Ima reč potpredsednik Narodne skupštine, Dragoljub Stamenković.

Dame i gospodo, baš sam se zapitao da li će ovo na dobro da izađe ako Koalicija "Vojvodina" bilo šta podržava, što je u korist i u   interesu naroda i građanina. Konačno su stvoreni uslovi za razrešavanje problema duga koji država ima prema porodicama koje su korisnici dečjih i materinskih dodataka, a koji te dodatke nisu primale u dužem vremenskom periodu. Znamo da su to najsiromašnije porodice u Srbiji, koje žive od veoma malih ili gotovo nikakvih zarada.
Predlog zakona o prvoj emisiji dugoročnih obveznica Republike Srbije, koji je uputila na razmatranje i usvajanje Vlada Republike Srbije, definiše uslove da se iz realnih materijalnih izvora i sredstava dugovi razduže, a da to ne proizvede inflaciju. Ovaj predlog zakona predviđa da Republika emituje hartije od vrednosti u iznosu od četiri milijarde dinara za te namene. Naravno, mi očekujemo da kritičari ovog predloga zakona, a oni su svi iz redova NATO partija, ovo rešenje dočekaju na nož. S druge strane, ne očekujemo konkretne primedbe, jer takvih primedbi nema. Mi očekujemo da se oni bave istorijom i upravo je prethodnica to malo pre dokazala - da pitaju zašto je dug nastao, ko je kriv za to, zašto dug ranije nije bio isplaćen. Građani Srbije znaju odgovore na ta pitanja, a jedan od odgovora je i da ova dugovanja ne bi nastala ili bi bila mnogo manja da nije bilo upravo one pomenute NATO agresije od 78 dana, kada su rušili sve što je u ovoj zemlji stvoreno, i puteve i pruge i mostove i fabrike, ubijali nedužne građane. Ni mnogih drugih problema u Srbiji ne bi bilo da već 10 i više godina ne traju zločinačke sankcije nametnute srpskom narodu i srpskoj privredi. Eto vam odgovora zašto ranije nisu isplaćene naknade, a rat je bio prošle godine. Sankcije traju mnogo duže i to ste verovatno zaboravili. Za te sankcije su odgovorni prijatelji iz NATO zemalja, i Đinđića, i Draškovića i nekih drugih manjih ili većih, ali sve odreda izdajničkih partija, stranaka i lidera.
Druga primedba koju smo očekivali i koju očekujemo biće zašto se dug ne vraća u gotovom novcu. Već sada ovaj predlog Vlade predstavljaju, to smo i malo pre čuli, marketinškim potezom vladajuće koalicije pred nastupajuće izbore. Da je vladajućim partijama do predizbornog marketinga upravo bi taj dug u celosti isplatili u gotovom novcu. Naravno, svima je jasno kakve bi posledice nastupile kada bi se ovaj problem rešavao po tom najkraćem postupku. Ponovo bismo imali 1993. godinu, hiperinflaciju i konačan slom srpske privrede. Realni prihodi
Republike Srbije ne dozvoljavaju takvo rešenje. Ova vlada, kao veoma odgovorna i štedljiva, ne može posegnuti za tim, rekao bih, suludim rešenjima.
Vlada narodnog jedinstva i ovim zakonom daje do znanja građanima Srbije, kao što je to uradila i vraćanjem duga penzionerima, zakonom kojim se omogućuje vraćanje duga starim deviznim štedišama, da ni jedan dug države prema građanima neće propasti, a da će se dugovi vraćati iz realnih izvora i prihoda, bez doštampavanja para. Vlada Republike Srbije odgovorno kaže građanima - zemlja je u teškom stanju, nema velikih izvora prihoda, ne udvaramo se građanima, period vraćanja biće kraći ili duži, srazmerno prihodima koji stižu u budžet Republike Srbije. Nema šminkanja, ni posebnog marketinga.
Ja sam uveren da će veoma brzo na sličan način doći i do vraćanja dugova korisnicima zemljoradničkih penzija. Tako radi odgovorna i patriotska Vlada. Srpski radikali podržavaju ovakav način rada Vlade narodnog jedinstva i podsećaju da je i ovo bio jedan od razloga zašto je Srpska radikalna stranka ušla u koalicionu Vladu narodnog jedinstva. Srpska radikalna stranka smatra da je najbolja varijanta za razduživanje prema korisnicima dečjih i materinskih dodataka varijanta prebijanja međusobnih potraživanja države, građana i privrede. Mnoga preduzeća su koristila kredite iz Fonda za razvoj Srbije. Ti krediti se moraju vratiti, a najbolji i najjeftiniji način da te kredite vrate je da korisnicima dečjih dodataka i materinskih dodataka, kojima je, s druge strane, dužnik Republika Srbija, omoguće kupovinu robe za obveznice koje oni poseduju.
Prodajom svoje robe za obveznice ta preduzeća umanjuju svoje obaveze po osnovu fiskalnih opterećenja i kredita iz Fonda za razvoj Srbije za 50%. Dakle, to je za preduzeće veoma povoljno, i uz obećanje koje smo čuli od Vlade Republike Srbije da novih dugova neće biti, da će se isplaćivati po redosledu dospeća, redovno, ono što sleduje korisnicima tih dodataka, Vladi Republike Srbije nije potrebna bolja reklama.
Ova vlada je sigurno i najuspešnija i najštedljivija vlada koju je Srbija imala. Srpska radikalna stranka podržava ovaj predlog zakona i poziva i sve ostale poslanike da glasaju za ovaj zakon. Na kraju, dobro je i to što se korisnicima dečijih dodataka kojima se duguje do 1.000,00 dinara novac isplaćuje odmah u gotovu, jer je njima on i najpotrebniji.

