Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, uvaženi građani, pomaže Bog svima. Moje pitanje ide, naravno, predsedniku Vlade Republike Srbije na najaktuelniju temu ovih dana, a to je da li je Vlada Republike Srbije raspravljala o mogućnosti smanjenja akciza na gorivo u Srbiji, čime bi konačno izašla u susret sopstvenim građanima i izdejstvovala smanjenje zaista previsoke cene goriva u našoj državi?

Zaista želim, krajnje dobronamerno, da skrenem pažnju aktuelnoj vlasti da su protesti, koji su krenuli od petka u Srbiji zbog previsoke cene goriva, jedno važno upozorenje vlasti da građani više zaista ne mogu da trpe tolike državne namete i praktično zavlačenje ruke u džep sve siromašnijih građana sa tako previsokim cenama goriva. Umesto da se odgovori na veoma jednostavno pitanje – da li će Vlada Republike Srbije smanjiti akcize i time izaći u susret sopstvenim građanima, mi smo dobili razne optužbe, pokušaje da se građani privode, hapšenja, izazivanje raznih konfrontacija koje su zaista nepotrebne.

Pitanje je veoma jednostavno – zašto je gorivo u Srbiji poskupelo za 10 dinara u proseku od Nove godine? Zašto je gorivo u Srbiji za 35 do 45 dinara skuplje nego u okruženju? Zašto je gorivo, dizel gorivo u Srbiji najskuplje u Evropi? Zašto akciza na gorivo iznosi 53 do 55% cene goriva u Srbiji? Dakle, toliki je državni namet na gorivo.

Skrećem vam pažnju da vlast mora da vodi računa o tome da ovde nije samo u pitanju cena goriva za sve građane Srbije, nego je u pitanju cena goriva koja utiče na drugi skok cena u Srbiji, da je u pitanju cena goriva koja je od izuzetnog interesa za sve privrednike i poljoprivrednike u Srbiji. Podsetiću vas, što se tiče poljoprivrednika, da jedini nemaju u Evropi regresirano dizel gorivo za poljoprivrednu proizvodnju, a to im je osnovno sredstvo za rad. Dakle, vi morate, iako se to vama čini kao protest opozicije, da razumete nezadovoljstvo građana koji jednostavno ne mogu da trpe tako visoku cenu goriva.

Srpski pokret Dveri nije organizator tih protesta, ali apsolutno podržavamo opravdane zahteve nezadovoljnih građana u pravcu smanjenje cene goriva u Srbiji i uvek ćemo ih podržati na svakom mestu gde se takve vrste protesta organizuje. Naravno, protiv smo bilo kakvih incidenata. Smatramo da ti protesti treba da budu mirni, dostojanstveni, da se propuste svi hitni slučajevi i da se drže onako kako je rađeno u petak od 17.00 do 18.00 časova, ali na to ne možemo da utičemo, jer to ne organizujemo.

Morate da shvatite da zapravo nije odgovor da nazivate vaše političke protivnike političkim ludacima, lopovima, batinašima, secikesama. To nije odgovor na temu smanjenja akcize i pojeftinjenja goriva u Srbiji. Morate na to da odgovorite.

Drugo pitanje koje imaju privrednici, koji imaju povratak akcize, a to je u visini od 8,7 dinara po litru, morate da shvatite koliko je za njih važno, a to je drugi način da im pomognete, da povećate povratak akcize za privrednike u Srbiji, jer im je gorivo osnovno sredstvo za rad. Ovde posebno mislim na autoprevoznike i transportne prevoznike. Oni inače imaju problem sa međunarodnim dozvolama, imaju problem sa odlaskom vozača na bolje plaćene poslove u inostranstvo, sa zadržavanjem na granici, oko carine, sa konkurencijom, pazite, iz okruženja koja ima mnogo jeftinije gorivo i, naravno, ono što posebno želim ovde da apelujem da se reši, imaju problem sa naplatom parkiranja kamiona na međunarodnom transportu u carinskom postupku.

Dakle, uvedeno je nešto što se zove korisnik podloge u carinskom postupku i, pazite šta se dešava, čekajući sprovođenje Zakona o propisanom carinskom postupku, prevoznici po nalogu carine moraju da parkiraju vozila na posedima u privatnom ili u vlasništvu lokalnih samouprava koje je Uprava carina putem javnog poziva odabrala i za tu uslugu koja im je pružena, bez da su je tražili, plaćaju neku cenu vlasniku poseda. Dakle, prevoznicima je ovo teško da razumeju i ovo je samo dodatna globa na njih.

Poenta priče je veoma jednostavna – rešite problem, nemojte optuživati druge za problem koji ste vi napravili previsokom cene akcize, visinom akcize u Srbiji. Imate dva načina: da smanjite akcizu za gorivo i da povećate povratak onih sredstava koja idu na akcizu privrednicima i da uvedete regresirano dizel gorivo za poljoprivrednike.

Znači, građani od vas očekuju rešenje, ne napad na opoziciju, ne nešto što ni jedan predsednik sveta ne bi rekao za svoje političke protivnike da su politički ludaci, batinaši, lopovi i secikese. To nije prosto govor koji treba… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, danas želim da postavim pitanje pre svega predsedniku Vlade Republike Srbije, Ani Brnabić, koje počinjem konstatacijom, nije mi lako da to priznam ali moram, da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić bio u pravu kada je rekao da smo zaista prvi u Evropi. I mi jesmo prvi u Evropi, ali po visini cene goriva u Srbiji. Visina cene dizel goriva u Srbiji je najskuplja u čitavoj Evropi i ja zaista čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na tom izuzetnom istorijskom rezultatu koji nikada u istoriji Srbije niko nije uradio i on je zaista u tome prvi.

Pitanje za uvaženu gospođu koja se nalazi, nekim čudnim spletom okolnosti, na mestu predsednika Vlade glasi: Zašto Srbija ima toliko visoku cenu goriva i kada će Vlada Republike Srbije nešto učiniti da se smanji cena goriva u onom delu na koji Vlada Republike Srbije može da utiče?

Odmah da se razumemo, ja sam apsolutno svestan činjenice da Vlada Republike Srbije ne može da utiče na svetsku cenu goriva, na razne finansijske skokove, na skok dolara, na razna svetska tržišta naftnih derivata i taj deo cene goriva Vlada svakako ne može da koriguje. Međutim, postoji onaj drugi deo cene goriva, a to su akcize na gorivo, na koji direktno može da utiče upravo Vlada Republike Srbije, a ona to ne čini.

Odmah da konstatujem da je od nove godine, samo u ovoj, 2018. godini, u proseku cena goriva u Srbiji poskupela za 10 dinara, da imamo 35 do 45 dinara skuplje gorivo nego određene zemlje u okruženju poput, primera radi, Makedonije ili Bosne i Hercegovine. Po dizel gorivu smo, ponavljam, prvi u Evropi kada je u pitanju cena tog goriva.

Ono što se manje zna u našoj javnosti jeste da na visinu cene goriva pre svega utiču akcize, odnosno ono što treba platiti državi, a još manje se zna da te akcize iznose 53 do 55% aktuelne cene goriva u Srbiji. Primera radi, ako je cena goriva 160 dinara, više od 80 dinara unutar te cene goriva praktično ide državi na akcize. Šta to znači? To znači da Vlada Republike Srbije, prema postojećem Zakonu o akcizama, jednom svojom uredbom, evo danas, na sednici Vlade Republike Srbije, može da donese odluku da se cena goriva smanji za dozvoljenih 20%, koliko taj zakon predviđa, a može i da pošalje izmene i dopune Zakona o akcizama ovde u Narodnu skupštinu Republike Srbije i da još više od toga smanji akcize na gorivo u Srbiji.

Ono što je činjenica i na čemu moram da insistiram jeste da podržim u ime Srpskog pokreta Dveri apsolutno najavljeni protest za sutra, petak, u 17 sati, koji je pokrenula jedna pančevačka građanska inicijativa, da od 17 do 18 sati u petak svi izađemo sa svojim vozilima i blokiramo saobraćaj u Srbiji i time pošaljemo jasnu poruku Vladi Republike Srbije da je cena goriva u Srbiji previsoka i da se mora smanjiti.

Ono što vlast jedino razume jesu građanski protesti i građanska neposlušnost. Dok građani ne protestuju, Vlada neće da vam reši ni jedan problem. To su uvideli malinari kad su dolazili ispred Vlade. Vlada ih nije primila. Oni blokirali magistralni put, Vlada počela da ih prima na razgovor. To su uvideli i sva udruženja koja imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima, bankarskih klijenata. Dok nisu protestvovali, Vrhovnom kasacionom sudu nije palo na pamet da rešava njihove probleme, a evo, juče, posle protesta, garantuje da će do 1. oktobra u svim sudovima u Srbiji biti rešeni svi sudski postupci koji se tiču upravo bankarskih klijenata oštećenih u ovoj pljački.

