PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA, 29.03.2001.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

PRVA SEDNICA, PRVOG REDOVNOG ZASEDANjA

3. dan rada

29.03.2001

Sednicu je otvorio: Dragan Maršićanin

Sednica je trajala od 10:10 do 19:35

OBRAĆANJA

...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
 Da li još neko želi reč od ovlašćenih učesnika u raspravi? Ima reč gospodin Šešelj.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, mislim da bi se ovaj amandman mogao prihvatiti, ali možda je diskutabilan ukupni iznos, možda bi on u ovoj ukupnoj cifri mogao biti nešto niži. Mislim da bi najpametnije bilo da predstavnici Vlade naprave korekciju, da nastupe sa svojim amandmanom, koji bi sadržao tu korekciju, i onaj novac koji je predviđen Nebojši Čoviću, da se jednostavno predvidi za finansiranje posebnih programa opština Medveđa, Bujanovac, Preševo i Kuršumlija, ali da te opštine budu dužne da prvo sačine te programe, da ih pošalju Vladi na verifikaciju i da se ovim novcem finansiraju kompletni programi.
Tako bismo bili relativno sigurni da će se pare pametnije potrošiti, ako se daju u Čovićeve ruke, onda sigurno propadoše.
...
Građanski savez Srbije

Nataša Mićić

| Predsedava
Pošto se više niko nije javio za reč, stavljam na glasanje ovaj amandman.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Zaključujemo glasanje.

Konstatujem da je za glasalo 54, protiv 108, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 19, a ukupno je prisutan 181 narodni poslanik.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslank Miomir Ilić.

Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije i predstavnik Vlade na sednici odbora.

Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Miomir Ilić

Dame i gospodo narodni poslanici, predlog amandmana odnosi na onaj deo koji je vezan sa Agrarnim budžetom. Juče sam  najavio da ću to da obrazložim najkraće što mogu, ali Vlada Republike Srbije, koja traži od građana da poštuju ono što je obećala, treba da zna da to obećanje ne treba da bude lažno radovanje, da bude onako kako je premijer u svom izlaganju rekao - da ova vlada neće da laže i neće da krade.

Međutim, evo prvog primera gde će da se dokaže ova reč koju je teško izgovoriti - laž, ali kako drugačije da to protumačimo ukoliko konstatujemo sledeće. Agrarni budžet od 5 milijardi i 100 miliona dinara je znatno manji po učešću u ukupnom budžetu Republike Srbije u odnosu na prošlogodišnji budžet koji je imao učešće od 5,7% u ukupnom iznosu budžeta, a sada ovo učešće iznosi 3,9%. Da bi obrazložio svoj predlog, zašto 5 milijardi i 100 miliona dinara, predlažem da to bude 6 milijardi i 630 miliona dinara, što iznosi 30%, a što smatram da je sasvim realno u odnosu na ono što poljoprivreda i naši resursi koji su vezani sa poljoprivredom, a to su šumarstvo i vodoprivreda, zaslužuju.

Daću kratko obrazloženje mog amandmana. To se pre svega predlaže u cilju povećanja poljoprivredne proizvodnje, a naročito radi unapređenja stočarstva, zdrav stvne zaštite životinja, gazdovanja šumama i lovstvom, uređenja poljoprivrednog zemljišta, održavanja i zaštite vodoprivrednih objekata i hidromelioracionih sistema, nastavka izgradnje brane i akumulacija za vodosnabdevanje, kao i zaštite kvaliteta voda. Samo ću da ove uporedne pokazatelje dokumentujem i to sa nekoliko činjenica. U zadnjih 10 godina, na koje se ova vlast poziva da ništa nije valjalo, mogu slobodno da konstatujem na osnovu analize studija, a to je radio nadležni institut, i on ima ovo ovlašćenje, da je to period izrazitih suša, pre svega u mesecima kada je vegetaciona sezona i kada poljoprivreda, i ono što je vezano sa poljoprivredom, mnogo zavisi od vremena. Iz tog razloga, katastrofalne suše koje su bile izražene u ovom periodu, a naročito prošle vegetacione sezone, prouzrokovale su katastrofalne nepogode koje imaju o aza na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, gde je ukupan iznos šteta iznosio oko 20 milijardi dinara. U pogledu ovakvog režima voda, u pogledu pojave sušnih perioda Srbije i u zaštiti izgradnje korišćenja sistema za navodnjavanje, ukupno u Srbiji je izgrađeno 180 hiljada hektara zaštitnih sistema, od kojih se periodično navodnjavalo oko 100 hiljada hektara, što je znatno manje od ukupnog procenta oraničnih površina, a to je negde oko 2,6% od oraničnih površina, ukuljučujući oranične površine na Kosovu i Metohiji. Zbog ovakvog stanja izgrađenosti i neefikasnosti korišćenja zalivnih sistema, a prema globalnim pokazateljima o prosečnim godišnjim štetama za vreme suša za poslednjih 10 godina, može se zaključiti da se u toku srednjeg sušnog perioda od 5 godina gubi čitava prosečna proizvodnja, a tu mislim na ratarske i na ostale kulture, a samim tim i odgovarajuća proizvodnja u prerađivačkoj, prehrambenoj i mesnoj industriji. Isto tako, može se konstatovati da prosečna godišnja šteta od suše daleko premašuje predviđena godišnja ulaganja u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih sistema za navodnjavanje.