Zahvaljujem. Ima reč Leposava Milićević.

Gospodine predsedniče, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo poslanici, možda se i ne bih javila za reč da sa ove govornice nije izrečeno da je NATO agresija bila prošle godine, a mi se stalno pozivamo na NATO agresiju.
Pa, valjda svi ovde znamo koliko dugo traje NATO agresija. Traje najmanje 10 godina, u veoma jasnim pojavnim oblicima koji se samo menjaju, menjaju svoj intenzitet, načine, oblike i sve ostalo. Ova zemlja već deset godina živi sa uhapšenom privredom, pa pošto nije činjenica da je privreda uhapšena kontinuirano bila devet godina, dala rezultate koje su očekivali agresori, onda su odlučili da tu svoju agresiju učine još javnijom, najjavnije mogućom.
Možda ova Evropa ne zna i možda veći deo sveta ne zna, ali svi su pod NATO agresijom, i evropske zemlje koje su učestvovale u bombardovanju ove naše zemlje, kao jednom od izraza NATO agresije. I, pritom se sve to čini s pozivom na ljudska prava i na raznorazne druge floskule, izmišljene da se opravdaju sve ove gadosti koje se rade narodima
poput našeg. A pri tom narodi koji se nisu ponašali poput našeg i koji nisu rekli ne svemu onome što se od njih tražilo ne žive ništa bolje. Naprotiv, žive gore. Moje kolege iz Rumunije rade po Vojvodini i istočnoj Srbiji za dnevnice od 10 maraka, ne rade svoj posao, rade najteže fizičke poslove, koje niko od ovde naših građana, ugroženih svim ovim dešavanjima, neće da radi za nadnicu od 10 maraka.
Znači, Rumunija je sve poslušala što su od nje tražili. Ubijte predsednika, ubili su predsednika. Srušite sve institucije sistema, srušili su sve institucije sistema. Kako žive? Nije teško videti. Hoćemo li Bugarsku da uzmemo za primer. Za jednu penziju ne možete da se provozate gradskim saobraćajem, tamo njihovim, tramvajem, za iznos jedne penzije. I oni su sve poslušali, za razliku od nas koji nismo poslušali.
Ova zemlja, osim što je bila izložena svemu i svim ovim agresijama, je pritom imala moralnu i svaku drugu obavezu da sa svima u većoj nevolji od naše podeli sve što ima, naravno i sve što nema. Sa svojim sunarodnicima preko Drine za sve vreme onih događanja, naravno da smo im morali pomoći. Ko će im pomoći ako mi nećemo? Na načine na koje smo mogli.
Pitala sam gospodu iz inostranstva sa kojima sam imala priliku da razgovaram, koji se bave tzv. humanitarnim radom i koji stalno govore o ljudskim pravima, pitala sam ih - kako objašnjavaju da je elementarno ljudsko pravo građanima ove naše zemlje uskraćeno. Recimo, pravo na zdravstvenu zaštitu. Pa, i osuđeni na smrt imaju pravo na zdravstvenu zaštitu dotle dok se smrtna kazna ne izvrši. A time što su uhapsili našu privredu, da i ne govorim o ovome što su radili prošle godine, srušili našu zemlju, i pritom kažu da tuku režim, a ima dvostruko više civilnih žrtava od vojnih i policijskih. Govorim o tome jer su sve to naša braća, naši muževi, naši sinovi, ali vojska i policija predstavljaju
