni poslanici, ja se svake večeri, bez obzira na to kada je kraj sednice ovde, vraćam u svoj rodni grad, da nema gotovo normalne ulične rasvete u pojedinim delovima grada, da je njegova majka, Dragica Nikolić, preko fondacije svoje oprala milione i milione evra.

Vi ćutite, a sa druge strane čovek ovde vapi i kaže - dajte za jednu malu opštinu, opštinu koja je zbog njegovog javljanja za reč doživela tu takvu slavu. Inače, koja ima i svoj taj proizvod, nekima od vas je to nekada smešno, ali to nije, koji je na listi nematerijalnog kulturnog blaga Srbije i možda jednog dana, gospodine Milija, bude i na UNESKO-voj listi. Vi ćete se tamo naći, a Kragujevac koji je, evo u susret Sretenju, grad koji je postao u modernoj Srbiji prva prestonica gde je donet Sretenjski ustav, gde su osnovane najviše kulturne institucije danas propada zahvaljujući vašoj politici i vašem…(Isključen mikrofon)

I kolega Damjanović ima repliku takođe, ali pošto gospodin Milija Miletić očigledno nije bio tako davno u Kragujevcu, ja ga pozivam da dođe. Verujte, ako napravi paralelu između toga kakva je situacija u jednoj maloj opštini kao što je Svrljig i u Kragujevcu koji je veliki grad, videćete da je tamo mnogo bolje.

Na kraju krajeva, ja ne bežim od toga, postoje mnogi gradovi gde je SRS ima i koaliciono partnerstvo sa vašom SNS, ima i gde nemamo, a gde je mnogo bolja situacija nego što je u srcu Šumadije. Ali, to što ste vi tako odlučili ispravno ste postupili, ali kolega Miletiću, ni za jednu investiciju koja je u gradu Kragujevcu, ako mislite samo na tu jednu, a to je kompanija "Simens", bivši "Milanović inženjering", nije zaslužan Tomislav Nikolić, a tek kamoli ovaj njegov nesposobni sin Radomir.

To je privatni aranžman i to vam je lepo objasnio i predsednik vaše stranke koji je prisustvovao otvaranju te fabrike, kao i kineska kompanija koja je nedavno počela da radi, ali Kragujevac je grad gde je trebalo da bude još takvih najmanje deset fabrika, grad koji nema normalnu autobusku stanicu. O čemu mi dalje da pričamo, a da ne govorim o ruiniranim školama, ne ulaganju u obdaništa, i u sve ono što je pre svega prateća infrastruktura, čitav obod grada Kragujevca vapi za asfaltom i kanalizacijom i vodovodnom mrežom u 21. veku. To je ono što je poražavajuće.

Ako vi svi mislite, a biće sada predizborna kampanja, pa izvolite dođite i uverite se u ovo što mi uporno tvrdimo godinama, da nešto od ovoga nije tačno. Na licu mesta ćete da se hvatate za glavu i da vidite da je nenormalno da bilo koji drugi grad u Srbiji bar koji napredak beleži, a da smo mi grad koji je pred bankrotom, prezadužen grad i vlast se nije promenila, lokalna vlast 2012. godine, nego tek kasnije kupovinom odbornika koje je Radomir Nikolić držao u karantinu tamo negde u hotelu kod Jagodine.

Poštovane kolege, poštovani građani Srbije, prethodne godine Ministarstvo finansija je dosta radilo na izmeni propisa, pre svega zakona kojim se stvaraju bolji uslovi za poslovanje u Srbiji. To je način da stvorimo sliku atraktivne i normalne Srbije.

Srbije, koja po svim parametrima i standardima poslovanja ni malo se ne razlikuje od razvijenih zemalja EU i sveta.

Danas pričamo o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartiju od vrednosti za 2020. godinu, na predlog Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Imajući u vidu potrebu da se omogući veća dostupnost i atraktivnost domaće hartije od vrednosti, stranim investitorima, smanje troškovi domaćih hartija od vrednosti u cilju unapređenja finansijskog tržišta uopšte, a to omogućava da se poveća baza i struktura potencijalnih investitora koji će ulagati u domaće hartije od vrednosti.

Sve ovo predstavlja preduslov za brži razvoj Republike Srbije, jer naš je cilj da se sa 4,2 ili 4,4 stopu rasta podignemo preko pet. U novembru 2019. godine, stopa rasta je bila čak 6%. Srbija je već stavljala na listu „Index Watch Positive“ i to je jasan signal da je Srbija ispunila sve preduslove da se nađe u renomiranoj grupi zemalja u razvoju koji međunarodni investitori smatraju sigurnim za ulaganje. Cilj je da se poveća udeo stranih ulaganja u domaće obveznice za 40%.