Mislim da je ovo problem koji tišti i birače Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije, koji takođe plaćaju previsoku cenu goriva i ne mogu da razumem predsednika Srbije koji je sve nas koji podržavamo ovaj protest sutra, u petak u 17 sati, nazvao političkim ludacima. To je neverovatno i nedopustivo.

Ovakvi protesti danas traju u Brazilu, u Indiji, u Nemačkoj, u brojnim drugim zemljama. Da li su Nemci 12. aprila 2018. godine u Štutgartu bili politički ludaci kada su zaustavili i zakrčili saobraćaj zbog protesta? Da li je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, bio politički ludak kada se zaustavio na Gazeli da gleda, po sopstvenom priznanju, „Beograd na vodi“ kao simbol pranja para, korupcije i kriminala? Da li je neko tada mogao da pogine zato što se on naglo zaustavio i zakrčio saobraćaj na Gazeli?

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo, kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, moje prvo pitanje za danas ide ministru za zaštitu životne sredine i glasi:

Da li je tačno da u Pančevu u nekadašnjoj staklari firma „Promist“ bez dozvole gradskih, republičkih nadležnih institucija lageruje 36.000 tona veštačkog đubriva, na bazi amonijum nitrata? Da li je tačno da lagerovanje tako opasnih materija nije dozvoljeno u naseljenim područjima, a pogotovo ne u neposrednoj blizini stambenih blokova, bazena, škola i vrtića, kao što je slučaj u Pančevu? Da li će biti pokrenuta istraga ko to nije radio svoj posao i time izložio nepotrebnom i opasnom riziku građane Pančeva?

Drugo pitanje ide ministrima pravde, privrede i odbrane, a tiče se jednog slučaja od pre nekoliko dana, kada su javni izvršitelji krenuli da oduzimaju imovinu fabrike reznog alata u Čačku. Naime, sve u ime navodno novog vlasnika jednog dela pogona ove fabrike. Ono što je ovde posebno bitno, jeste da i pored više dopisa iz Ministarstva odbrane da je u pitanju fabrika od vitalne važnosti za odbrambenu bezbednost zemlje i u sistemu namenske industrije, ipak se čačanski sud oglušio i prodao ovaj deo fabrike reznog alata, što je protivzakonito i protiv interesa bezbednosti zemlje, s obzirom da zakon ne dozvoljava bilo kakva sudska potraživanja, kada su u pitanju fabrike iz oblasti namenske industrije.

Dakle, da li će 500 radnika fabrike reznog alata ostati bez posla u vremenu velike priče o zapošljavanju u Čačku i u čitavoj Srbiji?

Treće pitanje ide ministru za telekomunikacije, kao i ministru za kulturu i informisanje, a to je da li je moguće da već četiri dana ne mogu da zakažu sastanak sa Majom Pavlović, vlasnikom novosadskog Kanala 9, koja štrajkuje glađu sve ove dane, zato što je isključen signal televiziji K9 iz Novog Sada, gotovo retkoj i jedinoj televiziji novosadskoj i šire gledano u Vojvodini, na kojoj može da se čuje drugačije mišljenje i glas opozicije uopšte.

Kada će ona dobiti priliku da razgovara sa nadležnim resornim ministrima i da razreši šta ona duguje državi, a šta država duguje njoj, kao i brojnim drugim lokalnim medijima u Srbiji koji su pod ogromnim pritiskom ove vlasti? Drugi takav slučaj je u Kraljevu, gde je bahata vlast SNS dala 80 puta više sredstava iz budžeta televiziji bliskoj SNS u odnosu na druge kraljevačke televizije, osam miliona dinara za jednu televiziju, a po 100 hiljada dinara za druge televizije.

Zbog toga su u Kraljevu svake srede u toku protesta građana, protiv ove bahate i korumpirane vlasti SNS, koja pare građana deli ne samo nenamenski kada su u pitanju mediji, nego i kada su u pitanju sportska udruženja, udruženja građana itd.

I, konačno, pitanje za predsednika države, predsednika Vlade i predsednika Narodne skupštine - kada će na dnevni red Narodne skupštine konačno doći tema Kosova i Metohije, o kojoj inače raspravlja čitav svet, pa i Savet bezbednosti UN na svaka tri meseca, ali, evo, za dve godine našeg ovog novog saziva nijednom u plenumu tema Kosova i Metohije?

O čemu trenutno raspravlja i sa kim pregovara predsednik države Aleksandar Vučić? Čiji je mandat dobio da može da pregovara o Kosovu i Metohiji? Kada smo mi ovde o tome raspravljali? Da li su ti pregovori van Ustava Republike Srbije i van Rezolucije 1244? I kako se zapravo desilo da mi danas imamo kontradiktorne izjave vodećih državnih zvaničnika, jedni kažu da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, a drugi kažu da moramo da potpišemo pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo zato što je to uslov za ulazak Srbije u EU.

Da li ste vi gospodo na vlasti svesni da kada ispunite taj uslov i odreknete se Kosova i Metohije zarad ulaska Srbije u EU, sutradan ćete dobiti novi uslov i novu ucenu iz EU? Ono što je činjenica da se godinama unazad država Srbija odriče svojih državnih institucija na Kosovu i Metohiji i da među građanima Kosova i Metohije vlada sve veći strah i osećaj da ih je država napustila.

Ono što ovde jeste ključna odgovornost, to je odgovornost predsednika države koji je rešio sam da rešava pitanje Kosova i Metohije, što je nedopustivo. U tom smislu upozoravam predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će on biti izvor konflikta i sukoba unutar ovoga društva ako misli da sam rešava pitanje KiM i da ništa ne pita Narodnu skupštinu Republike Srbije. U tom smislu, mislim da je došlo vreme da se ta tema nađe na dnevnom redu Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, koji pratite zasedanja Narodne skupštine, ako još uvek niste od toga odustali, ja bih želeo da ponovim pitanja koja sam postavio Vladi Republike Srbije na nedavno održanoj sednici, prošlog četvrtka, za koja sam uskraćen da dobijem odgovor, jer je predsedavajući prekinuo zasedanje i nisam dobio priliku da dobijem nijedan odgovor na ovih 10 pitanja, pa bih sada želeo napismeno da dobijem odgovore od predsednika Vlade Republike Srbije na svih 10 pitanja i to veoma jasno i precizno sa da ili ne, bez ikakvih okolišenja, odugovlačenja, i onoga što obično dobijamo u odgovorima na poslanička pitanja.

Dakle, prvo pitanje glasi – kada će domaći privrednici moći da računaju na smanjenje poreza na zarade, a domaći poljoprivrednici na povećanje katastrofalno malih subvencija? Dakle, bez bilo kakvog gubljenja vremena, kada ćete smanjiti porez na zarade privrednicima i kada ćete povećati subvencije poljoprivrednicima? Znači, tačan rok - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada, ali bez praznih priča, već sa preciznim odgovorima.

Drugo pitanje – da li Vlada Srbije razmišlja o poreskim reformama u korist porodice na osnovu kojih bi stupanjem u brak i po dobijanju deteta supružnicima bio smanjen i porez na zaradu i porez na imovinu? Dakle, da li se razmišlja o ovoj reformi i kada će ona biti sprovedena? Radi se o setu izmena poreskih zakona.

Treće pitanje – kako je moguće da je Srbija jedina država na svetu koja nije rešila problem bankarske pljačke putem kredita indeksiranih u švajcarskim francima koje ima preko 20.000 porodica u Srbiji i kada će ovaj problem biti rešen? Dakle, ne više da dajete bilo kakva druga obrazloženja, već tačno kada ćete rešiti ovaj problem - do kraja ove godine, iduće godine, za 10 godina, nikada.

Sledeće pitanje – da li će Vlada prihvatiti zahteve prosvetnih radnika o jedinstvenim platnim razredima i dvostrukom povećanju zarade od 10% ove godine koji su istakli na protestu Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, nedavno ispred Vlade Srbije? Dakle, da li će biti usvojeni ovi zahtevi, neće biti usvojeni ovi zahtevi.

Kada će svim radnicima oštećenim u pljačkaškim privatizacijama konačno biti isplaćene zaostale zarade, neisplaćene otpremnine i nepovezan radni staž? Dakle, da li Vlada Srbije namerava da preko 100.000 radnika oštećenih u pljačkaškim privatizacijama konačno nadoknadi sve ovo ili ne namerava? Da ili ne?

Kada će konačno biti donet zakon o ratnim vojnim veteranima? Kada će biti rešeni problemi boraca u otadžbinskim ratovima 1991. do 1999. godine? Da li to nameravate da uradite ove godine, iduće godine, za 10 godina ili nikada, pošto smo jedina država na Balkanu koja nije rešila problem svojih ratnih vojnih veterana, da ne govorimo o neisplaćenim dnevnicama i drugim stvarima, ratnim dnevnicama?

