Članovi Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava su, na sednici održanoj 23. novembra 2018. godine, razmotrili Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. Predlog odluke obrazložio je predstavnik predlagača Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, koji je istakao da nije u pitanju rebalans i da se ne menjaju prihodi, već se radi o izmeni pojedinih rashoda tj. izmeni njihove strukture. On je naveo da je od donošenja Finansijskog plana do danas došlo do povećanja potreba iz poslovanja i da REM neće povećavati prihode od naknada, već će se na teret ukupnih bruto zarada stvoriti prostor za novo zapošljavanje, a vršiće se i preraspodela nekih troškova poslovanja. Ukupan iznos za promenu je 8 miliona dinara, dok će ukupna sredstva za poslovanje REM u 2018. godini ostati ista. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Izmene pojedinih rashoda bez promene ukupnih rashoda Finansijskog plana Regulatornog tela za elektronske medije za 2018. godinu. U nastavku sednice, članovi Odbora razmotrili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu i Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu obrazložio je takođe Rastko Stefanović, načelnik finansijske službe REM, istakavši da ukupna sredstva iznose 315.324.520,00 i da su uvećana u odnosu na prethodnu godinu u delu bruto zarada, koje su projektovane za 5 odsto više, i da su povećani iznosi za troškove putovanja (povećanje od 10 odsto), usluge po ugovoru, specijalizovane usluge (povećanje od 50 odsto), troškovi materijala, izdvajanje za poreze i doprinose, kao i osnovna sredstva. Najveći deo plana je okrenut ka investiranju u opremu, odnosno, njenu zamenu i nabavku nove. Ukupno povećanje u odnosu na 2018. godinu je 12 odsto, bez naknada pružaocima usluga, koje će ostati na istom nivou kao i do sada, zaključio je Stefanović. Nakon rasprave članovi Odbora prihvatili su Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Regulatornog tela za elektronske medije za 2019. godinu. Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu obrazložili su predsednik Saveta Dejan Popović i član Saveta Dejana Kostić Stefanović koji su naveli da je plan sačinjen na adekvatan način na koji se mogu sagledati ukupni prihodi i rashodi Agencije. Planirana sredstva za zakupninu su ostala ista, troškovi reprezentacije su ispod jedan odsto, a zarade i naknade zarada su povećane za tri odsto u odnosu na 2018. godinu. Nakon rasprave Odbor je prihvatio Predlog odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan za Agenciju za energetiku Republike Srbije za 2019. godinu i jednoglasno doneo Zaključak koji će biti upućen gradonačelniku Beograda i Direkciji za imovinu, a kojim se traži pronalaženje adekvatnog poslovnog prostora za nastavak rada Agencije za energetiku, pokretanje procedure za raskid postojećeg ugovora o zakupu, a sve sa ciljem smanjenja troškova Agencije na ime zakupa poslovnog prostora. Sednici je predsedavala predsednica Odbora dr Aleksandra Tomić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Goran Kovačević, Zoran Bojanić, Momo Čolaković, Srbislav Filipović, Veroljub Arsić, Đorđe Kosanić, Dušan Bajatović, prof. dr Vladimir Marinković, Milorad Mirčić, Arpad Fremond, Duško Tarbuk, Sonja Vlahović i Goran Ćirić.