„Euroclear“ je firma sa sedištem u Belgiji, specijalizovana za trgovanje i čuvanje domaćih i prekograničnih hartija od vrednosti koje čine: obveznice, akcije ili darivati, čime stranim investitorima olakšava pristup lokalnim tržištima.

Srbija se finansijski konsolidovala, zahvaljujući stručnom i mudrom vođenju finansijske politike od 2012. godine i rezultati su naša politika poslednjih sedam godina.

Od 2016. godine, imamo suficit u budžetu, a to znači da smo uštedeli 12,8 milijardi dinara, više nego što smo potrošili.

Istakla bih 2018. godinu, jer je ostvaren rekordni priliv stranih direktnih investicija za 3,8 milijardi evra. To nije ni malo lako imajući u vidu veliku konkurenciju.

Dovoljno je da pogledamo zemlje koje nas okružuju, i one isto žele razvoj svojih ekonomija, ali prvenstveno zahvaljujući ugled u našeg predsednika u svetu uspešno se nosimo sa konkurencijom.

Grade se nove saobraćajnice, privlače nove investicije, grade se tuneli i mostovi, ulaže se u novu infrastrukturu, otvaraju se nove fabrike.

Želim da građani Srbije znaju da preko 60% svih investicija koje dođu u ovaj region, dođe u Srbiju.

Kada govorimo o projektu „Srbija 2025“ 14 milijardi evra ćemo narednih pet godina uložiti u: vodovod, fabrike za prečišćavanje otpadnih voda, kanalizaciju, železnicu, obrazovanje, zdravstvo, digitalizaciju, unapređenje poslovnog okruženja, transport i energetiku, zaštitu životne sredine, sve što podstiče da naša zemlja bude atraktivna i konkurentna, a što je predviđeno projektom „Srbija 2025“ i Programom ekonomskih politika.

Želela bih na samom kraju da kažem i još jednom da se osvrnemo na benefite koje donosi razvoj tržišta kapitala u Srbiji i čestitam na potpisivanju Memoranduma o razumevanju sa „Euroclear-om“

Sve ovo donosi više stranog kapitala na tržište Srbije i niže troškove zaduživanja, što predstavlja odličnu bazu za još veći privredni rast ekonomije naše zemlje na preko 5%. I to nisu samo brojke, već je svaki građanin ove zemlje osetiti da bolje i kvalitetnije živi.

Hvala.

Gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, obraćam se i gospodi koja su iz pravosuđa došla pred nas narodne poslanike sa novim predlogom za nosioce najviših pravosudnih funkcija i moram da vas podsetim, a pre svega građane Srbije da je za SRS, koja postoji već 30 godina u obnovljenom višestranačju, pravosuđe kao nezavisna grana vlasti, jedan od temelja društva. Kada poredimo sve ono što se dešavalo unazad, pre svega, od 2000. godine, od dolaska DOS-a na vlast i razna istraživanja koliko građani veruju pravosuđu, mi možemo slobodno da kažemo, evo danas 2020. godine, da su tu veoma mala odstupanja i da je poverenje i građana, a i pravnih subjekata u našoj zemlji u pravosuđe veoma malo.

Zašto je to tako, treba da se zapitate vi i nosioci državne vlasti koji zajedno sa vama utiču na to koji će biti ljudi izabrani na te odgovorne funkcije. Niko od građana Srbije, ko vodi parnični spor koji traje decenijama, pa nasleđuje, sin od oca ili čak i drugi potomci, ne može da kaže da je pravosuđe efikasno. Zašto je to tako, mi smo srpski radikali dali odgovor pre mnogo godina.

Kada se ušlo u tzv. reformu, dok su ovi žuti bili na vlasti, kada su ukinuti mnogi sudovi, osnovne nadležnosti u gradovima po Srbiji, mi smo rekli da će doći pod znacima navoda zabušenja i da će te parnice trajati još više, da će profitirati pojedini advokati koji su u sprezi sa određenom grupom sudija, a rad tužilaštva se pokazivao na ispitima pojedinih slučajeva koji su i poznati dobro javnosti kao veoma neefikasan.

Šta da očekujemo mi političari koji smo mogli da čujemo od Nate Mesarović posle izricanja onih drakonskih kazni Miloradu Ulemeku Legiji, Zvezdanu Jovanoviću, da je dobila presudu i kroz sve naše pokušaje da čitavu, pre svega, pravničku javnost i građane Srbije, ubedimo u to da je potrebno da se obnovi ovi sudski postupci, jer su doneti i takve kazne i njihov boravak u najvišem i neljudskim uslovima, stepenu izolacije u tom kazamatu u Zabeli, i dalje stoje bez odgovora što se tiče pravosudnih organa. Da ne govorimo o veoma krupnim stvarima koje se tiču države i nacije uopšte.