Moram da kažem da se ovaj segment dokazivanja zašto Agrarni budžet treba da bude veći odnosi na segment poljoprivrede. Ako se dešava ovo što se dešava, da je ratarska proizvodnja ugrožena, da je stočarska proizvodnja ugrožena i da je ovo činjenica da nam je stočni fond upropašćen, da u ovom trenutku na gazdinstvima u Pančevu, Beogradu i u drugim delovima nama stoka umire i sve to treba da bude zaštićeno, pre svega, neopodnom količinom sredstava za zaštitu životinja i za unapređenje ratarske proizvodnje. S tim su vezana veća ulaganja u unapređenje i korišćenje poljoprivrednih površina, za komasacije, arondacije, melioracije, zaštitu hidromelioracionih sistema. O navodnjavanju i vodosnabdevanju, da ne govorim. Iz ovako sušnog perioda, a imamo ga u najavi do 2020. godine, da će on biti i dalje i da će Srbija imati problema sa vodom, ekspertske analize govore, a koje je Privredna komora, Odbor za vodoprivredu, šumarstvo i poljoprivredu više puta iskazivao i dostavljao svim institucijama, Srbija ima problem sa vodom. Voda i ono što je bitno, što ide sa vodom, a to je život na ovim našim prostorima iziskuje da namena višenamenskih akumulacija Selova, Bovan i Prvonek, treba da budu u tretmanu i da budu u funkciji. Iz tog razloga i iz razloga koje ću reći za amandmane koje sam podneo, vidim da mi ide vreme, ali vreme je interesantno i za vas jer vi živite na ovoj zemlji ...

(Predsednik: Vreme.)

... i od vas zavisi kako ćete da živite i kako ćete da glasate, jer to što ste rekli našim građanima i našim seljacima, to treba da bude i u vašem interesu. Ono što je premijer juče rekao, da treba da se ujedinimo i da glasamo za ono što je život, a život je ova zemlja i ovo, život na zemlji žive ne samo ljudi, već i ono što ide u pomoć našim građanima na teritoriji Republike Srbije. To je da više posvetite pažnje agraru, poljoprivredi, vodoprivredi i šumarstvu jer time je nacionalno blago i to treba svaka zemlja da se diči. Ukoliko želite...

(Predsednik: Molim vas da završite, šesti minut je prošao.)

.... da budete jedinstveni, evo završavam, onda treba da glasate za povećanje Agrarnog budžeta. Hvala.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Izvolite.
...
Srpska radikalna stranka

Vojislav Šešelj

Dame i gospodo, ovaj amandman bi trebalo prihvatiti i odmah postoji mogućnost da se on uklopi u predloženi zakon o budžetu. U Razdelu 6, Ministarstvo finansija, postoji stavka - Tekuća budžetska rezerva. Ona iznosi 7 milijardi 957 miliona dinara. Nije nikakav problem da se odmah odatle preusmeri 800 miliona da bi se povećao Agrarni budžet, a to neće ničim ugroziti tekuću budžetsku rezervu. Inače, ministru finansija nije ni potrebna ovolika budžetska rezerva, osim ako ima neke posebne planove njenog korišćenja. Indikativno je što nema nijednog ministra na ovoj sednici, a pogotovo ministra poljoprivrede. Mi smo u protekloj deceniji ponekad imali stručnog i kompetentnog ministra poljoprivrede, ali uglavnom ti ministri nisu imali snage i odlučnosti. Sada, ne samo što ministr nema snagu i odlučnost, nego nije ni kompetentan.
On juče govori o stadu krava, a krave ne mogu biti u stadu, već u krdu. Onda govori o stadu od dve krave, dve ovce ne mogu biti stado, ali to naš ministar ne zna i njega Agrarni budžet ne interesuje. On ima istu priču već 10 godina, a tu priču deklamuje sa ove ili neke druge govornice, zaklinje se u seljake. Međutim, tamo gde treba da pokaže da zaista brine o poljoprivrednim proizvođačima, da se založi za njihove interese, da po ži amandmane koji se tiču interesa poljoprivrednika, njega uopšte nema. Možda će posle pauze doći, ali je onda već nakresan.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
Ako ne, stavljam amandman poslanika Miomira Ilića na glasanje.
Za 60, protiv 109, uzdržanih nije bilo, nije glasalo 14, a ukupno su prisutna 183 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 4. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Dragan Todorović i Jovan Todorović.
Ovaj amandman odbio je Odbor za finansije, kao i predstavnik Vlade na sednici Odbora.
Da li podnosilac amandmana želi reč? (Da.) Izvolite.