Na 13. sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Skupštine Srbije, koja je održana 23. novembra 2018. godine, predsednik Miodrag Linta i članovi Odbora razmotrili su aktivnosti Konferencije srpskih nacionalnih organizacija iz zemalja regiona. Sednici su prisustvovali predstavnici Srba iz Crne Gore, Hrvatske, Republike Srpske, Makedonije, Rumunije, Slovenije i Albanije. Na početku sednice predsednik Odbora Miodrag Linta je istakao da u osam država regiona živi blizu dva miliona Srba. Dodao je i da se Srbi u regionu susreću sa različitim problemima, u zavisnosti od države u kojoj žive. Zadovoljavajući položaj uživaju Srbi u Rumuniji i Mađarskoj, dok je najteži u Hrvatskoj i Federaciji Bosne i Hercegovine, sa kojih je proterano preko milion Srba, rekao je predsednik Odbora. U teškom položaju nalaze se Srbi koji žive u Crnoj Gori jer aktuelni režim u Podgorici diskriminatorskom politikom nastoji da se na sledećem popisu stanovništva smanji procenat Srba, a da se pređe granica od 50 odsto građana koji se nacionalno izjašnjavaju kao Crnogorci. Položaj Srba u Albaniji je takođe izuzetno težak. Srbi u Makedoniji imaju problema sa informisanjem dok u Sloveniji Srbi nemaju status nacionalne manjine. Na sednici Odbora za dijasporu i Srbe u regionu Momčilo Vuksanović, predsednik Srpskog nacionalnog Saveta Crne Gore, Momčilo Krajišnik, predsednik Asocijacije „Stvaraoci Republike Srpske”, Branislav Rajić, predsednik Nacionalnog saveta Srba u Sloveniji, Saša Milošević, potpredsednik Srpskog narodnog vijeća u Hrvatskoj, Pavle Jakoja Brajović, predsednik udruženja srpske manjine u Albaniji, Ivan Stoilković, poslanik u Skupštini Republike Makedonije i Ognjan Krstić, predsednik Saveza Srba Rumunije, govorili su o zajedničkim, ali i pojedinačnim problemima sa kojima se susreću Srbi u zemljama regiona. Opšti problemi Srba u regionu su vezani za slobodnu upotrebu srpskog jezika i ćirilice, za obezbeđivanje neophodnih udžbenika na srpskom jeziku, dobijanje statusa nacionalnih manjina u pojedinim zemljama, zapošljavanje Srba u državnim institucijama, do pojedinačnih problema vezanih za određenu zemlju. Momčilo Vuksanović je govorio i o inicijativi da se prikupe potpisi kako bi se povuklo priznanje lažne države Kosovo od strane Crne Gore a Momčilo Krajišnik o prekoj potrebi da se očuva ćirilično pismo, te omogući liberalizacija protoka robe na granici Srbije i Srpske. Branislav Rajić je istakao da u Sloveniji mora doći do formiranja nacionalnog saveta, kako bi Slovenija priznala Srbe kao nacionalnu manjinu, dok je Saša Milošević govorio o potrebi prisnije veze Srbije i Hrvatske, što bi donelo boljitak u položaju Srba u Hrvatskoj. Ognjan Krstić istakao je da, i pored toga što Srbi u Rumuniji imaju status nacionalne manjine, problem predstavlja očuvanje pisma. Na sastanku su govorili i Jovan Vlaović, predstavnik Zajedničkog Veća opština u Vukovaru, Srđan Milalković, zamenik Gradonačelnika Vukovara iz reda Srba, Gordana Jović Stojkovska, predsednica srpske zajednice u Makedoniji, Mile Šapić iz Koalicije udruženja izbeglica i Budimir Milojko iz Asocijacije izbegličkih i drugih udruženja Srba iz Hrvatske. Linta je na kraju duge i iscrpne diskusije istakao da Srbiji nedostaje posebno državno telo koje bi se bavilo pitanjima Srba iz regiona, ako ne na nivou ministarstva, onda barem na nivou kancelarije, i to one koja bi se bavila samo pitanjima i problemima Srba iz regiona, jer su oni daleko drugačiji od problema Srba u dijaspori. Linta je istakao da će nakon sednice Odbor sastaviti zaključke sa sastanka sa specifičnim i opštim zahtevima, koji će na narednoj sednici biti usvojeni i po kojima će nastaviti da se radi u budućnosti kako bi se rešavala pitanja Srba iz regiona. Predsednik Odbora informisao je ostale članove Odbora o aktivnostima između dve sednice Odbora i ukratko obrazložio teme obavljenih razgovora. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Miodrag Linta, a prisustvovali su članovi i zamenici članova Odbora Mirjana Dragaš, Marjana Maraš, doc. dr Ivan Bauer, mr Ivan Kostić, Aleksandar Marković, Aleksandar Čotrić, Olivera Ognjanović, Blaža Knežević, Dragan Veljković i prim. dr Vlado Babić.

Na sednici održanoj 23. novembra, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu utvrdio je Predlog odluke o prestanku funkcije Dragomira Milojevića, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, istekom mandata. Odbor je zaključio da Predlog ove odluke uputi Narodnoj skupštini sa predlogom da se razmatra po hitnom postupku, u skladu sa članom 167. Poslovnika Narodne skupštine, kako bi se stvorili uslovi da se u što kraćem roku pokrene postupak izbora novog predsednika Vrhovnog kasacionog suda, čime bi se obezbedili uslovi za nesmetan rad ovog suda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: doc. dr Mihailo Jokić, dr Aleksandar Martinović, Aleksandra Majkić, Miletić Mihajlović, Srbislav Filipović, Đorđe Komlenski, Žarko Mićin, Dragan Veljković i Marko Parezanović.