Građani znaju da SRS pomno prati suđenje pred tzv. Specijalnim sudom grupi od osmorice policajaca pripadnika specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji se optužuju za navodna ubistva muslimana 1995. godine. Mi smo pokazali i dokazali da u Srebrenici nije bilo genocida i svako ko bi to izgovorio i svako ko pripada pravosudnom, bilo kom organu vlasti koji tako razmišlja, zaista predstavlja ne samo neprijatelje ove zemlje, nego ne misli dobro budućim generacijama. Onda smo s pravom postavili pitanje – zašto se kroz takav način montiranog procesa gde od te tzv. optužnice pokazalo se vremenom nije ostao kamen na kamenu, mešaju na takav način u nešto što je fabrikovano i što je izmišljeno i što se ne samo po našem dubokom uverenju, već se pokazalo kroz čitav taj proces, nije ni dogodilo.

Da ne govorim o drugim običnim ljudima koji nisu imali više ni novca, ni snage, ni članovi njihovih porodica, da dokazuju da su nepravedno izgubili svoju imovinu, da su nepravedno stradali i pod prošlim žutim režimom samo zato što nisu hteli da se povinuju dosovcima koji su sve rasprodali i koji su radnike, na desetine hiljada radnika koji i dan danas, mnogi od njih vuku te radne sporove, ostavili bez hleba na ulici.

Da li je normalno, evo kolega Jojić kao istaknuti pravnik, kao čovek koji je i doneo Zakon o izvršnom postupku, u ime te Vlade i SRS 2000. godine, kao savezni ministar je svedok toga, da radni spor pred nadležnim sudovima traje mnogo duže od predviđenih šest meseci. Kome da se žalite? Sudovima ili predsednicima sudova, kao što je sud u Kragujevcu. Zapanjujuće da ste ponovo za predsednika Osnovnog suda u Kragujevcu izabrali odnosno reizabrali istu osobu.

Neverovatno je da se na sve te pritužbe i na predstavke koje podnose ljudi, vi oglušujete i da običan građanin ne može da se zaštiti u državi u kojoj je takva, očigledna sprega, opet kažem pojedinih advokata, a pre svega sudija iz jednog suda i onda viših sudova.

Da li vam je normalno, evo da se obratim i gospodinu Jovičiću pošto je on i dugo godina u tom poslu, i prati kako idu procesi od Osnovnog prema Apelacionom sudu, da se u jednom postupku, navešću vam ovo samo kao ilustraciju, stalno dobijamo kao poslanici mnogo primera. Prva presuda doneta od strane Višeg suda 2016. godine, uloži se žalba koju je Apelacioni sud uvažio i presudu ukinuo. Dolazi do obnovljenog postupka, Viši sud je ponovo saslušao stranke, zaključio raspravu i doneo presudu, inače radi se o predmetu GŽ 3639/16, i na tu presudu se ponovo ulaže žalba, ali predmet po žalbi koju je ovo lice dostavilo Apelacionom sudu na odlučivanje je primljen 24. septembra 2019. godine, i u utorak, već 3. oktobra, je doneta odluka kojom je žalba odbijena. Za šest radnih dana promptno je reagovao Apelacioni sud, jer je sada korist da se čitav proces preokrene i da se ošteti ovde očigledno stranka koja je mukotrpno vodila spor. Inače, veoma je ugledna firma koja se bavi građevinom i ljudi koji apsolutno nemaju nikakve niti veze sa pojedinim organima pravosuđa, samo su hteli da se brane i da dokažu svoju nevinost.

Da ne govorim o tome da smo još 17. septembra prošle godine podneli preko 100 hiljada potpisa građana, podrška građana Srbiji uz zakon koji smo predložili Narodnoj skupštini da se nađe na zasedanju, na ovom Zakonu o izvršenju i obezbeđenju kako bi se ukinuli ovi privatni izvršitelji. Mafija koja hara Srbijom, koja je do sada ojadila ko zna …

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Završavam, samo još, ako mi dozvolite, pošto je neko vreme iz meni nerazumljivih razloga uzimano, poslaničkoj grupi SRS na osnovu replika koje su dobijale koje su dobijale kolege, ali završavam.

(Predsedavajući: Vraćeno je sve vreme koleginice Jovanović.)

Dakle, izvršiteljska mafija koja hara Srbijom i dalje, vi ste pokušali kroz naravno neko simbolično umanjenje njihovih troškova da ih zaštite, e u takvoj državi, gde ne želite da uvažite apel 100 hiljada građana koji su nam dali podršku da … (Isključen mikrofon.)

Javljam se po članu 27. gospodine Arsiću, vidim da je tu zamenik sekretara.

Dakle, ja sam pre početka nastavka sednice reagovala, jer sam primetila u e-parlamentu koji pratim ovde na svom lap topu da je došlo do prekrajanja ionako male minutaže poslaničke grupe SRS. To vreme je vraćeno za jedan deo oduzetog vremena koje je imao prvenstveno kolega Jojić, kao predstavnik po ovoj tački dnevnog reda.