Kada će posle 16 godina, ovo je samo jedan tipičan primer katastrofalnog stanja u srpskom pravosuđu, kada će dakle, posle 16 godina biti okončan sudski proces za špijunažu protiv generala Momčila Perišića koji je 2002. godine snimljen i uhapšen kako odaje državne vojne tajne šefu američke obaveštajne službe za Balkan u jednoj od najvećih i najuspešnijih akcija srpske vojne službe bezbednosti dok je na njenom čelu bio general Aco Tomić? Dakle, da li je 16 godina dovoljno da se završi jedan sudski proces za špijunažu ili treba još 16 godina ili koliko decenija da bi ste završili jedan sudski postupak u ovoj državi, a radi se o špijunaži, o izdaji i veleizdaji?

Konačno, na kraju pitanje Kosova i Metohije. Ovih dana smo čuli kontradiktorne informacija, predsednik Srbije za jedan nedeljni list u Srbiji, izjavio je da je Kosovo davno izgubljeno, za jedan uticajni inostrani list izjavio da je on spreman na svaki kompromis ako dobije nešto za uzvrat. Ovde u četvrtak je predsednik Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila da će da potpiše bilo šta, a istovremeno prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić da neće potpisati ništa i da nema razgovora o dobijanju stolice u UN za tzv. nezavisno Kosovo.

Dakle, pitanje glasi i odgovorite mi molim vas, svaki ministar pojedinačno sa da ili ne – da li će sedeti u Vladi Republike Srbije koja će potpisati pravno obavezujući sporazum sa lažnom državom Kosovo, koja Kosovu omogućava ulazak u UN? Da ili ne? Pitanje za svakog ministra u Vladi Republike Srbije.

Konačno, za predsednika Narodne skupštine – kada će konačno, pošto je to tema u celom svetu, tema Narodne skupštine Republike Srbije na jednoj posebnoj sednici na aktuelnu temu biti Kosovo i Metohija? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, prvo pitanje upućeno je direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, predsedniku Vlade Republike Srbije i nadležnom resornom ministru, a tiče se statusa zaposlenih u odvojenom preduzeću iz „Telekoma“, koje je pre godinu dana počelo da posluje na teritoriji Kosova i Metohije, a čijim zaposlenima od 1. maja ove godine, za nekoliko dana, preti opasnost da ostanu potpuno bez ikakve egzistencije i radnog mesta.

Oni su, inače, i do sada bili u problemu sa penzionim i zdravstvenim osiguranjem. To je jedan dobar primer kako se država Srbija, nažalost, postepeno odriče državnosti na Kosovu i Metohiji, kada je pristala da izdvoji jedno preduzeće iz „Telekoma Srbije“ i da to preduzeće bude registrovano na teritoriji Kosova i Methoije po zakonima tzv. nezavisne države Kosovo, čime ogroman broj zaposlenih došao u problem, pa molim da se odgovori kakav je trenutni status ovih zaposlenih i šta država radi da stane u njihovu zaštitu?

Drugo pitanje usmereno je ka ministru bez portfelja, za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović, i samoj premijerki gospođi Ani Brnabić, a tiče se, naravno, za nas najbolnije i najvažnije teme, a to je tama rešavanja problema bele kuge i porodične politike u državi Srbiji.

Odmah moram da kažem da sam pozitivno iznenađen i zahvalan i premijerki i ministarki što u poslednje vreme dobijamo intenzivne odgovore na naša pitanja koja se tiču problema bele kuge i porodične politike.

Prvi put za dve godine našeg rada kao narodnih poslanika dobili smo odgovor Vlade na jedan predlog deklaracije Dveri. Radi se o deklaraciji o zaštiti porodice, gde smo predvideli niz mera porodične politike. Iako je Vlada odbila taj naš predlog, ipak u jednom odgovoru i konstruktivnom razgovoru vidi se da promišljaju ono o čemu smo mi mislili i predlagali. To je jedan, rekao bih, iskorak u odnosu između vlasti i opozicije ovde u Domu Narodne skupštine Republike Srbije.

Slično je i sa ministarkom Slavicom Đukić Dejanović, koja nam je dva puta odgovorila u poslednjih mesec dana na naša vrlo konkretna pitanja, iz čega zaključujemo da je i ona shvatila da su ove naše diskusije dobronamerne, konstruktivne i da imaju za cilj samo da poboljšaju postojeću politiku Vlade Republike Srbije po pitanju nataliteta.

Dakle, mi smatramo da se nešto radi po pitanju demografije i populacione politike, ali da se nedovoljno radi po pitanju demografije i populacione politike.

Da vam navedem i konkretan dokaz. S obzirom da Vlada Republike Srbije za šest godina aktuelne vlasti SNS i SPS nije bila sposobna i kadra da se uhvati u koštac sa belom kugom, morao je i predsednik države lično, Aleksandar Vučić, da se uključi u taj problem iako to nije u opisu posla njegove predsedničke dužnosti.

Da li to znači da su kadrovi u Vladi nesposobni da rešavaju ovaj ključni državni prioritet, pa je morao i lično predsednik da se uključi, ja ne znam, ili je predsednik, prosto, izabrao da sve što je dobro i pozitivno, bude njegov rad i njegov kvalitet, a sve što je loše i negativno u Srbiji, da to bude rad Vlade Republike Srbije i ministara, ali ako se i to dosetio, onda se mudro dosetio da on prigrabi ono što je dobro, a Vladi prepusti ono što je loše trenutno u državi Srbiji.

U tom smislu, tražio bih od ministarke Slavice Đukić Dejanović da mi dostavi imena i kontakte, kako ona navodi ovde u svom odgovoru, većine od ukupno 169 lokalnih samouprava u Srbiji u kojima postoji osoba koja je zadužena za pitanje demografije i populacione politike? Dakle, želim da dobijem imena svih tih osoba u svim lokalnim samoupravama sa kontaktima koji su zaduženi za pitanja demografije i populacione politike, jer želimo da se uključimo i da im pomognemo na nivou svih lokalnih samouprava gde smo takođe predložili deklaracije o zaštiti porodice i vrlo konkretne lokalne mere podrške porodici, mladim bračnim parovima, porodicama sa više dece, samohranim majkama i očevima i drugim ugroženim socijalnim slučajevima i porodicama u Srbiji danas uopšte.

Ne zaboravite, danas su porodice ugrožene po raznim osnovama. Da li su to krediti indeksirani u švajcarskim francima, što je neviđena bankarska pljačka, da li su to komunalne policije, parking servisi, da li su to privatni izvršitelji koje treba ukinuti, jer su najobičniji pljačkaši koji oduzimaju narodu imovinu, a da nema ni pravosnažnih presuda u bilo kojim slučajevima itd.

U tom smislu želim na kraju da istaknem da se sporimo sa Vladom Republike Srbije o tome da li treba formirati posebno ministarstvo za brigu o porodici, za šta Dveri smatraju da treba, pa molim premijerku da još jednom obrazloži zašto to nije dobro rešenje da imamo jedinstveno ministarstvo za brigu o porodici. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite rad Narodne skupštine, pomaže Bog svima.

Moja pitanja danas su usmerena ka predsedniku Vlade Republike Srbije gospođi Ani Brnabić i tiču se tri socijalne kategorije stanovništva u Srbiji koje su zaista ozbiljno ugrožene pod, ne samo ovom, nego i prethodnim vlastima, jer njihovo pitanje jednostavno nije rešeno. Molio bih da mi se veoma precizno, jasno i brzo odgovori - da li ova Vlada uopšte namerava u ovoj tekućoj 2018. godini da se bavi rešavanjem ova tri izuzetno važna pitanja?

Prvo pitanje je status ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata u otadžbinskim ratovima od 1991. do 1999. godine. Dakle, neverovatno je da smo mi jedina zemlja u regionu koja nije rešila status svoji ratnih vojnih veterana i da oni, koji su u svoje vreme bili spremni da daju svoj život za ovu državu da bismo mi danas živeli u miru, nisu dobili odgovarajuće privilegije ili bilo kakvo zakonsko tretiranje od strane sopstvene države za koju su bili spremni da daju život.

Dakle, od 1999, iduće godine navršiće se 20 godina od završetka ratnih dejstava na prostorima bivše Jugoslavije, a da ni jedna vlast nije bila sposobna da donese ozbiljan zakon koji bi rešio i tretirao uopšte pitanje ratnih vojnih veterana, porodica poginulih i invalida rata.

Drugo pitanje, i te kako bolno za više od 100 hiljada radnika u Srbiji, koji su u pljačkaškim privatizacijama ostali bez posla, jeste kada će njima biti isplaćene zaostale zarade, otpremnine koje im nisu isplaćene ili povezan radni staž koji im je još uvek nepovezan? Dakle, radi se o više od 100 hiljada radnika u Srbiji. Računajte koliko je to onda ljudi zajedno sa njihovim porodicama koje su na neki način žrtve tranzicije, žrtve pljačkaške privatizacije za koju, usput budu rečeno, do dana današnjeg po srpskim zakonima niko nije odgovarao.