režim. Civili ne predstavljaju režim. Dvostruko više je civilnih žrtava od vojnih i policijskih, a tuku režim, tuku sav narod, gospodo draga.
U Beogradu svaki treći stanovnik Beograda nije Srbin. U Srbiji svaki treći stanovnik Srbije nije Srbin, pa ne znaju bombe ko je Srbin, a ko nije. Prema tome, agresija traje jako dugo, menja svoje pojavne oblike, a Vlada Republike Srbije i prethodna i ova narodnog jedinstva, a verujem i neka druga buduća vlada Republike Srbije, koja će verovatno isto biti vlada narodnog jedinstva, će učiniti sve da problemi njenih građana budu manji, a ne veći.
Pa, i ovaj zakon i ovo rešenje je predloženo u tom smislu da problemi budu manji, ne iz nekih drugih razloga. Naravno da bi bilo najjednostavnije da mi nismo bili izloženi svemu čemu smo bili, naravno da bi onda sve išlo onako kako piše.
A zašto nismo socijalna prava upodobljavali svojim mogućnostima, zato što se prava jednom kada se izgube veoma teško ponovo uspostavljaju. A, ukoliko uspemo da promenimo okolnosti, a kao što vidite menjamo ih, prava se onda sama uspostavljaju. Dokazala je to 1994. posle 1993., posle one hiperinflacije uspostavio se red 1994. i sva prava i u zdravstvenoj i u drugoj zaštiti iz socijalne sfere su se uspostavila, kao i što su počela da se samoukidaju kada je pritisak na našu zemlju postao veći.
Prema tome, ovaj zakon i uopšte svi ovi zakoni koji danas idu su usmereni na to da problemi naših sugrađana, koji su svi na različite načine bili žrtva svega onoga čemu je naša zemlja bila izložena, budu manji. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč? Vi ste govorili.

Gospodine predsedniče, nisam govorio o ovoj tački. Ne bih se ni javio za reč, međutim, ovde je provejavala
sumnja u patriotizam članova Koalicije "Vojvodina". Mi smo u više navrata jasno i glasno osudili agresiju NATO pakta.

Gospodine Rističeviću,  da li ste se Vi javili za repliku ili govorite o zakonu? Na dnevnom redu nije patriotizam, izvolite govorite o zakonu.

Drugi su govorili o agresiji NATO pakta i Vi im niste smetali. Hoću da kažem da mi osuđujemo agresiju NATO pakta, a Vi nam to ne dozvoljavate. To ste dozvolili svim drugim narodnim poslanicima. Lično sam rat proveo sa jedinicom za vazdušno osmatranje, javljanje i navođenje. Dakle, pola rata sam proveo sa njima i verujte tu je rizik bio izuzetan i za to sam dobio zahvalnicu od njih.

Mislim da su bili pravi heroji.

