Zahvaljujem predsedavajući.

Moja pitanja upućujem predsednici Vlade, Ani Brnabić, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, ministrima Neli Kuburović, Zorani Mihajlović i Branku Ružiću svakom iz svoje nadležnosti, a radi se o jednom događaju koji je vrlo uznemirio vojvođansku javnost, naročito građane Gakova, te pošto od službenih državnih organa javnost nije dobila adekvatne valjane i pravovremene informacije ovo je, očito, jedini način da do njih dođemo, a zahvaljujući uporno inicijativi vrednih istraživača Vojvođanskog istraživačkog centra – VOIS koji su se pozabavili ovim problemom i doneli nam više početnih informacija da bismo došli do istine.

Naime, 18. januara ove godine, 2018. godine, izvršena je zajednička akcija Žandarmerije i pripadnika PU Sombor, u nekadašnjem objektu gakovačkog Graničara, kada je otkrivena laboratorija marihuane, u vrednosti od preko 50 miliona dinara, odnosno gotovo pola miliona evra. Tada PU Sombor nije izdala nikakvo obaveštenje o ovom događaju i to na insistiranje službenika MUP-a, pod obrazloženjem da će oni da se oglase tim povodom. To se nije dogodilo čitavih šest dana i to je prvo moje pitanje ministru, u prvom redu, zbog čega se šest dana čekalo da se izda bilo koja informacija ili rečenica povodom otkrivanja ove laboratorije na ovom nekada značajnom poljoprivrednom dobru Graničara u Gakovu? Nakon šest dana, bez ikakvog preciziranja i detaljnijih informacija, saopšteno je da je u pitanju imovina nekadašnjeg poljoprivrednog giganta, koji je volšebno pre stečaja 2016. godine prešla u vlasništvo preduzeća Vladimira Vrbaškog, inače poznatog kao pod navodnicima kontroverznog biznismena bliskog Srpskoj naprednoj stranci, mada su ti detalji i tada prikrivani.

Ono što zapada u oči pored pitanja zašto je MUP, Žandarmerija i Policija, zašto su ćutali celih šest dana, ono što zapada u oči da odjednom krajem 2017. godine nestaju iz Centralnog katastra prepisi o promeni vlasničke strukture nad gakovačkim Graničarem, ali u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici pojavljuju lica koja su najdirektnije povezana sa SNS. Citiram – umesto Vladimira Vrbaškog u katastarskoj evidenciji se kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara pojavljuju Ivan Bojović, citiram – partner poslanice SNS u Narodnoj skupštini Marije Obradović, koja je ujedno i potpredsednica SNS, zatim, Dragana Potpara, poslanica SNS u Skupštini AP Vojvodina, zatim Stefan Videkanić, bratanac predsednika Opštine Kula Perice Videkanića, takođe iz SNS, o čijim je poslovima javnost bila obaveštena, kao i preduzeća u vlasništvu advokata Tomislava Višnjića, koji se inače proslavio kao branilac optuženih za ratne zločine pred Tribunalnom u Hagu.

Dakle, proverom u katastarskoj evidenciji, ova lica su evidentirana kao novi vlasnici parcela gakovačkog Graničara. Međutim, ono što predstavlja predmet mog drugog pitanja jeste zašto Katastar krije na koji način su oni postali vlasnici, da li kupovinom, da li poklonom, da li potraživanjem i upornim pitanjima istraživača VOIS-a, zarad javnosti, Katastar već nedeljama, mesecima, krije ove podatke. Mi ih tražimo ovim putem, naročito od nadležnih ministara, koji imaju nadležnosti da ove informacije donesu na svetlost dana.

Takođe, ministra unutrašnjih poslova želim da pitam kako je moguće da je Više javno tužilaštvo saopštilo da je jedino identifikovano i privedeno i osumnjičeno lice, izvesni Miloš Raičević iz Gakova, povodom ove otkrivene laboratorije marihuane, a da niko u Gakovu ne poznaje ovo lice, čak šta više, da tvrde da se radi o licu koje je zapravo iz Zemuna, a koje je, zarad opšteg dobra unutar SNS preuzelo na sebe odgovornost. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja koje postavljam ministru zaštite životne sredine Goranu Trivanu u ciklusu, rekla bih, bavljenja opasnim otpadom, putujućim otpadom itd.