Odbor za evropske integracije je, na sednici održanoj 22. novembra 2018. godine, odredio delegaciju Odbora koja će učestvovati na XIV sastanku Konferencije parlamentarnih odbora za evropske integracije/poslove država obuhvaćenih Procesom stabilizacije i pridruživanja jugoistočne Evrope (COSAP), koji se održava 2. i 3. decembra 2018. godine, u Podgorici, Crna Gora. Jednoglasno je odlučeno da delegaciju Odbora čine predsednik Odbora Nenad Čanak i član Odbora Hadži Milorad Stošić. Odbor je odlučio i da potpredsednica Narodne skupštine Gordane Čomić učestvuje na XII Evropsko-ukrajinskom forumu „Ukrajina nakon 2019. godine. Promene ili nastavak?“, koji se održava 24. i 25. januara 2019. godine, u Žešovu, Republika Poljska. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Nenad Čanak, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Zvonimir Đokić, Vesna Marković, Dragan Šormaz, Krsto Janjušević, dr Muamer Bačevac, Vera Jovanović, Olivera Pešić i Hadži Milorad Stošić.

Na sednici, održanoj 22. novembra, članovi Pododbora, pod prvom tačkom dnevnog reda, razmotrili su posledice zime na poljoprivrednim kulturama. O prvoj tački dnevnog reda poslanici su razgovarali sa državnim sekretarom Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimirom Stanojevićem. Centralna tema razgovora bila je zaštita ratarske kulture i voćarsko-vinogradskih kultura. Uprkos toploj jeseni voćnjaci i vinogradi su ušli u fazu zimskog mirovanja. Ono što očekuje poljoprivrednike u narednom periodu je đubrenje kultura, rečeno je na sednici, kako bi se održala plodnost zemljišta. Sagovornici su govorili i o spaljivanju strništa, koje se po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu kažnjava. Rečeno je i da stručne službe vrše edukaciju poljoprivrednika na terenu i da se adekvatna pomoć za ratare mora pronaći, kako bi se umanjilo spaljivanje strništa, a povećalo zaoravanje zemljišta. Druga tačka dnevnog reda bila je konzerviranje mašina pred zimu, kako ne bi došlo do pucanja mehanizacije tokom niskih zimskih temperatura. Jedan od problema konzerviranja mašina jeste i zastarela mehanizacija, koju poljoprivrednici koriste u ruralnim naseljima. Članovi Pododbora razgovarali su i sa predstavnicima Lovačkog saveza Srbije, na čelu sa predsednikom Bratislavom Ćirkovićem. Predstavnici Saveza govorili su o prihrani divljači tokom zimskog perioda, koje je posebno važno u slučaju zimskih padavina, kako bi se sprečilo izumiranje i migracija, te okvirno prebrojala divljač. Sednici je predsedavao Milija Miletić, a prisustvovali su i članovi Nada Lazić, Žarko Bogatinović i Mladen Lukić.

Na sednici održanoj 20. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su ostavke koje su na funkciju narodnog poslanika podneli Dušan Pavlović, dr Ratko Jankov i mr Jasmina Nikolić. Odbor je utvrdio da je podnošenjem ostavki narodnih poslanika nastupio slučaj iz člana 88. stav 1. tačka 2. Zakona o izboru narodnih poslanika, u kome se podnošenje ostavke navodi kao jedan od razloga za prestanak mandata narodnom poslaniku pre isteka vremena na koje je izabran, te predlaže da Narodna skupština, u smislu člana 88. st. 3. i 4. istog zakona, konstatuje prestanak mandata imenovanim narodnim poslanicima. U nastavku rada, članovi Odbora razmotrili su i dali pozitivno mišljenje Vladimiru Jestratijeviću, članu Republičke izborne komisije za obavljanje druge javne funkcije, odnosno da može da vrši i funkciju člana Gradskog veća Grada Beograda. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: dr Dragana Barišić, Jelena Mijatović, Branimir Jovanović, dr Darko Laketić, Momo Čolaković, Veroljub Matić, Petar Petrović, Goran Nikolić, Branka Stamenković i Aleksandar Marković.

