Poštovani gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, ja bih hteo o ponuđenom predlogu da govorim iz dva aspekta. Mislim da je prosto nemoguće ne razmatrati kontekst, u kome se donosi ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi, a s druge strane da kažem neku meritornu reč o sadržini samog zakona.
Više je nego očigledno da je jasna situacija u kojoj se Srbija obrela, mislim na političku situaciju, zato što s jedne strane imamo one strane koje su snage obnove, snage jedinstva i snage koje su se organizovale na patriotskom bloku obnove razrušene zemlje i stvaranja svih pretpostavki za reforme na svim mogućim nivoima. U tom smislu smatram da je ovaj zakon jedan od onih koji su neophodni, nužni da bi se stvorile demokratske pretpostavke za još brže napredovanje naše zemlje i za stvaranje normativnih pretpostavki za ubrzanje demokratskog razvoja naše zemlje.
Ovo govorim utoliko pre što ima onih koji su se latili da ovaj zakon kritikuju izvan bilo kakvih razložnih okvira. Više je nego očigledno da Predlog zakona nekima ne odgovara, ali da je reč o zakonu koji precizno kodifikuje jednu materiju, koja je bila rasuta u nizu zakona, a s druge strane uspostavlja one principe, koji u centar svekolikog političkog i društvenog života stavlja samog građanina, što bi za one, koji su navodno zagovornici demokratskih procesa, moralo biti nešto što je non plus ultra čitavog našeg parlamentarnog, političkog i društvenog života.
Reč je o zakonu, tu nema više nikakve dileme, koji je preko potreban, a s druge strane, koji omogućava i institucionalizuje inicijativu svih građana i koji one, koji su do sada bili na margini, stavlja u samo središte društvenog i političkog života. Iz tih razloga primedbe koje su stavljene vidi se da su isforsirane, da nemaju političko uporište i da su jedino sračunate na anticipaciju političkih događaja u ovoj zemlji. Više je nego očigledno da su građani morali staviti svoj unutrašnji glas na stranu onih, koji su odmah posle agresije i posle pobede, koju smo izvojevali, odlučili da izgrade zemlju, da obnove sve infrastrukturne objekte, da omoguće građanima normalan život i da osnaže svest da će Srbija uvek biti u duhu pravde i slobode, pravde kao osnovnog principa i najveće strasti ljudskog uma i slobode, s druge strane, koja je osnovna odrednica srpskog karakternog bića.
Prema tome, nema nikakve dileme da je ovaj zakon samo jedan u nizu koji osnažuje etos demokratije na ovim prostorima, a oni koji se zdušno bore protiv njega, govore da su samo na papiru i samo usmeno, samo demagoški i verbalno za demokratske promene, a kada im se podnese od strane najvišeg tela, od strane Vlade narodnog jedinstva pred najvišim telom, oni ga odbijaju iz razloga koji su dovodljivi u pitanje sa svih mogućih tačaka gledišta.
Ovde su neke kolege dovele u pitanje neke od tih tačaka. Ja bih samo rekao da se uvode oni instituti koji predstavljaju najviše standarde evropske demokratije i koji, s druge strane, predstavljaju osnov za naše što brže uključivanje u svet, prevashodno zbog toga što se ovaj predlog zakona o lokalnoj samoupravi oslanja na Povelju o lokalnoj samoupravi, a mislim da ovaj zakon, tu postoje meritorni pravnici koji mogu da me koriguju, jedino u Švajcarskoj postoji na jedan kodifikovan način.
Ono što je bitno ovde razlučiti jeste činjenica da se uvodi jedan ekonomski princip, kada je u pitanju oblast upravljanja, zato što su kodifikovane odredbe jednog veoma važnog segmenta društvenog života, koji je bio rasut u nekoliko zakona i što se uvode novi instituti, koji će samo obogatiti demokratske principe na kojima počiva ova zemlja.
Vlada narodnog jedinstva opravdano nosi taj naziv, jer u proteklih šest meseci, možda najtežih meseci u kojima se našao srpski narod, jeste bila uz njega, a on joj je uzvratio gradeći zemlju i obnavljajući sve objekte, da je shvatio poruku Vlade narodnog jedinstva koja vlada, a koja ne šeta, za razliku od raznih saveza za propast ove zemlje. Više sam nego ubeđen da je važno na ovom mestu reći da smo mi otvoreni za svaki dijalog, za svaki argument, ali smo zatvoreni za bilo kakvu vrstu ultimatuma i zatvoreni za bilo kakav pokušaj da se ovaj narod podredi diktatu stranog elementa.