Ne razumem potrebu da malopre, iako vam ja kažem da ću završiti svoju misao time što tražimo i insistiramo, ali je očigledno da to više ne može i neće biti slučaj u ovom sazivu, da poštujete, evo i vi ste potpredsednik Skupštine, preko 100 hiljada građana koji su nam dali podršku za …(Isključen mikrofon.)

Gospodin Šarović i SRS, zapravo ovim prvim amandmanom, koji je on podneo u ime naše poslaničke grupe, hteli smo da rasvetlimo neke okolnosti i da preciznije uredimo ovaj zakon, gde će cenzus da se smanji sa 5% na 3%.

Međutim, gospođo Gojković, zapanjujuće da je vaša poslanička grupa zajedno sa vašim koalicionim partnerima podnela ovaj predlog zakona, a da poslanici ne razumeju o čemu se ovde radi.

Godine 2020. poslanici SNS, uključujući tu i neke baš funkcionere stranke, ne znaju na koji način se raspodeljuju mandati, pa smo tako i malo pre mogli da čujemo, doduše, od poslanika vaše koalicije grupe da ima nekakvih prelivanja glasova i takve i slične gluposti. Ako vam nije nešto jasno, valjda imate nekog člana RIK da vas poduči šta je to Dontov sistem i koji su to glasovi koji utiču i po kom sistemu se raspodeljuje 250 poslaničkih mandata.

Dakle, radi se o sistemu količnika, 250 mandata se određuje tako što se dobija količnik za određeni mandat od stranaka koje su prešle cenzus. One koje su precrtane, koje su ispod crte ne ulaze u raspodelu poslaničkih mandata. Ali, elem, sa druge strane sistem tog količnika na određeni način favorizuje onu stranku koja je osvojila najveći broj mandata, jer ona će imati takav količnik da će joj se dodeliti, ali može da utiče jedan glas.

To ste vi uradili po nalogu Skota, bivšeg američkog ambasadora. Kada ste videli da taj količnik ne može da dodeli mandate ovoj grupaciji koja sada na sve način vas pljuje i blati, koje ste ubacili u Skupštinu, i Boška Obradovića i Sandu Rašković Ivić i ostale, vi ste mi dodeli dovoljan broj glasova, izmišljenih glasova kako bi taj količnik dobili i kako bi prešli cenzus. To je bruka i sramota za parlamentarizam unazad koliko godina obnovljenog višestranačja.

Sada imamo jednu drugu situaciju. Cenzus se smanjuje i valjda je u političkom sistemu jedne zemlje imperativ svake stranke da bude u zakonodavnom telu i da se na normalan način bavi politiko. Ali, vi imate ovde jednog navijenog od jutros poslanika, koji takođe ništa ne zna, ni o izbornom sistemu, ni o političkom sistemu uopšte, o kojem je malopre govorio kolega Šarović, koji nekakvim, kako bi vi to naprednjaci rekli spinovanjem navodnih procenata i dok nije promenjen zakon, hteo da kaže, ako ne glasate za Vučića i SNS vi ste propali i vaši glasovi su bačeni.

Ne, naša poruka biračima treba da bude – upravo glasajte za najveću opozicionu stranku SRS koja će takvom raspodelom mandata i vašim glasovima kroz procenat koji nam budete ukazali na najbolji način zastupati vaša demokratska prava, što nije bio slučaj do sada, osim kada govore poslanici SRS.

Dakle, idete u promenu zakona. Poslovnik niste promenili četiri godine. Uskratili ste mnoga prava opozicionim političkim strankama i sada imamo raspravu o zakonu koji želite da promenite, a da vaši poslanici ne znaju ni šta je izborni sistem, ni kako se raspodeljuju mandati. Ovde ćemo celog dana takve neuke morati da slušamo. Nebitno, mi smo tu da damo argumente i da branimo naše amandmane.

Podneli smo ovaj amandman zbog veoma osetljivog pitanja i mi smo imali, a to je počelo najviše sa izbornim ciklusima 2012. godine i 2008. godine, dakle, pre toga, manipulaciju u kandidovanju tzv. manjinskih stranaka koje to zapravo nisu. Onda smo mogli da kažemo da je to na nivou nekog političkog incidenta. Međutim, nije, to je postalo pravilo za pojedine mešetare, šarenolikih biografija, neke političke, pod znacima navoda, predatore koji bi samo da se dočepaju Narodne skupštine navodno pod imenom neke manjinske političke stranke, u stvari to su ljudi kojima uopšte nije stalo ni do kakvih prava manjina.