Ovde govorim o odgovornosti svih vlasti od 5. oktobra 2000. godine do danas koje su bile odgovorne za pljačkaške privatizacije ili za ne sprovođenje krivične odgovornosti za sve one koji su opljačkali ovaj narod i državu u prethodnih 20 godina. Dakle, kada će radnici, koji su ostali bez primanja, bez staža, bez otpremnina, konačno dobiti mogućnost da im to sve bude isplaćeno?

Skrećem pažnju, naravno, i gospodinu Šešelju da nema razloga da ometa rad drugih narodnih poslanika koji nisu ometali njegovo postavljanje poslaničkih pitanja, ali to je pitanje kulture i vaspitanja i ne bih u to dalje ulazio.

Ono što je treća kategorija kojoj se ovde obraćam i o čijim problemima želim da ukažem Vladi Republike Srbije, a to su preko 20 hiljada porodica koje imaju neku vrstu dužničkog ropstva prema bankama, jer imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima. Neverovatno je, drage, poštovane kolege, da smo mi jedina od 13 zemalja u Evropi i svetu gde su ikada izdavani krediti u švajcarskim francima, a da nije rešila problem svojih građana koji su opljačkani ovim štetnim i lopovskim kreditima. Jedina smo država koja nije rešila problem svojih građana. Uveli smo ih u rizik, nismo im dali nikakvu pravnu pomoć šta ih čeka sa tim rizičnim kreditima. Kada su ti nepošteni, lopovski krediti utvrđeni da su takvi na svim sudovima u Evropi, mi jedini nismo utvrdili da su to lopovski i štetočinski krediti i nismo dali šansu našim građanima da izađu iz te vrste dužničkog ropstva.

Pazite, banka je obezbeđena hipotekama, obezbeđena državnim jemstvom kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Čime su obezbeđeni bankarski klijenti koje banka pljačka na naknadama, na provizijama, na svim vrstama ovih štetočinskih i lopovskih kredita? Da li to znači da su banke zaštićeni beli medvedi u ovoj državi, da oni mogu da pljačkaju narod i privredu, a da njima niko ne može da uđe u trag i da im stane na put? Odgovornost je, naravno, pre svega, na Narodnoj banci Srbije koja bi trebala da kontroliše rad poslovnih banaka.

Dakle, pitanja za Vrhovni sud, na kraju, su sledeća – kada će zauzeti stav o nezakonito indeksiranim kreditima, o efektivnom povraćaju novca za jednostrano izmenjene kamate, o efektivnom povraćaju novca za troškove obrade i, naravno, za nezakonito plaćanje naknade? Dakle, kada će se rešiti problem porodica koje imaju kredite indeksirane u švajcarskim francima?

Poštovana predsedavajuća, poštovane kolege narodni poslanici i poštovani građani koji pratite zasedanje Narodne skupštine Republike Srbije, pomaže Bog svima i Hristos Vaskrse. Nije bilo prilike da čestitamo svim građanima Srbije ove velike hrišćanske praznike, ali ovo je univerzalni hrišćanski pozdrav kojim možemo započeti i ovo naše današnje zasedanje.

Ono što ovog puta želim da postavim kao pitanje jeste nadležnost ministarke bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, jer zaista smatram da je tema rešavanja problema bele kuge i tema porodične politike najvažnija državna tema danas.

Ministarki ide veoma jednostavno pitanje – u kom pravcu ona kao resorno zadužena i Vlada Republike Srbije u celini, planiraju da pomognu mala mesta u Srbiji, naše manje opštine, seoske pasivne krajeve i na koji način tamo uopšte misle da zadrže stanovništvo?

Pod 1), kako da reše problem bele kuge koji je tamo i te kako prisutan, kako da reše problem odseljavanja iz malih mesta u veće gradove, kako da zadrže mlade na selu i na koji način uopšte može da se pomogne život na selu u 21. veku? Dakle, kako da se pomogne žena koja živi na selu, kako da se pomognu socijalno ugroženi poljoprivredni penzioneri koji žive na selu, kako da se otvore nova radna mesta na selu, jer kada vidimo da Vlada Republike Srbije govori o otvaranju novih radnih mesta, vidimo da su uvek u pitanju gradovi.

Nisam odavno čuo da je Vlada Republike Srbije uticala na otvaranje novih radnih mesta u selima, da ima ozbiljnu podršku prema domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, prema industriji domaće poljoprivredne mehanizacije, prema zadrugarstvu ili prehrambeno-prerađivačkoj industriji koja bi trebala da bude sigurno jedna od najvažnijih razvojnih grana u našoj privredi.

Dakle, na koji način konkretno se pomaže u borbi protiv bele kuge i odseljavanja sa sela, manjih, pograničnih pasivnih krajeva Srbije?

Evo da biste videli na jednom primeru koliko je to dramatično, ja ću vam navesti samo primer opštine Lučani i njene demografske situacije. Dakle, 400 stanovnika manje na godišnjem nivou, 2.000 stanovnika manje na nivou pet godina, 4.000 stanovnika manje na nivou dva popisa, 10 godina. Kada opština Lučani ima 20.000 stanovnika, onda možete zamisliti šta za nju znači kada za 10 godina izgubi 4.000 stanovnika i možete lako izračunati, za koliko decenija neće više u Srbiji postojati opština Lučani. Veoma dramatična situacija. Godišnje se rodi između 125 i 150 beba, a umre 400 stanovnika, još toliko sigurno posebno mladi i visokoobrazovanih napusti ovu opštinu.

Inače, opština Lučani je značajna po tome što ima tri važna centra. Jedan je sama varošica Lučani koja je industrijski centar, drugo je Guča, poznata po saboru trubača kao ugostiteljski i turistički centar i treće je, Kotraža, kao jedan poljoprivredno-trgovinski centar ove opštine.

Kako dakle u jednoj takvoj opštini može da se izbori lokalna samouprava kada država ne pruža adekvatnu podršku, a kada lokalne vlasti na čelu sa SNS i SPS nemaju sluha za dobre predloge opozicije. Primera radi navešću nekoliko primera, već četiri godine opština Lučani izbegava da podrži predlog odborničke grupe Dveri da se poveća iznos naknada za svaku sledeću bebu u porodici, kao i da se odvoje veća sredstva kod vantelesne oplodnje. Sa druge strane, nedavno je predložena porodična deklaracija sa setom mera konkretne podrške porodici od strane odborničke grupe Dveri u opštini Lučani, a što je vrlo zanimljivo, opštinsko veće ove opštine je usvojilo Predlog porodične deklaracije, a onda je Skupština opštine odbila predlog ove porodične deklaracije sa konkretnim porodičnim merama.

Sada vi meni kao vlast objasnite kako je to moguće da Vlada Republike Srbije podržava populacionu politiku, a da vaše lokalne vlasti odbijaju.

Konačno, ključno pitanje jeste zašto se problemom bele kuge bavi predsednik države, a ne Vlada Republike Srbije? Da li je to zapravo dokaz da smo u pravu mi iz Dveri koji smo toliko puta kritikovali ministarku Slavicu Đukić Dejanović, da ona nije ostvarila rezultat, da je morao lično predsednik države da se uključi i da se bavi problemom populacione politike, a imamo nadležno Ministarstvo i čitavu Vladu Srbije?

Konačno, predsednik države je imao priliku pet godina kao premijer da se dokaže, videli smo da nije uspeo i kako sada misli sa pozicije predsednika države da rešava problem bele kuge, ako nije rešio sa pozicije predsednika Vlade Republike Srbije?

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite ovo zasedanje, pomaže Bog svima. Ja bih imao dva pitanja. Prvo se tiče delokruga rada Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a povod je jedno zaista dramatično stanje u kome se nalazi jedna veoma osetljiva socijalna ustanova u gradu Čačku. U pitanju je „Zračak“, javna ustanova za decu, mlade i odrasle sa smetnjama u razvoju, koja, verovali ili ne, poštovane kolege i poštovani građani Srbije, već više meseci nema niti direktora, niti vršioca dužnosti direktora, niti upravni odbor, niti se zna ko u ovom trenutku rukovodi jednom tako važnom i osetljivom socijalnom ustanovom.

U ovom trenutku ne znamo sudbinu ove ustanove. Propao je konkurs za izbor direktora. Ušlo se u razne partijske igre o tome kome sleduje mesto direktora ovog preduzeća i iznova se pokazalo ono najružnije lice našeg stranačkog parazitskog sistema, po kome, primera radi, mesto direktora sleduje SPS. Socijalistička partija Srbije se u Čačku podelila na više frakcija. Svaka frakcija ima svog kandidata za direktora. Zbog svega toga je doveden u pitanje čitav konkurs, izbor direktora i, evo, jedna ovako važna socijalna ustanova praktično u ovom trenutku ne može normalno da funkcioniše. Ugrožen je njen rad, njeni zaposleni, njeni korisnici i možete razumeti koliko je to dramatično ako uzmete u obzir da se radi o osobama sa smetnjama u razvoju, sa posebnim potrebama, sa invaliditetom. I to vam govori kako izgleda ugrožavanje rada naših državnih institucija kada stranačko-parazitski sistem kao kancer razjede naše društvo i državu.