Dakle, ovo govorim sasvim otvoreno, zato što oni ne kriju više, ne baveći se više nikakvom mimikrijom, da su u službi stranih interesa i da pokušavaju da osvoje vlast na sve moguće načine. Svaki pokušaj da se demokratizuje život u Srbiji, da se tom tzv. zapadnom svetu približimo po onim uzusima od kojih su oni odavno odstupili, pokazuje da Vlada narodnog jedinstva ovim aktom nudi jedan demokratski, prvorazredno demokratski akt, koji bi Skupština trebalo da usvoji.
Ono što želim još jednom da napomenem to je činjenica da sam negde u belinama redova osetio kod nekih kritičara da je u Vladi narodnog jedinstva, pa kada je u pitanju i Predlog ovog zakona, manjak pragmatizma ili političkog realizma. Da je političkog realizma koji oni nama nude, mi bismo odavno bili pokorena zemlja bez ikakvog suvereniteta i bez ikakvog načina da očuvamo našu tradiciju, koju ja poimam kao očuvanje trajnih, a ne prošlih vrednosti.
Prema tome, Vlada narodnog jedinstva je u dosluhu sa tom tradicijom, ne okrenuta previše toj tradiciji, nego zagledana u budućnost, jer nam okolne zemlje pokazuju šta znači povinovati se stranom diktatu. Na jednom mestu jedan veliki nemački filozof je rekao, koji je bio inače evolucionist, da će svaka razvijenija zemlja Zapada pokazivati manje razvijenoj njenu vlastitu sudbinu. Sve okolne zemlje koje su poklekle pred pritiskom NATO pakta i zapadnih zemalja mogu nama da pokažu našu vlastitu budućnost. Mi takvu budućnost bez suvereniteta, bez slobodoljubivog odnosa prema našem karakteru, prema našem nacionalnom biću, ne možemo dopustiti ni po koju cenu. Mi smo pokazali u ovom trenutku da smo otreznili čitav duhovni prostor i u Evropi i u svetu, da smo vaskrsli habitus intelektualca, jer se događa paradoksalna situacija. Američki intelektualci, uviđajući o kakvim se ogrešenjima radi kada je u pitanju Amerika, daju otvorenu podršku našim zemljama, za razliku od onih koji predstavljaju beznačajnu manjinu i koji su u otvorenoj službi onih koji bi hteli da pokore ovu zemlju, da porobe ovaj narod, koji po svom biću nikada ne može biti porobljen.
Dakle, nisam napravio nikakvu digresiju, nego je meritum ovog zakona, za koji mislim da će napraviti veliki pomak u pravcu, pre svega, inicijative građana. Ne kažem da je oni do sada nisu imali, već je sada imaju kao poseban institut. Ne radi se o bilo kakvom pokušaju centralizacije vlasti, već se radi o tome da građanin u ovoj zemlji uživa sva moguća prava, bez obzira na svoje nacionalno poreklo, na veroispovest i da ovim zakonom dobija još veći podsticaj za uključivanje u politički i društveni život ove zemlje. Hvala vam još jednom i izvinjavam se što sam bio duži.

Hvala.
Ima reč narodni poslanik Marijan Rističević.

Samo da podsetim gospodina potpredsednika Vlade da se veličina jedne partije ne meri isključivo brojem članova koji prati tu partiju, već da se veličina jedne partije može meriti ozbiljnošću ideja i programa te partije. Da vas podsetim da je partija Adolfa Hitlera bila veoma brojna, a kakva je bila, to dobro znamo.
Ovde sam se naslušao o demokratiji. Ko o čemu, baba o uštipcima. Tako i Vlada narodnog jedinstva o demokratiji, a kakva je to demokratija to smo videli juče. Gospodin Šešelj to može potvrditi. Od osam izlazaka, koje su ostvarili predstavnici Koalicije "Vojvodina", Televizija Srbije je pokrila svih osam. Ja sam mislio da će se gospodin Šešelj, kao veliki demokrata i kao potpredsednik Vlade, založiti za naše pravo da iznesemo mišljenje, iako se on s tim mišljenjem ne slaže, kao što se ni mi ne slažemo sa nekim njegovim stavovima.
