Uvaženi predsedniče, poštovane kolege poslanici, velika su očekivanja Hansa Hakerupa, novog administratora na Kosovu i Metohiji i brojni evropskim foruma koji su nas tako zdušno "podržavali" tokom ovih deset godina, naravno pod znakom navoda, za donošenje ovih zakona, naravno pre svega saveznog zakona, ali i ovog republičkog,  koji je na neki način prethodnica.
Zašto? Zato što treba šiptarske teroriste amnestirati od počinjenih zločina. Skoro je neverovatno, ali je istinito da se DOS sprema da amnestira sve šiptarske zločince, koji su počinili brojne zločine nad srpskim življem. Ali, ne treba mnogo da se čudimo, ako znamo da negde 1991. i 1992. godine velike grupacije, sadašnje političke partije u okviru DOS-a, stalno su oplakivale sudbinu muslimana i Hrvata, a nijednu lepu reč, nijednu utešnu reč za brojna srpska stradanja. To je istina.
(Iz sale: "Zatvorite majmune u kavez".)

Ja vas molim da ne prekidate govornika.

Da li će nova DOS-ovska vlast amnestirati i NATO zločince, koji su nas bombardovali 78 dana, bombardovali osiromašenim uranijumom, njegovim radioaktivnim izotopima, plutonijumom i sve ono što  može izazvati veliku ekološku katastrofu. Skoro čitava Evropa danas zna da smo bili poligon za jedan novi vid ratovanja, totalni hemijski rat. Bombardovanjem hemijskih postrojenja i ....

(Predsednik: Molim Vas da se držite dnevnog reda, zaista se preteruje ovde.)

...agresor nas je otrovao i to čini i dalje i to sopstvenim hemijskim supstancama. Kada je reč o ovom zakonu, želeo bih posebno da istaknem da ne bi trebalo strogo da propisujete sve ono što je dato na Zapadu. Znate, dobro je kopirati Zapad, kada je reč o ekonomskom razvoju, društvenom razvoju, kada je reč o tržišnoj utakmici. Međutim, sve ono što Zapad donosi zemljama u razvoju, zemljama oko nas, to je nasilje, kriminalizacija i narkomanija. To je ono što nama Zapad donosi. Prema tome, nemojmo da kopiramo Zapad u svemu ovome. Pa, nemojte da dobacujete, nema smisla da se ovako nastavi. Ono što želim da kažem, a moramo da vodimo računa šta nama Zapad donosi.

(Glas iz sale: "Kakve to ima veze sa zakonom?")

Ima, kako nema, zato što hoćete da amnestirate zločince. Poruka Zapada je veoma jasna, pa, Karl Bilt je ovih dana izjavio da Srbija mora da bude uzdržana kada je reč o albanskim provokacijama i da Beograd mora da čini dostojanstvene ustupke. Jasno je, znači, koje su namere Zapada. Zato sam duboko ubeđen da sve ono što smo mi branili, dosta toga odbranili tokom deset godina...

(Glas iz sale: "Šta ste odbranili?")

.... vrlo brzo rasprodati posle nekoliko meseci, a pre svega sopstvenu državu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Sreten Mitrović, a posle njega narodni poslanik Ljubiša Maravić.

        Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dobro je sa humane strane što razmišljamo o oslobađanju onih koji su se ogrešili o zakonske norme života, ali treba da razmišljamo i o onima koji danas pate i žale zbog onog što im je učinjeno. A počinili su to oni koje ćete osloboditi ili ublažiti njihove zločine, kao i zakonski prekršaj zbog čega su osuđeni. Govorim u ime naroda sa Kosova i Metohije, koja su ti koje ćemo osloboditi proterali sa svojih ognjišta i on danas živi u najvećim kazamatima, bez slobode kretanja, bez lične i imovinske bezbednosti. Govorim u ime onih koji su danas ispred našeg zdanja tražili i molili da učinimo sve da saznamo nešto o njihovim najmilijima. Danas ne spominjemo one koji su kidnapovani, a pitanje je da li su još u životu. Njihovo oslobađanje tražimo, iako znamo da su nevini i ništa nažao nikome nisu učinili. Zatvoreni su samo što su Srbi i Crnogorci.
Na osnovu saznanja, danas na Kosmetu, pored Bonstila, Mitrovice, Lipljana i Prištine, postoji još oko sto logora koje drže albanski teroristi, u kojima leže srpski zatvorenici, oni koji su kidnapovani. Srbi i Crnogorci sa Kosova i Metohije od Vlade Republike Srbije traže da od predstavnika UNMIK-a i KFOR-a dobiju odgovor šta je sa zatvorenicima i sa kidnapovanima. Kakva je sudbina srpskih zatvorenika, jer ti isti, mislim na UNMIK i KFOR, traže da se svi Albanci, koji su zatvoreni i koji se nalaze u zatvorima u Srbiji, vrate na Kosovo i Metohiju i da im se tamo sudi. Nije li ovaj zakon, amnestija, donet u tom interesu, nije li zakon ultimatum koji se postavlja današnjoj vlasti ili ucena za pomoć od strane Zapada, koja se sada nudi srpskom narodu. Pomoć onih silnih i moćnih koji su nas bombardovali 78 dana da bi dokazali svoju snagu.
One koji ne slušaju, opomenu sa nekoliko hiljada tona bombi. Zaboravili smo sve strahote koje smo doživljavali, slušajući buke i zujanje letećih mašina i svakog časa čekali da se smrt sruši na nas, na naše najmilije. Mi, koji preživesmo te strahote, ne smemo i ne možemo da zaboravimo za one koji su nastradali. Ne možemo da zaboravimo Grdelicu, da zaboravimo RTS, Lužane, bolnice, mostove, škole ko je su NATO snage, u besu, kada nisu mogle da našim snagama bezbednosti urade ništa, opredelile su se da unište srpsko civilno stanovništvo. Brže bolje, bez trunke žalosti, primismo one koji su za to davali naredbe. Zaboravili smo na njihove grehove, koje su učinili prema srpskom narodu i srpskom civilnom stanovništvu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Ljubiša Maravić, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege narodni poslanici, kao što je pomenuto u tekstu Predloga zakona o amnestiji, namera je da se na republičkom nivou usvoji isti zakon, kao što će se to učiniti i u saveznom parlamentu. Republika Crna Gora je već usvojila ovakav zakon iz svoje nadležnosti, motivisana pored navedenih i humanim odnosom društva prema osuđenicima. Takav stav je razumljiv i prihvatljiv, sve dotle dok ne vređa žrtve onih koji su na redu da budu amnestirani za kriminalna dela, počinjena po različitim osnovama. U Predlogu zakona o amnestiji se kaže, u članu 1.- "oslobađaju se od izvršenja 25% izrečene kazne zatvora lica  pravosnažno osuđena za krivična dela koja su propisana zakonima Republike Srbije ili su bila propisana zakonima autonomnih pokrajina koji su prestali da važe".
Samo da podsetim da se na Kosovu i Metohiji primenjuje Krivični zakon Kosova nad našim zatvorenicima koji se nalaze u zatvoru u Kosovskoj Mitrovici, u Bonstilu i u drugim zatvorima i to ako im se uopšte sudi, jer je njih sada 13 i oni su zatvoreni u Kosovskoj Mitrovici, a neki od njih su osuđeni, a neki su još u istražnom postupku koji traje 15 meseci. Razumljiv je i human odnos prema zatvorenicima i namera društva da se vrate institucijama sistema. Međutim, šta je sa primenom privremenih mera kako isti ne bi dospeli u zatvorske okvire ako se sve podvede pod potpuno racionalno i ako se zanemari akt. Kako pogledati u oči žrtvama silovanja, počiniocima protivprirodne bludi, jer svi imamo majke, svi imamo sestre, a što je najstrašnije, mnogi imaju i kćerke. Zato se