Zamolio bih nadležnog ministra da hitno pošalje inspekciju u „Zračak“ u Čačku i da hitno ispita ovaj slučaj i da se hitno rad ove ustanove vrati u zakonski delokrug funkcionisanja.

Drugo pitanje tiče se predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i predsednika Vlade Republike Srbije, a naravno, tema je najvažnije nacionalno i državno pitanje danas, a to je Kosovo i Metohija.

Ja zaista molim sve vas uvažene kolege da apelujete na predstavnike vlasti, bez obzira ovde da li smo vlast ili opozicija, bez obzira na sve naše ideološke i političke razlike koje dobro znamo, najvažnije nacionalno i državno pitanje danas je sigurno Kosovo i Metohija.

Da li je moguće, ja vas to molim i apelujem na sve vas, da li je moguće da dve godine ovog novog skupštinskog saziva mi nemamo nijednu sednicu Skupštine Srbije na temu Kosova i Metohije? Da li je normalno da nemamo sazvan Odbor za Kosovo i Metohiju, a imamo ovakav incident juče na Kosovu i Metohiji? Da li je normalno da još od 15. septembra 2017. godine Predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji Narodne skupštine Republike Srbije, koji je predala poslanička grupa Srpskog pokreta Dveri ne može da dođe na dnevni red, a pričate nam o unutrašnjem dijalogu i brinete za Kosovo i Metohiju?

Ako toliko brinete za KiM, objasnite mi koja je logika zašto nema teme KiM ovde na zasedanjima Narodne skupštine Republike Srbije? Zašto Marko Đurić ne dođe ovde da kaže šta ima, nego ide u Kosovsku Mitrovicu u jedan totalno nejasan avanturistički poduhvat koji se tamo juče desio?

Dakle, zaista najiskrenije ovde pristupam svima vama i pitam – koja je odluka državnog rukovodstva nakon jučerašnjeg hapšenja jednog visokog činovnika Vlade Republike Srbije? Nisam čuo da je državno rukovodstvo odlučilo bilo šta.

Nakon onoga što se juče desilo u Kosovskoj Mitrovici, mora biti raskinut Briselski sporazum, moraju biti prekinuti pregovori u Briselu i vraćeni u Savet bezbednosti UN, gde imamo saveznike u Rusiji i Kini. To bi bio pravi državnički potez koga nema. Vi nastavljate pregovore i očito je da idete ka potpisivanju pravno obavezujućeg sporazuma i priznanju lažne države Kosovo.

Ne vidim na koji način možete da me razuverite da to nije plan i da to ne stoji iza čak i one jučerašnje farse. Nemojte se ljutiti kada neko izražava sumnju u sve ono što se juče desilo u Kosovskoj Mitrovici, jer je previše sumnjivih elemenata koji govore da iza svega stoji dogovor Aleksandra Vučića i Hašima Tačija iz Pariza i Brisela da se pripremi javnost u Srbiji na potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma.

Konačno, međunarodne okolnosti rade za nas. Nikada nije bila povoljnija međunarodna situacija za KiM i odbranu KiM u sastavu Srbije. Zašto se danas odricati KiM kada ga se nismo odrekli u mnogo težim istorijskim okolnostima? Zato vas još jednom pitam – kada će KiM biti tema za sedanja Narodne skupštine Republike Srbije? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite tok ovog zasedanja Narodne skupštine, pomaže Bog svima i nadam se da će naš današnji razgovor proteći u konstruktivnim tonovima bez klasičnih prepucavanja i svega što smo gledali u prethodnim danima, pošto to savetujem, a sam sam i bio veoma konstruktivan, upravo u tom pravcu ću uputiti i pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije Ani Brnabić i kabinetu ministra bez portfelja za demografiju i populacionu politiku, gospođi Slavici Đukić Dejanović.

Naime, ovih dana smo bili svedoci da se sastao i Savet za populacionu politiku Vlade Republike Srbije ali smo dobili veoma mali broj informacija šta je taj savet uopšte zaključio. Želim da dobijem veoma detaljan izveštaj sa sastanka Saveta za populacionu politiku Vlade Republike Srbije i da čujem koje su njihove mere za rešavanje najvažnijeg državnog pitanja, pitanja svih pitanja države Srbije, a to je problem bele kuge i demografskog nestajanja našeg naroda i države.

Dovoljno je, poštovane kolege i poštovani građani, da vas podsetim na nekoliko parametara, da godišnje u Srbiji umre više nego što se rodi 35.000 građana Srbije, da isto toliko građana Srbije najmanje napusti ovu državu i ode u inostranstvo. Znači, da mi najmanje 70.000 ljudi godišnje gubimo, a cifra je verovatna i mnogo veća, jer nismo uspeli do dana današnjeg ni da je utvrdimo. Sa druge strane imamo ispod jednog deteta po bračnom paru, imamo sve veći problem sa bolestima zavisnosti, sa velikim brojem razvoda brakova, sa malim brojem sklopljenih brakova, sa staračkim i samačkim domaćinstvima, sa samohranim majkama i očevima, sa prezaduženim porodicama i posebno, ovo vas molim da obratite pažnju na jedan nov socijalni fenomen, samohranih porodica, porodicama u kojima ni jedan član nije zaposlen.

Dakle, sve su ovo problemi na koje treba da odgovori Savet za populacionu politiku, ali kao što sam video iz šturih medijskih informacija nikakve konkretne ideje nemam. Objavljena je samo informacija da je kabinet ministra bez portfelja predvideo u budžetu Vlade Republike Srbije za ovu godinu nešto manje od pet miliona evra za podsticanje rađanja, što je verujte ozbiljno vam kažem, skandalozno niska cifra da bilo šta može da se uradi u borbi protiv bele kuge. Znate šta je četiri i nešto malo više od toga miliona evra, to su vam dve rekonstruisane fontane na Slaviji u Beogradu.

Dakle, nemoguće je da za najvažnije državno pitanje, za pitanje svih pitanja, za rešavanje problema bele kuge mi izdvajamo red veličine za rekonstruisanje dve fontane u gradu Beogradu. To je neozbiljan odnos prema ovako ozbiljnom pitanju.

Da bih vam to dokazao, a to želim da postavim kao pitanje i premijeru i ministarki, u ovom trenutku ako uđete na sajt kabineta ministra bez portfelja Slavice Đukić Dejanović videćete da je aktuelan glavni dokument – Strategija za podsticanje rađanja u Srbiji, znate koji? Strategija za podsticanje rađanja iz 2008. godine koji je potpisao tadašnji predsednik Vlade Božidar Đelić. Deset godina ova država nema novu strategiju za podsticanje rađanja.

Moram da vas obavestim da nas je 400.000 manje za tih deset godina koliko ni jedna vlast nije brinula o problemu bele kuge, a odgovorno tvrdim, vrlo dobronamerno i konstruktivno, da i ova Vlada o tome ne vodi dovoljno računa i nema jasan plan populacione politike.

Mi smo predložili, a evo ja ne želim da samo kritikujem, želim da budem i veoma konstruktivan, još 17. oktobra prošle, 2017. godine deklaraciju Narodnoj skupštini Republike Srbije o zaštiti porodice u Srbiji. Da zaštita porodice mora da uđe u Ustav Srbije, da mora da se formira ministarstvo za zaštitu porodice, da nam je potreban i zaštitnike porodice pored Zaštitnika građana i da nam je neophodno da uđemo u sveobuhvatne reforme, poreske reforme koje će biti u funkciji olakšavanja života porodica. Zatim, rešavanje stambenih pitanja za mlade bračne parove, finansijske podsticaje za novorođenu decu, fleksibilno radno vreme, da se vratimo na normalno radno vreme od 7 do 15 časova, da nam nedelja bude slobodan neradan dan. Ne vidim zašto bi bilo ko imao nešto protiv ovako konstruktivnih predloga.

Poštovani građani Srbije, obaveza narodnih poslanika je da predstavnicima najviše vlasti postavljaju pitanja u vaše ime i ja ću danas postaviti, pre svega, pitanje predsedniku Vlade, Aleksandru Vučiću i ministru pravde Neli Kuburović u vezi sa jednom zaista bolnom temom koja opterećuje život više od 22.000 porodica u Srbiji, a to su krediti indeksirani u švajcarskim francima.

Dakle, nedavno smo čuli vršioca dužnosti predsednika Vlade Anu Brnabić da naši nacionalni sudovi treba da se izjasne po tom pitanju. Postavljam pitanje – kada će se to desiti? Evropski sud pravde je 20. septembra ove godine doneo odluku po pitanju zaštite potrošača u slučajevima kredite u švajcarskim francima. U presudi Evropskog suda stoji da je ugovorna odredba o isplaćivanju duga po trenutnom kursu švajcarskog franka deo glavnog predmeta ugovora o kreditu i da se njena nepoštenost može ispitati ukoliko nije sastavljena jasno i razumljivo. Na nacionalnom sudu je da proveri da li su potrošaču bili saopšteni svi elementi na osnovu kojih bi mogao da proceni ukupan trošak svog kredita i ako nisu, ova ugovorna odredba se proglašava ništavnom.