Rasprava o zakonu o lokalnoj samoupravi nas iz Koalicije "Vojvodina" podseća na poslovicu "Kuća gori, a baba kose češlja". Oko ovog predloga podiglo se mnogo prašine. Samo predlaganje zakona izgledalo je kao osveta prema opoziciji, koja je prestala da sluša. Do sada su većinom vodeće opozicione stranke u Srbiji išle uz vlast kao dve palice uz doboš. Iza kulisa su se pogađale i nagađale sa vladajućim partijama, a ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se sada lupaju.
Ovim predlogom o lokalnoj samoupravi gubi se još jedan deo vlasti u korist centralne, i s pravom se diže galama protiv ovakvog predloga. Mi u Vojvodini dobro znamo kako izgleda kada se izgube nadležnosti u korist centralne vlasti. Mi Vojvođani dobro znamo da smo u svim varijantama preglasani i što se tiče zakonodavne vlasti mi znamo odavno, mi osećamo i mi trpimo iz prostog razloga što je olovka za pisanje svih zakona kod vas, a vaša olovka računa u vašu korist i nema dušu za nas Vojvođane.
Ova vlast misli, a Predlog zakona o lokalnoj samoupravi dokazuje, da vlast koja nije apsolutna i nije neka vlast. Svaka vlast kvari, a apsolutna kvari apsolutno. Vlast je toliko centralizovala državu, a ovim predlogom to još više pojačava, da misli da je samo ona sama država, a da je prostor države njihovo imanje i njihova prćija sa kojom raspolažu kako hoće.
Gde je interes građana i naroda? Koji narod, šta će vama narod? Vi ste klasa za sebe, stvorićete vi sebi svoj narod, bolji narod. U ovoj državi više se ne štrajkuje glađu, zato što je kod nas glad opštenarodna pojava. Vodite nas kroz ratove, bedu, siromaštvo, glad, bolest i smrt, do vaših pobeda i obnova.
Sada, ovim predlogom zakona o lokalnoj samoupravi upravo vršite preraspodelu vlasti u svoju korist, da pokupite i one mrvice po lokalnim samoupravama, kojima ćete ostaviti samo metlu i lopatu. Trebali ste već davno shvatiti da čvrsta decentralizacija vlasti u korist jednog čoveka, da bi jedan imao vlast nad svima, da takvo uređenje razbija državu, pukla je SFRJ, puca SRJ, puca Srbija, a vi do pameti ne dolazite.
Pojačanom centripetalnom silom dolazi do razbijanja, kao i pojačanom centrifugalnom silom. Te sile treba izjednačiti, i zato hoću da vam kažem, da morate preraspodelom vlasti između republika, autonomnih pokrajina, gradova, opština i mesnih zajednica izbalansirati državu, da bi je sačuvali.
Vi ovim zakonom radite suprotno, vi kao da želite da nas đavo sve odnese. Gotovo da poverujem u priču da nam je ova vlast naturena spolja, i da se negde nagodila sa našim najcrnjim neprijateljima i protivnicima, da radi u korist naše štete.
Takvih indicija ima, a rezultati govore u prilog tome. Nekada su lokalne samouprave birale šefove policija, direktore osnovnih i srednjih škola, kadrove u zdravstvu, sudstvu, prikupljale, raspolagale sredstvima za tu namenu. I sve je to bolje funkcionisalo zato što su ljudi koji su birani u tim sredinama imali odgovornost prema onima koji su ih izabrali.
Te odgovornosti nema danas, gotovo sve postavljaju i imenuju vladajuće partije preko ministarstava. Uskoro ćete i portire u skupštinama opštinama u Vojvodini postavljati direktno iz Beograda. A ovaj predlog ide u tom pravcu. Ustav bi trebao da bude prepreka vlasti, zaustavljanje vlasti, granica do koje vlast sme da ide, a vama i ovaj predlog zakona je protivustavan.
Uvođenjem dvodomnih skupština samo u nekim opštinama, narušavate ravnopravnost građana. To obrazlaže moju tvrdnju. Kada već tako hoćete, onda uvedite ovde veća autonomnih pokrajina, da bez saglasnosti tog veća nema usvajanja tih akata.