Srpska radikalna stranka je oduvek pokazivala veoma veliku pažnju prema pravima nacionalnih manjina i njihovom integrisanju u politički sistem Republike Srbije i od obnovljenog višestranačja, dakle, tačnije od izbora kada su oni bili po proporcionalnom izbornom sistemu 1992. godine, od Narodne skupštine Republike Srbije preko pokrajinske Skupštine, a kasnije i lokalnih samouprava, uvek smo vodili računa da u svim sredinama gde ima i gde žive nacionalne manjine one budu i na našim izbornim listama.

Za one političke stranke koje su nacionalne manjine, a koje žele samostalno da idu i koji imaju tzv. prirodni prag za ulazak u Skupštinu, neophodno je da se prihvate dva amandmana SRS da ne bi došlo ubuduće do ovakvih zloupotreba. Vi ste mislili da ste problem rešili, međutim, niste.

Republička izboran komisija po vašem ovom predlogu zakona izdavanjem uverenja od strane nacionalnog saveta nacionalnih manjina potvrđuje da su one to u stvari, a to nije dobro. Vi ste imali pred očima javnosti situaciju da Rasim LJajić ulazi u otvorenu koaliciju sa Esadom DŽudževićem koji je kasnije skratio svoje prezime na DŽudža i sa Sulejmanom Ugljaninom koji poziva na rušenje teritorijalnog integriteta Republike Srbije i da oni formiraju Bošnjačko nacionalno veće tako čak strašnim porukama da će da gori Novi Pazar, da je Kosovo nezavisno i takve zaista protivustavne i skandalozne stvari.

Na sve to ste ćutali dok je SRS upozoravala da je to fingirani izbor i da vi to sve gledate i da ne reagujete. I sada treba neko ko je predstavnik te iste nacionalne manjine da ide kod DŽudže predsedniku DŽudže da mu izda uverenje ili kod ovog LJajićevog, jer LJajić Rasim ima dve partije. On ima ovu jednu koja je na grbači Aleksandra Vučića i ovako im je Vučić velikodušno dao 10 mandata u Skupštini Srbije, SDP Srbije.

Ali, oni imaju i drugu partiju koja je Sandžačka demokratska partija, to je njegova lokalna partija tamo, partija manjine, gde će on kao takav da se kandiduje, što i nije u toj sredini problem, što se tiče cenzusa.

Dakle, da bi ste sprečili sve te zloupotrebe prihvatite ovaj amandman i kasnije koleginice Nikolić, da Ministarstvo koje je zaduženo za registraciju političkih stranaka izdaje to uverenje, jer zna se koliko overenih potpisa građana, treba hiljadu da bi se registrovala stranka, kao manjinska i da u nazivu te liste što je amandman koji sam ja podnela u ime poslaničke grupe, ovaj o kome govorimo mora da piše ime te nacionalne manjine.

Sve drugo je zloupotreba, izvrgavanje ruglu i opet ponavljam kršenje upravo prava i prava nacionalnih manjina i manipulacija biračkim telom.

U naslovu smo reagovali zato što je zaista besmisleno da poslanička većina dođe sa predlogom ovakve izmene i dopune zakona, a da kaže – dopuna.

To što ste vi predložili izmenu jednog člana, ne možete da sprečite ostale narodne poslanike da podnose amandmane i da prejudicirate odluku Narodne skupštine, pa kažete – to je dopuna Zakona o lokalnim izborima, a to nisu dopune.

Dakle, da ste imali sluha za ono što smo mi predložili amandmanima, koje će obrazložiti u nastavku moje kolege, videli biste da su ključne stvari zanemarene sa vaše strane, a to je mogućnost koja iz Ustava proističe, tačnije iz člana 102. stava 2. za narodne poslanike, tako je i za odbornike, da mogu svoj mandat da stave na raspolaganje političkoj stranci sa liste sa koje su izabrani.

Međutim, vama trgovina poslaničkim i odborničkim mandatima odlično odgovara. To nije potrebno opoziciji. Potrebno je vlasti, u opštinama i gradovima u kojima ste na vlasti četiri godine i prethodnih godina gde ste pravili koalicije, principijelne ili ovakve ili onakve, itekako ste uticali na to da to postane unosan posao za ljude u gradovima i u opštinama u Srbiji.

Treba li da vas podsećam na to da je u Kragujevcu SNS, odnosno Radomir Nikolić, čitav odbornički klub stavio u karantin, i to ne u Kragujevcu, nego u obližnjem gradu, kako bi ucenjivao odbornike druge koalicije da pređu u njegove redove kako bi on napravio skupštinsku većinu?

Kako ste uradili, tako je i grad propao. Dugovi sve veći. Dali ste, kao da ste u bunar bacili, 40 miliona evra nesposobnom čoveku, porodici koja je prala pare, mislim na porodicu Nikolić, koja je iskoristila to trgovanje odborničkim mandatima da se dodatno obogati, a to su radili i mnogi čelnici u gradovima i u opštinama koje ste do poslednjeg trenutka ili držite ih na vlasti.

