Dame i gospodo, poštovano predsedništvo, sigurno da kroz budžet i pripadajuće sistemske zakone možemo da vidimo politiku DOS-a, koju je ona postavila već prilikom izbora. Ona će sada, preko ovog sistema sistemskih zakona, moći da pokaže osnove svoje dalje politike. Ja bih govorio više o principima koji mislim da su dobri u ovom sistemu poreskih zakona i o nekim preduslovima, koje će biti potrebno ispuniti da bi se oni ostvarili, više nego o konkretnim ciframa.
Mislim da su glavne prednosti ove nove politike javnih finansija jednostavnost u primeni poreskog sistema, pre svega mislim na porez na promet, logično objedinjavanje poreza, taksi i ostalih dažbina. Mi znamo da smo ranije imali neke, praktično, poreze koji su se različito zvali. Narod je imao utisak da ih ne plaća, a u stvari je to radio. Sprečavanje improvizacija u privredi, mislim da će ovim novim sistemom koji je javan, koji je jednostavan, privredni subjekti krenuti da rade po nekim merilima koja su svuda u svetu prisutna, pa će moći da prepoznaju svoje poslovanje. Do sada je to bilo vrlo zamagljeno, jer smo imali mogućnost da se profiti prave na neki drugi način, a ne kako je normalno u svetu. Onda, lista oslobađanja koja je data u porezu na promet, je prema direktivama Evropske unije, sem hleba, mleka, a sada i za ove posebne publikacije, ovaj sistem je sigurno dobra osnova za prelazak na porez na dodatu vrednost, koji postoji svuda u Evropi, sem kod nas, nažalost i u Bosni i Hercegovini. Onda, ono što je vrlo važno i što mislim da je ključno kada govorimo o ovom sistemu, a to je izmeštanje socijalne politike iz poreskog sistema. To je konačni raskid sa socijalizmom i to je svima jasno. To će morati od sada da bude u politici rashoda. Znači, u onom delu rashoda će se ciljano raditi na socijalnim programima, a ne kao do sada kroz poresku politiku, gde su se praktično oslobađali od poreza i oni koji za to nisu imali osnove. Onda, imamo ono što je DOS najavio, jedan deo decentralizacije kroz veće izvorne prihode opština.
Takođe, po prvi put je dozvoljeno da AP Vojvodina ima neke prihode. Važno je da je u ovom predlogu jasno iskazano sve ono što čini prihod javno kroz taj budžet. Takođe, ovaj sistem je realan, jer nije razvojan, kao što je predlagač rekao, mi ne možemo sada da se bavimo razvojem, to će se ostaviti za neki malo bliži srednjoročni period. Ono što mislim da je takođe važno, a što je važno za sve privredne subjekte, što će ovim sistemom početi da razmišljaju na jedan uređeniji način, tako da će moći da ova dobra iskustva poreskog sistema prenesu i u svoje aktivnosti, u svoje izračunavanje profita i sl. Takođe, mislim da će i naša zvanična statistika operisati sa realnijim podacima nego do sada. A, pre svega zbog, nadamo se, smanjenja sive ekonomije. Nešto bih rekao o prioritetima u rashodima, a pre svega to su plate u prosveti, to je jedan od prioriteta DOS-a, onda ono što je uvedeno, a to je fond za jednokratnu pomoć. Takođe, važno je da znamo da su ovi programi u saobraćaju sada u domenu poreza, a ne ranije preko posebnog poreza na železnicu.
Onda, fond za tranziciju, a to je nešto što je važno, to je nešto što će u stvari da pomogne da se prebrodi ona socijalna komponenta prilikom privatizacije i prestruktuiranja privrede. Mi moramo da znamo i to građanstvo treba da zna, da će određeni broj ljudi ostati bez posla. Njima treba obezbediti jednu mogućnost za naknadu, dok se ne snađu kroz novo zapošljavanje. Takođe, važno je da su rashodima predviđena i pokrivanja deficita, fondovima penzijskog osiguranja, zdravstvenog osiguranja i tržište rada. Tako da se praktično deficiti prenose ovog puta kroz budžet. Ono što je važno, pretpostavka za sprovođenje ovog zakona, svih ovih zakona, to je ono što je veliki zadatak Vlade, a ne samo ove nego i savezne, kao i ostvarivanje makroekonomskih projekcija za 2001. godinu. Pre svega, mislim na inflaciju, dakle kako je to predlagač pomenuo na 30%.

Vreme.