To ćemo mi, iz Koalicije "Vojvodina" pozdraviti kao dobar, a ne ustavan čin. Ovde se govorilo o izborima. Koji izbori su demokratskiji, da li po proporcionalnom sistemu, da li po većinskom? Za mene i Koaliciju "Vojvodina" svaki izbori su ravnopravni, svaki su pravi, i svi izbori su pravi osim onih koje vi organizujete.
Ne verujem da će na izborima koje ćete vi organizovati, neko drugi doći na vlast. Gospodine predsedniče, Vi ste rekli na početku sednice da smo mi tražili odsustvo i da ste ga vi odobrili. Ni ja, ni jedan poslanik Koalicije "Vojvodina" nismo tražili odsustvo sa sednice. Već smo u pismu od Vas tražili da nam omogućite da se izlaganje poslanika Koalicije "Vojvodina" čuju, vide i da obezbedite ravnopravnost svih poslanika i da zaštite od dobacivanja, u kojima nas nazivaju izdajnicima, lopovima, a ponekad nam čak prete i smrću.
Da bismo mogli da učestvujemo u radu Narodne skupštine, morate obezbediti uslove. Vi to očigledno ne želite. Mi smo učešće uslovili ravnopravnošću, a Vi umesto ravnopravnosti nudite i obezbeđujete nam odsustvo. Da sam u vojsci, ja bih to pozdravio.
Ovako nekog pogode sankcije, nekog zemljotres, nekoga ratovi, nekoga elementarne nepogode, a koga pogodi ovakva vlast, njemu nema spasa. Ko je vlast poznavao, ni pakao mu teško neće pasti. Hvala.

Ima reč potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj.

 Dame i gospodo narodni poslanici, moram priznati da me je do suza ganulo izlaganje Marijana Rističevića, i zaista saosećam sa njegovom sudbinom, sa njegovim položajem i, moram svima ovde da vam kažem, da je glavni krivac za takvo njegovo stanje Milovan Bojić, potpredsednik Vlade Srbije. Milovan Bojić je resorni potpredsednik za oblast zdravstva.
A mi ovde imamo jedan primerak čoveka, koji nije dobio odgovarajuće zdravstvene usluge. Stomatolozi su mu ugradili dva broja veće zube i on ne zna šta govori ovde (smeh).
Dame i gospodo narodni poslanici, na ovom zakonu Vlada Srbije je zaista dugo radila. U maju prošle godine već smo imali gotov projekat, pa smo ga onda dorađivali, vagali svaku odredbu, svaku normu, i danas izašli pred Narodnu skupštinu u situaciji kada niko ozbiljan u ovoj zemlji, ko god se trudio, nije mogao o ovom zakonu ni da opepeli.
Ovaj zakon je do kraja logički sazdan. Ovaj zakon je primeren osnovnim principima, kojima se civilizovani svet rukovodi u procesu regulisanja prava lokalne samouprave.
Čuli ste danas i od šefa poslaničke grupe SRS da nema odstupanja ovoga zakona ni od jedne odredbe te famozne Evropske povelje. Šta to govori? To govori da su oni koji su pisali Evropsku povelju imali u vidu neke mnogo gore uslove funkcionisanja lokalne samouprave, pa ono što su naveli u tekstu Povelje smatraju nekim evropskim, civilizacijskim standardom ili idealom koji treba dostići i koji se zahteva od svih onih koji slede Evropsku povelju.
Što se tiče naše lokalne samuprave, mi smo davno nadrasli osnovne principe Evropske povelje. Lokalna samouprava se ovim zakonom zaokružuje kao jedan potpun koncept i ovaj zakon omogućava njeno skoro besprekorno funkcionisanje, koliko je to uopšte moguće, da nešto bude zaista besprekorno u demokratskom političkom životu.
Šta je problem onih koji kritikuju zakonski projekat? Nismo sužavali ni jedno pravo lokalne samouprave. Prava su garantovana, prava su ostala ista. U svim oblastima u kojima su do sada postojala. Mi povećavamo samo stepen kontrole, izoštravamo pitanje odgovornosti nosilaca funkcija u sistemu lokalne samouprave, jer imamo veoma lošeg iskustva sa funkcionisanjem lokalne vlasti, tamo gde su neke opozicione stranke tu vlast preuzele, pre svega Koalicija "Zajedno", ali i SVM i još neki.