DŽaba vama da ćete da se toga oslobodite, da ćete da promenite kroz ovu Vučićevu trijažu 50%, 60% njih na lokalnom nivou vlasti, kada tragovi ostaju. A, kakvi će tragovi biti, vreme će da pokaže.

Na kraju ste vašeg mandata u Vladi, uskoro će parlamentarni izbori, pre toga ste bili na vlasti od 2012. godine, a poslednji popis je sproveden 2011. godine i vi iz SNS, niste iz statističkog atlasa, pošto je tu gospodin iz Republičkog Zavoda za statistiku, izvukli određene pouke kako bi građanima Srbije bilo bolje.

Da ste ga pogledali malo, da su to pogledali poslanici koji učestvuju u raspravi, iz vaših su stranaka, vi biste videli da je ta situacija, i zateći će nas nažalost 2021. godina, samo još gore stanje nego 2011. godine.

Šta sada građani Srbije treba da znaju? Svakako ne ovo što vi promovišete, da će onaj popisivač da dođe, pa će sada putem prenosnih računara, laptopova da se vrši intervju sa građanima, umesto onih popisnih listova.

Mi kao prvo, smatramo da je bolje, i ako je duži period obrade i unošenja, da to bude na papiru, a sa druge strane, pokazaćemo i prilikom rasprava amandmanima, da je neverovatno, protiv ustavno i protiv svih normi koje štite prava čoveka, nacionalnih manjina i svih drugih koji će biti obuhvaćeni popisom, da vi od građana Srbije tražite određene podatke.

Na kraju krajeva mi smo želeli, pošto je tu gospodin iz Zavoda, da vam kažemo da mnogo precizniji treba da budu ti obrasci, nego što su ovde propisani ovima normama zakona. Bilo bi dobro da u danu za glasanje prihvatite ove naše amandmane da vas kasnije zbog pritužbi građana ne bi bolela glava.

Šta pokazuje Statistički atlas iz 2011. godine? Da je u ruralnom području, na selima, prosek starosti stanovništva se kretao od 50 do 75 godina, da su preovlađivali oni koji imaju preko 60 godina. Pazite, to je bilo pre 2011. godine.

Šta ste vi uradili da pomognete da ljudi tamo imaju bolje uslove života i da se mladi vrati i da žive i da rade na selu, ako pogledate sve te parametre, koje su zaista oni dobro uradili iz Republičkog zavoda u tom segmentu? Pregledala sam apsolutno čitav Statistički atlas po segmentima, vidi se da ste mogli iz toga da vidite da je veoma potrebno da ne vršite takvo dalje iseljavanje mladih i da danas imate još goru situaciju. Od četiri hiljade 900 i nešto naseljenih mesta u Srbiji vi danas imate ogroman broj onih gde živi petoro ili desetero ljudi. Škole su ugašene. Niste uradili pristupne puteve. Pustite to, gradite auto-puteve, niko nema ništa protiv toga, ali zamislite vi da na čitavom jugu Srbije u istočnom delu, u zapadnom delu Srbije, vi niste uradili apsolutno ništa dovoljno u infrastrukturi i da pomognete tim ljudima. Vama je važno da te multinacionalne korporacije dolaze, da im dajete 10.000 - 11.000 evra po radom mestu, da vršite novu industrijalizaciju Srbije, pa to je radio i Josip Broz posle Drugog svetskog rata. Mi smo bili pretežno agrarna zemlja i Srbije je i te kako mogla dobro da živi od dela privrede.

Naravno, treba razvijati industriju, ali vi sada dodatno pospešujete te ljude, a one koje ne dobiju radno mesto, jer nisu članovi Srpske napredne stranke, u tim novootvorenim fabrikama šta će, mlad čovek vidi nema perspektivu, ne može da živi, pokupi se i ode u inostranstvo.

Veoma je lako izvesti računicu, vi to odlično znate gospodine Nedimoviću. Pošto ja imam rodbinu u selu koje se bavi stočarstvom, u uslovima kakvim može, čak jedna od mojih snaha ima i više grla stoke, ja mislim sadu ovom trenutku, da se ne naljuti na mene, 12 krava, i ti ljudi koji imaju jedan takav pristojan stočni fond, oni su vredna porodica, oni mogu nečemu da se nadaju, jer uzgajanjem jedne krave, godišnje jednom domaćinstvu može da ostane otprilike 1.000 evra ako kupi svu hranu, ako ne proizvodi hranu i jedno tele. Ali, kako da dođemo do toga? Znači ovaj deo je veoma jasan i taj deo moje porodice koji se time bavi može solidno da živi.