Na 37. sednici, održanoj 15. novembra, članovi Pododbora za praćenje stanja u poljoprivredi u marginalnim-najnerazvijenijim područjima Republike Srbije razgovarali su o setvi ozimnih kultura u nerazvijenim područjima. Sa članovima Pododbora mišljenja o ovoj temi razmenili su državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević, Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike i prof. Miroslav Malešević. Predsednik Pododobora Milija Miletić istakao je da skoro tri meseca u Srbiji nije bilo kiše, što stvara probleme za setvom, pre svega pšenice, ali i ječma i drugih ozimnih kultura. On je istakao da je u nerazvijenim područjima dosta zemlje ostalo neposejano, što zbog izostanka kiše, što zbog neadekvatne mehanizacije. Miletić je dodao da bi bilo dobro da padne oko 30 mililitara kiše po metru kvadratnom, kako bi se posejale ozimne kulture. Celokupnoj teškoj situaciji doprinosi i visoka cena dizel goriva, kao i drugi visoki troškovi setve, pa i korišćenje nedeklarisanog semena. On je dodao da ima podataka da je do sada posejano oko 480.000ha u celoj Srbiji, što je oko 10 odsto manje nego ranijih godina, a što će uticati na prinos sledeće godine. Takođe, Miletić je dodao da, iako je setveni rok prošao, treba sejati i dalje, posebno u nišavskom okrugu gde je do sada posejano manje od 40.000ha. Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević složio se sa konstatacijom da je ova jesen bila suva i topla i da su strna žita u oktobru sejana u suvi setveni sloj zemlje. Zasejane površine se razlikuju od regiona do regiona zemlje, kao i da je planirano da se ove godine zaseje oko 600.000ha pšenice, a da je do sada posejano po nekim pokazateljima samo 400.000ha na nivou cele zemlje. On je dodao da, iako su optimalni agro-tehnički rokovi za setvu prošli, treba nastaviti sa setvom, ali je izrazio i bojazan kako će se sve ovo odraziti na sledeći rod. Slična situacija je i sa kulturama kao što su raž, ovas i ječam, sa izuzetkom uljane repice čiji je zasad ove godine veći, zaključio je Stanojević. Milan Ćupić, zadužen u Ministarstvu za poljoprivredne politike dodao je da je i ova setva na više načina pokazala da se u roku poseje samo polovina zemljišta, s tim da je ona teža u odnosu na prethodne zbog suše. I on je mišljenja da sa setvom treba nastaviti dokle god je to moguće iako su optimalni rokovi za nju prošli. Prof. Miroslav Malešević složio se sa kolegama iz Ministarstva u oceni ovogodišnjih uslova za setvu i istakao da ovakva jesen do sada nije zabeležena. On je ocenio da je ova suša širih razmera, jer je njome zahvaćena cela Evropa, a zabrinutost najviše izaziva nedostatak rezervi vode u zemlji. Tu štetu će pretrpeti ne samo ozimne kulture, već i mladi višegodišnji zasadi, a najveći problem je kombinacija visokih temperatura i deficit vlage, što biljkama onemogućava da odbace list, istakao je Malešević. Ukoliko bi se vremenski uslovi popravili i palo u naredna dva-tri meseca oko 150ml kiše po metru kvadratnom, to bi omogućilo da se zaseje dovoljno pšenice. On je istakao i da je dat savet poljoprivrednicima da za sada oru zemlju, ali bez fosfora i kalijuma, već samo da koriste azotna đubriva. On je ocenio da bi bilo dobro uspostaviti mehanizam za praćenje zasejanih površina i ocenio da ono što sada predstavlja za proizvođače problem, sem suše, jesu i pojava glodara i lisnih vaši. Malešević je zaključio da je 600.000ha pod pšenicom dobar plan, da je savet da poljoprivrednici nastave sa setvom kako bi se ta cifra dostigla, a da će sve što bude prinos naći kupca, imajući u vidu deficit pšenice u svetu. Sednici je predsedavao Milija Miletić, predsednik Pododbora, a prisustvovali su članovi Mladen Lukić i Žarko Bogatinović.