Tamo gde vlada SVM možda problemi nisu toliko strašni. Problem je na primer kada predsednik opštine namešta u Subotici svojoj kćerki da povoljno, jeftino kupuje opštinsku zemlju, da gomila tu zemlju, gomila i to onu najbolju, najvredniju, najkvalitetniju i tako dalje. To spada u red onih najsitnijih zloupotreba, jer kada poredimo to što se dešava kod Kase u Subotici, sa ovim što se dešava u Beogradu, onda je Kasa malo dete. Onda mu odajmo priznanje, što nije preterivao u tim zloupotrebama.
Ja vas hvalim, gospodine Kasa.
Tako da mi ovim zakonom stvaramo uslove za malo veću transparentnost lokalne samouprave. Stvaramo uslove da i republičke inspekcije mogu malo dublje prodreti u suštinu funkcionisanja organa lokalne samouprave, ispitivati njeno delovanje. Od kada je ova vlada narodnog jedinstva, samo smo jednom zaveli prinudnu upravu u Titelu, gde je kriminal uzeo maha, gde je bilo potpuno bezakonje, mafija.
Pre toga je Vlada u prethodnom sastavu, a u ovom mandatu organa lokalne samouprave, samo u Novom Pazaru zavela prinudnu upravu, gde je lokalna vlast pokušala da stvara državu u državi. I nigde više.
U četiri slučaja na Kosovu nije bilo moguće funkcionisati ni uspostaviti lokalnu samoupravu, jer je tamo bio veoma visok procenat građana šiptarske nacionalnosti i Srba je bilo zanemarljiv broj, nije bilo moguće ni izbore sprovesti. To je sve.
Zašto se onda bojati tih prinudnih mera? One se samo izuzetno primenjuju. Toliko izuzetno da je njihov broj u praksi zanemarljiv, čak mislim da je ova naša vlada bila suviše oprezna po tom pitanju, i da se ustručavala da primeni prinudnu upravu i tamo gde je to moralo odavno da se uradi.
Šta se dešava, na primer, u Beogradu? U Beogradu imamo neverovatan slučaj, mislim da se nigde u svetu ne može desiti ono što se dešava ovde, da gradom vlada mafija u pravom smislu reči. Evo, da vam navedem primer Gradskog saobraćajnog preduzeća. Setite se koliko smo i mi radikali, kao ranije opoziciona stranka i druge opozicione stranke, koliko smo kritikovali prethodnu vlast što je na ulice jednog dana izašlo 800 autobusa, a ne 1.200 ili što se dešava ovo, što se dešava ono. Sada, od nekadašnjih 800, ne može ni 200 da izađe. Saopštili su neki dan i 100. Potpuno upropašćeno javno komunalno preduzeće. Nekada su ti radnici zaposleni u Gradskom saobraćajnom preduzeću Beograda imali najveće plate u Beogradu, pa su i bili nezadovoljni, onako malo i razmaženi, pa išli i na štrajkove, pa iznuđivali sve veće i veće plate, a sada, kakve su im sada plate, kakav je njihov socijalni položaj, imaju li šta da rade? Šta se desilo? Lokalna samouprava konstituisana posle izbora 1996. godine primenila je odmah u startu mafijaške metode, pod maskom privatizacije. Kakva je to privatizacija kad se ne zna ni ko pije, ni ko plaća, ni kako se taj proces odvija, ni pod kojim uslovima, itd. Počela je trgovina linijama Gradskog saobraćajnog preduzeća, pa su prodavane one najbolje linije. Evo vam još jedan konkretan slučaj - braća Šarac, ljudi poznati po sklonosti kriminalnom ponašanju i mafijaškom metodu poslovanja, dobili su najbolju liniju u Beogradu, liniju 31, od Konjarnika do Studentskog trga. Na tri godine pretpostavljena njihova zarada, čista zarada, je tri miliona maraka. Kako su se revanširali gradskoj vlasti? Tako što za potrebe Srpskog pokreta obnove grade motel na Ravnoj gori u vrednosti od pola miliona maraka. Znači, ti meni ovo, ja tebi ono. Dogovoreno je bilo da taj motel bude sa alfaltiranim prilaznim putem, a onda se vođstvo SPO-a predomislilo i kažu - ne asfaltni, hoćemo mermer.
Predsednik Skupštine grada Beograda Vojislav Mihajlović ima dve firme. Jedna se zove "Eurospoj", ona radi elaborate za linije gradskog saobraćajnog i ko želi da uvede svoj privatni autobus, on mora prvo da kupi projekat od Vojislava Mihajlovića, 1.500 maraka je najniža cena tog projekta i sve se daje u kešu. Koliko linija ima, Stevo?

