Konstatujem da imamo kvorum potreban za nastavak sednice. Molim vas da nastavimo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Radmilo Mišović, a posle njega narodni poslanik Nenad Bogdanović.

 Reč ima narodni poslanik Ljubivoje Slavković, pošto je Bogdanović odsutan, ima izvršni odbor u Skupštini grada. Posle njega narodni poslanik Borivoje Mijatović.

Reč ima narodni poslanik Borivoje Mijatović, a posle njega narodni poslanik Stanko Kovačević.

Molim vas da se držite teme.

Vreme.

Gospodine Šešelj, nemojte da vodite polemiku, javili ste se za kršenje Poslovnika.

Ja ću dati opravdanje, ali ne ulazite u dijalog. Izvolite, dobro, još jedna rečenica.

Nije.

Reč ima narodni poslanik Stanko Kovačević, a posle njega narodni poslanik Aleksandar Vučić.

JelÄ zbog stomaka ?

 Gospodo poslanici, molim vas sledeće: prvo, ovde se ne vodi rasprava o Nebojši Čoviću, ovde se vodi rasprava o budžetu Republike Srbije; drugo, kada narodni poslanik izazove repliku onda su narodni poslanici dužni da saslušaju onoga ko replicira. Ako jedni narodni poslanici ne vode računa o tome šta je tema dnevnog reda, onda moraju uvažiti da drugi narodni poslanici o tome katkad ne vode računa. Dakle, ne može jedna strana da od ovog parlamenta pravi parlament, a da druga strana od ovog parlamenta pravi cirkus. Samo svi zajedno možemo od ovog parlamenta da napravimo ono što treba da bude. Ako to niko, ni jedna strana, ne čini, mi u tome nećemo ni uspeti. Dužni ste kada izazovete replike da tu repliku saslušate i dužni smo svi da se držimo Poslovnika o radu.  Ako se toga niko ne drži onda ništa nećemo uraditi. Molim vas da prekinemo raspravu o Nebojši Čoviću, on nije na dnevnom radu i da usmerimo pažnju na paket poreskih zakona.

Kao i u više navrata, dužan sam da vam odgovorim. Kao i u više navrata do sada, prihvatam da sam kao predsednik Skupštine kršio Poslovnik. Ali, već sam jednom rekao da bi to podrazumevalo, recimo, i usmenu opomenu, vama zbog dobacivanja poslaniku koji govori, jer vi niste dužni, već samo onaj ko predsedava, da ga opominje. Isto tako, budimo potpuno otvoreni, ako o tome počnemo da vodimo raspravu, ni gospodin ministar ne može dobacivati poslaniku, bez obzira (aplauz u sali) što taj poslanik zloupotrebljava govornicu i omalovažava Skupštinu. Kada se pravi krug zloupotreba ove govornice i kada se niko sa jedne strane od poslanika ne pridržava Poslovnika, onda to što vi predlažete ne mogu da ispunim. Ja to otvoreno priznajem.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Ali, ministar ima opravdanja zato što je pijan.)
Gospodine Šešelj, mogu jedino da vas zamolim da prekinete da omalovažavate Skupštinu i ništa više od toga. Rekao sam da vam neću priuštiti zadovoljstvo da učinim ono što je potrebno, a to je da idete iz ove sale, ali ja vama to zadovoljstvo neću priuštiti, i molim vas da prekinete da dobacujete.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Replika?)
Nema replike, nisam za govornicom.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Moje ste ime pomenuli.)
(Milisav Petković, sa mesta: Po Poslovniku?)
Po Poslovniku, izvolite.

Koliko je meni poznato, druga opomena ne podrazumeva automatsko udaljavanje, već se posle dve opomene o tome izjašnjava Skupština. (Vojislav Šešelj, sa mesta: Sada sam pomenut, hoćete li mi dati reč?)
Evo, proučavam Poslovnik.
U članu 101, ako mi dopustite da odgovorim, u članu 101... (Vojislav Šešelj, sa mesta: Da li mi dajete pravo na repliku?) Kada završimo ovo, kada elaboriramo primedbu gospodina poslanika.
Dakle, u članu 102. stoji da se mera oduzimanja reči izriče narodnom poslaniku kome su prethodno izrečene dve mere opomene, a posle toga čini povredu iz člana 101. ovog poslovnika. Mera udaljavanja sa sednice, to je član 103, izriče se narodnom poslaniku koji posle izrečene mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, ne poštuje odluku predsednika Narodne skupštine - ovo je izricanje mere oduzimanja reči - ili nastavlja da čini druge prekršaje u smislu člana 101. ovog poslovnika, kao i u drugim slučajevima određenim ovim poslovnikom.
Prema tome, vaš predlog ne mogu staviti na glasanje.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Može!)
Ili možda mogu staviti na glasanje vaš zahtev da Skupština utvrdi da li je došlo do povrede, ali člana koga nismo razmatrali, mislim na član 101. Molim vas da se o tome izjasnimo.
(Milisav Petković, sa mesta: Odustajem od glasanja.)
Odustajete? Hvala.
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Da li mi sada dajete reč?)
Po osnovu čega?
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Ružno je govorio o meni.)
Ako vam ne dam reč, vi ćete po Poslovniku, jelÄ da?
(Vojislav Šešelj, sa mesta: Da.)
Izvolite, po Poslovniku.

Gospodine Šešelj, vi zaista preterujete.

Gospodine Šešelj...
(Vladan Batić, sa mesta: Dokle ćemo ovako da se zabavljamo, ne treba mu dati reč.)
To ćete vi uraditi kada vi budete predsednik Skupštine, to je ono što gospodin Šešelj želi.
Meni je potpuno jasno šta vi želite, rekao sam da vam to zadovoljstvo neću priuštiti i mislim da je mnogo jednostavnije da saslušamo sve ono što gospodin Šešelj izrekne. Svima nama je jasno o čemu se radi, i onima koji gledaju, i koji slušaju, i da pustimo ta dva minuta, mislim da je to mnogo razumnije, nego da nasiljem odgovaramo na nasilje.
(Mihajlo Marković, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Izvolite, gospodine Markoviću.