Mi smo ovde samo rekli da agresija NATO pakta nije isključivi razlog u kašnjenju materinskih i dečijih dodataka. To znači da mi osuđujemo agresiju NATO pakta, ali da zameramo Vladi da je i pored toga mogla da isplati materinske i dečije dodatke, jer do trenutka agresije dug je već prešao 20 i nešto meseci, odnosno toliko materinskih i dečijih dodataka.

Nije tačno da je svaki uspeh Vlade narodnog jedinstva naš neuspeh. Mi se danas radujemo što je Vlada konačo rešila da isplati dugove prema majkama, prema deci, bar mi u Vojvodini znamo šta je bela kuga. Mi se radujemo što je Vlada rešila da nadoknadi dugovanja prema tom stanovništvu.

Mi ćemo glasati za ovaj zakon. Međutim, želimo da se neke nedoumice otklone. Želimo da kažemo da ne bismo voleli da ovaj zakon o nadoknađivanju i isplati materinskih i dečjih dodataka važi samo do posle izbora. Mi bismo voleli da nam garantujete da će se materinski i dečji dodaci isplaćivati redovno i posle izbora.

Takođe, želeli bismo da se jedna pravna nejasnoća, čini mi se u članu 4. otkloni, da se emitovanje obveznica ne vrši od 1. jula, jer je to retroaktivno, već da se za datum (a to Vlada može amandmanom) uzme dan stupanja na snagu ovog zakona. Jer, nije pravnički da u zakonu stoji da je usvojen 13. jula, a da se emituju obveznice od 1. jula.

Vi ste mi rekli da postoje zakoni koji imaju retroaktivno dejstvo, ali se onda u obrazloženju navodi zašto ti zakoni deluju retroaktivno, jer je drugačija ustavna procedura.

Da zaključim, mi iz Koalicije "Vojvodina" jesmo patriote, ali ratno huškanje ne smatramo patriotizmom, osuđujemo agresiju NATO pakta, mi jesmo za to da redovno sva deca, odnosno sve majke dobijaju materinske i dečje dodatke. Takođe nas raduje namera Vlade da nadoknadi seljacima zaostatak od preko dve godine u neisplaćivanju seljačkih penzija, jer se bojimo da će neki ostvariti prava, a da će umreti i neće dočekati tu penziju.

Mi pozdravljamo nameru Vlade i tražimo da reaguje po hitnom postupku i da ostareli seljaci, koji su milione tona hrane isporučili ovoj državi, steknu dostojanstvenu starost. Hvala.

Da li se još neko javlja za reč?
Ima reč ministar finansija, Borislav Milačić.

Mislim da je Leposava Milićević u svom izlaganju rekla najvažniju stvar, koja objašnjava celinu situacije i težinu traženja rešenja u problemu socijalnih prava, koje država treba da izvršava, i napora koje ova vlada čini da se ta prava ostvare. Ja sam se zato ovde samo javio da ovu nejasnoću, navodno, 1. juli i današnji 14. juli, razjasnim još jedanput poslanicima koji su evo, što me raduje, podržali donošenje ovog zakona.
Prvi juli je datum po kome će obveznice biti praktično legitimi­sane u smislu obračuna kamate. Preseca se dug sa 30. junom, pogledajte član zakona, 30. juna je utvrđen nivo duga, od 1. jula teče obaveza Vlade i od tog datuma se obračunava kamata za prvu obveznicu koja dospeva 30. juna naredne godine.
Prema tome, nije tu reč ni o kakvoj retroaktivnosti, nego o preciziranju norme kojom se pravo na kamatu za one porodice koje će čekati da prime gotov novac u isplati, jasno precizira, i to je, jednostavno, pravna tehnika kojom se na jasan način uređuje odnos.
Ne možemo mi sada od 13. juna, pošto onda ispada da po tom osnovu ne bi imali pravo ni na kamatu između ovog perioda kada je presecano. To je u interesu korisnika prava i prema tome mi hoćemo da korisnik prava ostvari po ovom zakonu na jasan način, precizno, svoja prava koja ova emisija obveznica nosi.