650.

Šestopedeset linija Gradskog saobraćajnog preduzeća ima u Beogradu. Toliko je prodato, ima više. Šestopedeset linija puta 1.500 maraka, to je više od milion maraka. Drugu firmu ima Vojislav Mihajlović, zove se "Pineks". Ta firma nabavlja rezervne delove za Gradsko saobraćajno preduzeće. Nekad je Gradsko saobraćajno preduzeće kupovalo direktno od Tigrove fabrike, kupovalo od proizvođača i valjda je ta cena koja se postigne kod proizvođača najprikladnija, najprimerenija, najniža, a sad se ubacuju posrednici. Nekad posrednik uzme 5%, nekad 10% itd.
Jasmina Lazarević i ovaj Živanović se ostrvili, pa sve veći i veći procenat. Pa, pogledajte onda na koji način, a mi očekujemo istražni organi da uskoro izađu napokon sa svim podacima u javnost, na koji način su dodeljivani placevi, na koji način su dodeljivane dozvole za kioske, posebno kioske u centru grada. Kad ćemo sve to saznati? Onda kada se pojavimo sa buldožerom, pa kažemo - ili ti rušimo ili priznaj sve šta si radio, kome si morao da daš pare. Moraćemo da menjamo i savezni Krivični zakon i u projektu se predviđa, kod slučaja primanja i davanja mita, ako se prihvati ovaj projekat, kažnjavaće se samo onaj ko prima mito, a ne i onaj ko daje mito, jer moramo motivisati onoga ko je možda bio primoran da da mito, da saopšti istražnim organima, da prizna, da napiše izjavu, pa da onaj ko je uzeo pare bude kažnjen. Nema drugog načina borbe protiv korupcije.
Pogledajmo dalje šta se dešava kroz Srbiju, šta je ta lokalna samouprava Koalicije "Zajedno" uradila za svoje gradove, za svoje opštine, da li su izgradili nešto? Videli ste neki dan na Studiju B, na sva zvona su udarili, pustili u saobraćaj 300 metara trake na Bežanijskoj kosi. Ja dva tri dana posle toga prolazim i vidim da to nije u saobraćaju i ne može da se pusti, jer to je paralelna traka, 300 metara ne znače ništa, ne vredi. Njima je bilo važno da se slikaju za televiziju, Studio B emituje, oni pustili i posle nema ništa od tog puta, baš ih briga. Čitav niz poslova se tako radi.
Pogledajte primer nepotizma. Imate li mogućnost da ukažete na nešto što na to podseća u bilo kojoj zemlji sveta. Možda ima u Saudijskoj Arabiji, gde je ta kraljevska porodica toliko razgranata, imaju po 300 prinčeva, po nekoliko hiljada kraljevskih rođaka i svaki mora biti neki funkcioner. Pošto njima pacovi obično progrizu ormare sa zelenim dolarima, ne moraju da brinu zbog toliko velikog broja kraljevskih rođaka. Pogledajte u Beogradu gde su kraljevski rođaci sve razmešteni. To je najupečatljiviji primer za celu Srbiju. Pod izgovorom borbe protiv političkog protivnika, pod izgovorom želje da se osvoji vlast i želje da se realizuje kakav - takav politički program, zapravo otvoren je prostor da mafija preuzme u svoje ruke. Problem je što mafija na kraju počne da ugrožava onoga ko mafijaškom poslovanju pribegava. Nije ni malo slučajno što je upravo ta stranka, koja vlada Beogradom, SPO, prva javno počela da uvlači kriminalce u politiku. Setite se Giške, Belog, Laleta, Robije itd. Imali su sreće, pa se ti kriminalci međusobno poubijaše, ali manir je ostao. Ti kriminalci kada se uvuku u politiku, oni preuzimaju kontrolu i nad političkom partijom. Da li mislite da bi Srpski pokret obnove sada i kad bi želeo da se otrgne ovim mafijašima i kriminalcima mogao to da uradi? Nemoguće je. Nemoguće je tamo gde je skoro svaki funkcioner umešan u kriminal, da se on iščupa i da kaže - e, preterao sam, sad mi je dosta, sad bih stao, sad sam kupio kuću, stan, imam dobar auto, imam para dovoljno za rezervu, pa sad i da se povučem. Nema povlačenja iz mafije. Mi moramo zaustaviti te mafijaške oblike ponašanja.