Prvo pitanje se odnosi na period od pre oko dve godine, na žalost, informacija do koje sam tek nedavno stigla i tražim od ministra da mi odgovori šta se desilo sa gotovo 1.600 ili neka bude i 1.500 tona opasnog otpada iz Petrohemijske fabrike u Elemiru ili o kome je trebalo da se postaraju firme „Delta“ Kladova, „Eko 21“ i „Eko Maber“ iz Pančeva, a za koji se osnovano sumnja da nije tretiran na adekvatan način, već da je završio u Dunavu. To će vrlo lako da se utvrdi tako što će ministar, a ako ministar ne može sam i njegovi nadležni inspekcijski organi, zatražiti pomoć policije ili BIA, koji će od ovih kompanija tražiti, a ja bih takođe volela i molim da mi se i to dostavi na uvid, jer smatram da to jeste informacija od značaja za građane Republike Srbije, tzv. tahograf list koji predstavlja mapu, odnosno tačke kretanja svih prevoznika opasnog otpada koji ili samo transportuju opasni otpad ili ga odvode na skladištenje, na tretiranje itd.

Takođe, kada smo već kod tahograf lista, tražim od nadležnih organa, dakle od ministra Trivana, od BIA ako se time bavi, od nadležnih republičkih inspektora za zaštitu životne sredine da nam se dostavi i tahograf list kompanija „Junirisk“ i „Modekola“ u poslednje dve godine kada je reč o saradnji sa „Petrohemijom“ i opasnom ili o bilo kom otpadu koje su ove dve kompanije preuzimale iz pančevačke „Petrohemije“ i nosile dalje, bilo samo transportovale do neke druge tačke, bilo ga tretirale itd. Dakle, tražim tahograf list od „Juniriska“ i „Modekola“, naravno, uz posredovanje nadležnih organa.

Takođe, tražim od ministra Trivana da mi odgovori na pitanje šta „La Farž“ spaljuje od otpada koje mu ove kompanije, „Juniriks“ i „Modekolo“, donose iz pančevačke „Petrohemije“, ali i iz drugih firmi, industrija ili bilo koga ko je generator opasnog otpada?

Na kraju, u poslednjem delu bih se osvrnula na događaj koji je obeležio jučerašnji dan, posle podne i veče, a to je hapšenje Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i vraćanje njegovo za Beograd. Ono što mene zanima je pitanje za predsednicu Vlade Anu Brnabić – kada je Vlada odlučila da Marko Đurić, kao njen službenik ode u Kosovsku Mitrovicu? Šta je uradila kada je došlo do incidenta juče, s obzirom da je Marko Đurić, da podsetim sve građane Republike Srbije, službenik Vlade Republike Srbije, dakle vladine Kancelarije za KiM i nema nikakve veze sa kabinetom predsednika Republike?

Takođe me zanima da mi predsednica Vlade odgovori šta je ona preduzela juče nakon hapšenja svog službenika, šta su članovi Vlade odlučili, da li su se uopšte sastali, raspravljali na ovu temu i koji će dalji potezi šefice po zakonu Marka Đurića biti nakon jučerašnjeg dana?

Dakle, želim konkretan odgovor od predsednice Vlade Ane Brnabić, o svemu što se juče dogodilo i o koracima koji treba da uslede nakon ovog incidenta i želim da čujem predsednicu Vlade o tome, a ne isključivo predsednika države, kažem, pogotovo, naglašavajući još jednom da je Marko Đurić službenik Vlade Republike Srbije, šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju koji je sastavni deo Vlade Republike Srbije, koja ima svoj budžet u okviru Vlade Republike Srbije, a ne Kabineta predsednika Republike Srbije sa kojim u izvršnom smislu nema ama baš nikakve veze.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Moja pitanja se danas tiču oblasti zaštite životne sredine i upućujem ih ministrima Goranu Trivanu i Branislavu Nedimoviću, dakle, aktuelnom ministru za zaštitu životne sredine i njegovom prethodniku koji se o ovome starao dok nije osnovano posebno ministarstvo.

Zanima me zašto i Vlada, u prvom redu ministri, kriju da se u Pančevu u HIP Petrohemiji krije desetine tona kancerogenog azbesta u sred fabrike, da se krije da, takođe, u sred fabrike postoje desetine tona opasne i toksične žive, od čega je velika količina gotovo čiste metalne žive i za koju vrlo dobro znamo da ne može ni da se prerađuje, ni da se izvozi?

S obzirom da se radi o državnom gigantu, državni ministri bi o tome morali sve znati, a trenutni ministar Trivan, ukoliko nije došao do tih saznanja, mogu da mu preporučim da pita suprugu Jovanu, koja je članica nadzornog odbora te iste Petrohemije.

Takođe me zanima da mi odgovore šta nameravaju da rade sa ovim kancerogenim azbestom i sa ovom toksičnom živom, s obzirom da neki upućeni ljudi kažu da se azbesta rešavaju tako što se određenim operaterima on isporučuje da se melje, solidifikuje i potom prodaje „Lafaržu“. Zbog toga tražim konkretne odgovore od nadležnih lica šta se radi ovim povodom.