Jovan Todorović

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost ovoj raspravi ne prisustvuje ministar za poljoprivredu, a mi poslanici SPS-a i poslanici SRS-a predlažemo povećanje Agrarnog budžeta, obzirom da u potpunosti razumemo situaciju i razumemo značaj poljoprivrede za ovu zemlju. Nažalost, takođe juče je ministar za poljoprivredu rekao da je zadovoljan visinom sredstava određenih za Agrarni budžet i ne vidim razlog za njegovo zadovoljstvo. Ovaj amandman smo predložili u cilju povećanja srestava predviđenih za Agrarni budžet sa 5.100.000.000 dinara na 6.100.000.000, sa obrazloženjem da se najveći deo tih sredstava upotrebi za razvoj voćarstva. Sada  zakonska rešenja u Agrarnom budžetu i nameni tih sredstava ne predviđaju sredstva za razvoj voćarstva. Naš seljak kaže, ako razmišljaš na godinu, onda seješ žito, ako razmišljaš na deset godina, onda sadiš voće. U okviru tog voća, gospodo narodni poslanici, malina i kupina su izvozno orijentisani poljoprivredni proizvodi, a za koje postoji tržište u svetu,  odnosno pre svega u zapadnoj Evropi.
Obzirom da imamo takvu situaciju da nam izvozna privreda ne radi i da izvoznici u suštini nisu prema ovom kursu marke od 30 dinara stimulisani za izvoz, bilo bi uputno da ministar za finansije i drugi nadležni ministri razmotre mogućnost povećanja budžeta za ovu namenu. Uostalom, ako im se učini da je ovih milijardu dinara povećanja budžeta za razvoj voćarstva previše, onda ima možda drugih stavki u okviru Agrarnog budžeta koje bi takođe trebalo uvećati. Recimo, jedan od takvih primera je vodosnabdevanje, a videli smo u obrazloženju zakona o Agrarnom budžetu da se kaže da je rekonstrukcija i izgradnja vodovoda predviđena u 199 opština, a da je za tu namenu opredeljeno svega 400 miliona dinara. Gospodo narodni poslanici, nema razvoja sela bez ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju i bez stvaranja osnovnih i elementarnih uslova za život seljaka na selu.
Nema šansi da mladi ljudi ostanu na selu ukoliko im ne izgradimo puteve, domove, škole, vodovode, kanalizacije i druge komunalne objekte, koji se ovde u Agrarnom budžetu pominju u malom iznosu, sa malim sredstvima koja su za tu namenu opredeljena. Bilo bi dobro da se ta sredstva za vodosnabdevanje, između ostalog, opredele i za one opštine koje u ovom momentu mogu da ostvare povećanu poljoprivrednu proizvodnju u oblasti voćarstva, a ne samo kada je u pitanju malina i kupina, nego i kada je u pitanju šljiva. Sve vas želim da podsetim da je još u vreme Miloša Obrenovića šljiva bila jedan od atraktivnih izvoznih proizvoda koje je naša zemlja mogla da ponudi Evropi. Ne vidim razlog da se ovo ministarstvo za poljoprivredu i ova vlada ne opredele, da i dalje to bude slučaj.
U okviru tog podsticaja za voćarstvo, mogli bismo da razmilimo i o tome da je suva šljiva posebno atraktivan proizvod, kao i na inostranim tržištima, recimo u Italiji se jako traži, a i na našem domaće tržištu. Onda bismo morali kao Vlada da budemo spremni da uložimo potrebna sredstva za izgradnju sušara i odgovarajućih objekata za sušenje šljive. Sve to da bismo imali pojačan ostanak mladih ljudi na selu, da bi smo seljacima obezbedili da žive bolje nego što je sada slučaj, a da se u isto vreme kao Narodna skupština, kao Vlada i kao odgovorni ljudi odužimo seljacima za sve ono što su učinili u interesu stabilizacije zemlje u vreme najžešćih sankcija, u vreme bombardovanja i u vreme potrebe da se na taj način jedan deo tereta u većoj meri prevali na seljake, pa bismo mogli sada sredstva na neki način i da vratimo. Toliko.

Dragan Maršićanin

| Predsedava
Ne možete vas petoro da zamenjujete predsednika. Ne radi se ovde o poverenju, vi ste se deklarisali kao zamenik predsednika poslaničke grupe, maločas kao predstavnik poslaničke grupe. Imate dva predlagača,  a i imate predsednika i zamenika predsednika poslaničke grupe.  (Slobodan Pavlović, sa mesta: Pa zar nemate poverenja? A  samo sam Bogdanoviću hteo ono za beogradske objekte.)

Maločas je to pravo iskoristio vaš kolega. Ne radi se po amandmanima, nego po tački dnevnog reda. Vrlo rado, ali mislim da bi bilo preterano.

Da li drugi predlagač želi da se javi? (Da.)

Izvolite.