Ovaj zakon, koji će pretpostavljam danas Narodna skupština usvojiti, daje mogućnosti da se adekvatnije vodi borba protiv mafije, protiv kriminala, protiv organizovanog kriminala koji je najopasniji oblik kriminala.
Što se tiče izbornog principa, koji sadrži ovaj zakon, on je najprostiji, najjednostavniji. Bilo je u opciji i mi smo razmišljali da li proporcionalni, da li većinski. Proporcionalni odgovara na nivou Republike ili na saveznom nivou, gde je partija u prvom planu, gde se glasa za partiju, gde pojedinac bez partije ne može ništa i gde ljudi lično neposredno ne poznaju kandidata. Na lokalnom nivou ljudi se međusobno poznaju i žele da upoznaju onoga koga šalju da zastupa njihove interese u opštinskoj skupštini. To je osnovni motiv. Zašto samo jedan krug? Zato da bi se videlo ko je zaista jak i ugledan, a ko nije. Zašto bi se nekim kalkulacijama prepuštalo u drugom krugu da prevagne i onaj ko možda ne zaslužuje poverenje građana u osnovi.
Ja se sećam 1996. godine, u drugom krugu milioni lažnih letaka su podeljeni kroz Srbiju, koje je štampala Koalicija "Zajedno", kojima su lagali narod da mi podržavamo njihove kandidate u prvom krugu. Mi to pod pretnjom isključenja iz stranke nismo hteli da radimo. Desilo nam se u Užicu, predsednik opštinskog odbora da je podržao Koaliciju "Zajedno" u drugom krugu i isključili smo ga iz stranke. Još je i ugledan lekar u Užicu, Miroslav Vukašinović. Prekršio je stranačku disciplinu i isključen je.
U ovom slučaju stvari su do kraja čiste i jasne. Kome je do koalicija pravi ih odmah. Ko neće u koaliciju izlazi sam na izbore. Prvi pobeđuje. Najbolji u selu pobeđuje. Najbolji u svojoj ulici pobeđuje. Zašto se toga bojati? Ko se pribojava opet ima varijantu da pravi koaliciju.
Zašto praviti koalicije baba i žaba tek u drugom krugu? Zašto u drugom krugu praviti - ne koaliciju za nekoga, nego koaliciju protiv nekoga? To se protivi nekim osnovnim demokratskim načelima, koalicija protiv nekoga. Hajmo koaliciju za nekoga. Takve koalicije imaju smisla. Takve koalicije su građanima razumljive.
Mi koji činimo koalicionu Vladu narodnog jedinstva Srbije nemamo nameru da pravimo koaliciju za lokalne izbore. Osim u jednom slučaju - ako se sva opozicija udruži, što se onda ne bi i mi udruživali. Ovako, ako nema na suprotnoj strani udruživanja, i mi više volimo da znamo ko je u narodu popularniji, ko može više glasova da osvoji itd. I tu je čista računica.
Kome u političkom životu smeta logika čiste računice? Samo lovcima u mutnom. A nama je cilj da lovcima u mutnom stanemo u kraj zbog dobrobiti Srbije.

Zahvaljujem. Ima reč narodni poslanik Marjan Rističević, replika.

Mene politički nastupi doktora Šešelja uvek dobro zasmeju. Od kada je gospodin Šešelj malim rečnim podmornicama oslobađao Sloveniju, od kad je glogovim kocem vijao vampire Užičkom ulicom, kada je u "Ruskom caru" bezbol palicom utvrđivao statut partije i tako, od tada mi je gospodin Šešelj simpatičan.
Doduše, ja gospodina Šešelja ne uzimam neozbiljno, za razliku od drugih opozicionara. Tvrdim, i to sasvim odgovorno tvrdim, da je prvi naredni pretendent za presto ukoliko se ovaj isprazni.
Što se tiče doktorskih usluga, medicinskih usluga gospodina Šešelja..... pošto on meni preporučuje neke medicinske usluge, onda ću i ja njemu preporučiti plastičnog hirurga, koji bi za pet brojeva trebao da smanji njegov stomak, pa bi se onda mogla naći i neka košulja za njega iz zbirke o kojoj je juče pričao. Hvala.

Ima reč narodni poslanik Jožef Kasa, razumeo sam - replika.