zapitajmo, gospodo, kako bismo se osećali u koži onih kojima se to zlo dogodilo. Zato se slažem sa predlogom, gospodine ministre, da se lica koja su izvršila protivprirodne bludi, izuzmu iz amnestije. Nama je potreban zdrav podmladak i zdrava nacija. U Predlogu zakona o amnestiji pominje se otmica, a otmica ima različito motivisanje. Tu su materijalni i politički motivi. Hoćemo li ignorisati akte otmice, razmišljajući da li iza njih stoji neki nerazjašnjeni račun ovih ili onih. Molim vas, osvrnimo se na posledicu, na kriminalno amnestiranje počinilaca, pa makar i amnestirali kaznu sa 15% i isto toliko je legalizovali. Hoćemo li da dozvolimo i time da ohrabrimo poremećene da nastave sa istim? Ako još pomenemo sve ostale otmice i kidnapovanja, preko 1.300 ljudi o čijoj se sudbini i dalje ništa ne zna, jer je sistem hermetički zatvoren, a počinioci otmice nisu kidnapovani niti stotim delom poznati i naravno adekvatno kažnjeni, onda je problem još kompleksniji. Ko će od njih amnestirati, pitam se?
Pitanje za Vas, gospodine ministre i za Ministarstvo pravde, da li ste i šta ste učinili do sada na saznanju istine o tim kidnapovanim licima, s obzirom da se njihove porodice nalaze ovde ispred Skupštine i traže odgovor na to pitanje? Znamo da se u našim zatvorima nalazi oko 600 zatvorenika pripadnika albanske nacionalnosti i znamo da su osuđeni po različitim osnovama Krivičnog zakona Srbije. Mnogi od njih su već pušteni kući, odnosno vraćeni su na Kosovo. Međunarodna zajednica je već uložila ogromne pare, oko 600 do 800 miliona maraka za program njihove rehabilitacije na Kosovu i Metohiji. Njih oko 200 je još u zatvorima po osnovu terorističke delatnosti. Znamo da savezni zakon ne reguliše terorizam, ali vredno je napomenuti da je za jednu ozbiljnu državu jako opasno zaboraviti sve mučki ubijene na teritoriji Kosova i Metohije. Hoće li se i tim zlikovcima nad srpskim narodom jednog dana pružiti ruka kao što se to uradilo sa Solanom.
U svom uvodnom izlaganju, gospodine ministre, objasnili ste šta znači zločinačko udruživanje, ali zar je rodbini važno po kom će se to zakonu, da li po republičkom ili po saveznom, smanjivati kazna. Kako objasniti deci, Mileni, Petru, Anđeli i Andreji i ko će u ime čega amnestirati i pustiti iz zatvora one koje su pobili njihove očeve, heroje otadžbine, Marka, Acu, Srđana i Nebojšu. Lista dece koja su željna majki i očeva je preduga i preteška za našu savest. Ako im ne možemo pomoći konkretno, dužni smo da bar adekvatno kaznimo sve one koji su krivi, a ne da ukazujemo punu vrednost prema njima. Humanost da, ali prema ljudima. Ne treba Zakon o amnestiji prilagođavati trenutku i zahtevima međunarodne zajednice, već ga treba krojiti shodno kriminalnom delu počinitelja, a sve zbog zaštite društvenog morala. U protivnom, blago formulisanje zakona ohrabriće buduće počinioce da nemaju mere u svom bahatom ponašanju. U okviru obrazloženja razloga za donošenje zakona pominju se protesti zatvorenika, koji su se istakli novembra prošle godine. Uvažavajući ukupnu okolnost u društvu, kao i uslove u kojima su zatvorenici, naročito u vreme NATO agresije, predlagač zakona smatra da su ispunjeni uslovi za donošenje takvog zakona. Dakle, agresija na našu zemlju je imala dalekosežne posledice.
Nama je agresija pogodila i ovaj sloj ljudi zatvorenika i zato je nužnost donošenja ovog zakona.
Imam još jedno pitanje, gospodine ministre, kako i na koji način i po kom propisu i po kom zakonu je amnestiran Havijer Solana, koji je osuđen pred Opštinskim sudskim većem u Beogradu, a on se ovde dočekuje kao veliki dobročinitelj. Mislim da je to licemerno, jer se podsmevamo sami sebi, direktno u lice. Podsmevamo se svojoj rođenoj i nerođenoj deci. Za ovo prvo, kao nama samima, ne znamo šta je učinio osiromašeni uranijum, a ovo drugo, nerođenoj deci, ne znamo kako će se roditi, da li bez ruke, noge, prstiju, itd. S obzirom da se danas na Kosovu rađaju i takva deca, mi smo u velikoj opasnosti, cela nacija, a krivac se zna. Ako se krivci ne kazne ili se amnestiraju, onda smo mi krivi po svim osnovama. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Hranislav Perić.