Sledeće pitanje, kada smo već u resoru zaštite životne sredine, pitam takođe obojicu ministara, kakav je epilog u slučaju ili aferi putujućeg otpada i da li je to bila samo predstava za javnost u predizbornoj kampanji ili se zaista nešto i čini tim povodom, imajući u vidu da se kao jedan od vinovnika vrlo često pominje, a to je firma „Step trans“ iz Novog Sada. Ova firma se pominje još pre četiri meseca kada je MUP objavio zvanične informacije 27. novembra 2017. godine, da su odgovorna lica iz „Step transa“, kao i odgovorna lica iz preduzeća „Eko karika“ neosnovano dobila kredit od države, odnosno od tada Ministarstva za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, i to u iznosu od 43 miliona dinara.

Ispalo je da su krivi samo oni koji su taj kredit dobili i za gotovo 400.000 evra oštetili budžet Republike Srbije, a da niko iz ministarstva ko im je taj kredit omogućio, potpisao rešenje i dodelio, nije kriv. Bojim se da je to daleko od istine i pravde.

Ono što je takođe važno, i to su odgovori koje tražim, da i ministar Nedimović i ministar Trivan konkretno odgovore ko su bili članovi Komisije za dodelu ovih kredita? Pričam konkretno o kreditu i kreditima koji su davani u periodu od 2015. – 2017, i to u tom iznosu od 43.000.000 dinara ovim preduzećima „Ekokarika“ i „Step Trans“? Ko je potpisao i odobrio kredit? Da li je tačna informacija do koje sam došla da je jedna od glavnih osoba koja je bila zadužena za hiperprodukciju i proizvodnju raznih dozvola operaterima, koji se staraju o opasnom otpadu, bila Stana Božović, državna sekretarka tada, a inače u javnosti poznata po ličnim informacija iz svoje biografije, da je prva u Beranama imala televizor, samo da pojasnim o kome se radi?

Da se vratim na kraju na „Petrohemiju“ u Pančevu. Danima su i Pančevci, i ceo moj južni Banat, i moja Vojvodina izuzetno zabrinuti zbog jezive informacije, a to je da se već godinu dana u vazduh ispuštaju ogromne količine opasnog i toksičnog hlora i da je to posledica odgovornosti lošeg remonta pre godinu dana, odgovornosti menadžmenta „Petrohemije“, o čemu takođe ministri moraju znati, i da dolazi do stalne greške u proizvodnji PEVG, dakle PEVG-a, prilikom koje nestaju ogromne količine hlora, a zapravo je potpuno jasno da se emituju u vazduhu. Tražim informacije o tome šta se zapravo dešava ili se samo ovo pitanje poteže u predizbornoj kampanji, a posle ostajemo bez odgovora, izuzetno ugroženi u oblasti zaštite životne sredine. Hvala vam.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moje prvo pitanje upućujem Republičkom javnom tužiocu Gospođi Zagorki Dolovac, koje glasi – da li je i šta je uradila povodom inicijative za podnošenje predloga za zabranu rada Organizacije nacionalni srpski front, koju smo Zoran Živković i ja podneli na pisarnici Tužilaštva još 5. decembra ove godine, pošto Republički javni tužilac u svojoj nadležnosti ima upravo predlaganje zabrane delovanja organizacija koja rade suprotno Ustavu i zakonu, a mi za to imamo dokaze da se upravo dešava sa Organizacijom nacionalni srpski front i dakle, šta je ona uradila po ovoj našoj inicijativi da bi je u formi predloga i uputila Ustavnom sudu, onako kako nadležnost njoj i daje.

Ova organizacija, podsetiću, registrovana je u martu 2016. godine, i smatramo da je samo paravan za delovanje Gorana Davidovića zvanog Firer koji je u bekstvu u Italiji već gotovo deset godina, nakon napada na anitfašistčku kolonu u Novom Sadu i da je ova organizacija ne samo paravan za njega, već i za njegove bivše organizacije Nacionalni stroj.

Gospođu Dolovac podsećam i da novoosnovani nacionalni srpski front već više od godinu dana kontinuirano u službenim prostorijama grada Beograda, održava javne skupove na kojima propagira nacionalnu, versku i rasnu mržnju i na oružanu borbu protiv svih drugih i drugačijih. Između ostalog, zalaže se za društvo zasnovano na diskriminaciju određenih etničkih, verskih, seksualnih grupa, što je kao što sam rekla, suprotno, ne samo zakonu, već u Ustavu Republike Srbije.