Proširenje osnove poreskih obaveza, a ono što je važno edukacija poreskih obveznika, pa bez toga mi nećemo moći da ovo sve sprovedemo. Konsensuz javnosti po pitanju ciljeva, a pre svega privrednika i privatnika, pa oni moraju da znaju da ovo ide u njihovu korist, i ako će u prvom trenutku pomisliti da možda tu ima nečega što ide na uštrb njihovog posla. Održavanje jedinstva političkih subjekata, a po ovom pitanju javnosti, po sprovođenju ovog zakona, takođe i podrška međunarodne zajednice, podrška građanstva. Kada kažemo podrška građanstva, tu mislim na ceo paket reformskih zakona, ne samo na ovo, kao i izgradnja nove poreske administracije. Onda, uvođenje informacionog sistema, a pre svega zbog prelaska na PDV. Doslednost i beskompromisnost Vlade i ministra finansija, a pre svega mislim u sprovođenju ovog plana, znači, ne bi smeli da popuštaju. Takođe, suzbijanje sive ekonomije, uspešnost privatizacije, da bi se popunili deficiti, povećanje budžetske naplate. Iz svih tih razloga mi moramo da damo podršku Vladi, da glasamo za predlog budžeta i mislim da ovaj predlog budžeta i uz sve ove poreske zakone treba usvojiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Lazar Marjanski, a posle njega narodni poslanik Žarko Obradović.

Gospodo narodni poslanici, hteo bih par reči da kažem oko ovih zakona. Naime, dosta je ovde rečeno, samo bih predsedniku Vlade, ja sam vas pratio, rekli ste da su principi štednje, redukcija radne snage prvorazredni. Mislim da ste tako rekli. Da li to znači, redukcija radne snage, da će biti otpuštanja radnika iz javnog preduzeća, kao što je EPS i NIS i smanjivanje ličnih dohodaka. To povezuje sa vizijom doktorke Mirosinke Dinkić, koja je rekla da ove godine treba da ostane oko 250 do 300 hiljada ljudi bez posla. Da li to znači da će u javnim preduzećima, kao što su NIS i EPS, doći do smanjenja ličnih dohodaka, a otprilike, koliko sam ja to računao, oko 30%. Znači treba da se smanje lični dohoci u ovim preduzećima.
Drugo što sam zapazio, prioriteti, kao što ste rekli školstvo, zdravstvo i prekvalifikacija radne snage. Školstvo i zdravstvo normalno je oni koji rade, šta treba i koliko treba pomoći, sigurno je da treba pomoći ljudima da dođu do ili da zadrže određena radna mesta. Jedino što mi se nije svidelo, u tri-četiri rečenice ste samo rekli o proizvodnji. Imamo drastičan pad proizvodnje i mogu da vam kažem, da iz srednjebanatskog okruga, izuzetno mali broj firmi radi. Mnoge firme su pod stečajevima. Ne vidim jednostavno zamajac kako možemo pokrenuti tu proizvodnju. Šta je to što može pokrenuti tu proizvodnju? Da li su to donacije, da li je to nova tehnologija, koju moramo ulagati ili je jedan izlaz u transformaciji, da pređe u privatni sektor.
Sigurno da je proizvodnja glavni zamajac svih ostalih radnji i da se poboljša školstvo i zdravstvo i sve ostalo. Daću vam jedan primer iz ovog budžeta, kao što ste rekli, šta je to što predlažemo da bi se unapredili. Ovako, numerički konto od 911-602, radi se o bankama. Imam legu na banke, jer su leglo izuzetno velikih lopova, kao i sa raznim kamatama uništavaju privredu. Da te pare prebacimo u agrarni budžet, ali u jedan poseban, gde bi bila borba protiv korova i ostalih štetočina. To je oko 600 miliona dinara. Mislim da bankama uopšte ne trebaju te pare, da treba od njih uzeti, jer su oni sve pare uzeli od nas iz privrede i sa našim parama nas pljačkaju. I još jednom numerički konto 901-012. Naime, radi se o prihodima, samo trenutak, prihodi na autorska prava, patente i priključke, unapređenja. Mislim da bi to trebalo smanjiti i da bi ovaj deo trebalo prebaciti u borbu protiv raka. Nažalost, pokazalo se, bar u mom kraju, da je povećan procenat raka pluća, raka kože i raka debelog creva. Dali ste jedan dobar deo u borbi protiv raka, a da bi i ovaj deo i još da se unapredi nauka, jednostavno da se uveze neki aparat koji će da otkrije taj rak i da ga sprečimo. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Žarko Obradović, a posle njega narodni poslanik Slobodan Tomović.