Na osnovu navedenog, postavljam pitanje Ministarstvu pravde – da li su domaći sudovi dužni da postupaju u skladu sa ovom odlukom Evropskog suda pravde i kada će ona početi da se primenjuje u praksi?

Dakle, evo nekoliko konkretnih podataka, 22.000 porodica u Srbiji ima kredite indeksirane u švajcarskim francima. To vam je jedna vrsta zelenaških kredita i prezaduženosti u kojima je praktično više od 100.000 građana koji pripadaju ovim porodicama. Dve i po hiljade ovih klijenata banaka je pokrenulo sudske postupke protiv banaka, ročišta se zakazuju tek za godinu dana, svako sledeće za šest do dvanaest meseci. Imate situaciju da su mnoge države u Evropi rešile ovaj problem, od Poljske, preko Mađarske, do Hrvatske. Jedino u Srbiji naši prezaduženi građani ne mogu da se oslobode ovog bankarskog ropstva u kome se nalaze.

Probaću onda da postavim pitanje u kontekstu – zašto se to dešava? Zato što upravo sudovi koji treba da sude ovim bankarskim klijentima imaju posebne VIP ugovore sa bankama o specijalnim kreditima, koji su samo dostupni sudijama u Srbiji, da bi sudije izbegavale da sude po zakonu i da donesu presude koje moraju biti u korist bankarskih klijenata koji su oštećeni, ne samo kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, nego kompletnim valutnim klauzulama i kompletnim provizijama i drugim naknadama koje banke uzimaju nezakonito, jer bi sve svoje troškove morale da uračunaju u ono što je rata za kredit, tj. u ono što je osnovna stvar koju treba vraćati u svakom kreditu, a ne naknado uvek nova i nova provizija, dodatni i dodatni trošak.

To pitanje se, naravno, odnosi i na guvernera Narodne banke Srbije - kada će neko stati na put bankama u Srbiji i kada će neko zaštiti građane od ovih bankarskih zelenaša koji deru kožu s leđa građanima u Srbiji?

Sledeće pitanje se odnosi na, takođe, važnu sferu, a to su javni izvršitelji koji se bogate pljačkajući sirotinju u Srbiji. Milione i milione zgrću javni izvršitelji tako što iz porodičnih domova izbacuju sirotinju koja nije platila struju u visini od nekoliko stotina evra ili neke druge komunalne usluge, pa zbog toga biva izbacivana iz svog porodičnog doma.

Zato pitamo Ministarstvo pravde, koje kontroliše rad javnih izvršitelja, da nam dostavi izveštaj o evidenciji pritužbi građana na rad i postupanje javnih izvršitelja i kakvi su odgovori samog ministarstva i Komore javnih izvršitelja po ovim pritužbama?

Na kraju pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, Maju Gojković. Da li je tokom svog mandata na mestu gradonačelnika Novog Sada zaključila ugovor sa Žeravić Stevanom iz Sremskih Karlovaca, kojim je ugovoreno obavljanje poslova obezbeđenja i drugih poslova za naručioca, iako joj je on bio dodeljen kao službenik MUP-a radi poslova obezbeđenja i koje to dodatne poslove on radio za Maju Gojković i da li i danas Maja Gojković eventualno daje dodatne plate nekim službenicima zato što su joj po nekom osnovu simpatični ili dragi?

Drugo pitanje za predsednika Narodne skupštine Maju Gojković - kada ste postali gradonačelnik Novog Sada, koliko ste novca u gotoviti zatekli u sefu gradske kase Novoga Sada i koliko ste novca potrošili za prva tri meseca vašeg mandata gradonačelnika Novog Sada?

Na kraju, u ime brojnih građana Srbije koje interesuje ova tema, da li u Srbiji postoji državna institucija koja može na stručan način da odgovori na pitanje mnogih zabrinutih građana - šta se dešava na srpskom negu? Kakvi su to tragovi koji se vide svakoga dana? O kakvoj vrsti zaprašivanja se radi i kakvim materijalima? Da ljudi ne bi bili zbunjeni i sumnjičavi po ovom pitanju? Hvala.

Poštovani građani Srbije, moja obaveza je da u ime više od 100 hiljada radnika u Srbiji koji imaju neku vrstu neisplaćenih potraživanja na osnovu izvršnih presuda po kojima im se duguje za neisplaćene, zarađene zarade, za neisplaćene otpremnine ili za nepovezan radni staž, da u njihovo ime ovde postavim određena pitanja predsedniku Vlade Republike Srbije i ministrima privrede i finansija.

Prvo i najvažnije pitanje glasi – kada će najmanje 100 hiljada radnika u Srbiji, sa neizmirenim obavezama društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnog odnosa dobiti ono što im se duguje, imajući u vidu da su predstavnici aktuelne vlasti u više navrata za ovih šest godina vlasti Srpske napredne stranke obećavali da će ova potraživanja biti ispunjena?

Drugo pitanje glasi – koliko radnika je do sada umrlo nedočekavši isplatu zarađenih primanja u firmama koje su propale u pljačkaškim privatizacijama, a za koje do danas niko nije odgovarao, iako je Srpska napredna stranka obećala borbu protiv kriminala i korupcije?

Treće pitanje – da li nadležna ministarstva finansije i privrede imaju konačan predlog propisa za rešavanje ovog pitanja i da li postoji plan isplate u nastupajućem periodu?

Četvrto pitanje – gde su završila sredstva od 17 milijardi dinara, obratite pažnju, 17 milijardi dinara, koja su u budžetu za 2014. godinu bila predviđena za isplate zaostalih potraživanja radnika, a nikada im nisu isplaćena?

Peto pitanje – da li deo ovih potraživanja može da se reguliše tako što bi bili otpisani dugovi koji ovi radnici imaju prema komunalnim preduzećima, prema svojim komunalnim dugovanjima za struju ili grejanje ili nešto drugo? Dakle, ako država nije u mogućnosti da im isplati zarade, da li može barem da im otpiše dugove, jer su brojne porodice pale u prezaduženost i postali socijalni slučajevi u međuvremenu od kada su ljudi ostali bez posla u pljačkaškim privatizacijama?

Šesto pitanje – da li ovim vajnim stranim investitorima koji dobijaju naše pare iz budžeta da bi otvorili nova radna mesta u Srbiji, možemo da naložimo da makar 10% novozaposlenih o našem trošku u njihovim stranim firmama dobije nalog da budu ljudi stariji od 50 godina, koji su ostali bez posla i koji jednostavno ne mogu više da nađu posao? I na kraju, ko će, ako ne Vlada Republike Srbije, da brine upravo o svemu ovome i da zaštiti radnike u Srbiji.

Da bih vam dokazao, kao prilog svemu ovome što tvrdim i postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, navešću samo nekoliko dokumenata koji potkrepljuju ono što govorim, a to je da su u poslednjih šest godina vlasti Srpske napredne stranke, vodeći funkcioneri ove stranke najmanje pet puta obećavali da će rešiti ova pitanja. Tako je 10. decembra 2012. godine Ivica Kojić, sadašnji šef Kabineta predsednika države Aleksandra Vučića obećao rešavanje ovog pitanja na sastanku sa sindikatima.

Evo ga drugi dokaz, kako je sadašnji predsednik Vlade Vojvodine Igor Mirović, u svoje vreme, kao ministar privrede, takođe obećao da će se isplatiti potraživanja radnika.

Onda imamo jedan izuzetno važan i dragocen dokument koji govori o Zakonu o budžetu iz 2014. godine, gde je predviđeno u onoj visini koju sam vam pominjao, od 17 milijardi, da će biti isplaćena ova potraživanja, koja nikada nisu isplaćena.

Dalje imamo jedan veoma važan dokaz koji potpisuje državni sekretar Ministarstva privrede Dragan Stevanović, da su zakonski propisi koji treba da reše problem radnika koji imaju potraživanja, povučeni iz procedure, tj. da ste odustali od isplate ovih potraživanja radnika i evo kako vaše ministarstvo potvrđuje da je odustalo od svega ovoga.

Ono što je veoma važno, još iz 2012. godine, ja pred vama ovde pokazujem Uredbu Vlade da se popišu svi radnici koji su oštećeni u pljačkaškim privatizacijama i da Vlada hitno reši način isplate njihovih potraživanja i mi, evo, imamo već punih šest godina Vlade Srpske napredne stranke i Socijalističke partije Srbije i u više navrata jedno veliko, da tako kažem, varanje građana Srbije koji su opljačkani u pljačkaškim privatizacijama, da će njihova primanja ikada biti isplaćena.