Poštovano predsedništvo, poštovane kolege poslanici, hteo bih tri stvari da kažem o ovom predlogu zakona o amnestiji. Prvo, reč je "par edželans" o političkom zakonu, jer je politička volja pretočena u ovaj zakon. Politički je, jer više vodi računa o utisku koji će izazvati njegovo usvajanje u javnosti, a manje o javnom interesu, o zaštiti morala i moralnih odnosa u društvu. Politički je, jer je selektivan i vodi računa o onim krivičnim delima i o izuzimanju onih krivičnih dela koja će imati manje negativan odjek u javnosti. Da je karakter ovog zakona politički, potvrdio je i ministar, jer je rekao da su razlozi za donošenje zakona politički i humanitarni. Politički razlozi se mogu shvatiti, ali ne i prihvatiti. Što se tiče ovih drugih humanitarnih razloga, mišljenja sam da bi ministar, kao ministar pravde, trebao da nas upozna sa načinom kako da se poboljšaju uslovi života osuđenika, ako su tako katastrofalno loši kao što je bilo tvrdnje, ali smo čuli od poslanika da ipak nisu tako loši. Ja molim da to kaže Ministarstvo pravde, jer je ovo ministarstvo nadležno. Na ovaj način ministar je izabrao lakši način rada.
Drugo, taj zakon je politički selektivan, a to nam potvrđuje amandman Vlade dat nakon što je Zakon vraćen na doradu, jer su novim tekstom izostavljena krivična dela, koja ću vam sada citirati: "Obljuba ili protivprirodni blud nad nemoćnim licem, obljuba ili protivprirodni blud sa licem koje nije navršilo 14 godina" čime se u stvari vodilo računa o tome da oprost ovih krivičnih dela neće pozitivno biti primljeno u javnosti.
Pitam, da li se Predlogom zakona vodilo računa i o drugim građanima Republike Srbije, o žrtvama počinilaca krivičnih dela, o rodbini i prijateljima, šta je sa njihovom sudbinom, šta je sa njihovim životima? Kakav je život osoba koje su bile silovane ili nad kojima je izvršen protivprirodni blud i kako će se one osećati kada vide da krivci političkom voljom DOS-a bivaju pušteni iz zatvora pre završetka kazne? Šta je sa rodbinom ljudi koji su ubijeni, jer najveća vrednost svakog društva je slobodan čovek i ravnopravan sa drugim, a najveći zločin je nekome uzeti život i slobodu?
Ti počinioci krivičnih dela biće predmet amnestije. Treće, na kraju, bez namere da ponavljam ono što su rekle moje kolege o poseti Solane Beogradu, ali jedno pitanje - šta će građani Srbije, šta će osuđenici, šta će misliti o našem pravnom poretku, šta će misliti o pravu, šta će misliti o pravosuđu, šta će misliti o pravu i pravičnosti, ako se počinioci krivičnih dela, u jednom sudskom postupku osuđeni na 20 godina robije, primaju u jednu zvaničnu posetu. Ovim se, praktično, amnestira zločin NATO-a, odnosno svi oni zločini počinjeni u vreme bombardovanja. Ovim se, praktično, priznali mi to ili ne, amnestiraju svi oni zločini, da ih ne nabrajam, jer ih je bilo mnogo, svi oni zločini učinjeni protiv građana, sva ona ubistva, bilo je preko nekoliko hiljada ljudi, svi oni uništeni mostovi, fabrike, bolnice, škole, kuće, sva ova zagađenja što su nam se desila. Amnestira se počinilac i od upotrebe zabranjenih oružja, osiromašenog uranijuma itd. Ovim činom, priznali mi to ili ne, aktuelna vlast je, praktično, amnestirala NATO od počinjenih ubistava i drugih zločina i time odredila i odnos Srbije prema Zapadu, i nažalost, sudbinu i naših zahteva za odštetom. Naši zahtevi za odštetom su, da vas podsetim, direktna i indirektna šteta u iznosu od 50 do 100 milijardi dolara. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Hranislav Perić, a posle njega narodni poslanik Božidar Vujić.