A najfrekventniji saradnici tog nacionalnog srpskog fronta jesu britanski profašisti Nik Grifin i DŽin Douson, on se predstavlja i kao DŽejms Douson, negatori holokausta, propagatori islamofobije i jako mi je važno da u stenografske beleške uđe svaka reč koju ovde izgovorim, i kojima je već zabranjen ulaz u Mađarsku.

Ali se oni zato slobodno šetaju po Republici Srbiji, po gradu Beogradu i to po službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Kancelariju za KiM.

To pitanje sam postavila prošli put i odgovor od direktora Kancelarije za KiM, nisam dobila o tome kako Grifin i Douson u zagrljaju sa Mišom Vacićem, borave i sastanče u službenim prostorijama Vlade Republike Srbije u Palati Srbije.

Otuda i moje sledeće pitanje za MUP i ministra Stefanovića. Da li je išta inicirao ili je inicirano, povodom zabrane ulaska u Republiku Srbiju, ovim već dokazanim profašističkim ideolozima Grifinu i Dousonu, s obzirom da Zakon o strancima to omogućava.

Po mom dubokom uverenju, postoji više osnova po više tačaka iz člana 11. Zakona o strancima, da bi se inicirala zabrana o ulasku ovim britanskim državljanima i profašističkim propagatorima u našu zemlju.

Kada smo već takođe kod Dousona i Grifina, pitam opet republički javnu tužiteljku, gospođu Dolovac, dokle se stiglo u postupanju povodom pretnje smrću koje su mi upućene pre više dana, s obzirom da je MUP objavio da je izvesni Tomo Lovreković priveden, što sam saznala iz medija, da je potom pušten, što sam takođe saznala iz medija, pa pošto iz medija ili obraćanja javnosti, tužilaštva i MUP saznaje za ono za šta sam najdirektnije zainteresovana, s obzirom da su pretnje smrću upućene meni lično, pitam da li je u toku istrage priveden i Miša Vacić, s obzirom da je on lice koje je intenzivno propagiralo i objavljivalo pretnje smrću, koje je potpisivao Lovreković.

Dakle, za mene je to bliska saradnja.

Takođe, pitam MUP i ministra policije da li su tokom istrage došli do faze da se bave lokalom „Dve bačve“, s obzirom da i nacionalni srpski front i očigledno te grupacije desničara zajedno sa Dousonom, uglavnom i vrlo često tamo borave, to oni sami objavljuju, inače na svojim profilima, na društvenim mrežama, vrlo lak posao i dostupni dokazi i policiji i tužilaštvu i zanima me da li je lokal „Dve bačve“ došao u fazu istrage MUP-a i policije?

Hvala vam.

Zahvaljujem, predsednice.

Pre gotovo tri nedelje postavila sam ovde, rekla bih, set pitanja povodom boravka u Republici Srbiji i na KiM izvesnog DŽima, odnosno DŽejmsa Dosona, fašiste, ultranacionaliste, vrlo problematičnog i kao takvog detektovanog u međunarodnoj zajednici kome je zabranjen ulazak u susednu Mađarsku, takođe i u Grčku, a na apel upravo Republike Mađarske, ali se on nekim čudom intenzivno pojavljuje u Republici Srbiji, i to u zvaničnim institucijama Vlade Republike Srbije.

Iako sam ovo pitanje o njegovom boravku, kretanjima, donacijama srpskim manastirima, nekim paragrupacijama na Kosovu i Metohiji postavila na više adresa ministara, direktora BIA, direktora VBA dobila sam odgovor jedino od direktora vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marka Đurića, koji je naveo da lice pomenuto u poslaničkom pitanju narodne poslanice Marinike Tepić nije poznato nikome od zaposlenih u Kancelariji za Kosovo i Metohiju.

Odgovorno tvrdim da je ovo neistina, da je ovo netačno. Ili je neko podmetnuo ovaj odgovor Marku Đuriću i potpisao umesto njega ili je sam direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić, lagao, odnosno lažirao ovaj odgovor. Imam i dokaz za to. To je ova fotografija, koju je lično DŽim, odnosno DŽejms Douson, objavio na društvenim mrežama na svom profilu, kojom dokazuje kako je prijatno primljen u zvaničnim institucijama Republike Srbije, inače u društvu osuđivanog desničara Miše Vacića, za koga je Marko Đurić takođe dugo govorio da nije zaposlen u Kancelariji za Kosovo i Metohiju, pa se potvrdilo da jeste i da je Marko Đurić i tada bio uhvaćen u laži.

Inače, ova fotografija na kojoj se nalazi Douson, sa svojim saradnikom Nikom Grifinom i Mišom Vacićem, je fotografisana u Palati Srbija, u prostorijama Kancelarije za Kosovo i Metohiju, dakle u zvaničnim prostorijama Vlade Republike Srbije, i to pretpostavljam u vreme kada je Vladu vodio Aleksandar Vučić, odnosno predsednik iste stranke, SNS, u kojoj je Marko Đurić potpredsednik.