Na sednici održanoj 14. novembra, članovi Odbora za spoljne poslove usvojili su pet inicijativa za posete, konstatovali redovne aktivnosti stalnih delegacija, usvojili izveštaje o realizovanim posetama i konstatovali realizovane parlamentarne i ostale realizovane kontakte. Članovi Odbora konstatovali su i promene u sastavu PGP sa Kanadom, Češkom i Bolivijom, a formirane su i PGP sa Ugandom i sa Republikom Kabo Verde, za čije predsednike su izabrani Dragomir Karić, odnosno, Veroljub Arsić. Sednici je predsedavao predsednik Odbora prof. dr Žarko Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Nikola Savić, Ljiljana Malušić, prof. dr Ljubiša Stojmirović, Dušica Stojković, Dragan Šormaz, Milisav Petronijević, Jovan Palalić, Maja Mačužić Puzić i dr Milorad Mijatović.

Na sednici, održanoj 13. novembra, članovi Odbora razmotrili su Predlog za organizovanje javnog slušanja o Predlogu zakona o radijacionoj i nuklearnoj sigurnosti i bezbednosti, koji je podnela narodni poslanik Maja Gojković. Kako bi se stručna javnost upoznala sa ovim zakonom, Odbor se usaglasio da javno slušanje za Predlog zakona bude organizovano 19. novembra, u 11 časova, u maloj sali, u Domu Narodne skupštine. Na Javno slušanje biće pozvani i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, Odbor za privredu, regionalni razvoj trgovinu, turizam i energetiku, predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Agencije za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije, Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja, Ministarstva rudarstva i energetike, resornih instituti i nevladine organizacije. Sednici je predsedavala predsednica Odbora Ivana Stojiljković, a prisustvovali su i članovi i zamenici članova Odbora Ivana Nikolić, Milena Turk, Radoslav Cokić, Nada Lazić, Zoran Despotović, dr Predrag Jelenković, Borka Grubor, Duško Tarbuk, dr Ljubinko Rakonjac, Borisav Kovačević, Gordana Čomić, Aleksandra Jevtić i Vladimir Petković.

Na sednici održanoj 9. novembra, članovi Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja razmatrali su predlog skupštinskog budžeta za 2019. godinu. Predlogom skupštinskog budžeta za 2019. godinu utvrđuje se obim potrebnih sredstava za finansiranje nadležnosti Narodne skupštine za 2019. godinu, u skladu sa budžetskim klasifikacijama utvrđenim Zakonom o budžetskom sistemu. Rashodi i izdaci Narodne skupštine za 2019. godinu utvrđuju se u ukupnom iznosu od 2.481.140. 000 dinara. Članovi Odbora razmotrili su obaveštenje zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnom poslaniku Đorđu Vukadinoviću na Drugoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, te su doneli Odluku o novčanom kažnjavanju narodnog poslanika u visini od 40 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 28.685,05 dinara. U nastavku rada, Odbor je razmotrio i obaveštenja zamenika generalnog sekretara Narodne skupštine o izricanju mere održavanja reda narodnoj poslanici dr Dijani Vukomanović na Trećoj sednici Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, te je doneo Odluku da se narodna poslanica kazni novčanim iznosom u visini od 10 odsto osnovne plate narodnog poslanika, u iznosu od 7.171,26 dinara. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Aleksandar Martinović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandar Marković, dr Darko Laketić, Stefana Miladinović, Vojislav Vujić, dr Dragana Barišić, Branimir Jovanović, Jelena Mijatović, Veroljub Matić i Momo Čolaković.