Poslednji put je Aleksandar Vučić bivšim radnicima više propalih preduzeća iz Niša obećao da će neizmirene zarade biti isplaćene do kraja 2016. godine. Ovo je kraj 2017. godine i građani Srbije treba da čuju i da znaju – sve što im ikada kaže Srpska napredna stranka, to je najobičnija laž.

Poštovani građani Srbije, propustio sam priliku da pozdravim britanske parlamentarce koji su, nažalost, napustili naše zasedanje, kao najnaprednije političke snage u Evropi koje su napustile propali projekat EU, pa ću upravo iz tog razloga postaviti prvo pitanje predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću – da li je, naime, tek juče saznao da EU ima dvostruke standarde kada je u pitanju Srbija i Kosovo i Metohija u sastavu Srbije? Mislim da svi građani Srbije vide te dvostruke standarde EU godinama unazad. Evropska unija je učestvovala u bombardovanju Srbije i Crne Gore, u stvaranju nezavisnog Kosova i zaista je besmisleno da imamo predsednika koji je tek juče shvatio da EU ima dvostruke standarde.

Zato postavljamo pitanje predsedniku Aleksandru Vučiću – kada će prekinuti ove pogubne pregovore o KiM u Briselu, jer je jasno da tamo nemamo nikakvog neutralnog posrednika, već direktnog sponzora kosovske nezavisnosti?

Drugo pitanje odnosi se na Ministarstvo rada – kada će više od 100 hiljada radnika u Srbiji moći da ostvari svoja potraživanja prema propalim preduzećima u pljačkaškim privatizacijama? Naime, više od 100 hiljada radnika u Srbiji ima neisplaćene zarađene zarade, ima nepovezan radni staž i druge obaveze koje propale firme imaju prema njima. Da li je u planu Vlade Republike Srbije za budžet za 2018. godinu izdvajanje sredstava kojima bi se obeštetili ovi pokradeni radnici u prethodnim godinama i decenijama?

Drugo pitanje je za isto ministarstvo, a tiče se statusa ratnih vojnih veterana u Srbiji. Da li je, gospodine ministre, koji ste zaduženi za boračka pitanja, moguće da je Srbija jedina država u Evropi, a posebno na bivšim jugoslovenskim prostorima, koja nije rešila status ratnih vojnih veterana, ratnih vojnih invalida i porodica poginulih u otadžbinskim odbrambenim ratovima od 1991. do 1999. godine? Da li će konačno Vlada Republike Srbije, posle povlačenja nekoliko zakonskih predloga, ući u skupštinsku proceduru sa zakonom koji bi rešio pitanje ratnih vojnih veterana i svega onoga što se tiče onih ljudi koji su u svoje vreme bili spremni, a mnogi od njih i dali svoje živote da bismo mi danas živeli u slobodi?

Pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, ne mislim na Aleksandra Vučića, on je vršilac dužnosti, nego na Anu Brnabić, kada će biti rešen problem srpskog sela i poljoprivrede, tj. kada će Vlada Republike Srbije konkretnim merama podržati srpskog seljaka nakon ove zaista katastrofalne godine sa nizom elementarnih nepogoda, od mraza preko grada do ogromne suše, jer vidimo, evo ga mesec oktobar, a Vlada Republike Srbije još nije donela nikakve mere podrške postradalim srpskim seljacima?

Isto pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije, a sada mislim na Aleksandra Vučića, jer je on vršilac dužnosti predsednika Vlade Republike Srbije, kada će konačno biti rešeno pitanje više od 20 hiljada porodica koje imaju kredite indeksirane u stranim valutama, posebno u švajcarskim francima, i koji su bukvalno opljačkani od strane bankarskih zelenaša i derikoža u ovoj državi, a da ih ova država ni na koji način nije zaštitila? Kada ćemo ukinuti valutnu klauzulu i pljačku građana od strane banaka na raznim bankarskim provizijama i prevarama druge vrste?

Na kraju, pitanja za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije Maju Gojković, koja nije odgovorila na ta pitanja na Kolegijumu Narodne skupštine, a tiču se ključne kontrolno-nadzorne uloge Narodne skupštine nad radom izvršne vlasti. Godinu dana ova vladajuća većina izbegava da dovede Vladu Republike Srbije ovde u Narodnu skupštinu da oni odgovaraju na poslanička pitanja opozicije. Nema poslednjeg četvrtka u mesecu kada Vlada treba da odgovara, nema 10 posebnih sednica na aktuelne teme koje je predložila Poslanička grupa Dveri i, što je najvažnije, tražim da mi se podnese detaljan izveštaj koliko ministara u Vladi Republike Srbije je uopšte podnelo svoj izveštaj o radu u ovih godinu dana. Prema Poslovniku o radu Narodne skupštine, obavezni su ministri da podnose izveštaj na svaka tri meseca i da dođu na zasedanje nadležnog skupštinskog odbora, a oni to ne rade već punih godinu dana. Hvala.

Poštovani građani Srbije, u ime svih onih koji se, naravno ne slažu sa aktuelnom vlašću SNS, SPS, imam obavezu da postavim nekoliko pitanja onima koji su najodgovorniji u ovoj državi.

Pre svega, postavio bih pitanje ministru kulture Vladanu Vukosavljeviću i državnom regulatornom telu za elektronske medije – da li razmatraju zabranu rijaliti programa u Srbiji, što imaju osnova po zakonu i što bi trebalo da bude obaveza i Ministarstva kulture i Republičkog regulatornog tela za elektronske medije? Dakle, kakav je stav ministra kulture i REM-a o rijaliti programima u Srbiji? Da li će oni biti zabranjeni?

Pod dva, kakav je stav ministra kulture i Republičkog regulatornog tela za elektronske medije po pitanju oduzimanja nacionalne frekvencije televizije „Pink“, što takođe ima osnov po zakonu i što smo tražili ne samo mi, nego i brojni građani, desetine i stotine hiljada građana koji su potpisali peticiju za zabranu rijaliti šoua u Srbiji?

Pod tri, naravno, ono što se tiče Javnog medijskog servisa, koji definitivno ne igra svoju ulogu Javnog medijskog servisa i ne ispunjava onaj svoj sloga „Vaše pravo da znate sve“, da li će ministar kulture, da li će REM reagovati i obezbediti makar jednu političku emisiju na Javnom medijskom servisu RTS i RTV u kome će omogućiti sučeljavanje između vlasti i opozicije? Dakle, šta mislim ministar kulture i šta misli REM, da li je normalno da trenutno u Srbiji na Javnom medijskom servisu nemamo ni jednu političku emisiju u kojoj može da se razgovara o aktuelnim društvenim temama, a da gostuju i predstavnici opozicije?

Drugo pitanje odnosi se na predsednika države, Aleksandra Vučića i to pitanje, što kaže naš narod, postavio bih i u slici i u reči. Da li poznaje ove novinare koji se vide na ovim slikama i koji su prebijeni mučki na dan polaganja zakletve Aleksandra Vučića ispred Doma Narodne skupštine? Da li ih je obišao u bolnici? Da li je osudio nasilje nad ovim novinarima? Evo, ima tu još slika. Da li je, dakle, predsednik države inicirao rešavanje pitanja nasilja nad ovim novinarima koji su povređeni na dan njegove inauguracije?

Drugo pitanje tiče se jedne specifičnosti koja, mislim, a evo tražim i odgovor od predsednika države, ne postoji nigde na svetu, a to je da je jedan čovek predsednik države, predsednik vladajuće stranke, vršilac dužnosti predsednika Vlade i šef svih tajnih službi bezbednosti u našoj državi. Dakle, da li je, gospodine Vučiću, normalno da ste vi i dalje šef svih tajnih službi bezbednosti u Srbiji i kada ćete prestati da vršite i tu jednu od vaših mnogobrojnih funkcija?

Završno pitanje za gospodina predsednika - kada će Siniša Mali podneti ostavku na mesto gradonačelnika Beograda, jer je to obećao lično Aleksandar Vučić, a kao što vidimo, prođe leto i nema ostavke Siniše Malog.

Naravno, jedno pitanje za Tužilaštvo i za ministra prosvete, Mladena Šarčevića. Bogdan Laban gradonačelnik Subotice, da li, gospodine ministre prosvete, ste stali u zaštitu univerzitetskog profesora, kome je gospodin Laban obećao da ćemo iščupati grkljan i staviti mu betonske cipele na noge… (Isključen mikrofon.)

Poštovani građani Srbije, nezadovoljni aktuelnom vlašću SNS i njenih koalicionih partnera, želeo bih da danas postavim u vaše ime pitanje, pre svega, predsedniku Vlade Republike Srbije koji to nije i nadležnim ministrima za rad i privredu, a tiče se objašnjenja kako to oni više nisu nadležni i na koji način ne mogu ništa da pomognu radnicima „Goše“ iz Smederevske Palanke koji su apsolutno opravdano u štrajku i zahtevu da im se isplate zarađene plate i sve drugo što im sleduje iz prethodnih godina, a što im ne isplaćuje jedan od famoznih stranih investitora kojima se inače toliko hvali i sadašnja i bivša vlast.