Tražim dodatna pitanja, da mi se odgovori, ko je sve od vladinih činovnika, bivših ili sadašnjih, imao poslovne sastanke sa DŽimom, odnosno DŽejmsom Dousonom? Šta je Vacić uopšte tražio na sastanku? Po kom osnovu je u Palati Srbija primio ovog stranog državljanina? Svi dobro znamo da se ovo nalazi, odnosno prostorije Kancelarije za Kosovo i Metohiju u istočnom krilu Palate Srbija, a celo zapadno krilo je sedište MUP-a. Svi vrlo dobro znamo da muva ne može da uđe tamo bez detaljne provere, a kamoli dvojica stranih državljana sa takvim biografijama i takvim negativnim statusom u celoj međunarodnoj zajednici, kao što su Nik Grifin i DŽejms Douson.

Takođe tražim da mi se odgovori - da li je i kako DŽimu Dousonu, kao privatnom licu i stranom državljaninu, omogućeno da donira srpske manastire i razne paravojne grupacije na Kosovu i to kroz vladine službe?

Ovo je inače fotografija koju je sam Douson objavio na svom profilu, kao što sam rekla, hvaleći se time da ima sastanke sa zvaničnim organima Vlade Republike Srbije. Ukoliko se ovo desilo u periodu kada je celo lažiranje zaposlenja i nezaposlenja Miše Vacića bilo u žiži javnosti, a to je zima ove godine, konkretno januar, kada se on u ruskom vozu, koji je trebalo da od Beograda vozi do Kosovske Mitrovice, pa je zaustavljen, predstavio kao savetnik, to znači da je ova poseta bila još 2016. godine, odnosno mnogo ranije nego što smo mi naknadno uspeli da konstatujemo da se Grifin i Douson kreću po Republici Srbiji neometano, naravno, u maju ove godine.

Dodatno, vrlo urgentno pitanje postavljam ministru Stefanoviću - kakva saznanja ima i šta je preduzeo povodom šamaranja političkog komesara SNS Branka Malovića gradonačelnice Vršca, mada je to činio i sa mojim kolegom ovde, to je javna tajna, Željkom Sušecom, on verovatno to ne sme da prizna, ali zvanične prijave…

Zahvaljujem.

Nekako u istom tonu, ali zabrinuta za bezbednost naše države, Republike Srbije. Došla sam do informacija, koje smatram izuzetno značajnim i s toga ih upućujem ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću, direktoru BIA Bratislavu Gašiću, direktoru Kancelarije za KiM Marku Đuriću, starešini VBA i predsednici Vlade Ani Brnabić. Za sve važe ista pitanja koja ću postaviti.

Naime, kakvim informacija raspolažu o boravku DŽima Dosona u Srbiji, između ostalog i u mom Pančevu, kako se može i dokazati, kako je i on sam u jednom trenutku objavio? DŽim Doson, inače Škotlanđanin, u svetu poznati fašista, mobilizator militantnih grupa ljudi, neko ko se angažovao i u kampanji Donalda Trampa, mobilušući radikalne desničare, čovek koji naoružava te svoje timove, ekipe i pristalice i naročito se, kao fašista, bori protiv osnovnih ljudskih prava, ženskih ljudskih prava, muslimana, LGBT zajednice, izbeglica, migranata itd. i kome je zbog problema koje je izazivao u Mađarskoj tamo ulaz zabranjen, a potom i u Grčkoj, a na zahtev i apel takođe Mađarske.

S obzirom da postoje jasni dokazi da je ove godine, u periodu maj – jun mesec, DŽim Doson boravio u Srbiji, a o čemu svedoče njegove fotografije sa Avale, iz beogradskog manastira Rakovica, i to sasvim jasno, moje sledeće pitanje – kakve su mere MUP-a, BIA, VBA i nadležnih organa ove države bile i šta su preduzeli tim povodom ili ćutanjem o ovim jezivim informacijama vlast prikriva, šta više, štiti DŽima Dosona i njegove pristalice u Republici Srbiji?

Dalje, kako je moguće da je ovakva individua našla utočište baš u Republici Srbiji i da ovaj fašista uredno donira srpske manastire? Mada, fotografije donacija koje se javno mogu videti, ne sadrže ni hranu, niti lekove, niti higijenske potrepštine, već više liče na duge i kraće cevi u obliku oružja. Te fotografije postoje.