Odbor za Kosovo i Metohiju održao je danas, 7. novembra 2018. godine, 10. sednicu, koja je bila zatvorena za javnost, nakon koje je predsednik Odbora Milovan Drecun, u skladu sa odredbama Poslovnika Narodne skupštine, dao sledeće saopštenje za javnost: „Odbor za KiM je na današnjoj sednici razmotrio Informaciju Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva odbrane, BIA, VOA i VBA o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji na KiM i bezbednosti srpskog naroda u južnoj Pokrajini. Na osnovu detaljne analize stanja na KiM zaključeno je da je bezbednosna situacija relativno stabilna, ali veoma složena i osetljiva. Postoje ozbiljni pokazatelji mogućnosti pogoršanja stabilnosti i narušavanja bezbednosti srpskog naroda, čiji se razlozi ogledaju u opštem nezadovoljstvu stanovništva političkom i ekonomskom situacijom na KiM, izraženim međuetničkim tenzijama, složenoj političkoj situaciji, što su elementi koji u narednom periodu mogu krajnje negativno da se odraze na bezbednost na KiM, a posebno na bezbednost srpskog naroda. Moguće su nove jednostrane akcije Prištine koje mogu da ugroze bezbednost Srba, a stalni bezbednosni rizik predstavlja stalno nastojanje Prištine da pod svoju kontrolu stavi sever KiM. Neprihvatljivo je i krajnje destabilizujuće planirano transformisanje tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u „Vojsku Kosova“ i pritisak koji se vrši na pojedince iz redova srpskog naroda da se pridruže ili ostanu u toj formaciji. Stvaranje takve oružane formacije je u punoj suprotnosti sa važećom Rezolucijom 1244 SB UN, ali i „Ustavom“ Kosova, te nema ni legalitet ni legitimitet. Ta planirana formacija će biti činilac maksimalnog ugrožavanja bezbednosti srpskog naroda, potpuno će onemogućiti smirivanje međunacionalnih tenzija i destabilizovaće situaciju na KiM, ali i regionalnu stabilnost. U narednom periodu poseban rizik, kao i do sada, biće pokušaji Prištine da učlani Kosovo u Interpol, što bi u slučaju pozitivnog ishoda rezultiralo brojnim tajnim optužnicama i raspisivanjem poternica protiv mnogih iz redova srpskog naroda. Srbi, posebno južno od Ibra, žive teško, gotovo bez slobode, ugrožena im je bezbednost i kretanje. Brojni su napadi i provokacije Albanaca prema srpskom stanovništvu, a samo od juna do danas registrovano je preko 40 etnički motivisanih napada na Srbe i njihovu imovinu. Agresivna retorika albanskih političkih lidera protiv zvaničnog Beograda i intenzivna medijska kampanja i fabrikovanje lažnih vesti, koje pojačavaju tenzije, unose nemir kod srpskog naroda i predstavljaju jedan od činilaca koji dodatno ugrožavaju bezbednost. Uočeno je prisustvo i delovanje vehabijsko-selafijskih grupacija, koje su aktivne sa pozicija radikalnog islamizma i čija je prioritetna meta delovanja srpski narod na KiM. Takođe, primećeno je i pojačano obaveštajno delovanje pojedinih zapadnih službi posebno na severu KiM, sa namerom plasiranja raznih dezinformacija i laži da bi se Srbi pridobili za saradnju i učešće u tzv. kosovskim bezbednosnim snagama i što više udaljili od zvaničnog Beograda. Odbor za KiM snažno apeluje i traži od albanskih političkih struktura da teške ekonomske probleme ne rešava tako što će odgovornost za takvo stanje potpuno neosnovano prebaciti na srpski narod i zvanični Beograd, čime se albansko stanovništvo radikalizuje protiv srpskog, već da se posveti poboljšanju ekonomske situacije, borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i izuzetno visoke korupcije. S tim u vezi osuđujemo postupak privremenih institucija samouprave u Prištini da uvedu dodatne namete na robu koja na KiM dolazi iz centralne Srbije i BiH i tražimo od njih da u skladu sa postignutim dogovorima omoguće nesmetan protok ljudi i robe. Smatramo da je albanska zajednica na KiM najodgovornija za bezbednost srpskog naroda, te pozivamo i albansku zajednicu i albanske političke stranke da pokažu spremnost i posvete se postizanju kompromisnog i dogovornog rešenja sa zvaničnim Beogradom“.

Na sednici održanoj 6. novembra 2018. godine, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu razmatrao je, u pojedinostima, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju i Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, podneto je ukupno četiri amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije predložene amandmane. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, podneto je ukupno tri amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije predložene amandmane. Na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podneto je 124 amandmana narodnih poslanika, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, podneto je 88 amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, podneto je ukupno 63 amandmana, Vlada i Odbor predložili su Narodnoj skupštini da prihvati amandman na član 28. Predloga zakona, a da ostale amandmane odbije. Na Predlog zakona o lobiranju podneto je ukupno 100 amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije sve predložene amandmane. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa podneta su dva amandmana, Vlada i Odbor su predložili Narodnoj skupštini da odbije oba predložena amandmana. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva pravde, v.d. pomoćnik ministra Jovan Ćosić i viši savetnik u ministarstvu Zlatko Petrović. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Petar Petrović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Aleksandra Majkić, Slaviša Bulatović, Marijan Rističević, Neđo Jovanović, Miletić Mihajlović, Jovan Palalić, Žarko Mićin, Tanja Tomašević Damnjanović i Marko Parezanović.