A, šta će onaj koji nema ni jednu kravu, a živi na selu? Da li znate vi koliko ima takvih ljudi? Oni ništa nemaju, ili ako ima jednu…

Evo, kaže mi gospodin Despotović, pošto njegovi roditelji žive u selu Jabuka, odakle je on i bave se stočarstvom i on im pomaže i supruga i deca, jer su to stariji ljudi, i nemali broj je takvih primera, kako onda opstane da živi, pogotovo u takvom kraju, na takvoj nadmorskoj visini?

Bila sam prošle godine, obišla sam, ja mislim čitavu zapadnu Srbiju i Novu Varoš i Priboj i sva ona zlatiborska sela, pa verujte mi, gospodine Nedimoviću, da nisam mogla da vidi stado ovaca, da vidim krave, pa i Pešter čak, koji je Bogom dan za proizvodnju takve hrane.

Jednostavno naš cilj treba da bude - vratite ljude tamo, dajte im da žive. Evo, računicu sam vam rekla, vi to dobro znate, ali on mora da ima impuls i podsticaj od države, a ne da mu se nudi - hajde ti u varioce, ajde tamo na preciznu mehaniku, ajde idi radi u neko tamo, neću sad da nabrajam imena tih firmi. Pa, šta ćemo mi onda sutra ako svi ti mladi ljudi pohrle da rade za taj minimalac ili nešto ako im daju još malo više, ali retko u tim firmama, a da odumire srpsko selo?

To što možemo, dame i gospodo narodni poslanici, da povećamo cenu zemlje, zamislite sad koliko hektara Srbija ima. Ova „Al Dahra“ je uzela ovih, koliko Vjericem 17.000, 18.000 hektara, pa da na to ne računamo? Ali, tamo gde je preostali fond zemlje, pa i kod tih malih gazdinstava, ako bi se uložio novac i ako bi se stvarna vrednost kod obrade te zemlje, kroz stočarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, poboljšala onda bismo imali mnogo veći BDP i znali bi smo da je to trajna vrednost.

Zemlja i ono što se proizvode i ulaže je trajna vrednost, a neke takve vaše kombinacije sa fabrikama koje danas budu, sutra ne budu, a daje im se toliki novac iz budžeta.

Hvala.

Gospodine ministre, što se tiče tog dela Srbije, apsolutno se slažem sa vama za voćarstvo i za povrtarstvo i za sve te kulture, a pre svega mogućnost, vi ste rekli da će biti uskoro i zakon o organskoj proizvodnji, da se kroz te podsticaje takođe taj proizvod višestruko isplati svakome ko radi. Zaista je mnogo primera i u Vojvodini i ostalom delu Srbije gde su mladi ljudi koji su se za sasvim nešto drugo školovali opredelili se da odu na selo i da se bave time, da od toga lepo žive.

Bio je jedan prilog na nekoj od televizija za jednu beogradsku porodicu koja je otišla na obronke Kosmaja, a svi su u porodici arhitekte. Krenuli su sa proizvodnjom zdrave hrane, na kraju su to pretvorili i u restoransku uslugu itd. Čemu da se nadaju ljudi u gradovima u Srbiji gde su vaši lopovi na vlasti? Čemu da se nada seljak u selima u okolini Kragujevca? Pa Kragujevac i čitava okolina, pogotovo sva sela prema Gornjem Milanovcu, taj rudnički kraj, prema Topoli, je Bogom dan za voćarstvo.

Moja majka je rođena u selu Čumić i vi ste verovatno tamo bili, veliko selo, tamo je i najstarija škola u koju je ona išla i dan danas je ta škola zaista kao neki ogledni primer kako su se ljudi na selu školovali koja je stara skoro 300 godina i tamo se ljudi bave voćarstvom, proizvode i cveće i organsku proizvodnju imaju, ali mnoga sela, naravno samo ne pojedine porodice, ali mnogi tamo nemaju para. Nema nikakvih podsticaja dovoljnih za poljoprivredu, a vi danas možete da vidite gde sam ja bila u pravu kada sam tvrdila svih ovih godina da sin Tomislava Nikolića, Radomir Nikolić, krade novac iz gradske kase.

On je od Aleksandra Vučića, od vas zapravo, prvo kad je Vučić bio premijer, sada gospođa Brnabić, dobio ogroman novac iz budžeta. Grad Kragujevac, da znaju Kragujevčani nije grad koji nije dobijao. Jeste…

Molim?

Evo, završiću.

Dakle, i u vašem je interesu da se to zna jer se deo koalicione vlasti u Kragujevcu…

Dobili su preko 40 miliona evra. Gde je taj novac? U poljoprivredi nije, nego u džepovima članova porodice Nikolić.

Tražili smo brisanje ove tačke 9. u članu 2.

Opet ću se obratiti gospodinu iz Republičkog zavoda za statistiku, pošto ne verujem da ste vi, gospodine Nedimoviću, kao i narodni poslanici SNS obratili pažnju baš toliko šta ovde piše.