Tražim takođe, odgovor na pitanje - da li je DŽim Douson još uvek u Srbiji? Zapravo, tražim da mi se dostave informacije o evidenciji njegovog boravka u Pančevu, u Beogradu, u Srbiji, na KiM, kada je i gde je bio, dolazio, odlazio, u kom periodu, od kada do kada? Želim precizne odgovore na ova pitanja. Dakle, gde se pitaju i carinici i graničari i svi.

Naravno, ukoliko se ne dogodi da mi se dostavi odgovori na ova pitanja u roku od 15 dana, kako to nalaže Poslovnik, smatraću da vlast Republike Srbije ili prikriva i štiti DŽima Dousona u Republici Srbiji, što znači da imam ogroman problem sa bezbednošću u državi.

Inače, veliki deo aktivnosti interesovanja DŽima Dousona ovde, tiče se Kosova, pri čemu on sam uz redovne parole Kosovo je Srbija zauvek i slično, objavljuje fotografije pravoslavnih sveštenika pored dugih cevi i potpisuje ih kao ratne sveštenike. U svetlu toga, pitam naročito Marka Đurića, ali i sve pomenute državne nadležne funkcionere - šta znaju o najmanje dve donacije ovog fašiste, srpskim manastirima na KiM? Da li su tzv. donacije DŽima Dousona na Kosovu išle preko administrativnih prelaza, kao i on sam, ili na neki drugi način i nekim drugim putem?

Dodatno, želim informacije šta najviši funkcioneri u našoj zemlji znaju o domaćinima DŽima Dounsona u Srbiji, koji su ga vodili i po streljanama, uključujući naravno i moje Pančevo, o čemu svedoče zajedničke fotografije. Lako ih je videti i sve dokazati ovo o čemu ja govorim.

Ono što me dodatno brine jesu informacije koje se mogu naći na internet sajtu „red zmaja“, gde ti saradnici, domaćini DŽima Dousona u Srbiji, u maskirnim uniformama, naoružani, na fotografijama koje objavljuju potpisuju tekstom i kažu – da učestvuju u obezbeđivanju bugarsko-turske granice od migranata, i kažu - od radikalnih islamista, koji kažu - nezakonito preko Bugarske i Srbije ulaze u Evropu. Oni sami pišu – u poslednje vreme je uhvaćen određen broj pripadnika ISIS.

Šta je urađeno sa tim uhvaćenim ljudima, šta je njima rađeno, šta je sa njima urađeno, kome su predati, o čemu se zapravo ovde radi, jer su ovo ozbiljna bezbednosna pitanja koja bi trebalo da zabrinu svakog u ovoj sali i svakog građanina Republike Srbije?.

Zahvaljujem predsednice.

Moje prvo pitanje postavljam, odnosno upućujem svim ministrima u Vladi Republike Srbije, predsednici Vlade Republike Srbije, svim direktorima službi i agencija, akademija organa Vlade, želela bih da znam stanje sa radnim mestima na dan 1. januar 2017. godine, 1. jun 2017. godine i na današnji dan, odnosno 24. oktobar 2017. godine, te u tom smislu tražim da mi, dakle svi ministri i oni koji su bili bez portfelja 1. januara, 1. juna i novoosnovana ministarstva i novi ministri bezportfelja i naravno, ovi sa portfeljima i predsednica Vlade i sve što sam nabrojala, da bi dostave sistematizacije radnih mesta u organima čije su starešine, tražim takođe, da mi u okviru tih sistematizacija jasno navedu koja su popunjena radna mesta u okviru sistematizovanih radnih mesta, a koja su nepopunjena, takođe za svaki od ovih datuma koje sam navela, dakle na dan 1. januar, 1. jun i današnji dan 24. oktobar 2017. godine?

Takođe ih pitam i tražim da mi odgovore i napišu svi zaposleni u njihovim organima koliko imaju radno iskustvo onako kako to zahteva, zapravo pravilnik u sistematizaciji, dakle svaki zaposleni u odnosu na popunjena mesta? Takođe, želim iste podatke da dobijem i za funkcionere, to podrazumeva i starešine organa, odnosno ministre, direktore svih kancelarija, agencija, akademija, službi Vlade, državne sekretare takođe.

Moje sledeće pitanje upućujem ministru finansija, gospodinu Vujoviću, i tražim da mi pismeni odgovor dostavi na pitanje – koliko je saglasnosti za zapošljavanje dao u 2016. godini i u 2017. godini, počev od 1. januara 2017. godine, zaključno sa današnjim danom 24. oktobar 2017. godine? I to da mi odgovori za svaku saglasnost na dodatnu, odnosno novo zapošljavanje kako u ministarstvima, tako i u službama, kancelarijama, agencijama, akademijama i svim organima Vlade i takođe, saglasnosti koje je dao na zapošljavanje u javnim preduzećima i javno komunalnim preduzećima od jedinice lokalne samouprave, dakle u svim opštinama i gradovima u Republici Srbiji, tako i u odnosu na autonomne pokrajine Vojvodinu i Kosovo i Metohiju.