Poštovano predsedništvo, poštovani poslanici, poštovani članovi Vlade, budžet jedne vlade odražava kao sintetički dokument ukupnu ekonomsku i socijalnu politiku vlade za tekuću godinu, a on govori o konceptu, privrednom konceptu vlade, o odnosu vlade prema građanima, ali i o samoj vladi.

Ako vidimo date predloge i šta oni nude po strukturi, kakve će tek efekte izazvati, onda se ovaj budžet i svi prateći zakoni ne mogu, ne smeju i ne trebaju prihvatiti. Zato ima mnogo razloga, ali ću ja zbog ograničenog vremena pomenuti samo neke.

1. Budžet ne treba prihvatiti jer nije uravnotežen. Prihodi su manji od rashoda, što govori samo po sebi. Vlada je dobro isplanirala šta će i gde da potroši i koliko. Ne znam kako će sve to da obezbedi. Deficit u budžetu iznosi preko 21 milijardu dinara, a to je otprilike oko 16% ukupnog budžeta ili oko 700 miliona maraka. Ovaj podatak govori i o samoj Vladi. O Vladi kao neodgovornoj vladi, ona ne poštuje ni svoja izborna obećanja. Podsećanja radi, ova vlada je kao prvi svoj zadatak predizborni, postavila - usvajanje Predloga zakona o uravnoteženom budžetu.

2. Predloženi budžet i prateći zakoni imaju inflatorni karatker. Usvajanjem zakona o porezu na promet proizvoda i usluga doći će do opšteg porasta cena jer će na osnovu zakona doći do porasta cena proizvoda, gde je porez bio do sada manji, a cene proizvoda kojima je već uračunat porez, sigurno neće biti snižene. Predviđeni deficit u budžetu će sigurno jednim delom, tako stoji u materijalu, a možda i u celini, biti pokriven zaduženjem Republike, a to može značiti i štampanje novca.

3. Predloženi budžet pokazuje i odnos Vlade prema proizvodnji kao najvažnijem segmentu života svake države. U strukturi prihoda budžeta, od poreza na dobit preduzeća, predviđeno je samo 2,04%, što u stvari govori šta Vlada misli o proizvodnji. To i ne čudi, jer je zaslugom DOS-a i kriznih štabova u poslednjih šest meseci došlo do drastičnog pada proizvodnje u svim oblastima, a logično se ne planira ni ono čega nema. Da Vladu ne interesuje proizvodnja, govore i sredstva koja su predviđena u Fondu za razvoj privrede, koja su manja od 0,4%.

4. Budžet je delom i voluntaristički, sadrži određene stavke u rashodu. Svakako one nisu male, to su subvencije u privredi, programi obnove, programi u saobraćaju, Fond za tranziciju i ostali podsticaji, otprilike oko 16 milijardi dinara, za koje se ne zna jasno kako će biti podeljeni, po kojim kriterijumima i kojim subjektima.

5. Budžet i prateći propisi će proizvesti pad životnog standarda građana, jer je gotovo ceo teret prihoda budžeta postavljen i prevaljen preko građana, kroz poreze na dohodak, kroz akcizu i porez na promet kojima je obuhvaćeno gotovo sve ono što je potrebno za život ljudi.

Uvođenjem poreza na promet za određene proizvode biće naročito pogođene najsiromašnije kategorije stanovništva, koje su u dosadašnjoj ekonomskoj politici bile zaštićene.

6. Budžet i prateći propisi će proizvesti i pogoršanje života građana i na nivou lokalne samoprave. To je kroz pad lokalne samouprave, naime, predviđeno je kroz Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim prihodima i javnim rashodima ukidanje naknade za korišćenje komunalnih dobara od opšteg interesa, koja je imala posebnu namenu. To su na primer izgradnja sistema, misli se na vodosnabdevanje, prečišćavanje otpadnih voda, održavanje infrastrukture i javne rasvete, kopanje arterskih bunara i tako dalje. Ukidanje sredstava za solidarnu stambenu izgradnju, koja su za jedan broj ljudi predstavljala i jedinu šansu da dođu do krova nad glavom. Nasuprot tome, opštinama je dat prihod u vidu poreza na fond zarada, koji neće biti sa posebnom namenom, već u skladu sa procenom, to jest političkom voljom lokalne vladajuće garniture. Opštine su dobile i obavezu da finansiraju i poverene poslove ...

(Predsednik: Molim Vas, vreme.)