Neverovatno je da onaj ko je smišljao opis onoga šta se podrazumeva pod domaćinstvom u Srbiji može ovako nešto da definiše, a da ne bude smešno, pa ja sad to moram da jednim delom pročitam: da je domaćinstvo svaka porodična i druga zajednica lica koja zajedno stanuju i zajednički troše svoje prihode za podmirivanje osnovnih životnih potreba, stanovanje, hrana, itd., pa šta se dalje smatra. Kolektivno domaćinstvo sastavljeno od lica koja žive u verskim ustanovama, ustanovama socijalne zaštite, itd.

Ovo je neverovatno, prvo da na ovakav način pokušavate da zadirete u prava svih građana Srbije kako će oni sebe da smatraju. Što je najskandaloznije, u prošlom popisu stanovništva vi ste, gospodine iz Republičkog zavoda za statistiku, napravili u vašem statističkom atlasu jednu kategoriju, i tome posvetili čitavu stranu, nepotpune porodice.

Da biste znali šta znače nepotpune porodice, to su porodice gde su samohrani roditelji, odnosno samohrani otac ili samohrana majka. Da li ste vi zaista bili normalni kad ste mogli tako nešto da napišete? Da li vi znate koje okolnosti mogu da dovedu do toga da neka majka ostane sama sa detetom ili neki otac? Da vi napišete da je to nepotpuna porodica. Za svaku majku i za svakog oca to je porodica. Ili je nepotpuna porodica vanbračna zajednica ljudi koji nemaju decu. To je neverovatno, stvarno, šta vi sebi dajete za pravo.

Dakle, ovo što ste ovde napisali, da nije žalosno, bilo bi smešno. Najpre zbog činjenice da ovo može i da ne bude uopšte tačno. Način, zadirete u to kako ljudi u Srbiji žive, kako troše svoj novac, a da ne idemo dalje do toga oko ekonomije domaćinstva, videćete kasnije u drugim članovima.

Vi ste naučili, vas nekoliko koji se javljate ovde da će popis da bude sproveden, neće da se popisuje ručno lista, nego će popisivači da nose računare, lap-topove i to je sve što znate. Šta dalje piše ovde i šta ćete ljude da pitate i na licu mesta od njih da tražite, da bi ste sutra fingirali neke podatke.

U Srbiji ima određeni procenat ljudi koji su nažalost samo, možda i funkcionalno pismeni, da ne ulazim sada u to i u procese inkluzija određenog broja stanovništva, ni tu se niste pokazali da ste nešto za njih uradili. Kasnije će možda druge kolege da govore o tome, ali da vi na ovakav način tretirate srpsku porodicu.

Da ste lepo napisali, porodica je to i to, zna se šta je, to je stub ovog društva i ne samo ovog, nego svake države, ne vi ste uzeli neke tamo kovanice iz EU, ko zna ko je ovo prevodio, pa kod njih je tamo sve dekadentno i nenormalno. Hoćemo mi kako država koja ima ustanovljene tradicionalne vrednosti koje promovišemo vekovima da se povodimo za nekakvim nakaradnim shvatanjima ovih vaših prijatelja iz EU?

Dobro je da ste prihvatili ovaj amandman zato što nisu bile obuhvaćena sva diplomatska i vojna predstavništva stranih država i njihovi objekti postoje u Republici Srbiji.

Vi ste u Predlogu zakona predložili da bude u kojim oni stanuju. Oni mogu tamo da ne stanuju, a da imaju toliko tih objekata i sada se postavlja pitanje, pošto ste pokrenuli i vi danas ono što i mi insistiramo i tražimo, povodom novih hapšenja čelnika Srba u Crnoj Gori, šta je država Srbija uradila? Vojna, diplomatska predstavništva i te države postoje u ovoj zemlji. Da li ste uputili protestnu notu? Da li ste pozvali na tog njihovog ambasadora? Da li ste se obratili UN?

Vi sve možete da uradite kao vlast i predsednik Republike i predsednik Vlade i ministar inostranih poslova. Nemojte da samo to bude deklarativno, mi zasedamo ovde, imamo Zakon o popisu stanovništva, a treba da se zamislimo nad činjenicom, evo i time ću završiti, gospodine ministre, po popisu stanovništva iz 1909. godine, 98,9% njih u Crnoj Gori su se izjasnili kao Srbi. Danas je taj procenat svega 30 zbog toga što su sve učinili, pre svega, Brozovi komunisti, a onda nastavio mafijaš Milo Đukanović, da se vrši asimilizacija i da taj preostali broj od 30% se zastrašuje, hapsi, da nam se otima naša Srpska pravoslavna crkva i naše svetinje.

Nemojte da koristite samo priliku da to kažete zato što je to vest na internetu i nekim medijima, već učinite konkretno, a to je ono što smo mi od vas tražili pre više od mesec dana.