Dakle, želim od ministra Vujovića da dobijem podatak za čije je zapošljavanje je dao saglasnost, pojedinačno i ponaosob, to su informacije svakako od javnog značaja u 2016. i 2017. godini. Moram da kažem da me je na ovo inspirisao tokom poslednje rasprave, ministar Branko Ružić, kada je verovatno u jednom nespretnom pokušaju da opravda navode da će iz tekuće budžetske rezerve da se izdvoje dodatna sredstva za dodatno zapošljavanje, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu, ja sam to pokušavala da dokažem, te, inspirisao me je da ova vrlo važna pitanja dobijemo direktno od starešina svih organa i službi Vlade. I u tom smislu, nadovezujem se i tražim od ministra Vujovića da mi dodatno odgovori na pitanje – koliko je do sada sredstava i za koje svrhe, odnosno koje direktno budžetske korisnike iz tekuće budžetske rezerve opredeljeno od dodatnih sredstava za dodatno zapošljavanje, a bez rebalansa budžeta? Sve se odnosi na period 2017. godine, pošto je ministar Ružić rekao da se to dešavalo već više puta.

Poslednje pitanje, koje bi moglo da bude forma apela molbe konstruktivnog predloga, pitanja predloga predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Gospođo Gojković, naprosto bih vas zamolila i evo rekla, da li biste bili ljubazni da u pristojno vreme završimo danas sa radom, kako to u načelu Poslovnik nalaže u 18,00 sati, da to isto uradimo sutra, kako bismo u četvrtak, poslednjeg četvrtka u mesecu, stekli konačno uslove da radimo i da se pred nama pojave ministri i članovi Vlade, predsednika Vlade i da konačno imamo priliku da im postavimo pitanje, što nam Poslovnik omogućava.

Zahvaljujem predsedavajući.

Imam dva pitanja. Prvo upućujem predsednici Narodne skupštine, gospođi Gojković. Odnosi se na prošlo nedeljni dan kada smo prethodno obrazlagali amandmane na obrazovne zakone, a potom u večernjim satima otpočeli i završili glasanje. To je bio 27. septembar. U tom danu se oko deset do dva ispostavilo da više ne postoji Poslovnikom određeno vreme za obrazlaganje amandmana narodnih poslnika koji su bili predlagači tih amandmana. Odnosno, u to vreme, dakle, oko deset do dvanaest je predsednica Narodne skupštine obavestila da je desetočasovno vreme predviđeno Poslovnikom isteklo.

Reakcija gotovo svih poslnika opozicije koji su i pretežni predlagači amandmana bila je da to nije tačno i da je nama to vreme ukradeno obzirom da smo direktnim uvidom i praćenjem u podatke tehničke službe Narodne skupštine videli da je preostalo još više od 200 minuta, odnosno gotovo još četiri sata za obrazlaganje amandmana.

Nezvanično smo čuli podatak da je predsednica Gojković vreme potrošeno za obrazlaganje amandmana pratila i evidentirala lično i ručno.

Mene zanima da li je to tačno? Ukoliko je tačno, jer drugo objašnjenje ne postoji da bi neko tvrdio da više vremena nemamo i da nam oduzme više od četiri sata rasprave i da se uopšte i ne raspravlja o Zakonu o visokom obrazovanju odnosno o amandmanima, tražim od predsednice Gojković da mi dostavi tu njenu evidenciju, dakle, foto-kopije njene ručne i lične evidencije.

Takođe tražim od nje, pretpostavljam da će da joj pomognu tehničke službe, da nam dostavi podatke koliko je ukupno poslanika obrazlagalo amandmane prošle nedelje i koliko je trajalo obrazlaganje svih njihovih amandmana pojedinačno. Dakle, želim da dobijem spisak svih narodnih poslanika koji su obrazlagali svoje amandmane na obrazovne zakone i pored toga da stoji vreme koje su oni utrošili u obrazlaganju svojih amandmana, kako bismo konačno imali tačan podatak da li je tehnička služba zakazala ili nije. Ja ne verujem da je tehnička služba zakazala. Imam opravdanu sumnju da nam je ukradeno četvoročasovno vreme za obrazlaganje amandmana.