Na sednici, održanoj 6. novembra, razmotrene su Informacije o radu Ministarstva zdravlja za period januar–mart 2018. godine i za period april–jun 2018. godine. Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić predstavio je normativne i programske aktivnosti za izveštajne periode. Vekić je govorio i o ostvarenoj međunarodnoj saradnji i aktivnostima sanitarne inspekcije koja je u periodu od januara do marta 2018. godine izvršila ukupno 12.219 inspekcijskih nadzora, dok je u periodu od aprila do juna izvršeno 12.685 inspekcijskih nadzora. Državni sekretar je govorio o detaljima projekta „Rekonstrukcija kliničkih centara u Srbiji (Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac) . Nakon kraće rasprave članovi Odbora su prihvatili izveštaje o radu Ministarstva zdravlja. Tokom rada narodni poslanici su razmotrili 17 predstavki građana i organizacija i uputili ih na dalje postupanje. Sednici je predsedavao predsednik Odbora dr Darko Laketić, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Radoslav Jović, dr Danica Bukvić, prim. dr Milovan Krivokapić, dr Dragana Barišić, dr Svetlana Nikolić Pavlović, dr Desanka Repac, Milena Bićanin, dr Dragan Vesović, prof. dr Milan Knežević, dr Ljubica Mrdaković Todorović i dr Danijela Stojadinović.

Na sednici Odbora, održanoj 5. novembra, razmatrani su u pojedinostima Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koje je podnela Vlada. Na sednci su razmotreni i Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, koje je podnela Vlada. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, predloženo je 96 amandmana narodnih poslanika, od kojih su Vlada i Odbor prihvatila jedan amandman. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je 13 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je 11 amandmana, od kojih su Vlada i Odbor prihvatili jedan amandman. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, predloženo je 40 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, od ukupno podneta 524 amandmana, Vlada i Odbor su prihvatili jedan. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je 10 amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu podneto je osam amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatio ni jedan. Na pomenuti predlog zakona podnet je i jedan odborski amandman. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, narodni poslanici podneli su pet amandmana, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana narodnih poslanika, od kojih Vlada i Odbor nisu prihvatili ni jedan od predloženih amandmana. Sednicom je predsedavala predsednica Odbora Marija Obradović, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova Odbora: Balša Božović, Borisav Kovačević, Miroslav Lazanski, Stefana Miladinović, prof. dr Zoran Dragišić, Krsto Janjušević, Dubravka Filipovski i Aleksandar Marković.

Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su više predloga zakona, u pojedinostima, koji su na dnevnom redu Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2018. godini. Na Predlog zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, podneto je ukupno 524 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da tri amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, dok su ostali u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, podneto je ukupno 96 amandmana narodnih poslanika, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o policiji, podneto je ukupno 24 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, podneto je ukupno 11 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o detektivskoj delatnosti, podneto je ukupno 13 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatnom obezbeđenju, podneto je ukupno 16 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da dva amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o zaštiti od požara, podneto je ukupno 40 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da 20 amandmana nisu u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o kritičnoj infrastrukturi, podneto je ukupno deset amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o ispitivanju, žigosanju i obeležavanju oružja, naprava i municije, podneto je ukupno pet amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu, podneto je ukupno osam amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, podneto je ukupno četiri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku, podneto je ukupno tri amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, podneto je ukupno 124 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, podneto je ukupno 88 amandmana, od kojih 20 nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, podneto je ukupno 63 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o lobiranju, podneto je ukupno 100 amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Na Predlog zakona o dopuni Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, podneto je ukupno dva amandmana, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo ocenili su da su svi amandmani u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavao predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.

89. sednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Na sednici održanoj 5. novembra 2018. godine, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo razmatrali su amandman na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogastvu. Na Predlog zakona o dobrovoljnom vatrogarstvu, amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, članovi Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo su ocenili da je podneti amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. Sednici je predsedavo predsednik Odbora Đorđe Komlenski, a prisustvovali su sledeći članovi i zamenici članova: Aleksandra Majkić, Vesna Marković, Neđo Jovanović, Vesna Nikolić Vukajlović, Srbislav Filipović, Bojan Torbica, dr Balint Pastor i Jelena Žarić Kovačević.