Kako je, dakle, moguće da država pere ruke od radnika koji rade u ovoj državi? Kako je moguće da država stane na stranu tajkuna bilo stranih, bilo domaćih? Kako je moguće da država nekome toleriše ne plaćanje poreza i doprinosa i kako je moguće, konačno, da država ne zaštiti radnike koji su na ovaj način ovako oštećeni, poniženi i uvređeni?

Kada o tome govorim, a istovremeno i postavljam pitanje, ne mislim samo na radnike „Goše“, oni su simbol tog napaćenog radništva danas u Srbiji, mislim na sve ponižene i uvređene radnike Srbije koji su oštećeni u raznim pljačkaškim privatizacijama kojima uprkos obećanjima aktuelne vlasti za ovih šest godina vlasti SNS niko nije završio u zatvoru sa pravosnažnom presudom, na višegodišnjoj robiji, zbog pljačke ovog naroda i države u prethodnih 30 godina. Kada to govorim, posebno, o beogradskim radnicima, radnicima nekadašnjih velikih beogradskih giganata, od IKL-a, IMT-a, radnika „C-marketa“ i drugih koji su oštećeni kao mali akcionari u raznim stečajevima, u raznim pljačkaškim privatizacijama, a koji danas po ulicama Beograda pokušavaju da reše svoj problem.

Dakle, tražim konkretan odgovor i objašnjenje dokle je stigao njihov slučaj. To nije samo njihov slučaj beogradskih radnika, danas radnici na isti način štrajkuju i u Aranđelovcu i u Nišu i u Priboju i u nizu drugih gradova i opština Srbije gde je u pljačkaškim privatizacijama nestala državna, društvena, narodna imovina.

Ono što posebno želim da pitam aktuelne, pomenute ministre, a dodao bih tu i ministra poljoprivrede, jeste, gde su danas kada evo, po ovom vanrednom i hitnom postupku moraju da usvajaju zakone po nalozima EU, gde su danas da urade nešto za poljoprivrednike koji su u ovoj godini ovoliko oštećeni. Moj kolega, uvaženi profesor, doktor Miladin Ševarlić je izračunao da je šteta u poljoprivredi najmanje milijardu evra i da naši poljoprivrednici jednostavno ne mogu da dočekaju jesen i ne mogu da prežive ove katastrofalne ovogodišnje elementarne nepogode koje su počele sa onim mrazevima, pa preko grada stigle do ove sadašnje ogromne suše.

Dakle, gde je Ministarstvo poljoprivrede, gde je Vlada Republike Srbije da mi danas po hitnom postupku usvajamo jednu takvu vrstu podrške poljoprivrednicima u Srbiji Ja razumem da su za vas prioritet migranti, kako ćete njih da smestite, da im napravite kuće i stanove, da ih uključite u školski sistem jer je to još jedan od naloga vaših prijatelja iz EU, ali ja vas molim i podsećam i apelujem na ministre da konačno prioritet u ovoj državi postanu naši građani, ne gej parade, ne migranti, ne prazne priče o stranim investitorima koji dobijaju pare iz našeg budžeta nego naši građani, naši policajci i vojnici koji štrajkuju, naši prosvetni radnici koji štrajkuju, naši radnici koji štrajkuju i svi drugi koji danas u Srbiji zapravo žive teško pod ovom pogubnom i katastrofalnom vlašću Aleksandra Vučića i SNS.

Dakle, moj poziv ministrima jeste, da nam odgovore na pitanje, kada ćemo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije dobiti zakone koji su u interesu naših građana, a ne MMF, Svetske banke, NATO, EU ili stranih firmi za koje zapravo ova vlast sve vreme radi? Da li ćemo konačno nešto uraditi za domaću privredu, za domaću poljoprivredu, to je moje pitanje za nadležne ministre i siguran sam da na to pitanje nemaju odgovore jer moraju prvo da pitaju Brisel.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, pretpostavljam da je od velikog interesa javnosti da postavimo pitanje predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Maji Gojković, kako se to moglo dogoditi da za, evo, skoro godinu dana od kada je Poslanička grupa Dveri počela da traži, što po Poslovniku član 209. i 210. ima pravo, posebne sednice na aktuelnu temu, nije zakazana jedna jedina posebna sednica na aktuelnu temu?

Naime, član 9. Poslovnika o radu Narodne skupštine jasno kaže da predsednik Narodne skupštine na predlog poslaničke grupe najmanje jedanput u mesecu određuje dan kada će pojedini ministri u Vladi odgovarati na poslanička pitanja u vezi sa nekom aktuelnom temom. Poštovani predsedavajući, nama su onemogućeni osnovni poslovnički mehanizmi da možemo u Domu Narodne skupštine da postavimo bilo koju aktuelnu temu.

Verovali ili ne, poštovani građani Srbije, za godinu dana ovog novog saziva Narodne skupštine Republike Srbije, u ovom Domu se nije raspravljalo ni na jednu jedinu aktuelnu temu. Samo je Poslanička grupa Dveri postavila 10 takvih pitanja, odnosno tema i do sada smo morali imati za ovih godinu dana svih 10 na dnevnom redu, zato što po Poslovniku najmanje jednom mesečno predsednik Skupštine mora da sazove takvu sednicu i mora da obezbedi prisustvo ministara koji će odgovarati na poslanička pitanja.

Evo kojih je to 10 tema do sada bilo postavljeno: bezbednosna i ekonomsko-socijalna situacija u Srbiji u vezi sa migrantskom krizom – nikada se nije našla na dnevnom redu; međunarodni pritisci na državne organe Republike Srbije u vezi sa pregovorima i situacijom na Kosovu i Metohiji – nikada se nije našla na dnevnom redu; nerešeni bezbednosni problemi u vezi sa agentima stranih obaveštajnih službi, atentatima na visoke državne službenike – nikada se nije našlo na dnevnom redu; ugroženost ekonomske, prehrambene i zdravstvene bezbednosti građana Srbije protivzakonitim uvozom i prometom genetski modifikovane hrane i semena – nikada se nije našlo na dnevnom redu; povlašćeni dugoročni zakup oranica u Srbiji od strane nemačke mesne industrije „Tenis“ – nikada se nije našlo na dnevnom redu; odnosi Srbije i NATO-a u okviru koje teme bismo svakako postavili pitanje ministru vojnom, a ja ga to i ovom prilikom pitam – kako se to desilo da više desetina pripadnika Vojske Srbije učestvuje na NATO vežbama na granicama Rusije? Srbija nikada nije bila protiv Rusije u svojoj istoriji, a danas šaljemo naše vojnike na NATO vojne vežbe na samim granicama sa Rusijom.

Sedma tačka bi bila – prodaja poljoprivrednog zemljišta stranim državljanima od 1. septembra 2017. godine – nikada se nije našlo na dnevnom redu, a na mesec dana smo do primene ove katastrofalne odluke Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom.

Pod osam – ukidanje privremene suspenzije obaveznog služenja vojnog roka, evo, i ministar Vulin o tome pominje ovih dana nešto.

Dalje – neprimenjivanje i ugrožavanje ćirilice kao zvaničnog pisma Republike Srbije i problem bele kuge, rast mortaliteta i emigracija radno sposobnog stanovništva iz Srbije. Deset više nego aktuelnih tema.

Obaveza predsednika Narodne skupštine Republike Srbije je da ih stavi na dnevni red, da pozove ministre, da imamo pravo kao poslanici da postavljamo pitanja.

Kada je poslednji put u Narodnoj skupštini Republike Srbije bio poslednji četvrtak u mesecu, kada Vlada dolazi da odgovara na poslanička pitanja?

Kada su ministri u Vladi Republike Srbije podneli svoje tromesečne izveštaje o radu i došli na sednice nadležnih skupštinskih odbora da odgovaraju za svoj rad? To je suština onoga što predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, Maja Gojković, izbegava. Izbegava da Narodna skupština vrši jednu od svojih najvažnijih uloga, a to je kontrolno-nadzorna uloga nad radom izvršne vlasti, kontrola rada Vlade, kontrola rada ministara. Ovde nema kontrole Vlade i nema kontrole rada ministara, jer ministri neće da podnesu izveštaj o radu, Vlada neće da dođe da odgovara na pitanja poslanika, predsednik Skupštine neće da sazove posebne sednice na aktuelnu temu. Ovde je doveden u pitanje osnovni parlamentarizam, osnovna demokratija i osnovna sloboda govora.

Danas želite da ukinete Narodnu skupštinu Republike Srbije i da se ovde ne razgovara ni na jednu aktuelnu temu, već samo na teme koje vi namećete kao vladajuća većina, da opozicija nema pravo da nametne ni jednu jedinu temu za godinu dana rada Narodne skupštine Republike Srbije.