Sledeće moje pitanje odnosi se na današnji datum. Danas je jedan vrlo značajan datum, a to je 5. oktobar, kada se navršava 17. godina od kada je više od 700 hiljada građana Republike Srbije iskazalo svoj gnev na ulicama Beograda izašavši, u pokušaju da se suprotstavi krađi izbora, odnosno prekrajanju izborne volje protiv tadašnjeg lidera Slobodana Miloševića i svih onih koji su mu do tada pomagali u vođenju katastrofalne politike, ne samo Socijalističke partije Srbije, već i Srpske radikalne stranke, od kojih većina ljudi danas vodi ovu zemlju, tako da…

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje pitanje je upućeno Ministarstvu odbrane. Naime, po kom zakonskom osnovu i ko je dostavio podatke navodno iz Vojnog odseka Niš Aleksandru Martinoviću, koje je juče tokom rasprave o izboru Vlade ovde lažno predstavljao, a radi se o ličnim podacima Zorana Živkovića?

Zanima me i tražim odgovor od Ministarstva odbrane, da li je to učinjeno po zakonu? Ako je učinjeno po zakonu, onda iste takve podatke očekujem da se meni dostave o Aleksandru Vulinu i vojnom odseku koji je bio za njega zadužen. A ako nije po zakonu Ministarstvo odbrane i njegove organizacione jedinice dostavilo ove podatke narodnom poslaniku Aleksandru Martinoviću, šefu poslaničke grupe SNS, da bi zloupotrebio u raspravi o Vladi protiv Zorana Živkovića, onda tražim da mi se tačno kaže kako se to dogodilo, ko je to učinio i da se hitno sprovede postupak protiv nepoznatog lica ili protiv lica za koje se sumnja da je počinilo ovo protivzakonito, odnosno krivično delo.

Sledeće moje pitanje upućujem Ministarstvu spoljnih poslova. Zanima me da mi odgovori da li postoji ikakav postupak, interni ili bilo kakav drugi, povodom stradanja dva službenika i ambasadora Republike Srbije Potežice u Libiji. S obzirom da se gromoglasno ćuti o ovom slučaju, a s obzirom da se radi o diplomatama i visokim službenicima koji su ovu zemlju predstavljali u inostranstvu, očekujem da je najmanji dug ove zemlje, a takođe i prema narodnim poslanicima, da nam se objasni da li se bilo kakav postupak, istraga ili bilo šta sprovelo po ovom pitanju. Ukoliko jeste, da mi se ti podaci daju.

Sledeće pitanje upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, takođe Ministarstvu pravde i Ministarstvu unutrašnjih poslova. Zanima me da li su oni kao organi državne uprave, koji su resorno vezani za ovo što ću izneti, na bilo koji način reagovali, oglasili se, intervenisali, a radi se o maltretiranju i fizičkom šikaniranju novinara ispred Doma Narodne skupštine Republike Srbije u danu polaganja predsedničke zakletve Aleksandra Vučića u Domu Narodne skupštine Republike Srbije? Zanima me naročito od Ministarstva unutrašnjih poslova da mi odgovori da li je, nakon jasnih dokaza i fotografija koje su objavljene u medijima, u dnevnoj štampi, bilo šta preduzelo ovim povodom, s obzirom da ta lica koja su maltretirala, vukla, davila novinare, imala fizički kontakt sa njima dok su novinari radili svoj posao, nisu bili redari SNS koja je organizovala skup, s obzirom da svi dobro znamo po zakonu da redari treba da budu jasno i vidno obeleženi, a to ovi, rekla bih parapolicajci, nisu bili.

Policija, sa druge strane, takođe nije reagovala, pa joj se možda učinilo da neko drugi obavlja njen posao. Dakle, i od Ministarstva kulture i informisanja i od Ministarstva pravde, što se tiče samog procesuiranja, i od Ministarstva unutrašnjih poslova tražim da mi dostavi sve podatke o njihovom oglašavanju, reakcijama, inicijativama ili bilo čemu sličnom o maltretiranju fizičkom novinara i sprečavanju da rade svoj posao ispred Doma Narodne skupštine tokom polaganja zakletve Aleksandra Vučića.

Poslednje pitanje upućujem gospođi Brnabić, u ovom trenutku još uvek ministarki u tehničkoj Vladi, ministarki državne uprave i lokalne samouprave, a budućoj premijerki svakako, s obzirom da se juče izuzetno zalagala i objašnjavala da će insistirati na maksimalnoj transparentnosti, a sama je odgovarajući na pitanja narodnih poslanika inicirala odnos svog brata, njegovog poslovanja sa državom Srbijom. Tražim od gospođe Brnabić, u bilo kom svojstvu, ministarke ili premijerke, da mi dostavi podatke o poslovanjima kompanije ili firme njenog brata „Aseko“, beše, od trenutka kada je postala ministarka u Vladi, odnosno avgusta prošle godine, doduše, i godinu dana ranije, dakle, od avgusta 2015. godine do danas. Hvala.