... ranije su za to dobijale sredstva od Vlade, a sada će morati da to obezbede kroz povećanu stopu učešća opština u porezu na promet proizvoda i usluga. U uslovima u kojima se sada nalazimo, a to je pad proizvodnje, rast cena i proizvodnih usluga, inflacije, a pogotovu postojeće privredne strukture u opštinama, mnogi od njih neće moći da ispune svoj budžet za ove namene.

I iz svih ovih pomenutih razloga, predlog budžeta i pratećih zakona ne treba usvojiti. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Tomović, a posle njega narodni poslanik Gordana Pop - Lazić.

Gospodine predsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani članovi Vlade, koleginice i kolege narodni poslanici, želim da sa sledećim argumentima obrazložim zbog čega mislim da predloženi dokument budžeta za 2001. godinu ne treba prihvatiti.
Prvo, protivim se predlogu budžeta koji se zasniva na brutalnom i do sada neviđenom zahvatanju od stanovništva.
Drugo, ne prihvatam manir predlagača da budžet puni ispostavljanjem poreskih računa, a da pri tome ni u jednom dokumentu, ni jednom rečju ne kaže bilo šta o ključnoj stvari, a to je, kako misli da obezbedi privredni rast i poboljša uslove poslovanja onima kojima treba da stvori osnovu za oporezivanje. Vlada radi upravo obrnuto. Predloženim budžetom kroz uvođenje poreza od 3,5% na fondove zarada dodatno opterećuje ionako već previše opterećenu privredu. Nerealna su, i lišena svakog osnova, očekivanja da se od poreza na promet prikupi 55 milijardi, a od poreza na lična primanja 25 milijardi, sem ako predlagač misli da narodu možda neke pare dolaze sa strane, neke pare koje on nije zaradio.
U predlogu budžeta inkorporirana je i za ovu godinu planirana inflacija od 30%, što je po mojoj proceni potcenjena veličina, jer u januaru je prema podacima inflacija iznosila 3%, u februaru 3,2%, za mart se očekuje između 3 i 3,2%, a to praktično znači da je za prvi kvartal inflacija već 9,4%, pa otuda nije logično i ne može da se poveruje da će se u ostalim kvartalima, odnosno da će inflacija biti po 7%, da bi to bilo u okviru 30% koliko je u dokumentu uneto.
Naprotiv, mogu da dokažem da minimalna inflacija, nakon usvajanja svih dokumenata o porezima i akcizama i uz očekivana povećanja cene električne energije i drugih energenata, u lancu poskupljenja nije ispod i neće biti ispod 50%.
Insistiranje da se usvoji dokument koji ima u krajnjem iskazu gubitak je u najmanju ruku neozbiljno, a naročito način na koji se misli da se taj gubitak pokrije.
Ono što se nama predlaže, to je da, dakle, prodamo imovinu za 10 miliona i da se za 12 milijardi zadužimo, ili možda dobijemo donacije.
Kao patriota, iskreno verujem da cena donacije neće biti isporučivanje određenog broja Srba Hagu, niti činjenje nekih drugih ustupaka, a još gore prihvatanje jednog apsolutno ponižavajućeg podaničkog odnosa. Nudi nam se, dakle, da prodamo imovinu i da živimo na račun smanjenja državne imovine, da se pri tome još zadužimo za 12 milijardi. Ne znam koliko je to još logično, možda jeste, a meni se čini da nije.
Mislim, dakle, da je notorno jasno da je predlog budžeta, iako zanatski perfektno urađen, ipak sačinjen hipotetički, verovatno po nekoj alhemičarskoj recepturi, i uz korišćenje poznatih metoda štimovanja, kao i šacovanja.
Takav predlog zasnovan je na neopravdanom optimizmu i u tehničkom smislu predstavlja fikciju, poznatu kao "perpetum mobile" ili pokušaj da se ni iz čega dobije energija. Usvajanjem ovakvog predloga možemo biti sigurni da će enormno porasti nelikvidnost preduzeća, a s obzirom na činjenicu da u ovoj godini neće doći do značajnog priliva stranog kapitala, to znači neminovno uvećavanje inflacije koja je planirana budžetom, što će za posledicu imati rušenje planiranog koncepta realizacije predloga budžeta.
Predlažem, dakle, da se ponuđeni dokument povuče i doradi, a to znači da se nađu realni izvori, uravnoteže prihodi i rashodi, uz manje zahvatanje od stanovništva i stvaranje ambijenta za ekspanziju prozvodnje.
O konkretnim doprinosima govoriću kada bude rasprava u pojedinostima. Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Gordana Pop-Lazić, a posle nje narodni poslanik Tomislav Nikolić.